четвртак, 25. август 2022.

ŠTA POSTAVLJANJE HANUKA SVEĆE NA LEVU STRANU ZNAČI U RADU


Šta postavljanje Hanuka sveće na levu znači u radu
Članak broj 11, 1989/90. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli (Šabat, 22a:2): „Hanuka sveća je na levoj, tako da je Hanuka sveća na levoj, a Mezuza (komad pergamenta smešten u kutiji ispisan specifičnim stihovima iz Tore) na desnoj”. RAŠI tumači: „Mezuza je na desnoj”, kao što je napisano: „Beiteha (vaša kuća) – Dereh Bi'atha (put kojim si došao), kada osoba počinje da hoda, ona počinje da hoda desnom nogom”.

U knjizi Šaar Hakavanot (Kapija namera, str. 326), kaže se: Ali, sa Hanuka i Purim je drugačije, jer iako se radi o jutarnjoj molitvi oba su u Hod, i mi smo objasnili da je Jakov u Necah, a Malhut u Hod. U skladu s tim, radni dan je svetiji od Hanuka i Purim, koji su oba u Hod. 

I, radi se o tome da u to vreme ona (Malhut)  svoju iluminaciju prima sama, a ne kroz svoga muža (Zeir Anpin), budući da na običan dan Jakov sisa i svoju iluminaciju i deo njene iluminacije iz Necah i iz Hod. Nakon toga, on (Jakov) njoj daje njenu iluminaciju koja se širi iz Hod kroz njega. Ali sada, na Hanuka i Purim, ona (Malhut) sama sisa deo svojih iluminacija iz Hod, a ne kroz svog muža. 

Treba da razumemo šta u radu znači to da je Mezuza na desnoj, i da je Hanuka sveća na levoj. Čemu nas to uči? Isto tako treba da razumemo, u skladu s onim što je napisano u Šaar HaKavanot, da su i Hanuka i Purim jedno razabiranje, kao što je napisano da su i Hanuka i Purim jedno razabiranje koje se širi iz Hod. 

Zašto se kaže da oba sisaju iz istog korena, ako na Purim postoji radost, gozba, i pojedinac mora da jede purimski obrok, dok, na Hanuka, kao što su naši mudraci rekli: „Ove sveće su svete, nemamo dozvolu da ih koristimo”? U radu učimo da je u jednoj osobi sadržan čitav svet. To znači da su i Izrael i sedamdeset nacija sadržani u jednoj osobi. 

Drugim rečima, čovek sadrži sve loše kvalitete koji postoje u sedamdeset nacija. Znano je da sedamdeset nacija proizlaze iz sedam suprotnih kvaliteta Keduša (svetost), kao što je u: „Bog ih je načinio jedne nasuprot drugima”, i svaki kvalitet se sastoji od deset.

To je značenje za - sedamdeset nacija. I kada unutar osobe sedamdeset nacija upravljaju Izraelom u njoj, razmatra se da je tada narod Izrael u izgonu pod upravom nacija. To znači da želje i žudnje kontrolišu Izrael unutar osobe, i da onaj deo koji je Izrael u njoj ne može da radi u korist Stvoritelja, već jedino u sopstvenu korist. 

I nije moguće da se umom razume to da će pojedinac ikada moći da se oslobodi uprave nacija sveta, koje su unutar njega. To je tako, jer koliko god da se pojedinac trudio da izađe iz njihove uprave, to je bilo uzaludno. Naprotiv, svaki put on je video, sve više, da nije moguće da izađe iz izgona. Zato, mi uvek moramo da se setimo izlaska iz Egipta, kao što je napisano: „… da se setiš dana kad si izašao iz zemlje egipatske …”, što znači da moramo da verujemo u: „Ja sam Gospod vaš Bog, koji vas je izveo iz zemlje egipatske ... da budem vaš Bog”.

