ŠTA U RADU ZNAČI – KRALJ STOJI U SVOM POLJU KADA JE USEV ZREO

 

Šta u radu znači – kralj stoji u svom polju kada je usev zreo

Članak broj 10, 1990/91. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

O stihu: „Gospod je stajao nad njim“ (Gledište mudraca, Tosfot, VaJece) naši mudraci su rekli: „Mi nismo našli ovo kod ostalih praotaca. Rabi Šimon je rekao: ’Kralj ne stoji u svom polju, niti kada se ore, niti kada se seje, već kada je usev zreo’. Tako je Avraam orao, kao što je rečeno: ‘Ustani, hodaj kroz zemlju’. Isak je sejao, kao što je rečeno: ‘I, Isak je sejao’. Jakov je došao, a on je sazrevanje useva, kao što je rečeno: ‘Svetost Izraela, njegovi prvi plodovi, su za Gospoda’, i on je stajao nad tim“. 

Treba da razumemo čemu nas to uči u radu: šta je „polje”, šta je „kada je usev zreo”, i šta je alegorija o Kralju koji stoji nad svojim poljem? Znano je da se naš rad suštinski tiče jedino kraljevstva nebesa, što se naziva „vera”. Naši mudraci su o tome rekli: „Avakum je došao i utemeljio ih na jednoj (Micva): ‘Pravednik živi kroz svoju veru’”. Vera znači nužnost da se veruje u Stvoritelja, da On vodi svet dobronamernim vođstvom. 

Čak iako pojedinac još nema taj osećaj, on ipak treba da veruje i kaže da on još ne vidi da je dóbro otkriveno u svetu, ali on treba da veruje, iznad razuma, da on ne vidi dóbro koje je otkriveno pred njegovim očima zato što i ne može da ga vidi, sve dok ne izađe iz uprave samoljublja. To je tako zato što postoji Cimcum (ograničenje) na posudama primanja, da tamo Svetlost ne bi mogla da sija zbog nejednakosti forme (kao što je napisano – Sulam Komentari, „Uvod u Knjigu Zohar”, stav 138). 

Iz ovog razloga, pojedinac ne može da vidi istinu. Umesto toga, on mora da veruje da ovo jeste tako. I, u radu kolektiva, faze vođstva nagradom i kaznom nisu tako očigledne. Ali, u individualnom radu, znači kada pojedinac hoće da pokuša da postigne stepen gde su sve njegove akcije zarad davanja, kada počne da se napreže da postigne stepen davaoca, tada njegova celokupna osnova treba da bude izgrađena na veličini Stvoritelja. O tome je u Zoharu rečeno: „Čovek treba da se boji Njega, zato što je On veliki i vladajući”, i tada počinje rad koji je prvenstveno na veri – da Stvoritelj vodi svet dobronamerno. 

ŠTA, U RADU, ZNAČI TO DA "NE POSTOJI BLAGOSLOV TAMO GDE POSTOJI ONO ŠTO SE PREBROJAVA"

Šta, u radu, znači to da „Ne postoji blagoslov tamo gde postoji ono što se prebrojava” 

Članak broj 31, 1989/90. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Zoharu je napisano (Bamidbar strana 4, i u stavu 13, Sulam komentari): „Dođi i vidi, rekli su da ne postoji blagoslov, od Gore, tamo gde postoji ono što se prebrojava. I pitamo: ‘Kako su Izrael prebrojani? Kako je od njih uzet otkup?’ Prvo, oni bi blagoslovili Izrael, zatim prebrojali otkup, a zatim blagoslovili Izrael ponovo. Tako, Izrael su blagoslovljeni i na početku i na kraju, i nije bilo smrti među njima. I pita: ‘Zašto kod prebrojavanja postoji opasnost od smrti?’ I odgovara se: ‘To je zbog toga što nema blagoslova u vreme prebrojavanja, a kada nema blagoslova, Sitra Ahra je nad čovekom’”. Toliko njegovim rečima. 

RAŠI daje razlog iz kojeg Stvoritelj prebrojava Izrael. I kaže: „Iz ljubavi prema njima, On ih prebrojava svakog časa”. To znači da RAŠI želi da objasni, da ukoliko kažemo da postoji opasnost tamo gde postoji ono što se prebrojava, i da tu može da postoji smrt, zašto onda Stvoritelj prebrojava Izrael i dovodi ih na mesto opasnosti? Zbog toga RAŠI objašnjava: „Iz ljubavi prema njima, On ih prebrojava svakog časa, uprkos opasnosti u tome. Upravo iz ljubavi koju On ima za Izrael, i zbog Njegove želje da zna njihov broj, On je rekao da će prebrojati Izrael”. 

Očigledno je teško razumeti šta znači to da, budući da Stvoritelj hoće da zna njihov broj, On je rekao da oni treba da budu prebrojani kroz ispravku, tako da ne bude mana ni u jednom od njih, i On će ih prebrojati kroz otkup. Treba da razumemo – kako možemo da kažemo da zbog toga što Stvoritelj želi da zna njihov broj, oni treba da budu prebrojani tako da se broj Izraela zna, i tada će Stvoritelj znati. Jer u suprotnom, Stvoritelj ne zna unapred broj sinova Izraela, i zato Njega o tome treba da obaveste stvorenja. Da li to može biti? Isto tako treba da razumemo šta su blagoslov i prebrojavanje, u radu, i zašto uzrokuje smrt to što nema blagoslova tamo gde postoji ono što se prebrojava. Isto tako, treba da razumemo zašto ne postoji blagoslov tamo gde postoji ono što se prebrojava.

