понедељак, 2. август 2021.

VAŽNOST MOLITVE MNOGIH - članak br. 7

 
Važnost molitve mnogih

Članak br. 7, 1985-1986.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Napisano je u Zoharu, VaJišlah [I, Jakov je poslao], (deo 13, stav 45 u Sulam komentari): „Dođi i vidi. Rabi Šimon je rekao, ‘„Molitva mnogih” se uzdiže prema Stvoritelju i Stvoritelj okrunjuje Sebe tom molitvom, zato što se ona uzdiže na nekoliko načina: jedan traži Hasadim [milost], drugi Gevurot [snagu], treći Rahamim [milosrđe]. Ona se sastoji od nekoliko strana – desna strana, leva strana i sredina. I, zato što se ona sastoji od nekoliko strana i načina, ona postaje kruna i postavlja se na glavu onog pravednika koji živi zauvek, znači Jesod, koji donosi sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. I, dođi i vidi, Jakov se sastojao od sve tri linije; zbog ovga je Stvoritelj hteo njegovu molitvu, jer je ona bila u potpunoj kompletnosti – od sve tri linije, kao i „molitva mnogih”. Zbog toga je napisano: ‘Tada je Jakov bio veoma uplašen i uznemiren‘, budući da je Stvoritelj tako načinio za njega da bi on molio, jer On žudi za njegovom molitvom”.

 

Ovde, u rečima Zohara, vidimo da se „molitva mnogih” tumači kao molitva jedne osobe, jer se govori da Jakov uključuje sve tri linije. Ali, na svim mestima gde piše o „molitvi mnogih” to doslovno znači da mnogi mole, kao što su naši mudraci rekli (Berahot, deo 8a): „Rabi Johanan je u ime Rabi Šimona Bar-Johaija rekao: ‘Zašto je napisano: 'I za mene, moja molitva je vreme dobre volje ka Tebi, o Gospode'’? Kada je to vreme dobre volje? To je vreme kada mnogi mole”.

 

To doslovno znači da mnogi mole zajedno. Isto tako, mi treba da razumemo ono što Zohar kaže: „Kruna se postavlja na glavu onog pravednika koji živi zauvek”. Šta znači to da molitva postaje kruna na glavi? Kruna znači kruna Kralja, poput krune uprave nad kraljevstvom. I, šta znači to da je kruna na njegovoj glavi načinjena od molitve? Na osnovu čega mi razumemo važnost i veličinu molitve? Budući da on hoće da nam otkrije važnost molitve, on nam kaže: „Znajte da je kruna za Kralja načinjena od molitve”.

 

Kaže se da se to naziva i Jesod i da to daje sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. Mi treba da razumemo zašto je kruna načinjena specifično na Jesod, budući da je znano da molimo ka Ein Sof. Tako, šta znači to da molitva mnogih postaje kruna specifično na Jesod? I, isto tako, zašto se kaže da Jesod daje ka Nukva, i od Nukva ka čitavoj javnosti?

 

Baal HaSulam je objasnio da „molitva mnogih” znači da osoba moli za mnoge; ovo se naziva „molitva mnogih”. Zbog toga se „molitva mnogih” naziva „vreme dobre volje”. Kada osoba moli za sebe postoji sumnja i pitanje da li je ona dostojna toga da njena molitva bude prihvaćena. Ali, kada moli za javnost, postaje nevažno to da skrutinizuje sebe da bi videla da li je dostojna toga da na njenu molitvu bude odgovoreno, budući da ona ne traži ništa za sebe, već jedino za javnost.


Zbog toga je rečeno da se „molitva mnogih” naziva „vreme dobre volje”, vreme kada molitva biva uslišena. I, u skladu sa onim što je na nekoliko mesta objašnjeno (Sulam komentari), „molitva mnogih” se odnosi na Malhut, koja se naziva „Skup Izraela” (Kneset Izrael) ili Šehina Keduša. Jer, ona se naziva „mnogi” zato što ona uključuje sve duše. I, budući da je Šehina u izgonu, mi pitamo o izgonu Šehina, što se ponekad naziva „Šehina u prašini”, jer nam sva ova imena ukazuju na svrhu stvaranja, što je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima.