To znači da upravo tako kao što je Stvoritelj izveo narod Izrael iz Egipta, i nagradio ih sa „… da budem vaš Bog”, On isto tako i nas može da oslobodi uprave sedamdeset nacija, tako da budemo nagrađeni sa „… da budem vaš Bog”. 

Pojedinac ne treba da kaže da je on gori od ljudi koji su bili u Egiptu, ili da je Stvoritelj imao moć da jedino njih izbavi iz uprave nacija sveta. Ali, kada vidi svoju sopstvenu niskost, on očajava i kaže da mora biti da je gori od onih koji su bili u Egiptu. 

Ovde moramo da verujemo rečima Arija koji kaže da je narod Izrael pre izlaska iz Egipta već bio na četrdeset i devet kapija nečistoće, dok se Stvoritelj nije pojavio i izbavio ih. Sledi da čak i kada pojedinac vidi da je u krajnjoj niskosti, on ne treba da napusti borbu već treba da veruje da će ga Stvoritelj izbaviti iz izgona, tako da ne bude među nacijama sveta. 

Otuda, možemo da vidimo da je čitav temelj u potpunosti izgrađen na veri, i da je jedino kroz veru moguće izaći iz izgona. I mi ne treba da slušamo naš razum, iako se osoba vrednuje prema njemu. Ali, kada pojedinac može da vidi svoje istinsko stanje, to mu daje mogućnost da ide iznad razuma. Drugim rečima ne može se ići iznad razuma bez pomoći Stvoritelja. Međutim, ukoliko pojedinac svojim razumom vidi da može da ide napred, njemu tada nije potrebna pomoć Stvoritelja. 

A ono glavno što se od osobe traži jeste da postigne potpuno savršenstvo, to jeste da bude nagrađena sa NRNHY de Nešama. I, ovo dolazi specifično kroz potrebu za Stvoriteljem. Naši mudraci su o tome rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”. I, Zohar pita: „Čime se pomaže?” I odgovara: „Svetom dušom. Kada se neko rodi, on dobija dušu samo sa strane čistog životinjskog nivoa (Nefeš). Ako je nagrađen više, daje mu se Ruah”, itd. 

Zato je veoma važno da pojedincu bude potrebno to da mu Stvoritelj pomogne, budući da je njegovo spasenje u tome da mu od Gore budu date veće snage. I, svaki put, primanjem novih snaga, to jeste nove duše, on će na kraju primiti sve NRNHY koje pripadaju korenu njegove duše. Sledi da „čudo” ukazuje na ono što pojedinac ne može sam da postigne, to jeste,  pojedinac to ne može da postigne, osim kroz čudo od Gore. Samo ono što se događa na ovaj način, naziva se „čudo”. 

Kada pojedinac dođe u stanje: već je prepoznao svoje zlo, vidi da za njega nije moguće da se oslobodi iz uprave nacija sveta u njemu, vidi da je Izrael u njemu u izgonu pod upravom nacija sveta, ne vidi nijedan drugi način kako da izađe iz njihove uprave, Stvoritelj mu pomaže i izvlači ga iz nacija sveta, tako da sada narod Izrael upravlja nacijama sveta u njemu - to stanje naziva se „čudo”. 

Razmatra se da je isto tako bilo u zemlji egipatskoj, i da je Stvoritelj narod Izrael oslobodio iz zemlje egipatske, to jeste, Stvoritelj ih je oslobodio od tlačenja u Egiptu. I budući da se to „čudo” dogodilo pri izlasku iz Egipta, pojedinac treba da veruje u to da će Stvoritelj  osloboditi svakog onog koji ulazi u rad Stvoritelja, jer je istinsko „čudo” to kada pojedinac izađe iz uprave samoljublja i počne da brine jedino o onome što je zarad Stvoritelja. 