Rabaš - PISMO BROJ 34

PISMO BROJ 34

Veče uoči Roš Hašana

14. septembar 1947. godine 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

Prijateljima, neka žive večno. 

Nakon što sam vam se približio na ovom imaginarnom korporalnom mestu, nadam se da ćemo približiti i srca, jer već duže vreme nismo imali prepisku, a fizičko delovanje donosi jedinstvo, kao što je u molitvi Roš Hašana rečeno: „I, oni će svi postati jedno jedinstvo”. U tom stanju biće puno lakše „Izvršavati Tvoju volju celim srcem”. 

To je tako jer dok društvo nije ujedinjeno, teško je raditi celim srcem. Umesto toga, deo srca ostaje da radi za sopstvenu korist, a ne zarad Stvoritelja. O tome je u Midraš Tanhumi rečeno: „’Danas stojiš’: kao što dan nekad sija, a nekad potamni, tako je i sa vama. Iako imate tamu, svetlost sveta će sijati za vas, kao što je rečeno: ‘I, Gospod će vam biti večna Svetlost’. Kada? Onda kada vi budete jedno društvo, kao što je napisano: 'Živi, svako od vas na ovaj dan'. 

Obično, ako neko uzme gomilu grana, može li ih sve prelomiti odjednom? Ali, ako uzme jednu po jednu, čak i beba može da ih prelomi. Slično tome, otkrivate da Izrael neće biti otkupljen sve dok ne budu svi jedno društvo, kao što je rečeno: ‘U onim danima i u to vreme, kaže Gospod, sinovi Izraela će doći, oni i sinovi Jude zajedno’. Prema tome, kada su ujedinjeni, primaju lice Šehina”. 

Citirao sam reči Midraša da ne mislite da se pitanje grupe, što je ljubav prijateljā, odnosi na hasidizam. Umesto toga, to je učenje naših mudraca, koji su videli da je ujedinjenje srcā u jednu grupu neophodno za primanje lica Šehina. 

Iako uvek postoji jedan od prijateljā koji se ističe i viče „Udružite svoje ruke za jedinstvo grupe!”, dok nemar uvek pripisuje prijateljima, ja i dalje ne mogu njega da odvojim od prijateljā koji su nemarni u toj materiji, i ovo treba da bude dovoljno za razumevanje. 

U VEZI SA IZNAD RAZUMA

U vezi sa iznad razuma

Članak broj 21, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

Što se tiče iznad razuma, ovaj alat treba da koristimo i između prijateljā i između pojedinca i Stvoritelja. Međutim, tu postoji razlika. Između pojedinca i Stvoritelja ovaj alat mora da ostane zauvek. Drugim rečima, pojedinac nikada ne sme da potceni ovaj alat, nazvan „vera iznad razuma”. Ali, između prijateljā, ukoliko pojedinac može da vidi vrednost svog prijatelja unutar razuma, to je još bolje.

 

A ipak, priroda tela je protivna tome – ono uvek vidi greške svog prijatelja, a ne njegove vrline. Zbog toga su naši mudraci rekli: „Sudi svaku osobu pohvalno”. Drugim rečima, iako unutar razuma vidiš da tvoj prijatelj greši, ti bi ipak trebalo da pokušaš da ga sudiš pohvalno. I, ovo može da bude iznad razuma. To jeste, mada pojedinac logički ne može da opravda prijatelja, uprkos tome može da ga opravda iznad razuma.

 

Ipak, ako pojedinac može da opravda prijatelja unutar razuma, to je svakako bolje. Ako, na primer, vidi da su prijatelji na stepenu višem od njegovog, on unutar razuma vidi da je u potpunoj niskosti u poređenju sa njima, i da se svi prijatelji drže rasporeda dolaska na predavanja, i veoma su zainteresovani za sve što se događa među prijateljima, da pomažu bilo kojem prijatelju na koji god način mogu, i da, zapravo, odmah primenjuju svaki savet učiteljā za rad, itd, to svakako utiče na pojedinca i daje mu snagu da nadiđe svoju lenjost i onda kada treba da se probudi pre zore i onda kada je probuđen.

 

Isto tako, tokom lekcije, telo pojedinca je više zainteresovano za lekcije, jer bi u suprotnom, pojedinac zaostajao za svojim prijateljima. Isto tako, sve u vezi sa Keduša (svetost) on mora da prihvata ozbiljnije, zato što telo ne može da toleriše niskost. Štaviše, kada telo pojedinca gleda prijatelje, ono vidi unutar razuma da svi oni rade za Stvoritelja, i tada mu njegovo telo, takođe, dopušta da radi za Stvoritelja.

Rabaš - PISMO BROJ 40

PISMO BROJ 40

31. dan brojanja omera, Mančester

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

Studentima, neka su živi, 

Primio sam telegram od ... da smo pobedili. Nadajmo se da ćemo dobiti rat i nad inklinacijom, takođe – da ćemo i ovde uspeti i postići cilj da damo  zadovoljenje Tvorcu.