 

Znano je da je prvo ograničenje nastalo da bi se otkrio On i savršenstvo Njegovih dela. Tako se, na mestu gde postoji jedino Kli koja se naziva „primanje zarad primanja”, Više dobro skriva. I, obilje dolazi jedino na mesto gde je moguće usmeriti se ka davanju. Budući da je po prirodi čovek rođen jedino da prima, tada on ne može da primi tamo gde prima jedino zarad sebe. Umesto toga, on mora da uradi sve za Šehina, znači za Malhut, jer će se jedino time Njegova slava pojaviti u Malhut. To je tako zato što će jedino tada kada Stvoritelj može da se pojavi nižima biti viđena Njegova slava. Napisano je da mesto gde se Šohen [Onaj koji obitava] pojavljuje naziva Šehina [„obitavalište”, ali isto tako i „Božansko”].

 

To se naziva „Neka Njegovo veliko Ime bude veličano i posvećeno, tako što se Ime Stvoritelja, koje se naziva „Dobro koje čini dobro”, pojavljuje u svetu. To je tako zato što svako postiže svrhu stvaranja koja se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjma”, time što sada postoji Kli koja je uz nameru zarad davanja podesna za primanje, i to se naziva Dvekut [prianjanje] uz Stvoritelja.

 

Sledi da budući da su stvorenja, po prirodi, stvorena jedino sa željom da prime zarad primanja, i budući da ona bez nadilaženja svoje prirode ne mogu da rade zarad davanja, ona time uzrokuju da Malhut ostane u prašini, što znači da stvorenja ne mogu da vide njenu zaslugu. To jeste, stvorenja ne mogu da vide šta je moguće primiti od Stvoritelja i to je zbog toga što je sve skriveno usled ograničenja.

 

Otuda, nama je potrebno nešto introspekcije, to jeste, mi treba da verujemo onome što nam naši mudraci govore, da sva korporalna zadovoljstva i užici nisu ništa drugo već tanka sveća u poređenju sa zadovoljstvima koja postoje u duhovnom. Kao što je napisano u Sulam komentari („Uvod u Knjigu Zohar”, deo 173): „I, u tome je tajna razbijanja posuda koje je prethodilo stvaranju sveta. Kroz razbijanje posuda Keduša i kroz njihov pad u razbijene svetove BYA, pale su i svete iskre u Klipot. I, odatle sva zadovoljstva i ljubav svake vrste došli su pod upravu Klipot, koje ih prenose na čoveka i on svaki užitak i zadovoljstvo prima odatle”.

 

Sledi da većina zadovoljstava jeste u Keduša, dok mi vidimo suprotno, da svako u korporalnom vidi ono u čemu može da uživa. Isto tako, osobi se ne može reći da se angažuje u Tori i Micvot, a da joj se ne obeća nagrada za njen rad. To je zbog toga što dok se osoba angažuje u Tori i Micvot ona nalazi da je to potpuno bezukusno, a ukoliko joj se obeća nagrada i ona veruje u nju, ona tada može da radi zarad toga da dobije nagradu.

 

To nije tako kada se osoba angažuje u korporalnim stvarima kao što su jelo, piće, novac, čast, itd. I, osoba ne pita: „Zašto ja moram da se bavim ovim ovozemaljskim stvarima?”, jer tamo gde osoba oseća zadovoljstvo, ona ne pita o svrsi primanja zadovoljstva. Jedino o čemu ona može da misli dok prima zadovoljstvo jeste kako da poveća zadovoljstvo u kvantitetu i kvalitetu. Bože zabrani da osoba treba ikada da promišlja materiju primanja zadovoljstva, znači „Zašto ja treba da primam zadovoljstvo?”

 

Ponekad, osoba prima zadovoljstvo iz nečega za šta ona nije ništa platila. Iako joj to daje mnogo zadovoljstva, u njoj se ipak pojavljuje pitanje: „Koja je svrha ovog zadovoljstva?” Na primer, zadovoljstvo koje ne košta novca jeste zadovoljstvo odmaranja. Nema potrebe da se kupuje ovo zadovoljstvo jer ga osoba prima besplatno. Ipak, mnogo puta osoba pita sebe: „Šta ću da steknem uživajući ovo odmaranje?”

