CELA TORA JE JEDNO SVETO IME

Cela Tora je Jedno Sveto Ime

Članak broj 22, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Šmini, stav 1): „Rabi Jicak otvori: ‛Cela Tora je Jedno Sveto Ime Stvoritelja, i svet je stvoren Torom’, koja je bila Njegov alat za stvaranje sveta”. Napisano je tamo u drugom stavu: „Čovek je stvoren Torom, kao što je napisano: ‘I Bog reče: ‛Načinimo čoveka …’ Napisano je u množini. Rekao joj je: ‛Ti i Ja ćemo ga uspostaviti u svetu’’. Rabi Hija je rekao: ‛I pisana Tora, što je ZA, i usmena Tora, što je Malhut, uspostavili su čoveka”’. 

Ovde vidimo tri stvari: 1) cela Tora jeste Jedno Sveto Ime; 2) svet je stvoren Torom; 3) čovek je stvoren Torom.

Naši mudraci su rekli o Berešit (u početku) da to dolazi otuda što je Tora nazvana Rešit (početak), i zbog toga što su Izrael nazvani Rešit, jer je stvaranje svetova bilo u cilju da se čini dobro Njegovim stvorenjima, to jeste dušama, da bi duše primile užitak i zadovoljstvo. Sledi da od Stvoritelja dolazi davanje, i šta onda nedostaje stvorenjima da bi primila? I mi učimo da stvorenja treba da postignu jednakost forme, tako ona moraju da postignu Kli koja se naziva „želja za davanjem”. 

Ali, s obzirom na to da po prirodi mi nemamo želju za davanjem, nama je potrebno nešto da nam dâ ovu silu nazvanu „želja za davanjem”. Ta sila, koju niži prima da bi bio u mogućnosti da daje, postoji u Tori, jer „Svetlost u njoj ga reformiše”. Sledi da kao što Rešit (početak) jeste Izrael, nama je isto tako potrebna Tora da bismo primili užitak i zadovoljstvo. Zbog toga se Tora takođe naziva Rešit (početak), jer jedno ne ide bez drugog. 

Znamo reči Zohara: „Tora, Izrael i Stvoritelj su Jedno”. U skladu sa tim, kroz napor Izraela u Tori oni (Izrael) su nagrađeni Stvoriteljem, to jeste onim što su „Imena Stvoritelja”. 

Sledi da u Tori treba da razaberemo dve stvari: 1) Svetlost Tore, koja dolazi da bi osobu reformisala. Ovo je ispravka Kelim. 2) Postignuće Svetlosti Tore, što su „Sveta Imena” nazvana „otkrivanje Njegove Božanstvenosti Njegovim stvorenjima u ovom svetu” (vidi u eseju Matan Tora „Davanje Tore”). 

Sledi da kada izučavamo Toru, treba da razaberemo dva prethodno pomenuta pitanja: 1) širenje Svetlosti tako da ona za nas načini posude davanja. Nemoguće je postići ove Kelim bez Svetlosti Tore. Zato, šta pojedinac da očekuje? Da bude nagrađen za to što izučava Toru. Njegova jedina želja jeste da postigne ovu Kli, nazvanu „posuda davanja”. To je precizno tada kada on počne rad davanja i ulaže velike napore da sve radi sa namerom da daje. 

ŠTA ZNAČI, U RADU, "KADA SU IZRAEL U IZGONU, ŠEHINA JE SA NJIMA"

Šta znači, u radu, “Kada su Izrael u izgonu, Šehina je sa njima”

Članak broj 5, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Megila (deo 29) napisano je: „Tania Rabi Šimon Ben Johai kaže: ‘Dođite i vidite da Izrael su voljeni pred Bogom; gde god da su izgnani, Šehina je sa njima, kao što je rečeno: ‘I, Gospod, tvoj Bog  vratio se iz tvog zarobljeništva’. Nije rečeno: ‘...vratiće se...’, nego ‘...vratio se...’, što ukazuje na to da se i Stvoritelj  sa njima vratio iz izgona’”.