Vreme je da počnemo da se krećemo napred, prema našem svetom cilju poput moćnih, jakih ljudi. Znano je da je ljubav prijateljā popločan put koji vodi cilju, kojim se pojedinac pomera ka ljubavi Stvoritelja. A u materiji ljubavi, to je kroz „kupi sebi prijatelja”. Drugim rečima, pojedinac kroz akcije kupuje srce svog prijatelja. I, čak i ako on vidi da je prijateljevo srce poput kamena, to nije izgovor. Ako oseća da je prijatelj podoban da bude njegov prijatelj u radu, onda mora da ga kupi kroz dela. 

Poklon karakteriše to da pojedinac zna da će njegov prijatelj uživati u njemu, bilo da je to u rečima, mislima ili u akciji. Međutim, svaki poklon mora da bude otvoreno pokazan, tako da prijatelj zna o poklonu, ali kada su misli poklon, tada pojedinac ne zna da je njegov prijatelj mislio o njemu. Otuda, potrebne su i reči, to jeste prijatelj bi trebalo prijatelju da kaže da on misli i brine o njemu. I, to takođe treba da bude u vezi sa onim što njegov prijatelj voli, to jeste u vezi sa onim što se prijatelju sviđa. Ukoliko pojedinac voli slatkiše, on ne može da počasti svog prijatelja slatkišima ako njegov prijatelj ne voli slatkiše, već voli nešto kiselo. I, iz ovoga treba da razumemo da nešto može da bude nevažno za jednog, ali važnije od svega za drugog. Svaki poklon koji pojedinac dȃ svom prijatelju je poput metka koji pravi rupu u kamenu. I, iako prvi metak samo okrzne kamen, kada drugi metak pogodi u isto mesto on već pravi usek i treći pravi udubljenje. 

I, mecima koje ispaljuje više puta, udubljenje postaje rupa u kamenom srcu njegovog prijatelja, gde se svi pokloni sakupljaju. I, svaki poklon postaje iskra ljubavi dok se sve iskre ljubavi ne sakupe u šupljini kamenog srca i postanu plamen.

Razlika između iskre i plamena jeste u tome što tamo gde ima ljubavi ona se javno otkriva, to jeste svim ljudima se otkriva da u pojedincu gori vatra ljubavi. A vatra ljubavi sagoreva sve prestupe sa kojima se on sreće duž puta. 

Rabaš - PISMO BROJ 37

PISMO BROJ 37

25. oktobar 1957. godine

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

… što se tiče odvajanja ljubavi prijateljā od rada Stvoritelja, ja to uopšte ne razumem zbog toga što Baal HaSulam nikad nije imao običaj da ta dva poveže. 

Naprotiv, među prijateljima je uvek bilo zabranjeno govoriti o Tori ili o stanjima veličine i niskosti. Jedva da je i bilo dozvoljeno da se među prijateljima govori o pitanjima rada. Naš način je oduvek bio „hodajte skromno”, kao što je o tome Baal HaSulam govorio u nekoliko eseja. 

Umesto toga, posvećenost prijateljā bila je ista kao kod običnih ljudi, gde svako brine jedino o korporalnom svog prijatelja, a ne o njegovoj duhovnosti. Zapravo, zbližavanje među prijateljima bilo je kroz obede i pijenje vina, a ne kroz reči Tore. 

Zato, ne znam kakve inovacije pokušavate da napravite. Možda ste sve do sada verovali da se zbog ljubavi prijateljā ne treba angažovati niti razgovarati o pitanjima rada, ali sada sigurno znate da je jedini način koji treba da bude – hodati skromno. 

To je način kao kada neko ide na nekakav događaj svog prijatelja. On ne misli o sebi – da li je dobro raspoložen ili nije – već mora da učestvuje u radosti svog prijatelja. Ne sme da se mršti, već da pokazuje srećno lice. Isto tako je i ovde: povezanost među prijateljima treba da bude takva da svako želi da zadovolji svog prijatelja, precizno u korporalnim stvarima, pošto se ovde precizno radi o „kupi sebi prijatelja”.

„Načini sebi rava” je posebna tema. To jeste, ponekad među prijateljima pojedinac želi da izvršava „Načini sebi rava” prema drugom. I ovo se upravo događa među prijateljima kada među njima vlada jak oprez i velika budnost. Ali nisu svi spremni za to. Ali, to se više ne razmatra za „ljubav prijateljā”, za ono što ljubav prijateljā zahteva, jer nema povezanosti sa duhovnim radom, kao što ste mi pisali.

Baruh Šalom HaLevi

Sin Baal HaSulama

Link - Letter No. 37

Rabaš - PISMO BROJ 16

PISMO BROJ 16

21. decembar 1955. godine

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

Neka se list nošen vetrom isceli i neka kažu da sam predstavnik njihovog Tvorca, onaj koji leti među letačima, Velika Tamariska, kojem Viši pomaže, naš slavljeni učitelj Rav… 

Primio sam tvoje pismo i neka Svoritelj iluminira da je naš put pravi put i mi ćemo napregnuti naše sećanje za Dan sećanja. Tada će nam biti dodeljena svetlost sećanja, koja je dobra za čišćenje materijalnog vazduha, i mi ćemo disati vazduh svetosti, što je istina i večan život. 

Želeo bih da na ono što si napisao dodam sledeće: „Siguran sam da i kada sretnem najvećeg agnostika…”.

Znamo da postoji običaj, koji važi za čitav svet, da nije dobro da visoko stručni profesionalci budu među nisko stučnim radnicima i uče iz njihovih akcija. Na primer, kada je obućar među nekvalifikovanim obućarima, oni će uticati da on počne da misli da nije vredno praviti dobru cipelu, već da se to radi kako god da ispadne, a ne vredi praviti dobru i lepu cipelu. 