 

Ali, kada osoba iskušava istinski užitak i zadovoljstvo, tada svrha ovog užitka njoj nikada čak i ne pada na um. A, ako se zaista dogodi to da ona treba da promišlja o svrsi zadovoljstva koje sada uživa, to je znak da zadovoljstvo koje oseća nije pravo zadovoljstvo, jer ona ipak može da promišlja o njegovoj svrsi. To je znak da postoji nedostatak u tom zadovoljstvu, a kada osoba već ima nedostatak, tada ona promišlja o nekom drugom cilju, a ne o onom zadovoljstvu koje sada iskušava.

 

Iz svega prethodno navedenog, sledi da se u životu veći deo dobrog okusa i zadovoljstva nalaze u Tori i Micvot, jer je tu deponovana Viša Svetlost. O tome je napisano u Sulam komentari („Uvod u Knjigu Zohar, deo 242, „Vizije lestvi”, stav 1): „Kada je pojedinac nagrađen slušanjem glasa Njegove reči, 613 Micvot postaju Pekudin (Pekudinim), od reči Pikadon [depozit]. To je tako zato što postoji 613 Micvot, i u svakoj Micva je deponovana Svetlost specifičnog stepena, koja korespondira sa specifičnim organom od 613 organa i tetiva dúša i tela. Sledi da osoba, dok izvršava Micva privlači, ka odgovarajućem organu u svojoj duši i telu, određen stepen Svetlosti koja pripada tom organu i tetivi. Ovo se razmatra za Panim [lice/prednji] od Micvot”.

 

Sledi da držanjem Tore i Micvot svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima postaje otkrivena. Međutim, u Sulam komentarima on kaže da to dolazi specifično nakon što je pojedinac nagrađen držanjem Tore i Micvot u formi „Slušanje glasa Njegove reči”. Ali, kada on drži Toru i Micvot u formi „Da ispuni Njegovu reč”, što je pre nego što su oni nagrađeni slušanjem, tada se Micvot nazivaju Eitin [nagoveštaji/saveti], i razmatraju se za Ahor [zadnja strana]. To znači da ona Viša Svetlost koja specifično pripada nekoj Micva još ne sija u njima, već se razmatra jedino za savet o tome kako da se stigne do Svetlosti Panim koja pripada toj Micva.

 

I, sav rad i jačanje koji su pojedincu potrebni da nadiđe svoje želje i misli, koje ga ometaju da ide putem istine, primenjuju se jedino kada je on u Ahoraim, u formi „Da ispuni Njegovu reč”. To je tako zato što u tom stanju pojedinac još ne oseća Višu Svetlost koja je odevena u Toru i Micvot. Otuda, on sve čini zato što veruje da je velika privilegija biti nagrađen angažovanjem u Tori i Micvot, čak iako on još ne oseća njihovu važnost, ali sve radi verom iznad razuma, jer je svrha čoveka to da on postigne Dvekut uz Stvoritelja – i on sve čini  da to i postigne. Kao rezultat, on izvršava sve i ulaže velike napore gde god može, i njegova jedina namera jeste da postigne celovitost.

 

I, pojedinac vidi, nakon svih napora i nadilaženja, da su tada kada on hoće da nadiđe prepreke koje stoje nasuprot njemu, njegove akcije i dalje na spoljašnjem, jer Dvekut znači jednakost forme, a on se nije nimalo pomerio iz samoljublja, što je suprotno od Dvekut uz Stvoritelja. U tom stanju, pojedinac moli Stvoritelja da mu pomogne tako da može da uzdigne Božansko iz prašine. To znači da kraljevstvo nebesa – kako se ona (Šehina) pojavljuje čoveku kada on hoće da radi samo za nju, da bi otkrio slavu nebesa u svetu – ima okus poput prašine. I, pojedinac vidi da su svi poput njega, grubi prema slavi nebesa zbog toga što ne mogu da cene njenu važnost. To se naziva „molitva mnogih”, to jeste molitva za mnoge.

 

Ovde moramo da načinimo dva razabiranja: 1) Malhut se naziva „mnogi”, zato što ona uključuje sve duše. 2) „Molitva mnogih” – kada osoba moli za kolektiv, to jeste da kolektiv bude nagrađen osećajem važnosti Tore i Micvot, to jeste da oni budu nagrađeni sa 613 depozita (Pekudinim), da Viša Svetlost sija u baš svakoj Micva.

 

Proizlazi da dva razabiranja za „mnogi” postaju jedno isto razabiranje. To znači da pojedinac moli za to da javnost bude nagrađena time da oseti važnost Malhut – koja se naziva „mnogi” – što se događa kada su svi nagrađeni posudama davanja. U to vreme biće otkriveno 613 Micvot, u formi „Slušanje glasa Njegove reči”, i tada se 613 Micvot nazivaju 613 depozita.

