U ČEMU JE VAŽNOST MLADOŽENJE DA MU SE GRESI OPRAŠTAJU

U čemu je važnost mladoženje da mu se gresi opraštaju

Članak broj 7, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Naši mudraci su rekli: „Trojici se opraštaju gresi: nejevrejinu koji je prozelit (preobraćenik), onom koji zauzima visok položaj, i mladoženji koji uzme za sebe ženu. Iz ovoga učimo da se žena naziva Mahalat, jer su gresi mladoženje Nimhalu (oprošteni). U isto vreme, u poglavlju VaYišlah, žena se naziva Bosmat Bat (ćerka) Išmail”' (ovako objašnjava Raši). 

Ovaj stih zahteva objašnjenje. Naši mudraci su rekli da oprost greha mladoženji na njegov dan venčanja dolazi od Isava, koji je uzeo ćerku Išmaila, kojoj je bilo ime Bosmat, ćerka Išmaila. Napisano je u porciji Toldot: „Isav je otišao do Išmaila i uzeo Mahalat, ćerku Išmaila”, i ovo je dokaz za to da je mladoženji oprošten njegov greh na dan njegovog venčanja. 

Sledi da mi učimo da je koren ovoga u zlom Isavu, koji je uzeo kćer zlog Išmaila. Ovo je teško razumeti. Uostalom, šta je to zla osoba? To je onaj koji kaže da na svetu ne postoji greh i da on može da radi ono što mu srce želi, zato što zli ne veruje ni u šta. Tako, zli kaže da on nikada nije zgrešio. Otuda, zbog čega je njemu potreban oproštaj greha? Da li osobi treba da se dȃ ono što ona ne želi? Uostalom, nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka. 

Još je teže da razumemo šta je pravi razlog za to da pojedinac zasluži da mu se oproste gresi. Kako on ima pravo na to? Da li zbog toga što je uzeo za sebe ženu on zaslužuje da njegovi gresi budu oprošteni? Razumljivo je da ukoliko neko uradi nešto veliko, toliko da mi ne možemo ni da cenimo stvarnu vrednost toga, tada je jasno da on za ovo zaslužuje veliku nagradu sve do oproštaja greha. Ali šta je toliko veliko on uradio time što se oženio? 

Takođe, mi vidimo da je čitanje molitve (Tahanun) veoma važno. Postoji u tome trinaest kvaliteta milosti i klečanje. Međutim, ukoliko je u sinagogi mladoženja, onda ne čitamo molitve. Treba da razumemo u čemu je važnost ženidbe, da prvih sedam dana nakon ženidbe, što je „sedam blagoslova”, ima snagu da otkaže ovako značajnu molitvu, zato što je on uzeo za sebe ženu, koja se sada naziva „nevesta”. 

Postoji mnogo doslovnih objašnjenja za ovo, ali mi to treba da tumačimo u odnosu na naš rad. Čemu nas to uči? Zli Isav je to kada osoba razume da zlo u svetu jeste ono što sva stvorena stvorenja sprečava da postignu užitak i zadovoljstvo za koje je svet i stvoren. Zato se to i naziva zlo i nastalo je u osobi kao svojstvo Isav. A, reč Isav dolazi od reči Asija što znači akcija (Ajin-Šin). To je kada se razume želja za primanjem za sebe, i u to vreme dolazi naredba „okreni se od zla”. I, to znači da pre nego što osoba zna da se želja za primanjem naziva „zlo", ona ne može da se okrene od nje i da ne čuje njen glas. 

Nakon toga započinje faza „izvršavati dobro”. „Izvršavati dobro” znači preuzeti teret kraljevstva nebesa. Međutim, pojedinac ne može da bude nagrađen kvalitetom: „žena koja se boji Gospoda”. Umesto toga, pojedinac ovo mora da primi od Gore, kao što je napisano: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”. I, Zohar kaže da se njemu daje duša, i to je pomoć koju on prima od Gore. 

Sledi da se duša rađa kada Stvoritelj čuje glas čoveka koji je došao da se pročisti. Ova duša se naziva „ćerka”, koja je rođena iz Išma-El (Išma - čuo, El - Stvoritelj), nakon što je Stvoritelj čuo čovekovu molitvu, onda kada je čovek došao do prepoznavanja zla u sebi, što se naziva Isav. 