Ili krojač, ukoliko je vešt, kada se nađe među neveštim krojačima, oni će uticati na njega da misli da nije vredno da se trudi da napravi odeću koja je lepa, uredna i po meri mušterije. Otuda, on treba da bude obazriv u kontaktu sa njima. 

Ali, kada je građevinski radnik među krojačima, on od njih ne može da usvoji bilo šta loše, jer između njih ne postoji nikava povezanost. Međutim, u okviru iste profesije svako treba da pazi da bude u kontaktu jedino sa ljudima čistog srca. 

Rabaš - PISMO BROJ 8

 

PISMO BROJ 8

26. maj 1955.godine

Tel Aviv, na 48. dan brojanja Omer, dan pre Šavuot

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Pozdrav i sve najbolje mojim prijateljima, 

U odgovoru na tvoje pismo moram da kažem da za sada nemam šta da dodam, osim kao što je napisano: „Recite sinovima Izraela da krenu na put”. Što se tiče putovanjā, ti znaš da se to odnosi na kretanje iz stanja A u stanje B, što je promena mesta, kao što je Baal HaSulam rekao u Sulam Komentari o stihu „Dan danu kazuje”. I on je tamo napisao da nije moguće imati dan za danom, a da u međuvremenu nije bilo stanja noći, što znači da tu postoji prekid u sredini, inače bi se to nazivalo „dug dan”, a ne „dan za danom”. Ali, redosled rada jeste precizno dan za danom. „I, noć noći javlja” znači da između postoji dan. Dovde njegovim rečima. 

To je redosled putovanjā. Zato, nemoj da se bojiš nijednog stanja, već kao što smo prethodno rekli, treba samo „putovati”, ići napred. Svaki put mora da teče novi tok, kao što mi je … u poslednjem pismu napisao stih: „Obnavlja se svako jutro; velika je vera Tvoja”. 

Uzgred, ja ti otkrivam svoje misli i želje, iako to nije moj običaj. A ipak, želim da pred tobom otkrijem ono što mislim o ljudima Tiberijade, da znaš kako oni gledaju na nas, ljubazno ili neljubazno. U ovom pismu ću ti opisati ljude Tiberijade, i šta ja vidim kod njih. I iako ne opisujem suštinu Tiberijade, ipak ću ti pisati ono što  mislim.

Trenutno sam malo rasterećeniji od svojih ličnih i opštih problema i mogu da odvojim malo slobodnog vremena da podignem glavu i sagledam spektakl koji se tamo odvija. To izgleda tako kao da tu vidim tri vrste ljudi, tri slike i forme odevene u tri različite vrste telā. 

1) Postoji jedan veliki deo, gotovo ogromna većina, za koju mislim da o nama ne misle ni dobro ni loše, niti nas uvažavaju niti ne uvažavaju. Iskreno, mislim da smo mi mimo pažnje njihovih očiju. Drugim rečima, oni čak niti misle o nama niti nas osećaju. To je kao da mi i ne postojimo zajedno sa njima u ovom svetu. 

Rabaš - PISMO BROJ 5

 

PISMO BROJ 5

24. februar 1955. godine 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Mom prijatelju… 

Pročitao sam tvoje pismo koje si napisao nakon Šabata ove nedelje, i obradovao sam se tvojoj potrebi da mi otkriješ stanja kroz koja si prolazio u periodu između tvojih pisama. Nesumnjivo, Stvoritelj će otvoriti naše oči Njegovim zakonom. 

Moje mišljenje je da treba više da radiš u ljubavi prijateljā. Nije moguće postići trajnu ljubav, osim ukoliko to nije kroz Dvekut (prianjanje), što znači da se dva ujedine čvrstom vezom. I, to može biti jedino ukoliko pokušaš da „razodeneš” odeću u koju je unutrašnja duša odenuta – odeću nazvanu „samoljublje” – jer jedino ova odeća razdvaja dve tačke. Ali, ukoliko idemo ispravnim putem, te dve tačke koje se razabiraju kao dve linije koje poriču jedna drugu, postaju srednja linija koja istovremeno sadrži obe linije.

I, kada osećate da ste u ratu, svako će osetiti da mu treba pomoć prijatelja, jer bez prijatelja, sopstvena snaga svakog će oslabiti. I, tada kada svako razume da mora da sačuva svoj život, zaboraviće da uopšte i ima telo koje mora da čuva, i svi će biti povezani mišlju o tome kako i čime pobediti neprijatelja. Zato, treba požuriti u tome i istina će pokazati put, i sigurno će svi uspeti.

I, nastavi da mi pišeš.

Baruh Šalom HaLevi Ašlag

Link - LETTER No. 5

MI ĆEMO ČINITI I MI ĆEMO SLUŠATI

Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „I, Mojsije je bio veoma skroman čovek…’’ Skromnost znači niskost, što je kada pojedinac poništava sebe pred drugim. I nije neophodno da to poništavanje bude spoljašnje, već unutrašnje. „Spoljašnje” je ono što se vidi spolja, ono što je otkriveno, kada svako može da vidi da pojedinac ne misli na sebe uopšte, već vidi da je njegov prijatelj na stepenu koji je važniji od njegovog. A to je vidljivo kroz akcije koje pojedinac izvršava pred prijateljem.