Mi treba da razumemo sledeće, u radu: 1) Šta nam u radu daje to što je i Šehina takođe u izgonu. To jeste, kakva je korist od toga što je i Šehina u izgonu, kao što je napisano da: „Izrael su voljeni pred Bogom”, i da je i Šehina, takođe, u izgonu. I mi treba da razumemo šta se ovime dodaje našem radu. Drugim rečima, kakvu ispravku imamo iz toga što je i Šehina u izgonu? 

2) Šta znači to što su naši mudraci rekli: „To je tuga Šehina koja je u izgonu”? Naši mudraci su, isto tako, rekli: „Osoba treba da žali zbog tuge Šehina”. Ali, kako može da se kaže da Gore postoji tuga, i da moramo od Stvoritelja da tražimo da uzdigne Šehina iz prašine? 

3) Šta u radu znači to da mi treba da razumemo da je Šehina u prašini, i da ona ne može sama da se uzdigne, već je potrebno da je uzdigne Stvoritelj?

4) Da bi Stvoritelj uzdigao Šehina, mi moramo da molimo za to. To je kao da bez naše molitve Stvoritelj ne može da je uzdigne iz prašine. 

Da bismo sve ovo razumeli, prvo moramo da razumemo koje razabiranje nazivamo Stvoritelj, a koje razabiranje nazivamo Šehina. Baal HaSulam je dao komentar na ono što je napisano u Zoharu: „On je Šohen (onaj koji obitava – muško), a ona je Šehina (mesto gde obitava Šohen)”. Mi treba da znamo da mnoga razabiranja koja pravimo u Višim svetovima jesu jedino iz perspektive primaoca. Ali, što se tiče Stvoritelja, napisano je: „Ja, Gospod, se ne menjam”. Prema tome, svi svetovi se razabiraju kroz dva razabiranja: 1) Stvoritelj, koji je Šohen. On se naziva „Svetlost”, „Onaj koji utiče”, „Davalac”, i „Onaj koji oživljava”. 

Šamati 109: DVIJE VRSTE MESA

Dvije vrste mesa

Čuo sam 20. Hešvana
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Obično razlikujemo dvije vrste mesa: meso životinje i meso ribe, i u oba postoje znaci Tuma’a (nečistoćа). Tora nam je dala znake da bismo znali kako da se držimo podalje, da ne upadnemo u njihovu nečistoću. 

Kada je u pitanju riba, dati su nam znaci – peraja i krljušt. Kada čovjek vidi ove znake na ribi, on zna kako da bude oprezan i ne padne u ruke Tuma’a. Snapir (perajе) ukazuje na Sone-Pe-Ohr (mržnja-usta-Svjetlost). Ovo se odnosi na Malhut, koja se naziva „usta”, i sva Svjetlost dolazi iz nje jer se ona razmatra za vjeru. 

Kada čovjek vidi da razabira okus prašine, u vrijeme kada treba da ima vjeru, on jasno zna da treba da ispravi svoje akcije. To se naziva „Šehina u prašini”, i čovjek treba da moli da se Šehina uzdigne iz prašine.

Kaskeset (krljušt) znači da u vrijeme Snapir čovjek uopšte nije u stanju da radi. Ali kada nadiđe Snapir, u njegovom umu se pojavljuje pitanje u vezi sa Proviđenjem. Ovo se naziva Kaš (slama, od riječi Kušija – teška pitanja), i tada on pada iz rada. Kasnije, on jača i počinje da radi, iznad razuma, i u njegovom umu opet se  pojavljuju sumnje u vezi sa Proviđenjem. 