To je značenje za ono što je napisano: „I Isav ode i uze Mahalat, ćerku Išmaelovu”. I, ovde „ode” znači da je otišao Išmaelu, (Jišma-El – „Gospod će čuti”), to jeste otišao je na viši stepen tada kada je došao do otkrivanja zla nazvanog Isav. To jeste, u to vreme on je bio angažovan u formi „izvršavati dobro”, i molio je Stvoritelja da Stvoritelj čuje njegovu molitvu i da mu dȃ dušu, kao što je rečeno u Zoharu. To je značenje za „On je uzeo Mahalat”, što znači da je nagrađen ćerkom iz koje je Stvoritelj čuo njegovu molitvu, to jeste nagrađen je time da njegovi gresi budu oprošteni. To se naziva „ćerka Jišma-El”. 

Ovde postoji određeni proces: ​​1) On se trudi da vidi istinu, da vidi to koliku štetu njemu nanosi želja za primanjem za sebe. I u to vreme on može da odluči, jednom zauvek, da neće da je koristi, i to se naziva Isav. 2) U to vreme on je nagrađen time da uzme za sebe ženu, to jeste nagrađen je time da mu se gresi oproste. I tada je i moguće da on time i bude nagrađen.

Možemo da razumemo šta je ovde značenje za – žena. Žena je duša koja je data od Gore, u skladu sa onim što je objašnjeno u knjizi Uvod u učenje o deset Sefirot (stav 53-55): „Tada Stvoritelj pomaže pojedincu i nagrađuje ga otkrivenim Proviđenjem, što je otkrivanje Lica. Zatim, on je nagrađen potpunim pokajanjem, što znači on opet prianja uz Stvoritelja svom svojom snagom, svim svojim srcem i svom svojom dušom, prirodno privučen postignućem otvorenog Proviđenja. I, prirodno je da onaj koji je nagrađen otvorenim Proviđenjem jeste siguran u to da on više neće zgrešiti, poput osobe koja je sigurna u to da neće seći svoje telo i izazvati sebi strašnu patnju. Takođe, pojedinac je uveren da on neće izbeći da izvrši Micva odmah čim je to u njegovoj snazi, poput osobe koja je sigurna u to da neće zanemariti nijedan korporalni užitak ili veliku dobit koja joj dolazi u ruke”. I razmatra se da ovakvo pokajanje znači to da su njegovi gresi oprošteni. 

Prema pravilu da se sve Micvot šire iz korena i grana – to znači da svaka Micva u korporalnom svetu ima svoj koren u duhovnom svetu – možemo reći da kada u korporalnom svetu muškarac uzme za sebe ženu, njegovi gresi se opraštaju, što je nagoveštaj duhovnog. 

Sada možemo da tumačimo ono što su naši mudraci rekli: „Kako plesati pred nevestom?”, i nisu rekli: „Kako plesati pred mladoženjom?” Istovremeno, kada je u pitanju svadbeni obrok, oni su rekli: „Svako ko uživa u obroku mladoženje i ne uzrokuje to da se mladoženja raduje (Berahot, str. 6) pravi prestup u pet glasova: u glasu radosti, u glasu veselja, u glasu mladoženje, u glasu neveste i u glasu onih koji kažu: 'Hvala! (Gospodu)’” I, za nevestu nije rečeno da nju treba obradovati, i nije rečeno da postoji obrok neveste, već samo obrok mladoženje. 

Tako, na svadbi Jakova, Laban (nevestin otac) priredio je obrok, kao što je napisano: „Laban je okupio sve ljude iz tog mesta i priredio gozbu”, to jeste obrok je došao sa strane neveste, jer je nevestin otac Laban priredio obrok, a ne Jakov, koji je bio mladoženja.