Isto tako postoji i unutrašnje, nazvano „skriveno”. To su misli i um koje pojedinac, pred svojim prijateljem, mora takođe da poništi. Ovo je značenje za: „Moja duša je poput prašine, pred svakim”. Pitanje je: „Kako razuman i racionalan pojedinac može da kaže da on svoj razum treba da poništi pred svakim, kada on za sebe zna i oseća da je na nivou koji je sto puta viši od prijateljevog?”

Postoji „deo” i postoji „celina”. Celina je nadređena u odnosu na deo. Da bi bio deo celine, pojedinac mora sebe da poništi pred svakim delom celine. Drugim rečima, čitav Izrael nisu tako važni pojedinačno, ali kada je u pitanju celina svaka osoba je veoma važna sa aspekta zajednice u celini. 

Pojedinac sopstvene potrebe mora da poništi pred potrebama kolektiva. I, budući da pojedinac pred Stvoriteljem mora da poništi svoj razum i svoje misli, on na to prvo mora da se navikne spolja. To se naziva „činiti” i to je značenje za: „mi ćemo činiti’’. Sva ova poništаvanja pojedincu će omogućiti da svoj razum i misli poništi pred Stvoriteljem.

GENERALNO GLEDIŠTE NA SUŠTINU ČOVEKA

Generalno gledište na suštinu čoveka

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

U celini čovek se sastoji iz dva razabiranja:

1) njegovo vlastito postojanje;

2) način osiguranja postojanja u stvarnosti.

Postoje tri načina osiguranja postojanja u stvarnosti 

1) Ono što je neophodno – to je ono bez čega čovek ne bi mogao da postoji u stvarnosti. Za postojanje je dovoljno da čovek dnevno pojede malo parče suvog hleba i popije čašu hladne vode, da obučen spava na klupi nekoliko sati, čak nije nužno da to bude u kući, već u polju ili u nekoj pećini, ako pada kiša da ne pokisne. Njegova odeća mogu da budu samo dronjci. 

2) Način običnih posednika – oni nemaju želju da liče na bogate, na one koji imaju mnogo soba, lep nameštaj, divno pokućstvo, lepu odeću, i ne žele da piju i jedu na način kako su bogati navikli da jedu i piju. 

3) Način onih kod kojih postoji želja i potreba da postanu poput bogatih. I, mada čovek ne može da dobije ono što hoće, njegove oči i srce su tome posvećeni, i on čeka i radi da bude primljen među bogate.

4) Razabiranje koje je prisutno u sva tri prethodna: ukoliko je pojedinac danas uradio dovoljno, on ne brine za sutra. Tačnije, on na svaki svoj dan gleda isto kao na čitav svoj životni vek. 

Ljudi brinu o tome kako da zadovolje svoje potrebe. I uobičajeno je da o tome brinu za period od oko sedamdeset godina svog života. I čovek o svojoj opskrbi ne brine za period do sto dvadesete godine. Isto tako, ponekad pojedinac misli da bi, u njegovim očima, svaki dan trebalo da bude kao nov, kao nova kreacija. 

PREKOREVATI DRUGOG

Prekorevati drugog

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„’Onaj ko ne zna da bude prekoren’. Nije rečeno ‘da prekori’, već ’da bude prekoren’” (Zohar, VaJešev). Čovek hoće da prekori drugog. Svaki pojedinac hoće da svi ostali rade sa posudama davanja, jer kada bi svi prijatelji radili u davanju tada bi oni njemu davali sve ono što mu treba. Međutim, ukoliko bi pojedinac prekorio sebe, i rekao da je on taj koji treba da bude davalac, tada bi njegova želja za primanjem izgubila. Ali, kada posude drugih rade u davanju, njegova želja za primanjem profitira. Iz ovog razloga svako hoće da svi drugi budu čisti (Zah).
 
Link - Reproving Another

 

DRVO SPOZNAJE DOBRA I ZLA

Drvo spoznanja dobra i zla

15. januar 1972. godine
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu: „Malhut se naziva ‘drvo spoznanja dobra i zla: ukoliko je nagrađen – dobro, i ukoliko nije nagrađen – loše’”.

U Sulam komentarima je objašnjeno da biti nagrađen znači da je kvalitet sud (Midat ha Din) – Behina Dalet koja nije ublažena – skriven, dok je kvalitet milost (Midat ha Rahamim) otkriven. Tačnije, otkriva se Malhut koja je ublažena u Midat ha Rahamim. Međutim, ukoliko pojedinac nije nagrađen, događa se suprotno.

Treba da razumemo značenje za „otkrivenost” i za „skrivenost”. Znano je da čovek sadrži vrline i dobre osobine, kao i loše osobine. To je zbog toga što: „Na zemlji ne postoji pravednik koji izvršava dobro a nije zgrešio”.

Drugim rečima, u pojedincu uvek postoji nedostatak, nešto što još treba da se ispravi; inače on u ovom svetu više ne bi imao šta da radi. 

To je poput toga kada se dvoje ljudi međusobno povežu tako da između njih postoji prijateljstvo, i iznenada jedan prijatelj saznaje da mu je onaj drugi učinio nešto loše. I on se odmah udaljava od njega i ne može ni da ga gleda ni da stoji blizu njega. Ali, kasnije, oni se pomire. 

