ZNAČENJE KORENA I GRANA

Značenje korena i grana

Članak broj 2

Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Značenje korena i grana. Zemlja Izrael je grana od Sefira Malhut. Malhut se naziva Kli koju je emanirao Emanator da bi postala Kli za primanje obilja koje je Emanator hteo da dâ Njegovim stvorenjima. Ta Kli se naziva Malhut. 

Redosled je takav da je prvo nastala posuda primanja zarad primanja, a zatim je nastala ispravka kojom se zabranjuje primanje u tu Kli, osim kada možemo da se usmerimo na davanje, i tada se u tu Kli privlači obilje. Ta ispravka je načinjena tako da kada stvorenjima dođe obilje, ono u njima neće izazvati osećaj koji se naziva „hleb srama”. 

Umesto toga, oni će obilje moći da primaju neograničeno, jer u njima neće biti srama tokom primanja obilja. I sav užitak i zadovoljstvo koje prime oni će usmeriti jedino u korist Stvoritelja. Oni će obilje tada širiti neprekidno, jer neće moći da kažu da su Stvoritelju već dovoljno dali i da Njemu više ne moraju da daju. Time, oni će uvek imati razlog da šire obilje. 

To nije tako ukoliko oni obilje primaju za sebe, to jeste iz samoljublja. Tada oni moraju da budu ograničeni tako da tokom primanja ne bi došlo do – mane srama. I tada će oni morati da kažu da su užitak i zadovoljstvo koje im On daje njima dovoljni. 

I zbog toga je i nastala ispravka, koja se naziva ograničenje, da se Svetlost ne bi primala u Kli od Malhut, osim kada možemo da primimo zarad davanja. 

Iz korena Malhut nadole širi se korporalna grana – Erec (zemlja) što je grana kraljevstva (Malhut) od Gore. Ova zemlja se naziva „Sveta Zemlja”. Iz ovog razloga u Svetoj Zemlji postoje posebne ispravke, to jeste Micvot – pravila Tore koja se odnose na zemlju, kao što su donacije, desetine (Ma’aser) i slično. To se ne odnosi na druge zemlje. 

I, isto tako postoji poseban koren za Jordan, poseban koren za Siriju, poseban koren za Vavilon i poseban koren za svaku drugu zemlju (pogledati Učenje o deset Sefirot, deo 16). Iz ovog razloga, u odnosu na koren i granu, mesto Hrama jeste precizno „Sveta Zemlja”, to jeste zemlja Izrael. I, to je tako otkako je osvećen. 

Međutim, pre nego što je narod Izrael došao u ovu zemlju, to je bilo mesto za sedam nacija, koje korespondiraju sa sedam svetih Sefirot. One su bile suprotne svetosti i širile su se od Malhut, gde nema ispravke nazvane Masah, što je namera zarad davanja. Zato su tu prvo došle nacije sveta, jer je u duhovnom redosled sledeći: 

1) nastanak želje za primanjem, 2) ispravka želje za primanjem da bude zarad davanja.

Iz tog razloga kada je u pitanju „Sveta Zemlja” redosled je sledeći:

1) prvo su morale da dođu nacije sveta, jer one pripadaju Malhut pre nego što je Malhut ispravljena kroz Masah tako da sve bude zarad davanja. 2) Nakon toga, doći će Izrael i osvojiće je. 

Sledi da se „Sveta Zemlja” širi iz Malhut, a isto tako i želja za primanjem, u osobi, širi se iz Malhut. Zbog toga je redosled sledeći:

1) prvo su se u „Svetoj Zemlji” pojavile nacije sveta,

2) zatim je došao narod Izrael. 

Isto tako je i u srcu čoveka: 1) Prvo dolazi zla inklinacija; 2) a zatim dolazi dobra inklinacija. Sve se širi iz Viših korena. 

Međutim, postoji razlika između srca čoveka koje se širi iz Malhut, i zemlje Izrael koja se širi iz Malhut. To je tako jer treba da razaberemo ono što je unutrašnje od onog što je spoljašnje. Kada je u pitanju spoljašnje sve bi trebalo da se odvija precizno na mestu (lokacija) grane koja je usmerena prema svom pravom korenu. Ali, kada je u pitanju unutrašnje nije neophodno da se sve odvija precizno na mestu grane koja je usmerena prema svom pravom korenu. 