Baal HaSulam je objasnio da se „mladoženja” naziva Tora, i „nevesta” se naziva vera, i ovo objašnjava pitanje koje smo postavili. Sve dok pojedinac ne stekne trajnu veru, on ima uspone i padove. To je tako jer se osoba rađa sa posudom primanja, i ova posuda obavezuje čoveka da se angažuje u onome što njegov um nalaže da je vredno. To jeste, da se angažuje u onome što je korisno za njegovu želju za primanjem zarad sebe. I, ukoliko to nije tako čovek nije u stanju da išta uradi. 

Isto tako, budući da je vera iznad razuma, nju razum ne prihvata, i zato postoje usponi i padovi. I, to se naziva „ples”. I, mi vidimo da kada plešemo sve vreme podižemo i spuštamo noge. I, budući da Raglaim (noge) dolazi od reči Meraglim (špijuniranje) to znači da kada pojedinac treba da preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa i da Njemu služi jedino Lišma, njegov razum odmah dolazi i nagovara ga da ne žuri, već da prvo proveri – da li je vredno da Stvoritelju služi bez toga da primi nagradu. 

Tako, kada podižemo noge, što znači kada idemo iznad razuma, to se naziva „podići stopala sa zemlje”. Međutim, pojedinac ne može uvek da nadiđe i ide iznad razuma, i to se naziva ponovo spustiti stopalo na zemlju. I, to je odgovor na pitanje: „Kako plesati pred nevestom?” (Ketubot 16b). „Pred nevestom”, znači tokom uspona, što se naziva Panim (lice neveste), treba govoriti o nevesti (o veri). Kakvu je vrednost pojedinac pronašao u veri, to jeste, šta je on video da bi mogao da kaže zbog čega je on na sebe preuzeo jaram vere? 

Beit Šamai (Kuća Šamai) kaže: „Nevesta, takva kakva jeste”, znači u meri u kojoj pojedinac oseća njenu vrednost, on prihvata veru. To jeste, nije neophodno da on pronađe ikakvu vrednost vere. Čak ukoliko i ne oseća nikakvu njenu vrednost, on treba da preuzme na sebe veru, jer nama je zapoveđeno da verujemo. I, sva naša zasluga jeste u tome što preuzimamo na sebe ovaj rad, za koji verujemo da je volja Stvoritelja. I, ne treba da tražimo nikakvu vrednost (u njoj), već jednostavno da verujemo, i da na prisilan način preuzmemo na sebe jaram kraljevstva nebesa: „… poput vola pod jarmom i poput magarca pod tovarom”. 

Beit Hilel (Kuća Hilela) kaže: „Nevesta je lepa i posvećena (milost njena je lepa)”. Ovo treba da tumačimo tako da pojedinac o onome što vidi treba da kaže: „Oni imaju oči, a ne vide”. I u vezi sa onim što čuje, treba da kaže: „Oni imaju uši, a ne čuju”. To jeste, viđenje ne mora nužno da bude očima, već postoji i viđenje umom. To jeste, um pojedincu pokazuje slike koje protivreče veri, i on od uma često čuje ono što um želi da on razume – da rad za Stvoritelja nije za njega. I, pojedinac treba sve ovo da nadiđe i da kaže: „Oni imaju oči, a ne vide”. To jeste, ono što njemu um govori i uzrokuje da vidi, nije istina. To se naziva „oni imaju oči, a ne vide” istinu; „oni imaju uši, a ne čuju” istinu. Zbog toga, njihove misli, to jeste ono što želja za primanjem zarad sebe njima govori, nisu istinite. Umesto toga, pojedinac treba sebi da kaže da je nevesta lepa i posvećena, ali da sada on nije dostojan toga da vidi istinu. 

Istina je da sav užitak i zadovoljstvo koje želja za primanjem može da primi u svoje Kelim jeste samo tanka Svetlost u poređenju sa Svetlošću koja se odeva unutar posuda davanja. To se naziva „lepa nevesta”. Ipak, pojedinac ne može uvek da nadiđe svoj razum. Zbog toga kada je u pitanju vera postoji ples (usponi i padovi), o čemu su naši mudraci rekli: „Kako plesati pred nevestom”. To jeste, šta možemo da kažemo o licu neveste, budući da se u vezi sa licem kaže: „mudrost čoveka osvetljava njegovo lice”. Tako, on treba da kaže šta je to što je vredno u nevesti, to jeste u veri. I, razlika između Beit Šamai i Beit Hilel jeste u tome da li treba da se kaže „nevesta, takva kakva jeste” ili „nevesta, lepa i posvećena”. 