I kada pojedinac dođe do toga, razmatra se da je postigao Lišma (za Njeno ime). To znači da je već nagrađen verom u Stvoritelja i da ima snagu da radi za Stvoritelja, i ovo se naziva Lišma. Isto tako, to se naziva „desno”, što je da se on angažuje na putu davanja Stvoritelju, to jeste sve što on radi je u korist Stvoritelja. I, on hoće da izvršava Hesed, znači da daje zadovoljenje Stvoritelju.

Međutim, treba da znamo da kada pojedinac hoće da radi jedino zarad Stvoritelja, to je samo ispravka stvaranja. To nije svrha stvaranja. Svrha stvaranja jeste da čovek prima užitak i zadovoljstvo u posude primanja. Međutim, na posudama primanja mora da postoji ispravka, koja se naziva „zarad davanja”. 

Obilje svrhe stvaranja naziva se Hohma (mudrost), što je Svetlost života, kao u „Mudrost će dati život onome koji je ima”. Isto tako, Svetlost Hohma naziva se „levo”. I sve ono što traži ispravku naziva se „levo”, kao u „slaba ruka, čija je snaga slaba tako da je poput ženskog”. To se naziva „levo”. 

I, šta je ispravka koja treba da bude postavljena na Svetlost Hohma? To je desna, koja se naziva Hasadim. Drugim rečima, kada je pojedinac već nagrađen svrhom stvaranja, što je užitak i zadovoljstvo nazvano Hohma, Svetlost Hasadim, što je obilje koje dolazi unutar posuda davanja, mora da bude privučena još jednom. Jer, rekli smo da je nama dat rad u Tori i Micvot u formi „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”. Ovo znači da ćemo mi izvršavanjem Tore i Micvot u akciji, takođe biti nagrađeni i stanjem - slušaćemo. 

Drugim rečima, pojedinac Toru i Micvot mora da izvršava čak i prisilom. I ne treba da čeka na to da Toru i Micvot izvršava kada bude imao želju za tim. Umesto toga, on mora da nadiđe i da Toru i Micvot izvršava, iako samo u akciji, jer će mu to izvršavanje kasnije doneti slušanje, znači da će nakon toga čuti o važnosti Tore i Micvot. Drugim rečima, on će biti nagrađen užitkom i zadovoljstvom koji se otkrivaju u Tori i Micvot. To je značenje izreke Izraela: „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”. Tako, kada se pojedinac angažuje na desnoj on se angažuje u Hesed, u posudama davanja, to jeste on radi jedino zarad Stvoritelja, a ne za sopstvenu korist. 

Iz rečenog sledi da akcija koja se izvršava prema pravilu „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”, utiče na nameru. To znači da kada pojedinac prima Hohma od Gore, akcija mora da bude izvršena tako da i namera postane poput akcije. Sledi da akcija primanja utiče na nameru, uzrokujući da i namera bude u cilju primanja. Zbog toga, čak i tokom akcije kada pojedinac privlači Svetlost Hohma sa namerom da daje, zbog pravila „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”, on iz akcije mora i da primi obilje. 

Zbog toga je potrebno brinuti o tome da se odevanje proširi, znači da se Svetlost Hohma odene tamo gde postoji „Mi ćemo činiti”. Pravilo „Mi ćemo činiti” je akcija davanja, i mi ćemo biti nagrađeni namerom, koja je takođe zarad davanja. I, isto tako, „Mi ćemo slušati” jeste da namera bude zarad davanja, takođe kao i akcija. To će posudu primanja koja prima Svetlost Hohma održavati tako da ona prilikom primanja užitka i zadovoljstva drži nameru - zarad davanja, i time to će biti forma - primanje zarad davanja.

Uz prethodno rečeno, treba da tumačimo šta je Mezuza, koja mora da bude na desnoj. Time što Mezuza čuva i štiti osobu nagovešteno je da je Mezuza na desnoj. Drugim rečima, čuvanje pripada desnoj, što se razmatra za Hesed, i razmatra se da su Kelim de Hesed desno što znači da njima nije potrebna ispravka. Međutim, Hohma se razmatra za levo zato što Hohma dolazi u posude primanja, a posude primanja zahtevaju čuvanje.