Iz toga slijedi da čovjek dva puta ima Kaš, koji su Kas-Keset. Svaki put kada čovjek nadiđe iznad razuma, on se uzdiže a zatim pada. Tada čovjek vidi da ne može da nadiđe zbog umnožavanja sumnji. U tom stanju čovjek nema drugog izbora nego da zavapi Stvoritelju, kao što je napisano: „I sinovi Izraela su uzdisali, iz rada, i njihov plač se uzdigao do Boga, i On ih je izbavio iz Egipta”, što znači od svih nevolja. 

UVEK TREBA DA NAPRAVIMO RAZLIKU IZMEĐU TORE I RADA

Uvek treba da napravimo razliku između Tore i rada

Članak broj 21, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Uvek treba da napravimo razliku između Tore i rada. „Tora” postoji sama po sebi. Kad govorimo o samoj Tori, govorimo tako kao da osoba uopšte ne postoji, već jedino govorimo o Tori, koja se razmatra za Imena Stvoritelja. I tada moramo da budemo svesni njene važnosti, to jeste, o kome govorimo.

Drugim rečima, moramo uvek da se setimo da ovde govorimo o Kralju, o tome da je On postavio red i upravu, da On Njegova sveta Imena daje dušama, i one ih primaju i mogu da postoje time što ih otkrivaju, kao što je napisano: „Ko će se ispeti na goru Gospoda i ko će se uzdići na Njegovo sveto mesto?”

Kada pojedinac obraća pažnju na to on oseća o kome govori, oseća da govori o Stvoritelju. Međutim, mi smo lišeni ovog razumevanja i nama nedostaje nešto povezanosti da bismo razumeli da kada govorimo o Tori mi govorimo o Stvoritelju, i tako mi jedino moramo da verujemo da cela Tora jesu Imena Stvoritelja. Međutim, On je odeven bilo u pravila ili uputstva po kojima pojedinac mora da izvršava Micvot između čoveka i Boga, ili između čoveka i čoveka, ili je On odeven u priče i legende, ili se odeva u jezik kabale i sveta Imena. Tada moramo da se setimo da se unutrašnje odeva jedino u odeću koja je sâmo Božansko. To se naziva „cela Tora jesu Imena Stvoritelja”. 

Zbog toga, kada učimo Toru, treba da učimo uz uvažavanje. To jeste, moramo da se setimo o kome govorimo i time možemo da privučemo Svetlost Tore i osetimo da „Oni su naši životi i dužina naših dana”. Naravno, kada pojedinac uči imajući prethodno navedenu nameru, on može da bude srećan jer je prionut uz Život Živih i to se naziva „Jer oni su naši životi i dužina naših dana”. To je tako jer pojedinac počinje da oseća razabiranje – „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”, što je i bio razlog za stvaranje svetova.

Mi u Tori treba da pronađemo ovo dobro, a to znači da govorimo jedino u slavu Tore, i tada uopšte ne mislimo o čoveku. Zato, kada uči Toru, pojedinac je u celovitosti u skladu sa pravilom: „Čovek je tamo gde su njegove misli”. Od tog trenutka, sve do kraja danā, pojedinac treba da prima životnost, i to se naziva da postoji „Posebno vreme za Toru, i posebno vreme za molitvu”, budući da je svaka u suprotnosti sa onom drugom. 

Šamati 107: U VEZI SA DVA ANĐELA

U vezi sa dva anđela

Čuo sam u nedjeljnoj porciji Tecave,

februar 1943. godine u Jerusalimu 

U vezi sa dva anđela koja prate čovjeka na veče Šabata – dobar anđeo i loš anđeo. Dobar anđeo se naziva „desna” (Yamin), čime se čovjek približava služenju Stvoritelju. To se naziva „desnа približava”. A loš anđeo se razmatra za „lijeva”, i to se naziva „lijeva udaljava”. Ovo znači da to donosi čovjeku strane misli, bilo u umu ili u srcu. 