Nije tako u vezi sa mladoženjom, jer se Stvoritelj naziva „Tora”, a Tora se razmatra za dar. Tamo nema plesa, jer kada osoba prima dar ne može da se kaže da ima pad, to jeste da ne želi da primi darove. Jedino tamo gde postoji napor, gde osoba mora da nadiđe razum, može da se kaže da ona ponekad može da nadiđe, a ponekad ne može. I, kada ona prima darove, kako može da se kaže da ona nema potrebu za darovima? Zato i nije rečeno: „Kako plesati pred mladoženjom?”, već „Kako plesati pred nevestom?” 

Suprotno je kada je u pitanju obrok, jer je napisano: „Onaj koji uživa u obroku mladoženje”, a nije napisano: „Onaj koji uživa u obroku neveste”. Razlog je taj što se mladoženja razmatra za Toru, a Tora je dar, kao što su naši mudraci rekli: „Od Matana (dar) do Nahaliel (Božja dolina)” (Eruvin 54), gde piše: „Zašto je napisano: 'I iz pustinje do Matana, i iz Matana do Nahaliel, i iz Nahaliel do Vamot, i iz Vamot do doline?’ On (Rava) je rekao njemu: ‘Ako osoba učini sebe poniznom poput ove pustinje, koja je otvorena za sve i po kojoj svi kroče, Tora će joj biti data na dar (Matana). I budući da mu je Tora data na dar, on dobija nasledstvo od Gospoda, kao što je rečeno: ‘Iz Matana do Nahaliel (reke Boga)’”. 

Znano je da Stvoritelj ima mnogo imena, i ta imena se odnose na ono šta On otkriva nižima. I, to zavisi od toga u kojoj meri On daje nižima. To jeste, On obilje daje u skladu sa zaslugama nižih (zavisno od toga koliko je stvorenje ispravljeno.). I, u primaocima postoje mnoga razabiranja, o čemu je napisano: „Kao što njihova lica nisu slična jedno drugom, ni njihova gledišta nisu slična jedno drugom”. Isto tako, kao što učimo u radu, i sam pojedinac prolazi kroz različita duhovna stanja. Iz tih razloga, obilje Stvoritelja se manifestuje kroz mnoga različita svojstva, ali Sam Stvoritelj nema nikakvo ime, jer „o Njemu mi nemamo ni misli ni opažanje”. Umesto toga, to je kao što je napisano: „Po Tvojim akcijama znaćemo Tebe”. To jeste, u skladu sa uticajem koje On vrši na nas, takvim Imenom mi Njega i nazivamo. 

Otuda, Stvoritelj se u odnosu na Toru naziva „mladoženja”. Kada Stvoritelj daje veru, On se naziva „nevesta”. U odnosu na svrhu stvaranja, što je Njegova volja da čini dobro Njegovim stvorenjima, što je da čitav svet uživa, On se naziva „Njegova volja da čini dobro”. Isto tako, On održava i Klipot, ili one ne bi mogle da postoje u svetu. To je ono što Zohar kaže, da u Klipot postoje mali užici, tanka Svetlost (Ner Dakik). Ali, Svetlost je u Tori i Micvot odevena na način „Celokupna Tora jesu sveta Imena Stvoritelja”, a Njegovo Ime je Dobro koje čini dobro.

U skladu sa prethodno navedenim, Stvoritelj se naziva „mladoženja”, jer On je Davalac i daje nižima. Ono u čemu stvorenja uživaju je ono što im Stvoritelj daje, i kao što je rečeno, u tome uživa čitav svet, i svi ti užici nazivaju se „obrok”. Iz toga sledi da čitav svet uživa u Kraljevom obroku. 

