KOJA SU DVA RAZABIRANJA PRE LIŠMA

Koja su dva razabiranja pre Lišma?

Članak broj 11, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

O stihu „Ovo su imena sinova Izraela koji su došli u Egipat sa Jakovom; oni su došli svaki sa svojim domaćinstvom” Zohar (odeljak Izlazak) pita: zašto stih počinje sa „Izrael” i završava sa „Jakov”? I, Zohar ovo objašnjava da to odgovara redosledu viših stepena. Takođe, treba da razumemo šta znači – dva stepena u periodu pripreme, što je vreme pre nego što je osoba nagrađena sa Lišma, jer „Izrael” ukazuje na celovitost, budući da je Izrael kvalitet Li-Roš (ja imam glavu), a Jakov je niži stepen.

Redosled rada je takav da osoba počinje rad Stvoritelja u Lo Lišma. U to vreme, rad osobe je u akcijama i bez namere koja bi trebalo da bude zarad davanja. Otuda, kada su u pitanju akcije, osoba vidi da dobro napreduje, i da se njena posedovanja u Tori i Micvot povećavaju svaki dan. Ona oseća da je u stanju uspona, jer vidi da se uzdiže stepenima, to jeste, vidi da svaki put akumulira sve više. 

Kada je u tom stanju, osoba za svoj rad prima životnu snagu iz Okružujuće Svetlosti koja sija za svakoga, što je Svetlost koja sija za čitav Izrael, kao što je i objašnjeno (Učenje o deset Sefirot, deo 1), da Okružujuća Svetlost sija čak i za posude primanja. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija specifično na posude davanja. I, zbog toga je na četvrtoj fazi načinjeno prvo ograničenje (Cimcum Alef), da se tamo ne bi primila Svetlost unutar sebe, i to je uzrokovalo da Svetlost napusti Kli, jer je Svetlost sijala u unutrašnjem od Kli. 

A to šta je Okružujuća Svetlost objašnjeno je u Panim Masbirot: „Četvrta faza je svojstvo same Okružujuće Svetlosti, jer Ein Sof iluminira u svojstvu davanja sa svog mesta, daleko od svog mesta. To jeste, budući da je tačka želje od Behina Dalet umanjena i uopšte ne sadrži želju za primanjem, ona je izgubila svoje posude primanja i unutar sebe nije mogla da primi  Svetlost Ein Sof kao ranije. Centralna tačka je udaljena iz Svetlosti, i iz tog razloga, to se naziva ‘udaljavanje mesta unutar Ein Sof’”. 

Ovo znači da Svetlost Ein Sof sija kao okružujuća Svetlost, čak i na mestima gde još nema Kli koja je podesna da primi zarad davanja. I, ovo se naziva „ograničena iluminacija”. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija široko i obilno, kao što je prethodno objašnjeno.

Iz tog razloga, kada je osoba u stanju Lo Lišma, ona za sebe oseća da je u svojstvu stepena „lzrael”. Ali, kada osoba počne da radi zarad davanja, to jeste kada želi da ima Kelim za primanje Unutrašnje Svetlosti, što je da izađe iz samoljublja, ona tada dolazi u izgon u Egipat. To jeste, tada vidi koliko je daleko od toga da u jednakosti forme bude u Dvekut uz Stvoritelja. Umesto toga, Klipa Egipta upravlja, i u umu i u srcu, nad njom. 

U tom stanju izgona osoba vidi da je daleko od toga da ima kvalitet Izrael. Umesto toga, ona je u stanju Jakov, u stanju Katnut, od reči Akev (stopalo) i Sof (kraj). Drugim rečima, ona je u potpunoj niskosti budući da vidi da je svaki dan sve dalje od Stvoritelja, i da nema nikakav hvat za Keduša.

Ovo se naziva „izgon u Egipat”. I, to je stanje kada Faraon dolazi do osobe i pita: „Ko je Gospod da ja slušam Njegov glas?” To jeste, svaki put pojedincu dolaze misli Faraona i postavljaju ova pitanja, i tada za to postoji samo jedan savet – da on zavapi Stvoritelju da mu On pomogne da se bori protiv ovih misli, što su veo koji skriva veru u Stvoritelja. Ovo se takođe naziva Mecar-Mi (usko – onaj koji tlači), kada Micraim (Egipat) pita: „Ko je Gospod da ja slušam Njegov glas?” I Micraim (Egipat) je Mecar-Jam (usko u moru).  