 

Prethodno navedeno znači da „molitva mnogih” neće biti odbijena kada pojedinac moli za kolektiv. I, kolektiv se naziva „sav Izrael”, i naziva se „Sveto Božansko”. I budući da kolektiv obuhvata nekoliko razabiranja, Zohar kaže da razlog iz kojeg se molitva za kolektiv uslišava jeste taj da u njoj postoji celovitost. Napisano je: „I, Stvoritelj okrunjuje Sebe tom molitvom zato što se ona uzdiže na nekoliko načina, jer jedan traži Hasadim, drugi Gevurot, treći Rahamim”.

 

Treba da razumemo zašto molitva mora da se sastoji od svih njih (od nekoliko strana i načina). Pravilo je da sva duhovna razabiranja jesu otkrovenja koja moraju da budu otkrivena u svrhu ispravke nižih. Sledi da tri linije, za koje kažemo – da otkrivanje sve tri linije znači savršenstvo – označava to da Stvoritelj hoće nižima da dȃ obilje tako da oni mogu da ga prime i da tamo neće biti nikakve manjkavosti. To nije poput toga kako je to bilo u svetu Nekudim gde je došlo do razbijanja posuda zato što tu nije bilo ispravki linija, kao što sveti Ari kaže.

 

Drugim rečima, kada Viši daje nešto obilja nižem, on želi da obilje koje niži prima bude na dobrobit tom nižem. Ali, ukoliko je Kli u koju obilje treba da uđe nesavršena, sve dobro otići će za one spoljašnje. Problem kod razbijanja posuda je taj što je dobro izašlo izvan Keduša. To je razlog iz kojeg dobro ne može da se ulije u one niže, i to se naziva – molitva nije prihvaćena.

 

I, ovde dolazimo do materije – ispravka linija u kolektivu. To znači da se „mnogi”, što je Malhut, sastoji od kolektiva. Drugim rečima, postoji ispravka nazvana „tri linije”, to jeste ukoliko postoje sve tri linije tada obilje ostaje u Keduša i ne ide onima spoljašnjim. Otuda, takva molitva može da bude prihvaćena, znači da obilje može da bude dato.

 

Zohar ovo tumači: „Zato što se Jakov sastoji od tri linije”, jer se Jakov naziva „srednja linija”, koja uključuje desnu i levu. To je ono zbog čega je Stvoritelj hteo njegovu molitvu, jer je ona u potpunoj kompletnosti, time što obuhvata sve tri linije, poput „molitva mnogih”. Drugim rečima, ne postoje kašnjenja na strani Stvoritelja u dodeljivanju obilja nižima, budući da je Njegova volja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Međutim, to je kao da On čeka da posude primanja onih nižih budu pogodne za primanje.

 

Prema tome, kada postoji odgovarajuća Kli na strani nižeg – znači da molitva jeste Kli koja je pogodna za primanje – to mora biti pod uslovom da obilje ne bude izgubljeno, znači da obilje neće otići onima spoljašnjim, ka Klipot. Zbog toga i postoji ispravka na Kli od Malhut da bi ona prenela dobro ka nižima, i ova ispravka se naziva „ispravka linija”.

 

Sada ćemo objasniti i ostalo što Zohar kaže: „I zato što se ona sastoji od nekoliko strana i načina, ona postaje kruna i postavlja se na glavu Onog Pravednika koji živi zauvek, znači Jesod, koji daje sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti”.

 

I, u vezi s tim pitali smo: „Ali, zar mi ne molimo ka Ein Sof?" Prema tome, šta znači to da molitva mnogih postaje kruna specifično preko Jesod? Stvar je u tome da se redosled dodeljivanja dobra koje stiže do Malhut naziva Jesod. To znači da svih prvih devet Sefirot daju svoju esenciju ka Jesod, a on se naziva „svi”.

 

Sledi da mi uvek govorimo iz perspektive davaoca i primaoca dobra – koja se naziva Malhut. Prema tome, budući da Emanator hoće da daje, On čeka na one niže da isprave Kelim primanja obilja. Kada se molitve uzdižu i odgovarajuće su tome da mogu da budu prihvaćene – one se nazivaju „Kli za primanje obilja”. Sledi da se Kli uzdiže do davaoca, i budući da je Jesod generalni davalac, to se naziva – molitva se uzdigla do Jesod.