Naši mudraci su rekli: „Ne pokušavajte da umirite svog prijatelja u času njegovog besa”. I pitanje je: „Zašto?” U vreme dok je besan, pojedinac vidi manu svog prijatelja i nikako ne može da mu oprosti. To je tako jer je tada mana njegovog prijatelja otkrivena, a one dobre osobine – zbog kojih ga je izabrao za prijatelja – sada su skrivene. Tako, otkrivena je samo mana prijatelja, i kako on može da govori sa nekim ko je loš? 

Šamati 48: GLAVNI TEMELJ

Glavni temelj

Uslušano u veče nakon Šabata, Vajera

8. novembar 1952. godine

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Zapisao Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Glavni temelj je način koji je svima znan. Kada je u pitanju um postoji pažnja i oprez zato što je um izgrađen na temelju pitanja. Ukoliko čovjek naiđe na „znano pitanje”, on mora da bude naoružan i zaštićen, da bi stajao na straži i mogao odmah da dȃ znani odgovor.

Drugim riječima, čitava duhovna građevina temelji se na pitanjima i odgovorima. Ovo se odnosi na onoga koji ide putem Stvoritelja i biva nagrađen time da gradi strukturu Šehina. I, kada više nema mjesta za pitanja i odgovore, to znači da čovjek „stoji”. 

Komenatar rava Lajtmana, pred kongres u Njujorku, 23. sep. 2005: Razum/Moha se gradi na pitanjima, a mi se uzdižemo odgovarajući na pitanja jedno za drugim. Tako prema tim pitanjima, kako govori BaalHaSulam, treba da budemo pažljivi …

Stvoritelj je pripremio mjesto čak i za one koji su već nagrađeni stalnim odjevanjem Šehina i koji su već na putu duhovnih stepena, koji više nemaju mjesto za prethodno pomenuti rad. Na ovom mjestu oni imaju slobodnu osnovu za vjeru. Mada je teško razumeti kako nešto tako može da postoji na visokim stepenima, Sam Stvoritelj  može to da učini.

I to je ispravka srednje linije i zabrana primanja sa lijeve linije. Istovremeno mi vidimo da se Hohma pojavljuje jedino u Malhut iako je Malhut suprotno svojstvo od Hohma. Ipak mjesto za pojavljivanje Hohma je precizno ovdje u Malhut.

Ovo je značenje za: „I neka ova prepreka bude pod tvojom rukom”. Naši mudraci su rekli: „Čovjek neće ispuniti zakon Halaha dok u njemu ne zakaže”. Zakon (Halaha) znači razabiranje Malhut, a Malhut se naziva nevjesta (Kala). A kada se ide do nevjeste, to se naziva „zakon”. I čitav put se sastoji jedino od prepreka, to jeste od pitanja. A kada čovjek nema pitanja on nema ime „vjera” ili „Šehina”.

Link - The Primary Basis

ŠTA, U RADU, ZNAČI POČINJANJE U LO LIŠMA

Šta, u radu, znači počinjanje u Lo Lišma 

Članak broj 23, 1987/88. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Pesahim (deo 50b:5): „Rabi Jehuda je rekao: ′Rav je rekao: ′Čovek uvek treba da se angažuje u Tori i Micvot, čak i Lo Lišma (ne za Njeno ime), jer iz Lo Lišma dolazi do Lišma (za Njeno ime)’’”. 

Majmonid kaže (Hilhot Tešuva, poglavlje 10:5): „Mudraci su rekli: ′Čovek uvek treba da se angažuje u Tori, čak i Lo Lišma, jer iz Lo Lišma on dolazi do Lišma’. Zato, kada se podučavaju mali, žene i običan svet, podučavaju se da rade jedino iz straha i da bi primili nagradu. Kada uvećaju znanje i steknu puno mudrosti njima će se ova tajna govoritii malo-pomalo, sve dok ne postignu ovu tajnu, kada će znati Njega i služiti Njemu s ljubavlju”. 

A u Pesahim (deo 50), u Tosfot je napisano: „U drugom poglavlju Berahot je rečeno: ′Svako ko se u Tori angažuje Lo Lišma bolje da se nije ni rodio′. I, Rabi Jehuda kaže: ′Ovde se radi o onome koji uči da bi se hvalisao i da bi ometao′”. I u Berahot, Tosfot objašnjava: „Treba da pitamo, jer ovde se radi o onome koji uči samo da bi ometao svoje prijatelje, a tamo se radi o onome koji uči da bi bio poštovan”.

Uz prethodno rečeno, možemo da vidimo da, u radu Stvoritelja, treba da napravimo dva opšta  razabiranja: 1) Lišma (za Njeno ime), 2) Lo Lišma (ne za Njeno ime). Treba tačno da znamo šta je Lišma i šta je Lo Lišma. 

I, vidimo da u Lo Lišma moramo da napravimo pet razabiranja: 

1) Razabiranje koje je kao što to Majmonid kaže, da se pojedinac angažuje u Tori i Micvot (zapovesti) zato što nam je to Stvoritelj zapovedio, a on želi da drži zapovesti Stvoritelja, i zbog toga se angažuje u Tori i Micvot. Ali, treba da zapazimo šta je razlog koji ga obavezuje na to da izvršava zapovesti Stvoritelja. Majmonid kaže da njemu treba reći da je to: „Zbog nagrade i kazne”. Drugim rečima, ako pojedinac drži zapovesti Stvoritelja, Stvoritelj će ga nagraditi: imaće dug život, bogatstvo i sledeći svet. A ukoliko ih ne drži, biće kažnjen zbog toga što ne drži zapovesti Stvoritelja. 