U tom stanju pojedinac je uvek u nedoumici. Ovo je značenje za: „...oni koji su došli u Egipat (sa Jakovom)”, što znači Mecar-Koh (usko – Jud-Hey, Stvoritelj). A, „...sa Jakovom” znači da su oni došli do stepena Akev (stopalo) što je ispitivanje Sof (kraj) i ispitivanje završetka Keduša (svetost), što su oni osetili u Koh (Jud-Hey, Stvoritelj) kada je trebalo da preuzmu na sebe kraljevstvo nebesa i kada su oni osetili „usko” i nisu mogli da rade zbog pitanja Faraona, to jeste Kralja Egipta, koji je  njima upravljao pitanjima „Ko” i „šta”, što se razmatra za „um” i „srce,” to jeste „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas” i „Šta je ovaj rad za tebe?” 

Ovo je značenje reči: „Iz uskog mesta ja sam pozivao Koh (Gospod)”. Razlog za tu molitvu je taj što su oni trpeli nevolje od Egipćana, kao što je napisano: „Oni koji su zapomagali Gospodu iz svoje nevolje, i koje je On spasao od njihovih nevolja”. Znano je da Car (usko/nevolja) znači usko za Hasadim. To jeste, oni nisu mogli da se angažuju u davanju. Drugim rečima, kada su hteli da preuzmu na sebe kraljevstvo nebesa – što se naziva Koh (Jud-Hey, Stvoritelj) – da bi davali, oni su osećali usko – nevolje, zbog toga što nisu mogli da rade ništa što je u vezi sa Hesed (milost). 

Razlika između davanja i primanja je velika. Jer, u vreme kada mi hoćemo da koristimo posude primanja mi primamo užitak i zadovoljstvo, jer su iskre Svetlosti, koje se nazivaju „posude primanja”, od početka postavljene u Klipot. Ovo je tako načinjeno da bi svet mogao da postoji. Iz ovog razloga, kada osoba hoće da koristi posude primanja, ona ima mesto iz kojeg se zadovoljstva nazvana „tanka Svetlost” šire i sijaju u svetu da bi svet mogao da postoji. 

Ali, kada pojedinac neće da koristi posude primanja, a još nema posude davanja, on je u nelagodnom stanju. On tada još nema mesto sa kog bi mogao da privuče užitak i zadovoljstvo. Otuda, kada hoće da radi zarad davanja i primi užitak i zadovoljstvo u posude davanja, budući da još nema posude davanja, on tada oseća da je u izgonu i zapomaže: „Iz uskog mesta ja sam pozivao Koh (Gospod); i On mi odgovori i izvede me na široko mesto”(Psalmi 118:5). I, „...široko” znači svojstvo Hasadim, kada mu Stvoritelj pomaže kvalitetom Hasadim, što znači daje mu posude davanja.

Ovo se naziva izlazak iz egipatskog izgona i ulazak u iskupljenje, i sada pojedinac može da radi zarad davanja, jer već oseća važnost veličine Stvoritelja iz toga što ima posude davanja, i to se naziva „jednakost forme”. To je tako zato što se sa pojedinca, čim Stvoritelj dȃ proširenje posuda davanja, uklanjaju Cimcum i skrivenost, koje je imao usled Klipa Egipat, kroz njena pitanja i kontrole. Ipak, pojedinac kraljevstvo nebesa sada ne prima „usko”, kao što je to bilo ranije, već „široko”. Ovo je značenje za: „...i On mi odgovori i izvede me na široko mesto”. U to vreme pojedinac je nagrađen time da radi Lišma. 

Pre nego što postignemo Lišma, mi, u radu, moramo da načinimo dva razabiranja. Prvo razabiranje je kvalitet Izrael, što je kada osoba oseća da ima celovitost, kvalitet Li-Roš (ja imam glavu). Ovo se  u radu opšte javnosti događa tada kada osoba prima Okružujuću Svetlost, koja sija izdaleka i sija za sve. To jeste, čak i kada je osoba i dalje udaljena od Stvoritelja, to jeste i dalje uronjena u želju za primanjem zarad sebe, čak i kada je to Lo Lišma, postoje zadovoljstva. Tako, ovde postoje užici koje osoba za svoj rad prima od drugih ljudi, koji je poštuju i uvažavaju itd, iz toga što oni znaju da ona radi za Stvoritelja. I, osoba ovde dobija zadovoljstvo od tanke Svetlosti, koja se daje za korporalna zadovoljstva, uopšteno nazvana „zavist”, „požuda” i „čast”. Zbog toga oni osećaju za sebe da su celoviti, to jeste da su kvalitet Izrael. 