Zato RAŠI tumači da „Beiteha (vaša kuća) – Dereh Bi'atha (put kojim si došao)”, znači da osoba počinje da ide na desnoj. Ovo treba tumačiti tako da je početak rada osobe na desnoj, što znači da će posude davanja biti zarad davanja. Kasnije pojedinac počinje da radi na levoj, što znači da ispravlja posude primanja da bi one bile zarad davanja. 

Napisano je da, u korporalnom, kada pojedinac  kreće da hoda, on kreće desnom nogom, i to dolazi iz duhovnog; jer kada pojedinac dođe u rad Stvoritelja on počinje na desnoj što znači u celovitosti. Drugim rečima, za sve ono što izvršava u radu, on treba da zahvali ​​Stvoritelju na tome što mu je On dao bar neku misao i želju da radi sveti rad, što ima bar neki hvat u praktičnom delu Tore i Micvot. 

U to vreme, pojedinac još ne razmišlja o nameri, i kada se radi o nameri potrebno je da razaberemo još dva pitanja.

 1.            Namera znači - ko obavezuje pojedinca da se angažuje u Tori i Micvot. Da li on  Toru i Micvot drži zbog okruženja u kojem se nalazi, jer se u tom okruženju svi prijatelji angažuju u Tori i Micvot, i u učionici svako moli i pridržava se lekcija Tore; ili onToru i Micvot drži  jedino zbog toga što nam je Stvoritelj tako zapovedio, i veruje u sve što su mudraci rekli, i to je osnova na kojoj on drži Toru i Micvot?

 

2.            Namera koja se odnosi na nagradu - ono što se dobija za držanje Tore i Micvot. Neki očekuju da će biti nagrađeni za svoj rad, kao što je u Zoharu napisano da postoje tri razloga za angažovanje u Tori i Micvot: a) za nagradu u ovom svetu; b) za nagradu u sledećem svetu; c) ne zarad primanja nagrade, već se Tora i Micvot izvršavaju jedino zbog veličine Stvoritelja, jer On je veliki i vladajući. 

Na početku, rad pojedinca u Tori i Micvot jeste zarad toga da se dobije nagrada. I, rekli smo da i u tome treba da se načine dva razabiranja: 

1) Ponekad pojedinac još nema jaku veru, i nije u stanju da radi za Stvoritelja tako da ga On nagradi, i ne može da prepozna da njemu nedostaje vera da bi mogao da izvršava dobra dela. Ipak, on radi zbog prijateljā, zbog toga da ne bi bio prezren od njih, ukoliko ne radi. Tako da ovde Stvoritelj nije taj koji ga obavezuje da izvršava dobra dela, već ga na to obavezuje stid pred prijateljima.

Pojedinac može da misli da je krajnje nisko to što ga na rad obavezuju prijatelji, a ne Stvoritelj. Međutim, ni ovo ne treba potcenjivati. I za takva dela, takođe, pojedinac treba da zahvali Stvoritelju – jer je Stvoritelj taj koji je prijateljima dao snagu da ga obavežu da radi onako kako oni žele. To se naziva – Stvoritelj  u skrivenosti nadgleda osobu. Drugim rečima, Stvoritelj se skriva u odeći prijateljā koji ga primoravaju da izvršava dobra dela. 

Ovde treba da tumačimo ono što su naši mudraci rekli (Avot, poglavlje 3, 20): „I, oni prikupljaju od osobe bilo da ona o tome zna ili da ona o tome ne zna”. To „…da ona zna…” znači da sama osoba zna, pristaje i želi da izvršava Toru i Micvot. I kaže da ona izvršava dobra dela zato što je to u skladu sa zapovestima Stvoritelja, i da je Stvoritelj taj koji nju obavezuje. A to, „…da ona ne zna…” znači da osoba dobra dela izvršava a ne zna da zapravo izvršava Toru i Micvot Stvoritelja, već misli da izvršava Toru i Micvot prijateljā, što znači da je prijatelji obavezuju.