Međutim, postoje razlike među nižima. Postoje niži koji veruju da ovaj obrok dolazi od Kralja. Postoje i oni koji ne veruju da obrok dolazi od Stvoritelja, koji se naziva „Kralj”. I, budući da je Stvoritelj Davalac, On se naziva „mladoženja”. Ovo je kao što su naši mudraci rekli: „Svako ko uživa u obroku mladoženje, a ne uzrokuje da se On raduje, pravi prestup u pet glasova”. To jeste, iako oni veruju da ovaj obrok jeste obrok mladoženje, i zahvaljuju Njemu na tome što uživaju, postoji i viši nivo, gde je njihovo uživanje zarad toga da daju zadovoljenje Kralju. 

Prethodno je rečeno da se Stvoritelj naziva „mladoženja”, ali zašto se kaže da treba izazvati radost kod Stvoritelja? Znano je da radost dolazi kao rezultat nečega. Kada osoba dobije nešto novo za čim je žudela, to kod nje izaziva radost. Ali za šta to možemo da kažemo da nedostaje Stvoritelju, i da ukoliko On to dobije, On će biti radostan? 

Zohar kaže (VaJera, stav 399): „Nije bilo takve radosti pred Stvoriteljem od dana kada je svet stvoren, kao što je radost koju je On namenio da se raduje sa pravednicima u budućnosti”. Treba da razumemo ovaj stih. Kako može da se kaže to da mi izazivamo radost kod Stvoritelja. Kao što učimo, svrha stvaranja je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Sledi da se Stvoritelj raduje kada niži primaju užitak i zadovoljstvo koje je On pripremio za njih, kao što je napisano u alegoriji o kralju koji ima kulu punu obilja, ali nema gostiju. 

Zbog toga obrok pripisujemo Stvoritelju kada je On u stanju mladoženja, Tora, poklon, Nahaliel (reke Boga). Kada stvorenja prime užitak i zadovoljstvo, što se naziva „obrok”, ona to moraju da prime jedino zarad davanja, a ne zarad samoljublja. To je značenje za ono što su naši mudraci rekli: „Onaj koji uživa u obroku mladoženje i ne uzrokuje da se mladoženja (Stvoritelj) raduje”, već prima za sebe, „pravi prestup u pet glasova”. Pet glasova ukazuje na kompletiranje svih pet nivoa koji treba da budu otkriveni stvorenjima. To jeste, Njegova volja da čini dobro Njegovim stvorenjima otkriva se u pet razabiranja, koja se nazivaju „pet delova duše”, i to su Nefeš, Ruah, Nešama, Haya i Yehida. 

Zbog toga su naši mudraci rekli: „Onaj koji uživa u obroku mladoženje i ne uzrokuje da se mladoženja (Stvoritelj) raduje”, što znači da njegovo uživanje u obroku mladoženje nije sa namerom da se Stvoritelj raduje, da se postigne svrha stvaranja i dođe do potpune ispravke, već je sve njegovo uživanje za njegovu sopstvenu korist. I, tada on uzrokuje prestup u pet glasova, što znači da se NRNHY, koje treba da budu otkrivene, udaljavaju od njega, jer na posudama primanja zarad sebe postoji Cimcum. Tako, Svetlost se ne širi do tog mesta, i to mesto zahteva ispravku tako da sve bude zarad davanja. Ipak, pojedinac ovo ne uzima u obzir i time uzrokuje da obilje ne dođe nižima. 

Sledi da nas naši mudraci upozoravaju da mi moramo da se pripremimo na mnogo truda i rada iz dva razloga: 1) Mi moramo da verujemo u to da je svako zadovoljstvo koje primimo u svetu zapravo obrok Kralja. Zbog toga su naši mudraci (kao ispravku) ustanovili poseban blagoslov za svako zadovoljstvo i uživanje: blagoslov za molitvu, za Toru, kao i za korporalne užitke. 2) Mi moramo da se trudimo da svako zadovoljstvo koje primimo sa Kraljeve trpeze bude zarad davanja, a ne za sopstvenu korist. 

I, ukoliko Stvoritelj daje nižima u stanju koje se naziva „nevesta”, što je vera, to se i dalje ne razmatra za obrok Kralja, već tu postoje usponi i padovi, i zato se to razmatra za ples.

Link - What Is the Importance of the Groom, that His Iniquities Are Forgiven?