Kada čovjek nadiđe zlo i približi se Stvoritelju – to jeste svaki put kada on nadiđe zlo i prianja uz Stvoritelja – slijedi da se kroz ova dva (anđela) čovjek približio Dvekut uz Stvoritelja. Ovo znači da su oba imala isti zadatak – da dovedu do toga da čovjek prione uz Stvoritelja. U tom stanju on kaže: „Dođite u miru”.

Kada je čovjek već kompletirao sav svoj rad i priključio Keduša sve ono što je na lijevoj, kao što je rečeno: „Nemam gdje da se sakrijem od Tebe”, tada zli anđeo više nema šta da radi, jer je čovjek nadišao sve teškoće koje je donio zli anđeo. U to vrijeme, zli anđeo nema šta da radi, napušta čovjeka i čovjek mu govori: „Idi u miru".

Link- Concerning the Two Angels

DOĐI DO FARAONA - 1

Dođi do Faraona – 1

Članak broj 19, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Dođi do Faraona”. Ovo je zbunjujuće. Zar ne treba da se kaže „Idi do Faraona”? Zohar objašnjava (Bo, stav 36): „Ali On je pustio Mojsija u sobe unutar soba, do čudovišta iz morskih dubina. ... Kada je Stvoritelj video da je Mojsije uplašen... rekao je: ‘Pogledaj, Ja sam nasuprot tebe, Faraone Kralju Egipta, veliko čudovište koje ležiš usred svojih reka‘. Stvoritelj je morao da vodi rat protiv njega, i niko drugi, kao što se kaže „Ja, Gospod”, a oni su objasnili: ‘Ja, a ne glasnik”. Sledi da „Dođi” znači nas dvoje zajedno. 

Da bismo ovo tumačili u odnosu na rad Stvoritelja, prvo treba da znamo šta je to što mi tražimo za naše angažovanje u Tori i Micvot. To jeste, šta tražimo za uzvrat. Nagrada treba da bude jasna – to jeste mi treba da razumemo da je nama vredno da se odreknemo zadovoljstava tela ukoliko vidimo da nas to ometa da postignemo cilj. I naša nagrada jeste da postignemo uzvišeni cilj kroz naše angažovanje u Tori i Micvot. Tako, postizanje cilja je nagrada za odricanje od korporalnih zadovoljstava. 

Prema tome, treba da znamo da glavna nagrada koju držanjem Tore i Micvot hoćemo da postignemo jeste Dvekut uz Stvoritelja, što je jednakost forme, kao u „i prionuti uz Njega”. To je kao što su naši mudraci rekli (Baba Batra, 16): „Stvoritelj je stvorio zlu inklinaciju, On je za nju stvorio Toru kao začin”. Kli je ono u šta možemo da primimo svrhu stvaranja, koja se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”, a što se naziva i „otkrivanje Njegovog Božanstva Njegovim stvorenjima u ovom svetu”, kao što je napisano u eseju Matan Tora (Davanje Tore). 

Znano je da je najvažniji deo duhovnog rada u tome da se načini Kli. A punjenje, što je obilje koje se uliva u Kli, dolazi od Višeg, što je Njegova volja da čini dobro Njegovim stvorenjima. Svakako da iz Njegove perspektive, Njega ništa ne sprečava da nam daje, a svi nedostaci koje mi osećamo dolaze otuda što mi nemamo takve Kelim da u njih primimo obilje, budući da su naše Kelim nastale iz razbijanja. Ovo je tako usled razbijanja posuda koje se dogodilo u svetu Nekudim, kada su se pojavile Klipot, koje primaju zarad primanja. Razbijanje posuda u duhovnom slično je razbijanju posuda u korporalnom. Kada je reč o fizičkoj posudi, ukoliko je ona slomljena i u nju ulijemo neku tečnost, ta tečnost će se izliti napolje. Isto je tako i u duhovnom, jer ukoliko misao želje da se primi za sebe uđe u Kli, obilje se izliva ka spoljašnjim, to jeste izvan Keduša. 