Drugo razabiranje jeste kada pojedinac počinje da ulazi u rad Lišma. U to vreme, on počinje da se spušta do izgona u Egipat, i tada telo počinje da ga izdaje tako što mu ne dozvoljava da radi ovaj rad postavljajući mnoga razna pitanja na koja on ne može da odgovori unutar razuma, a isto tako ne može uvek da nadiđe, iznad razuma. U to vreme pojedinac počinje da oseća uspone i padove zato što mu se svaki put od Gore pokazuje šta je to rad zarad davanja. Iako ovo može da razume svaka osoba, ipak, kada to dolazi od Gore, kada joj se daje da to razume, ona to počinje i da oseća. Zatim, započinje rad „glina i cigla”, što je kada se oseća težina ropstva u izgonu. 

U skladu sa prethodno rečenim, treba da tumačimo: „I, kralj Egipta je umro”. Ovo se odnosi na njihov rad za sopstvenu korist, što se naziva „Klipa – Kralj Egipta”. I, oni su prestali da rade za njega, jer su osetili da se rad zarad sebe, nazvan „uprava kralja Egipta”, razmatra za smrt. Zbog toga su oni na sebe preuzeli da rade zarad Stvoritelja, ali budući da su prethodno bili pod upravom kralja Egipta, oni sada više nisu imali snagu da rade. 

Sledi da oni nisu radili za sopstvenu korist, iako još nisu mogli da rade zarad Stvoritelja. Ovo je značenje stiha: „I, deca Izraela su uzdisala iz rada, i plakala su, i njihov vapaj iz rada stigao je do Boga”. A, „...i  plakala su..”, i „...njihov vapaj iz rada stigao je do Boga” odnosi se na rad zarad Stvoritelja. To jeste, oni su hteli da njihov rad bude zarad Boga i ne u njihovu sopstvenu korist, ali nisu mogli tako da rade, i otuda njihov vapaj. 

Znano je da nema Svetlosti bez Kli. Drugim rečima, nije moguće da se nekome dâ nešto na silu, jer znano je da u duhovnom nema prisile. Otuda, kada osoba iskušava bol i patnju zbog toga što nije u stanju da izađe iz samoljublja i da radi jedino zarad Stvoritelja, tada ona vapi za tim da joj Stvoritelj pomogne i da joj dâ ono što traži. Tako, ukoliko joj Stvoritelj dâ da može da poništi sopstvenu upravu i da uđe pod upravu Stvoritelja, jer ona hoće da u svetu postoji jedino uprava Jednog, to jeste Stvoritelja, to je čitavo njeno spasenje. I razmatra se da osoba tada ima Kli i potrebu da joj Stvoritelj pomogne. 

I, o ovome se kaže: „I Bog je čuo njihov vapaj”. To jeste, jednom kada oni imaju Kli, želju i potrebu da se bude u stanju raditi zarad Stvoritelja, tada dolazi vreme: „I Bog je čuo njihov vapaj”, i tada počinje iskupljenje – njihovo oslobođenje od patnji u Egiptu. 

Međutim, znano je da mi moramo da idemo na dve linije, to jeste i desnom linijom, takođe, i ovo znači da pojedinac mora da zahvali Stvoritelju na tome što mu je On dozvolio da vidi šta mu nedostaje. Tako pojedinac vidi da njegova patnja jeste zbog toga što je udaljen od ljubavi Stvoritelja, i to su njegove muke i patnje, i vidi da Stvoritelj drugim ljudima nije dao ovakvu patnju, već su njihove muke i patnja iz toga što ne mogu da zadovolje svoje korporalne potrebe, koje se odnose na samoljublje, što znači da su poput zveri i da ne znaju ni o čemu drugom osim o primanju za sebe. Zbog toga su oni bili u radosti i zahvaljivali su Stvoritelju.

Ipak, ovo je težak rad, zbog toga što leva linija poništava desnu liniju. Otuda, svaki put se radi na tome da se ona izgradi iznova. Ovo je značenje za: „I, oni su načinili da njihovi životi budu gorki uz težak rad, rad koji se naziva ‘glina i cigla’”. Njihov rad je bio Homer (glina), to jeste na levoj liniji, gde su oni videli težinu svog stanja, koliko su udaljeni od ljubavi Stvoritelja. Nakon toga, dolazi rad na desnoj liniji kada su oni radosni jer im je Stvoritelj pokazao istinu o stanju u kojem se nalaze. Ovo je nazvano Levenim (cigle), od reči Lavan što znači belo.

Link - What Are the Two Discernments before Lishma?