Šamati 47: NA MJESTU GDJE NALAZITE NJEGOVU VELIČINU

Na mjestu gdje nalazite Njegovu veličinu

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

„Na mjestu gdje nalazite Njegovu veličinu, tamo ćete naći Njegovu poniznost” (Megila 31a).

To znači da čovjek koji je uvjek u istinskom prianjanju uz Stvoritelja vidi da Stvoritelj spušta Sebe, to jeste Stvoritelj je prisutan na niskim mjestima. I čovjek ne zna šta da radi.

I zbog toga je napisano: „Onaj koji sjedi visoko, Onaj koji spušta Sebe dolje da vidi nebo i zemlju”*. Čovjek vidi veličinu Stvoritelja, i tada je „... koji spušta Sebe …”, što znači spušta nebesa do zemlje, to jeste, osoba vidi veličinu Stvoritelja, a zatim vidi „pad“ neba do nivoa zemlje. Zbog toga je dat savjet da je potrebno misliti: budući da je želja data od Stvoritelja tada nema ništa veće od toga, kao što je napisano: „On uzdiže siromašne iz smeća”.

*Psalmi 113:5,6:
Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;
Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи

Prvo, čovjek mora da vidi da je njemu potreban nedostatak. Ukoliko ga nema, on treba da moli u vezi sa tim što ne osjeća nedostatak. A razlog iz kojeg on ne osjeća nedostatak jeste niska svijest.

Otuda čovjek u svakoj Micva mora da moli u vezi sa tim što nema svijest o tome da ne  izvršava Micva u cjelovitosti. Drugim riječima, želja za primanjem skriva od njega to da on ne vidi istinu.

Jer kada čovjek vidi da je u tako niskom stanju, on svakako neće htjeti da ostane u tom stanju. I svaki put on treba da ulaže napor u radu sve dok ne dođe do pokajanja, kao što je napisano: „On usmrćuje i vaskrsava, spušta u pakao i podiže”.

To znači da kada Stvoritelj hoće da se zli pokaje, da se vrati Njemu, On ga spušta u pakao tako nisko sve dok on sam ne poželi da više ne bude zao. Otuda čovjeku je potrebno da moli da mu Stvoritelj pokaže istinu dodajući mu Svjetlost Tore.

Link – In the Place Where You Find His Greatness

Šamati 46: UPRAVA IZRAELA NAD KLIPOT

Uprava Izraela nad Klipot

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U pogledu na upravu Izraela nad Klipot i upravu Klipot nad Izraelom, prije svega moramo da razumijemo šta je „Izrael” i šta su „nacije svijeta”.

Više puta je objašnjeno da je Izrael ono što je „unutrašnje”, što se naziva Kelim de Panim (prednje Kelim), Kelim sa kojima čovjek može da radi na način da daje zadovoljenje svom Tvorcu.          

A „nacije svijeta” se nazivaju „spoljašnje”, Kelim Ahoraim, i one se održavaju jedino kroz primanje, i ne kroz davanje. Uprava nacija svijeta nad Izraelom znači to da Izrael ne mogu da rade na davanju, to jeste ne mogu da koriste Kelim de Panim, već jedino Kelim de Ahoraim. I, nacije svijeta djeluju tako da sluge Stvoritelja šire Svjetlost nadolje do Kelim Ahoraim. 

„Uprava Izraela” je stanje kada se dȃ snaga tako da svako od njih može da radi zarad davanja zadovoljenja svom Tvorcu, to jeste da radi jedino sa Kelim de Panim. A tada čak i ukoliko oni šire Svjetlost Hohma, to je jedino u formi „put kojim treba da prođu”, i ništa više. 

Link - The Domination of Israel over the Klipot

Šamati 45: DVA RAZABIRANJA U TORI I RADU

 

Dva razabiranja u Tori i u radu

Uslušano 1. Elula
5. septembar, 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Postoje po dva razabiranja i u Tori i u radu. Prvo razabiranje je razabiranje straha, a drugo je razabiranje ljubavi.

Tora se naziva stanje cjelovitosti, i mi tada ne govorimo o radu, to jeste o stanju u kojem se nalazimo, već govorimo o samoj Tori.

Razabiranje koje se naziva ljubav jeste stanje kada čovjek ima želju i žudi za tim da zna puteve Stvoritelja i Njegova skrivena blaga, i da bi to postigao on ulaže svaki napor i trud. Sve što je dobio tokom učenja Tore on razmatra kao da je dobio nešto neprocjenjivo. Tako, u skladu sa tim koliko cijeni važnost Tore on postepeno i sam raste, i njemu se polako otkrivaju tajne Tore u skladu sa njegovim trudom.

Razabiranje koje se naziva strah je stanje kada čovjek hoće da bude sluga Stvoritelju. Jer, „onaj koji ne zna zapovjesti Višeg, kako može da služi Njemu?"; i on se nalazi u strahu i brine jer ne zna kako da služi Stvoritelju. A, kada uči na ovaj način, on svaki put nalazi okus u Tori i može da ga koristi, i uzdignut je i ushićen u skladu sa tim koliko cijeni važnost toga što mu je dato nešto u Tori. I, ukoliko pojedinac istraje na ovom putu, njemu se postepeno otkrivaju tajne Tore.

Ovdje postoji razlika između spoljašnjih učenja i mudrosti Tore: kod spoljašnjih učenja egzaltacija umanjuje razum, jer je emocija suprotna razumu. Otuda, egzaltacija umanjuje razumevanje intelektom.