Šamati 106: DVANAEST SUBOTNJIH HLJEBOVA

Dvanaest subotnjih hljebova

Čuo sam u mjesecu Elul, avgust 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

U pjesmama Šabata je napisano: „otkriće nam okus dvanaest Halot* (subotnji hljebovi), koji su slovo u Njegovom Imenu, udvojeno i slabo”.

*Hala (množina: Halot), poseban hljeb u jevrejskoj kuhinji, oblikuje se u pletenicu i uobičajeno se jede u ceremonijalnim prilikama, kao što je Šabat i drugi veliki jevrejski praznici (osim na Pesah).
Dvaneset hljebova – to je zapravo jedan hljeb koji  ima dva para po šest pletenica. I od istog tijesta izdvaja se mali dio, što je prinova.

Treba da tumačimo riječi svetog Arija. Znano je da su dva Vav načinjena kroz Cimcum Bet, što znači Vav desne i Vav lijeve*. Ovo je značenje za udvajanje, od riječi „udvojiti”. I iz ovoga, zbog snage ispravke Cimcum Bet, kada je došlo do povezivanja kvaliteta milost i kvaliteta sud, sud je postao blaži nego što je bio prije oslađivanja.

* Pogledati Šamati 83 - link

Nakon toga, dva Vav sijaju u Malhut, što znači „skup slova Zajin”, što je Malhut, nazvana „sedma”, koja okuplja dva Vav unutar nje. 

Sedmi dan se naziva Gmar Tikun (kraj ispravke), što se razmatra za kraj danā. Međutim, on takođe sija u šest hiljada godina. To je značenje za šest radnih dana, koji se razmatraju za „koje je Bog stvorio da se izvršava”*. I Šabat se naziva „odmor” (kao što je napisano: „a sedmog dana On je dovršio svoja djela i počinuo”). 

* Pogledati članak - link

Ovo se naziva Šabat, koji sija u šest hiljada godina, budući da se tada Šabat razmatra za odmor, što je poput osobe koja nosi teret i stane da se odmori na putu, da povrati snagu. Nakon toga, ona ponovo treba da nosi teret. Ali, na Šabat Gmar Tikun više nema šta da se doda. Tako, nema više rada.

Link - What the Twelve Challahs on Shabbat Imply

I JEZEKIJA JE OKRENUO SVOJE LICE PREMA ZIDU

I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu

Članak broj 15, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Vajehi, stav 386): „Rabi Jehuda otvori i reče: ‘I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu i molio Gospoda’”. Ovo su njegove reči u Sulam (Lestve komentari): „Pojedinac treba da moli blizu zida tako da između njega i zida nema prepreke, kao što je napisano: ‘I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu’”. 

Treba da razumemo šta je „zid” uz koji treba da molimo. Takođe, šta je to „prepreka” za koju on kaže da ne bi trebalo da bude između njega i zida. Nadalje u Komentarima „Sulam” (stav 392) objašnjava se: „Zid je Gospodar čitave zemlje, i ovo je Šehina (Božansko)”.

U skladu sa tim, treba da tumačimo ono što je rečeno, da mi moramo da „molimo blizu zida”, što je – blizu Šehina. Međutim, i dalje treba da razjasnimo šta znači „blizu”, šta je mera toga. I onda nam se daje tumačenje: toliko blizu da između čoveka i „zida” nema prepreke. Ali šta je ova prepreka? Tako, pitanje prepreke treba da tumačimo kao i kod Tevilah (ritualno kupanje) i kod Netilat Jadaim (ritualno pranje ruku), kao i kod četiri načina vezivanja palmine grane, mirte i vrbe, palminim listom jer su iste vrste. 

Ta prepreka je želja za primanjem. I, kao što Šehina daje nižima, i čovek treba da ukloni silu primanja tako da njegova želja bude jedino da daje Stvoritelju. I tada se to naziva – osoba je „blizu”, „blizu zida”, to jeste blizu Šehina. 

