петак, 20. август 2021.

DOĐI DO FARAONA 2


Dođi do Faraona 2

Članak br. 13, 1985-86.


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Zohar pita: „Napisano je ‘Dođi do Faraona’, ali trebalo je da se kaže ‘Idi do Faraona’, itd. Stvoritelj je video da se Mojsije boji, i da ostali emisari nisu mogli narod da približe Njemu, i rekao je: ‘Evo, Ja ću povesti tebe do Faraona, kralja Egipta, velikog čudovišta što leži usred svog Nila’. Stvoritelj je morao da povede rat protiv njega i niko drugi. A, napisano je i: ‘Ja, Sam Gospod’, što su oni objasnili: ‘Ja, a ne glasnik’”. Toliko o tome (na početku odeljka, Bo [Dođi]).

 

Razlika između „dođi” i „idi” jeste u tome što „dođi” znači da mi treba da hodamo zajedno, poput osobe koja kaže svom prijatelju: „Dođi”.

 

Ovo treba da razumemo, jer Zohar pita zašto je bilo potrebno da Stvoritelj ide sa Mojsijem. To je zato što Mojsije nije mogao sam da se bori protiv Faraona, već jedino sa Stvoriteljem i ni sa kim drugim. Prema tome, zašto je bilo potrebno to da Mojsije ide sa Stvoriteljem? Uostalom, rečeno je: „Ja, a ne glasnik”. Prema tome, koja je svrha da Stvoritelj ide do Faraona, koji se naziva „veliko čudoviste”, sa Mojsijem? On je mogao da ide do Faraona i bez Mojsija.

 

Isto tako treba da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Kidušin [Venčanje] 30b): „Riš Lakiš je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadjačava njega svaki dan i traži da ga ubije, kao što je rečeno: ‘Zli motri na pravednika’, i da mu Stvoritelj ne pomogne, on to ne bi nadišao, kao što je rečeno: ‘Gospod ga neće ostaviti u  ruci zloga’’”.

 

Ovde se, takođe, javlja pitanje: „Ukoliko pojedinac ne može sam da nadiđe i potrebna mu je pomoć Stvoritelja, zašto je onda potrebna dupla akcija (akcija dve sile)?” Drugim rečima, ili Stvoritelj daje pojedincu snagu da nadiđe sam, ili će Sam Stvoritelj učiniti sve. Zašto je tako da izgleda da je ovde potrebna zajednička akcija dve sile, jedna čovekova i, zatim, sila Stvoritelja? To je kao da jedino njih dve mogu da pobede zlo i da je jedna sila nedovoljna.

 

Znano je da je savršenstvo čoveka u tome što čovek mora da postigne svrhu stvaranja. To jeste, on mora da postigne svrhu zbog koje je svet stvoren, koja se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. Drugim rečima, stvorenja treba da dođu do toga da prime užitak i zadovoljstvo koje je Stvoritelj namenio za njih.


среда, 18. август 2021.

MOLITVA MNOGIH


Molitva mnogih

Članak br. 15, 1985-1986.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (Bešalah (Kada je Faraon pustio), i u Sulam Komentari, stav 11): “A ona je rekla: ‘Ja obitavam među svojim ljudima. On pita: ‘Šta ovo znači?’ i odgovara: 'Kada je Din prisutan u svetu, pojedinac ne treba da se odvaja iz kolektiva i bude sam, jer kada je Din prisutan u svetu, oni koji su primećeni i obeleženi kao sami, bivaju uhvaćeni prvi, čak i ukoliko su pravednici. Otuda, pojedinac ne treba nikada da se povuče od ljudi, zato što je milost Stvoritelja uvek nad svim ljudima. Zbog toga je ona rekla: ‘Ja obitavam među svojim ljudima, i ne želim da se odvojim od njih’”. 

“Kada je Din prisutan u svetu” odnosi se na želju za primanjem zarad sebe, što je samoljublje, priroda sa kojom su stvorenja rođena, usled Njegove volje – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. I, zbog toga što postoji želja za jednakošću forme, tada da ne bi bilo hleba srama, načinjen je sud [Din] da je zabranjeno koristiti posude primanja, izuzev kada pojedinac zna da može da se usmeri da prima u cilju da daje. Tada je njemu dozvoljeno da koristi posude primanja.