I razmatra se da tada pojedinac, bez toga da zna, izvršava volju Stvoritelja, premda misli da izvršava volju prijateljā. I, ukoliko bi on verovao da time, ne znajući, izvršava volju Stvoritelja, on to ne bi radio, jer on misli da jedino drži  volju prijateljā, i to se naziva „skrivenost Lica”. Drugim rečima, Stvoritelj se skriva u odeći prijateljā, i time čini da pojedinac izvršava Njegovu volju. 

2) Ako pojedinac zahvaljuje Stvoritelju jer mu On, kroz skrivenost pomaže, on sada ima izbor ili da kaže - da on radi zbog prijateljā i da nema kontakt sa Stvoriteljem, ili da kaže da veruje da se Stvoritelj sakrio tako što se odenuo u prijatelje i da je to način na koji se on angažuje u Tori i Micvot. I ukoliko on izabere to da kaže da mu jedino Stvoritelj pomaže u tome da izvršava dobra dela, time što se On odenuo u odeću prijateljā, i ukoliko zahvali Stvoritelju za to – to mu donosi veliki uspon: da bude nagrađen otkrivanjem Lica Stvoritelja. Drugim rečima, Stvoritelj mu daje misao i želju da on izvršava Njegovu volju, budući da sada ima nešto iluminacije od Gore time što ide iznad razuma. Zbog toga mu Stvoritelj pomaže tako što će  kroz Ahoraim (zadnja strana) on kasnije biti nagrađen sa Panim (Lice) Stvoritelja. Ovo znači da je on nagrađen sa - i oni  prikupljaju i on o tome zna. 

Sledi da je Mezuza čuvanje, što je desno, nazvano Hasadim (milost), u vreme kada je pojedinac u stanju - davanje zarad davanja. Razmatra se da je ovo „ispravka stvaranja”. Ali, i Hanuka i Purim, kako kaže Ari, razmatraju se za Hod, što je levo. Ovo ukazuje na svrhu stvaranja koja zahteva ispravku da bismo na ispravan način mogli da primimo užitak i zadovoljstvo koji postoje u obilju nazvanom Hohma. Zbog toga je Hanuka na levoj, da bi ukazala na Svetlost Hohma. 

Međutim, u Hanuka postoji stanje Hanu Ko (zaustavi se ovde), što znači da je, kako je Baal HaSulam objasnio, to samo pauza, a ne završetak rata. Drugim rečima, svetlost sunca, nazvana „levo”, sija, ali nema odeću koja bi čuvala Hohma koja dolazi u posude primanja, jer u posudama primanja postoji hvat Sitra Ahra, te je potrebno da tu postoji Svetlost Hasadim, nazvana „desno”.

To je razlog iz kojeg se „čudo” odnosi jedino na duhovno. To znači da Svetlost svrhe stvaranja Hohma sija, ali oni ne mogu da je koriste jer je to zabranjeno ukoliko nema odeće - Hasadim. Ovo razabiranje koje još nije ostvareno da bi moglo da se koristi naziva se „duhovno”, kada Hohma još nije tako materijalizovana da može da se koristi. Zato je i napisano da je zbog toga što nedostaje odeća Hasadim zabranjeno koristiti Hanuka sveće, već se one mogu jedino gledati.

Ali, na Purim, oni su zaista imali odeću, nazvanu Hasadim, kao što je napisano (Talmud Deset Sefirot, kraj 15. dela): „Tako, budući da je to već materijalizovano, to znači da su oni Svetlost Hohma mogli da koriste da bi davali, zato na Purim imamo gozbu i radost”.

Link - What Placing the Hanukah Candle on the Left Means in the Work

 


Нема коментара:

Постави коментар