Kada je reč o „zemlji Izrael”, koja odgovara srcu čoveka i koja se širi iz korena Malhut, čovek ne mora da živi specifično u zemlji Izrael da bi bio nagrađen kraljevstvom nebesa, što se naziva „zemlja Izrael”. Jer kada je reč o unutrašnjem, čovek može da bude nagrađen ulivanjem Šehina i najvećim postignućima čak i ukoliko živi van zemlje Izrael, kao što je to bilo i sa svim našim velikim mudracima koji su živeli širom sveta. 

Isto tako, ljudi koji žive u zemlji Izrael mogu da budu i najgori kriminalci. Zemlja Izrael, koja se naziva „Sveta Zemlja”, njih ni na koji način ne obavezuje da drže Toru i Micvot, budući da ono što je unutrašnje ne obavezuje ono spoljašnje uopšte, jer unutrašnje je rad u srcu i to nije povezano sa spoljašnjim, uopšte.

Isto tako, postoji i pitanje spoljašnjeg. Tako, postoji pravilo da je zabranjeno da se izgovora Kadiš sve dok ne bude prisutno deset ljudi. I, mi ne proveravamo da li su ovih deset ljudi bogobojažljivi i celoviti, već kada se okupi deset običnih ljudi, oni mogu da izgovaraju Kadiš i „Blagoslove”, i da čitaju iz Tore, itd. Međutim, ukoliko se okupi devet pravednih mudraca, njima je zabranjeno da izgovaraju Kadiš i „Blagoslove” jer je to otkriveni zakon koji odgovara spoljašnjem, a ne unutrašnjem. 

I o ovome je rečeno u Uvodu u Knjigu Zohar, stav 65: Tako, možemo da pitamo: „Zašto je zabranjeno protivrečiti prvim generacijama u vezi sa otkrivenom Torom?” To je zato što kada govorimo o praktičnom delu Micvot, tada je suprotno istina – prve generacije su uz pomoć Micvot bile ispravljenije nego one potonje generacije. To je zbog toga što se akcija širi iz svetih Kelim od Sefirot, a tajne Tore i Taamim (okusi) od Micvot, šire se iz svetala u Sefirot. Znano je da postoji obrnut odnos između Svetlosti i Kelim (u pogledu na Kelim, one koje su Više, rastu, pojavljuju se prve). 

Sledi da kad je reč o otkrivenom, odnosno praktičnom delu (Tore), to pripada spoljašnjem. Tako, kada su u pitanju akcije, postoji ono što je moguće uraditi jedino u zemlji Izrael. Na primer, ne može se izgraditi Hram van zemlje.

Ali kada je u pitanju unutrašnje, što je u vezi sa čovekovim srcem, to ne mora da se odvija specifično u zemlji Izrael, iako je grana Malhut upravo zemlja Izrael. Ipak, postoje takva ujedinjenja da ukoliko pojedinac hoće da načini ujedinjenje u spoljašnjem, to ujedinjenje mora da se načini specifično u drugoj zemlji, van Izraela. 

To je kao što smo rekli da postoji ujedinjenje kao što je AŠAN, što je akronim od Olam, Šana, Nefeš (svet, godina, duša). To ujedinjenje treba da bude specifično u skladu sa tri uslova što su:

Olam (svet) – specifično mesto Sveto od Svetih;

Šana – odnosi se na vreme, treba da bude specifično na dan Jom Kipur (Dan pokajanja), što se razmatra za godinu (Šana);
Nefeš (duša) – kada govorimo o Nefeš, to treba da bude specifično kroz visokog sveštenika. 

Kada je u pitanju unutrašnje, kada govorimo o srcu čoveka, kada čovek počinje da služi Stvoritelju, što je rad izlaska iz samoljublja, nazvanog „zemlja nacija”, i postavljanje naroda Izrael na to mesto, kada je njegova namera jedino da voli Stvoritelja, tu se javlja pitanje dana i noći. 

„Dan” znači da je pojedinac visokog duha bez ikakve potrebe za ispravkama, isto kao kada sunce sija i pojedinac ne treba da načini nikakvu ispravku da bi sunce sijalo. Međutim, pojedinac treba da bude pažljiv u tome da ne stvara ometanja tako da sunce ne može da sija tamo gde treba da sija. Na primer, ne treba ulaziti u kuću bez prozora, jer sunce tamo ne može da sija. 