Međutim, prvo moramo da znamo, i moramo da pokušamo da razumemo, onoliko koliko nam naš um dozvoljava, šta je to za šta treba da molimo, to jeste koji nedostatak treba da razmatramo i za šta treba da kažemo da je to ono najvažnije što nam je potrebno, i ukoliko budemo mogli taj nedostatak da zadovoljimo, tada nam ništa ne bi nedostajalo.

Znano je da je esencija molitve – molitva za Šehina koja je u izgonu. Međutim, i ovo takođe zahteva objašnjenje. Mnogo puta je rečeno da ono glavno za šta treba da molimo jeste to da se Šehina uzdigne iz prašine. O ovome postoje mnoga tumačenja. Ono što možemo pomalo i da razumemo jeste kraljevstvo nebesa („Malhut Šamaiim“). I to je ono što pojedinac preuzima na sebe, i on razume da je njegova jedina svrha u ovom svetu da služi Kralju, i to tako da za to ne primi nagradu. Na taj način on će biti nagrađen sa Dvekut uz Njega, i biće u stanju da zadovolji Njega kao u: „kao što je On milostiv i ti si milostiv”. U to vreme pojedinac će biti u stanju da izvršava misao stvaranja što je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. 

Šamati 104: SABOTER JE SJEDIO

Saboter je sjedio

Čuo sam uoči Šabat Berešit, oktobar, 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U Zoharu, u odjeljku Noje: „Bila je poplava, i saboter je sjedio usred toga”. On je pitao: „Poplava znači poplava vode, što je samo po sebi smrtonosno, a tu je i saboter. Otuda, šta znači da je saboter sjedio usred toga, usred poplave? Takođe, koja je razlika između poplave i sabotera?”

On je odgovorio da je poplava korporalna patnja, to jeste to su patnje tijela. Unutar toga, znači u patnjama tijela, postoji i drugi saboter, koji sabotira duhovno. To znači da patnje tijela čovjeku donose strane misli, i te strane misli sabotiraju sve dok ne ubiju njegovo duhovno.

Link - And the Saboteur Was Sitting

ŠPIJUNI

Špijuni

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Sveti Zohar tumači pitanje špijuna koje je Mojsije poslao da obiđu zemlju (Slah, porcija Tore, stavovi 56-58) misleći na duhovnu zemlju: „Zašto je napisano da Stvoritelj kaže njima: ʻIdite gore u Negevʼ, uronite u Toru, i tako ćete znati taj svet. ʻVidite kakva je to zemljaʼ, znači, iz toga ćete videti svet u koji ću vas Ja dovesti. ʻI ljudi koji obitavaju u njojʼ su pravednici u Rajskom vrtu’”. 

„Da li je narod koji boravi u njoj ʻjak ili slabʻ (Brojevi 13:19), to jeste vi ćete kroz to videti da li su oni bili nagrađeni svime zato što su svoju inklinaciju nadišli bilo snagom, tako što su je razbili, ili slabošću, bez naprezanja. Ili da li su oni bili ojačani u Tori tako što su se angažovali u njoj dan i noć ili su je napustili a ipak su za sve ovo bili nagrađeni. I ʻBilo da je njih nekolicina ili ih ima mnogo …ʼ to jeste ukoliko se mnogi angažuju u Mojem radu i ojačaju sebe u Tori, da li su oni nagrađeni svime ili nisu”. 

„ʻI kakva je ta zemlja, je li plodna ili siromašnaʼ. Kroz Toru vi ćete znati kakva je ta zemlja, znači šta je taj svet, da li je Više obilje izdašno za njegove stanovnike i da li tamo išta nedostaje”. 