U skladu s tim, značenje za “Kada je Din prisutan u svetu” jeste to da kada je čitav svet uronjen u samoljublje postoji tama u svetu, jer  ne postoji prostor da stvorenja privuku Svetlost zbog nejednakosti forme između Svetlosti i stvorenja koja tu Svetlost primaju. I, zbog nejednakosti forme načinjen je sud da stvorenja ne bi primila Više obilje u egoistične želje. 

Zato, kada se pojedinac probudi i želi da ga Stvoritelj dovede bliže, a da dovede bliže znači da mu dâ posude davanja, što se naziva “dovesti bliže”, on tada traži da mu Stvoritelj pomogne. I, znano je da se pomoć koja dolazi od Stvoritelja naziva “Više obilje”, to jeste Nešama, “duša”. To je, kao što Zohar kaže, da je pomoć koja se prima od Gore u formi svete duše. 

Iz tog razloga, ukoliko pojedinac dođe do toga da traži od Stvoritelja da baš njega dovede bliže Njemu, a viđen je da je sam, to znači da on razume da Stvoritelj mora baš njega da dovede bliže Njemu. Ali, zašto on misli da javnost može da ostane u svom trenutnom stanju, a jedino njega Stvoritelj treba drugačije da tretira?

To je zato što pojedinac razume da on ima zasluge koje drugi nemaju. I, iako ovi pojedinci ne pripadaju kolektivu zbog toga što razumeju da oni više od drugih zaslužuju da budu bliže Stvoritelju i razmatraju sebe za pravednike, oni su uhvaćeni prvi. Drugim rečima, svojstvo Din, usled primanja za sebe, prisutan je nad njima više nego nad drugima. Tako, oni postaju, po svojstvima samoljublja,  još gori od drugih.

I, to je upravo zbog toga što pojedinac misli da on zaslužuje više od drugih ljudi. Drugim rečima, drugim ljudima je dovoljno da imaju ono što imaju, ali on misli da zaslužuje više od ostalih ljudi. Ova misao se zapravo razmatra za primanje, znači 100% samoljublje. Iz toga vidimo da je u njemu samoljublje počelo da se razvija  više nego kod drugih.

Sledi da on stalno radi zarad samoljublja. A ipak, u sopstvenim očima on sebi izgleda kao pravednik, jer želi da radi kao davalac. I, on kaže sebi da je njegov zahtev Stvoritelju da ga dovede bliže ispravan, jer šta on traži od Njega? Traži to da mu Stvoritelj dâ snagu da drži Toru i Micvot da bi davao. I, kakva greška može da bude u tome što on želi da služi Kralju?

четвртак, 5. август 2021.

KO SVEDOČI ZA OSOBU

 
Ko svedoči za osobu

Članak br. 37, 1984-85. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu, Šoftim [sudije] (i u Sulam komentaru, str. 8, stav 11): „Micva [zapovest/dobro delo] je svedočiti na sudu da njegov prijatelj ne bi izgubio novac zato što ne svedoči. Zato su autori Mišna rekli: 'Ko svedoči za osobu? Zidovi njegove kuće'.

Šta znači 'Zidovi njegove kuće'? To su zidovi njegovog srca, kao što je napisano: 'Tada Jezekilj okrenu svoje lice zidu'. Autori Mišne su objasnili da ovo uči o tome da je Jezekilj molio iz zidova svoga srca. Štaviše, njegovo domaćinstvo svedoči za njega. Njegovo domaćinstvo su njegovih 248 organa, pošto je telo nazvano 'kuća'.

Mudraci su rekli (Mišna): 'Zli – njegovi gresi se urezuju u njegove kosti. Isto tako, pravednik – njegove zasluge se urezuju u njegove kosti'. Ovo je razlog iz kojeg je David rekao: 'Sve moje kosti će reći'. Ali, zašto se gresi urezuju u kosti više nego u telo, tetive i kožu? To je zato što su kosti bele, a crni zapis je vidljiv jedino kada je na belom. Ovo je poput Tore, koja je unutra – belo, znači pergament, a spolja – crno, znači mastilo. Crno i belo su tama i Svetlost. I štaviše, telu je određeno da se uzdiže na svojim kostima, otuda se gresi i zasluge urezuju u kosti tela. Ukoliko je pojedinac nagrađen, telo će se uzdići na svojim kostima. Ukoliko on nije nagrađen, telo se neće uzdići i on neće imati uskrsnuće iz mrtvih.”