Šamati 44: UM I SRCE

Um i srce

Uslušano 10. Teveta
3. januar 1928. godine         

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Čovjek mora stalno da provjerava svoju vjeru, to jeste da provjerava to da li on ima strah i ljubav, kao što je napisano: „Ako sam Ja Otac, gdje je čast Moja? Ako sam Ja Gospod, gdje je strah Moj?". I to se naziva „um” (Moha).

Isto tako, mi moramo da se trudimo da u nama ne bude nikakve želje da nasladimo sebe, tako da se takva misao čak i ne podiže u nama, već da sve naše želje budu jedino zarad davanja Stvoritelju. I to se naziva „srce” (Liba) što je značenje za: „Milostivi hoće naša srca”.

Link -  Mind and Heart

Šamati 43: ISTINA I VJERA

 

Istina i vjera

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Istina je ono što čovjek osjeća i vidi svojim očima. I to razabiranje naziva se „nagrada i kazna”, što znači da ništa ne može da se dobije bez truda.

Ovo je poput toga kada neki čovjek sjedi kod kuće i ne želi da radi da bi zaradio za život. On kaže da će Stvoritelj, budući da je On Dobro koje čini dobro i svima daje, svakako i njemu poslati ono što mu je potrebno, a on sam ne treba ništa da radi. Naravno, ukoliko se čovjek ponaša na ovakav način, on će sigurno umrijeti od gladi. Zdrav razum nas takođe navodi na ono što vidimo sopstvenim očima, da je istina to da će taj čovjek umrijeti od gladi.  

Ali, u isto vrijeme, čovjek mora da vjeruje, iznad razuma, da na osnovi ličnog Proviđenja on može da dobije sve što mu je potrebno i bez ikakvih napora. Stvoritelj jedini čini i činiće sve akcije, i čovjek Njemu ni u čemu ne pomaže. Drugim riječima Stvoritelj čini sve, i čovjek ne može ništa niti da doda, niti da oduzme. 

Ipak, kako ova dva međusobno kontradiktorna pristupa mogu istovremeno da postoje? Prvo razabiranje govori o onome što čovjekov um postiže, to jeste da bez prethodno uloženog truda i napora nije moguće ništa postići. I to je istina, jer Stvoritelj hoće da čovjek to upravo tako osjeća. I zbog toga se ovaj put naziva „put istine”.

Iako su ova dva pristupa kontradiktorna, ne treba da nas zbuni to što ovdje postoji istina. Radi se o tome da se istina ne odnosi ni na pristup ni na stanje. Umjesto toga, istina se odnosi na osjećaj da Stvoritelj hoće da čovjek upravo tako osjeća, i to je istina. Slijedi da se pitanje istine odnosi precizno na Stvoritelja, na Njegovu volju, na to da On hoće da čovjek vidi i osjeća na ovaj način.

No istovremeno, čovjek mora da vjeruje, čak iako sopstvenim očima ne vidi i ne osjeća tako – da mu Stvoritelj može pomoći da on postigne sve bez ikakvih napora sa svoje strane. I to jedino u pogledu na  lično Proviđenje. 

ŠTA JE TEMELJ NA KOJEM SE KEDUŠA GRADI

Šta je temelj na kojem se Keduša gradi 

Članak broj 16, 1987/88. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Mi vidimo da kada se u korporalnom gradi građevina, svako ko hoće da gradi građevinu mora prvo da iskopa temelj i da na tom temelju gradi građevinu. I vidimo da pre nego što iskopamo za temelj, treba da odlučimo da li ćemo da gradimo samo prizemlje, jednospratnu ili višespratnu građevinu. Tako, kopanje za temelj treba da je u skladu sa visinom građevine. Temelj se ne gradi u jednom mahu, već se gradi svakog dana da bi bio dublji, jer se tada na tom temelju može izgraditi viša građevina.

Isti redosled primenjuje se u duhovnom. Kada osoba želi da gradi jednospratnu građevinu, ona ne treba da kopa duboko. Ona kopa samo malo i onda može da gradi svoju građevinu držanjem Tore i Micvot (zapovesti). A šta kopanje znači u duhovnom? To je nedostatak (Hisaron), jer se nedostatak kopa u srcu, jer se srce naziva „želja”, i naziva se Malhut, i naziva se „tlo” i naziva se „zemlja”.

Kao i u korporalnom, mi u duhovnom nedostatak kopamo u „zemlji”. Drugim rečima, pre nego što krenemo da gradimo građevinu, moramo prvo da kopamo u „zemlji”, i da iz iskopa uklonimo šta god postoji na mestu kopanja. Jednom kada je mesto gde hoćemo da gradimo ispražnjeno, mi počinjemo da gradimo. Sve dok je mesto gde želimo da gradimo ispunjeno zemljom, ne smemo da počnemo da gradimo jer će građevina koju želimo da izgradimo pasti. 

Tako, u duhovnom mi kopamo u „zemlji”, to jeste u srcu, i iz srca uklanjamo prašinu koja je u srcu, i tada srce ostaje prazno, bez toga da je ičim ispunjenjeno. Tada, na takvom tlu počinje vreme gradnje. Sledi da kada je srce ispunjeno nečim korporalnim, tada, na takvom tlu, nije moguće da se izgradi ikakva građevina, jer će se cela građevina urušiti. To je tako, jer ništa nema pravo da postoji ukoliko nema potrebe za tim.