„ʻI oni su se popeli do Negev i došli u Hebronʼ. ʻI oni su se popeli do Negev’ znači da su se uzdigli, to jeste uzdigli se u Tori. I, ʻdo Negevʼ znači lenjog srca, poput onoga koji pokušava uzalud, na suvo, misleći da tu nema nagrade; i vidi da je bogatstvo ovog sveta izgubljeno za njega i misli da je sve izgubljeno. ʻDo Negevʼ znači da je voda presušila. A rečeno ʻdošli u Hebronʼ znači da su došli da se povežu sa Torom. Hebron je izgrađen za sedam godina, što su sedamdeset lica Tore. 

„ʻI došli do rečice Eškolʼ odnosi se na reči legendi i tumačenja, što dolazi sa strane vere. 'I odsekoše granu odatle' (odsekoše granu loze s grozdom), odnosi se na to da su tamo oni učili naslove poglavlja i sve ono što je važno. Oni koji veruju srećni su sa ovim rečima, i reči su blagoslovene u njima. Oni vide da potiču iz jednog korena i jednog jezgra i da u njima nema odvojenosti. Oni koji ne veruju i ne uče Toru Lišma odvojeni su od vere, što je da je Malhut odvojena od ZA, jer oni ne veruju da su od jednog jezgra i jednog korena. Ovo je značenje za 'odsekoše granu loze s grozdom koju nosiše dvojica uz pomoć jedne motke', što znači da su oni razdvojili pisanu Toru i usmenu Toru. 

JAKOV SE NASTANIO U ZEMLJI U KOJOJ JE NJEGOV OTAC ŽIVEO

Jakov se nastanio u zemlji u kojoj je njegov otac živeo

Članak broj 12, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Jakov se nastanio u zemlji u kojoj je njegov otac živeo (kao došljak), u zemlji Hananskoj”. Napisano je u Zoharu (Vaješev, stav 11): „Rabi Hija otvori i reče: ‘Mnoge su patnje pravednika, ali Gospod ga spasava od svih’. Ali, pravednik koji se plaši svog gospodara, koliko patnje, u ovom svetu, on mora da podnese da ne bi verovao zloj inklinaciji ili imao udela u njoj? I Stvoritelj ga spasava od svih. Ovo je značenje za ono što je napisano: ‘Mnoge su patnje pravednika, ali Gospod ga spasava od svih‘. I ne kaže se ‘mnoge su patnje pravednika‘, već ‘mnoge patnje – pravednik‘. Ovo ukazuje da onaj ko trpi mnoge patnje jeste pravednik zato što ga Stvoritelj želi, jer patnje koje on trpi njega udaljavaju od zle inklinacije i zato Stvoritelj njega želi i spasava ga od svih patnji”. 

Treba da razumemo ove reči:

1)    Ovo ukazuje da onaj koji pati mnoge patnje jeste pravednik, a onaj koji ne pati mnoge patnje nije pravednik.

2)    Zašto pojedinac mora da pati mnoge patnje ukoliko neće da ima udela u zloj inklinaciji?

3)    Da li rečeno: „I zato Stvoritelj njega želi i spasava ga od svih patnji” znači da Stvoritelj ne spasava druge ljude, Bože zabrani? Može li to da bude tako?

4)    Još više zbunjuje to što se kaže da, u jednu ruku, nevolje koje pravednik trpi njega udaljavaju od zle inklinacije. A sa druge strane, kaže se da Stvoritelj njega spasava od svih patnji, znači da ga spasava od mnogih patnji. I on će time sebe ponovo primaći zloj inklinaciji, budući da je razlog koji ga je udaljio od zle inklinacije sada uklonjen. 

Treba da tumačimo ono što je prethodno rečeno. O tome se kaže (Kidušin 30b): „Rabi Šimon Ben Levi je rekao: ‘Čovekova inklinacija njega nadjačava svakog dana i nastoji da ga ubije, kao što je rečeno: ‘Zli vreba pravednog i nastoji da ga ubije‘. I da nema Stvoriteljeve pomoći on to ne bi nadišao, kao što je rečeno: ‘Bog ga neće ostaviti u ruci ovoga’”.