Suprotno tome, „noć” je vreme kada pojedinac treba da načini ispravke da bi Svetlost došla do njega. Na primer, u korporalnom, noć je vreme kada je u kući mrak. Tu situaciju ispravljamo tako što postavljamo sveće ili lampe, i kuća biva osvetljena. Kada je u pitanju pojedinac, bez obzira na to što on ne izaziva nikakva ometanja, ukoliko ne uloži napor nazvan ispravke za njega neće ništa sijati. Umesto toga, za njega je uvek tako kao da gleda kroz tamne naočare: sve je tama. 

To je vreme kada pojedinac treba da sagleda svoje sadašnje stanje, to koliko je daleko od duhovnog, koliko je uronjen u samoljublje, i da iz svoje situacije ne može da izađe sam. U to vreme on mora da vidi svoju pravu situaciju – to da, po svojoj prirodi, čovek ne može ništa da uradi sam, već kao što su naši mudraci rekli: „… i da mu Stvoritelj ne pomogne, on to ne bi nadišao”.

Međutim, mi treba da znamo da je Stvoritelj stvorio noć, i sigurno je da je On noć stvorio sa svrhom, što je da čini dobro Njegovim stvorenjima. I svako pita: zašto je On stvorio tamu što je noć? Naposletku u skladu sa svrhom stvaranja, trebalo je da On stvori samo dan a ne i noć. Stih kaže: „I, bi veče i bi jutro – jedan dan”. To jeste, jedan dan nastaje specifično kroz oba, kroz dan i noć. 

Međutim, noć je stvorena namerno da Svetlost ne bi iluminirala ukoliko nema ispravki, to jeste da bi se izvršile ispravke onoga što pojedincu otkriva noć. Ovo je tako jer su Kelim utemeljene na osećaju tame. Kelim su neophodne da bi u njima nastala potreba da im Stvoritelj pomogne. U suprotnom, ne bi postojala potreba za Stvoriteljevim spasenjem. To jeste, tada ne bi postojala potreba za Torom, koja se razmatra za: „Svetlost u njoj (Tora) vraća izvoru”. 

Nama su za to potrebne ispravke nazvane „Tora i Micvot”. Nama Tora, u delu koji se naziva „otkriveno”, otkriva pravila i priče o delima praotaca itd. Sve ovo se naziva Tora. Ovaj deo Tore naziva se otkrivena Tora; Tora nas uči da izvršavamo Micvot, i to kako da ih izvršavamo. Ona nam takođe prenosi priče o praocima. 

Međutim, mi treba da znamo da u Tori postoji i skriveni deo, što znači da je ta Tora skrivena od nas. Treba da znamo da čitava Tora jesu Imena Stvoritelja, to jeste otkrivanje Božanskog, što se naziva „tajne Tore”, koje pojedinac počinje da stiče specifično nakon što je nagrađen Torom Lišma. 

U Avot (poglavlje 6) Rabi Meir kaže: „Svako ko se angažuje u Tori Lišma biva nagrađen sa mnogo stvari, njemu se otkrivaju tajne Tore, i on postaje poput izvora koji neprekidno teče’”. Proizlazi da se kroz vrlinu otkrivenog dela Tore dolazi do Lišma, to jeste do toga da steknemo mogućnost da svaku misao, reč i akciju usmerimo prema davanju. 

Nakon što je pojedinac nagrađen sa Lišma, on počinje angažovanje u skrivenoj Tori i okusima Micvot. I time što izvršava Micvot pojedinac širi Više obilje prema dole. Već smo govorili o 613 Micvot koje se nazivaju „613 saveta”, kao i „613 depozita”. 

U Uvodu u Knjigu Zohar napisano je: „Zohar Micvot u Tori naziva imenom ‘depoziti’”. Međutim, one se takođe nazivaju i „613 saveta”. To je tako jer u svemu postoji prednje i zadnje. Priprema za nešto naziva se „zadnje”, a postignuće toga naziva se „prednje”. Kada govorimo o prednjem od Micvot, tada ih nazivamo „depoziti”, i Rabi Šimon objašnjava četrnaest prethodno pomenutih depozita.

Iz prethodno navedenog vidimo da se skriveni deo naziva „prednji deo”, i pojedinac prednjim delom biva nagrađen nakon što je nagrađen postizanjem Lišma.

Link - The Meaning of Branch and Root