 

U skladu s tim, to sledi pravilo: „Akcija od dole budi akciju od Gore”. To znači da, nakon buđenja, oni niži koji hoće da se približe Stvoritelju i budu nagrađeni sa Dvekut uz Stvoritelja traže pomoć Stvoritelja. To je kao što su naši mudraci rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže” (Zohar, Noje, deo 23, i Sulam komentari, stav 63). Ukoliko osoba dolazi da se pročisti, njoj se pomaže svetom dušom, i ona je pročišćena, posvećena, i naziva se „sveta”.

Prema tome, vidimo da kada čovek hoće da poboljša svoje akcije, on uzrokuje Zivug Gore, čime se obilje uliva ka dole. To se naziva uzdizanje MAN, znači uzrokovanje nedostatka Gore. Ali, mi treba da razumemo kako možemo da kažemo to da oni niži uzrokuju nedostatak Gore. I, isto tako treba da znamo značenje za „nedostatak”. Znano je da se Kli naziva „nedostatak”, znači da ukoliko postoji nedostatak, postoji prostor za njegovo ispunjenje.

 

Ne postoje kašnjenja u davanju na strani Emanatora, jer je Njegova volja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Razlog zašto mi vidimo da postoji skrivenost Svetlosti jeste taj što oni niži nemaju Kelim da prime obilje. Zbog toga, kada se niži budi da bi pročistio sebe, ali mu nedostaje snaga, on traži od Stvoritelja da mu pomogne. Tada se ovaj nedostatak uzdiže, tako da sada postoji Kli gde Viši može njemu da dȃ obilje, i to se naziva uzdizanje MAN.

 

Kada iz osećaja nedostatka niži uzdiže molitvu ka davaocu koji se naziva Jesod i koji daje ka Kneset Izrael, što se naziva Malhut, molitva tada postaje kruna na Njegovoj glavi. Ovo je tako zato što kruna znači Keter, što ukazuje na krunu Kralja, to jeste na važnost Kralja. To znači da kada se Svetlost Stvoritelja otkriva, svako prepoznaje Njegovu veličinu.

 

Međutim, tokom skrivenosti Lica, Božansko, Šehina – mesto gde se Kralj pojavljuje – naziva se „izgon” i „prašina”. Ovo je tako zato što se tu ne razabira nikakav okus duhovnog, već Tora i Micvot njima izgledaju kao da imaju okus poput prašine. I, sve to je zbog toga što oni niži nemaju Kelim da prime obilje. I, zbog toga je Njegova slava uprljana, među nacijama, znači da je osoba, pre nego što je nagrađena razabiranjem da je Židov, slična nacijama, jer znano je da je svaka osoba mali svet i da se sastoji od svih sedamdeset nacija, kao i od Izraela.

 

Ali tada, tokom skrivenosti, kada Više obilje ne može da se pojavi nižima, zbog toga što oni nemaju odgovarajuće Kelim, bilo kolikva iluminacija da im se dȃ otišla bi ka Klipot. Zbog toga je Više obilje moralo da bude skriveno od njih. To se naziva „Kruna je pala sa glave”, znači da je uprljana veličina Stvoritelja.

 

Ali, kada osoba dođe da se pročisti, kada ona hoće da je Stvoritelj približi i da joj dȃ posude davanja, kroz koje će biti nagrađena sa Dvekut, tada će sve Više obilje koje se otkriva biti jedino zarad davanja. Drugim rečima, pojedinac hoće da mu od Gore bude data snaga da bi imao mogućnost da uvek bude u Keduša, što je Dvekut.

 

Tada je kruna, koja je načinjena od molitve pojedinca, kruna Kralja, zato što je tada prepoznata veličina Kralja. I, to je značenje za ono što Zohar kaže, da molitva „postaje kruna i postavlja se na glavu Onog Pravednika koji živi zauvek, znači Jesod, koji donosi sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti”. To je tako zato što se kroz molitvu Više obilje daje nižima, i u to vreme otkrivaju se užitak i zadovoljstvo. Ovo se naziva „kruna”, kruna Kralja, veličina Kralja.


Link - The Importance of a Prayer of Many


Нема коментара:

Постави коментар