Toliko o tome.

Treba da razumemo zašto Zohar tumači da osoba treba da svedoči pred sudom da njen prijatelj ne bi izgubio novac. Ovo se tumači u odnosu na redosled rada Stvoritelja. Prema tome, treba da razumemo šta je to što osoba traži i od koga ona to traži. I isto tako, da bi načinila to verodostojnim, osoba mora da donese dokaze.

U radu Stvoritelja, pojedinac od Stvoritelja traži da mu On dâ ono što on želi. I, on treba da pokaže da je njegov zahtev istinit. Ali, da li Stvoritelj ne zna da li pojedinac govori istinu ili ne? I, da li je moguće to da jedino ukoliko čovek svedoči, Stvoritelj tada zna da je njegov zahtev istinit. Štaviše, kako to da pojedincu može da se veruje, jer on svedoči za sebe? I, isto tako treba da razumemo zašto svedočenje mora da bude iz zidova njegove kuće, budući da pojedinac donosi dokaze kao u „zidovi njegove kuće” (Jezekilj), kao što je rečeno „Tada Jezekilj okrenu svoje lice zidu”, što se tumači da to znači „zidovi njegovog srca”.

уторак, 3. август 2021.

I BI VEČE I BI JUTRO

 
I bi veče i bi jutro

Članak Br. 36, 1984-85.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Zohar kaže o stihu „I bi veče i bi jutro” (Postanje, 3, deo 96 i stav 151 u Sulam Komentari) da „’I bi veče’ znači širi se sa strane tame, što je Malhut. ‘I bi jutro’, znači širi se sa strane Svetlosti, što je ZA.

Zbog toga je o njima napisano: ‘Jedan dan‘, ukazujući da su veče i jutro jedno telo, i da oba čine jedan dan. Rabi Jehuda je rekao: ‘Šta je razlog?‘ On pita: ‘Budući da ‘I bi veče i bi jutro’ ukazuje na ujedinjenje ZON (ZA i Nukva) i na to da se Svetlost dana širi iz oba, zašto se onda, nakon što tekst to objavljuje već na prvi dan, ponovo za svaki dan kaže: ‘I bi veče i bi jutro‘?’

I, on odgovara: ‘To je zbog toga da se zna da nema dana bez noći i noći bez dana, i oni se nikad neće odeliti jedno od drugog. Zato tekst ponavlja i saopštava nam to za baš svaki dan, da ukaže da nije moguće to da će ikada biti Svetlosti dana bez tame noći. Isto tako, nikada neće biti tame noći nakon koje ne sledi dan, jer se oni nikada neće odeliti jedno od drugog’”. Toliko o tome.

Prethodno napisano treba da razumemo, u radu – šta znači Svetlost i šta znači tama i zašto nije moguće to da se ima dan osim ako to nije iz oba zajedno, znači da Svetlost i tama zajedno sačinjavaju jedan dan, to jeste, neophodna su oba da se izgradi jedan dan. Ovo znači da dan počinje kada počne tama zato što tada počinje redosled nastajanja novog dana.

Isto tako, treba da razumemo kako reč „dan” može da se primeni na tamu, jer kada počne tama već možemo da počnemo da odbrojavamo novi dan.

Znano je da se nakon svih ograničenja i odlaska Svetlosti, što se dogodilo u Višim svetovima – i nakon drugog ograničenja i razbijanja – pojavio sistem Klipot [ljuske]. Kao rezultat toga mesto svetova BYA se podelilo na dva razabiranja. Od njegove sredine i naviše nastali su svetovi BYA od Keduša [svetost], a od njegove sredine naniže nastalo je mesto gde su Klipot stalno prisutne, kao što je objašnjeno u TES-u (deo 16, str. 1938, stav 88).

U ovom svetu „Čovek se rađa kao ždrebe divljeg magarca” i nema želju za duhovnim. Prema tome, odakle čoveku dolazi to da oseća potrebu za duhovnim, i to do te mere da on kaže da oseća tamu, koju naziva „noć”, zbog toga što oseća da je udaljen od Stvoritelja? Moramo da znamo da istovremeno kada pojedinac počne da oseća da je daleko od Stvoritelja, on već počinje, do nekog stepena, da veruje u postojanje Stvoritelja, inače, kako bi mogao da kaže da je udaljen od nečega što ne postoji? Umesto toga, mora da se kaže da on ima nešto iluminacije iz daleka, koja sija za njega do stepena da on oseti da je udaljen od Stvoritelja.

понедељак, 2. август 2021.

VAŽNOST MOLITVE MNOGIH

 
Važnost molitve mnogih

Članak br. 7, 1985-1986.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Napisano je u Zoharu, VaJišlah [I, Jakov je poslao], (deo 13, stav 45 u Sulam komentari): „Dođi i vidi. Rabi Šimon je rekao, ‘„Molitva mnogih” se uzdiže prema Stvoritelju i Stvoritelj okrunjuje Sebe tom molitvom, zato što se ona uzdiže na nekoliko načina: jedan traži Hasadim [milost], drugi Gevurot [snagu], treći Rahamim [milosrđe]. Ona se sastoji od nekoliko strana – desna strana, leva strana i sredina. I, zato što se ona sastoji od nekoliko strana i načina, ona postaje kruna i postavlja se na glavu onog pravednika koji živi zauvek, znači Jesod, koji donosi sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. I, dođi i vidi, Jakov se sastojao od sve tri linije; zbog ovga je Stvoritelj hteo njegovu molitvu, jer je ona bila u potpunoj kompletnosti – od sve tri linije, kao i „molitva mnogih”. Zbog toga je napisano: ‘Tada je Jakov bio veoma uplašen i uznemiren‘, budući da je Stvoritelj tako načinio za njega da bi on molio, jer On žudi za njegovom molitvom”.

 

Ovde, u rečima Zohara, vidimo da se „molitva mnogih” tumači kao molitva jedne osobe, jer se govori da Jakov uključuje sve tri linije. Ali, na svim mestima gde piše o „molitvi mnogih” to doslovno znači da mnogi mole, kao što su naši mudraci rekli (Berahot, deo 8a): „Rabi Johanan je u ime Rabi Šimona Bar-Johaija rekao: ‘Zašto je napisano: 'I za mene, moja molitva je vreme dobre volje ka Tebi, o Gospode'’? Kada je to vreme dobre volje? To je vreme kada mnogi mole”.

 

To doslovno znači da mnogi mole zajedno. Isto tako, mi treba da razumemo ono što Zohar kaže: „Kruna se postavlja na glavu onog pravednika koji živi zauvek”. Šta znači to da molitva postaje kruna na glavi? Kruna znači kruna Kralja, poput krune uprave nad kraljevstvom. I, šta znači to da je kruna na njegovoj glavi načinjena od molitve? Na osnovu čega mi razumemo važnost i veličinu molitve? Budući da on hoće da nam otkrije važnost molitve, on nam kaže: „Znajte da je kruna za Kralja načinjena od molitve”.

 

Kaže se da se to naziva i Jesod i da to daje sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. Mi treba da razumemo zašto je kruna načinjena specifično na Jesod, budući da je znano da molimo ka Ein Sof. Tako, šta znači to da molitva mnogih postaje kruna specifično na Jesod? I, isto tako, zašto se kaže da Jesod daje ka Nukva, i od Nukva ka čitavoj javnosti?

 

Baal HaSulam je objasnio da „molitva mnogih” znači da osoba moli za mnoge; ovo se naziva „molitva mnogih”. Zbog toga se „molitva mnogih” naziva „vreme dobre volje”. Kada osoba moli za sebe postoji sumnja i pitanje da li je ona dostojna toga da njena molitva bude prihvaćena. Ali, kada moli za javnost, postaje nevažno to da skrutinizuje sebe da bi videla da li je dostojna toga da na njenu molitvu bude odgovoreno, budući da ona ne traži ništa za sebe, već jedino za javnost.