Šamati 87: ŠABAT ŠEKALIM

Šabat Šekalim

Čuo sam 26. Adara, 7. mart 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Na Šabat Šekalim (naziv nedeljne porcije), kada je on (Baal HaSulam) započeo Kiduš …, rekao je: „Postojao je običaj među Admorim (rabiji, vođe kongregacija) u Poljskoj da svi bogati ljudi dođu do svojih rabija na Šabat Šekalim da prime Šekalim (novčići) od svojih rabija”. 

I on je rekao da to implicira da Amalek ne može da se uništi bez Šekalim. To je zbog toga što  prije nego što čovjek primi Šekalim još ne postoji Klipa Amalek. Međutim, kada on primi Šekalim, tada stiže velika Klipa koja se naziva „Amalek” i počinje rad na uništenju Amaleka. Jer, prije toga nema šta da se uništi. 

I on je na ovo dodao objašnjenje u vezi sa onim što je Magid iz Kožnjica rekao o riječima koje se nalaze u završnoj molitvi: „Ti si odvojio čovjeka od početka, i Ti ćeš učiniti da on prepozna da stoji pred Tobom”. Magid je o tome pitao: „Kako je moguće stajati bez Roš (glava, ali isto tako i početak)? To jeste, On je odvojio Roš od čovjeka, i kako je to uopšte moguće?” Objašnjenje je: „Kada prebrojavaš sinove Izraela…”, čime mi širimo razabiranje Roš. Ukoliko damo pola Šekela, mi smo time nagrađeni sa Roš. 

A zatim je pitao... „Zašto je za Kiduš pripremljeno više pića nego hrane? To nije ispravno, jer hrane treba da bude više nego pića, budući da je piće samo dopuna hrani, kao što je rečeno: ‘I ješćete i bićete siti, i blagoslovićete’. Ali nije tako kada je pića više nego hrane”. I on je tumačio da hrana ukazuje na Hasadim, a piće ukazuje na Hohma. 

Takođe je rekao da Šabat koji prethodi mjesecu Adar sadrži čitav mjesec Adar. Otuda, „kada nastupi Adar, ima mogo radosti”. I, rekao je da postoji razlika između Šabata i praznika. Šabat se naziva „ljubav”, a praznik se naziva „radost”. Razlika između radosti i ljubavi je u tome što je ljubav esencija, a radost je samo rezultat koji se rađa iz nekog uzroka. Uzrok je esencija, a rezultat je samo posledica esencije. Otuda, Šabat se naziva „ljubav i dobra volja”, a praznik se naziva „radost i sreća”. 

Baal HaSulam je dao i objašnjenje u vezi sa onim što je Rabi Johanan Ben Zakai rekao svojoj ženi: „Ja sam poput ministra pred kraljem, a on, Rabi Hanina Ben Dosa, je poput sluge pred kraljem, i zato je on mogao da moli”. A, kao da je trebalo da bude obrnuto – da je ministar taj koji ima veću moć da svoje mišljenje nametne kralju, a ne sluga. 

Međutim, „ministar” je pojedinac koji je već nagrađen ličnim Proviđenjem. U tom stanju on vidi da ne postoji prostor za molitvu, jer je sve dobro. A „sluga” je onaj ko je na stepenu nagrade i kazne, i on ima prostor da moli, jer vidi da još ima šta da ispravi.

I on je dodao objašnjenje iz članka koji je dat (Baba Mezi’a 85a). Tamo je napisano da je tele koje su vodili u klanicu prišlo rabiju, stavilo glavu pod njegove skute i zaplakalo. Rabi mu je rekao: „Idi, za to si stvoreno”. I oni su rekli: „Budući da se on nije sažalio – stići će ga patnja”.

I „… za to si stvoreno” označava lično Proviđenje, gdje se ništa ne dodaje niti oduzima, jer se i patnje takođe razmatraju za zasluge. To je razlog iz kojeg je on proširio patnju na sebe.  

I Gemara kaže da se on oslobodio patnje time što je rekao: „… i Njegova milost je nad svim Njegovim djelima”. Jednog dana je služavka rabija čistila kuću. Tamo je bilo malih miševa, i ona je htjela da ih potjera. Rabi joj je rekao: „Ostavi ih”. I napisano je „… i Njegova milost je nad svim Njegovim djelima”. Budući da je postigao to da molitva takođe ostaje u vječnosti, on sada ima prostor za molitvu. To je razlog iz kojeg je patnja otišla od njega.

A na kraju Šabata on je tumačio ono što je rečeno u svetom Zoharu: „Jer je u Jakovu izbor Stvoritelja”*. Ko je izabrao koga? I sveti Zohar odgovora: „Stvoritelj je izabrao Jakova” (Berešit 161b). I on kaže da je pitanje svetog Zohara da li je Stvoritelj izabrao Jakova. Slijedi da Jakov nije radio ništa, već je sve bilo pod upravom ličnog Proviđenja. A, da je Jakov birao, to bi značilo da Jakov izvršava, što znači da je u pitanju „nagrada i kazna”. 

I, on je odgovorio da u početku čovjek mora da ide putem nagrade i kazne. A kada kompletira stepen „nagrada i kazna”, on je nagrađen time da vidi da je sve pod upravom ličnog Proviđenja, da „Jedino On čini i činiće sva djela”. Međutim, prije nego što čovjek kompletira svoj rad na stepenu „nagrada i kazna”, nije moguće da razumije lično Proviđenje. 

A u nedjelju uveče, nakon lekcije, on je objasnio pitanje lukavosti Jakova, gdje je o Jakovu napisano: „Došao je tvoj brat sa prevarom… " (Postanje 27:35). I, tu se sigurno nije radilo o prevari, jer u suprotnom, da je Jakov bio lažov, o njemu ne bi bilo napisano „izabrani Praotac”. 

A, lukavost znači da kada on izvršava akciju mudrosti ne zbog same mudrosti, već da bi iz toga izvukao neku korist koja mu je potrebna, on vidi da to ne može da postigne direktno, i otuda on postupa mudro da bi dobio ono što mu je potrebno. I to se naziva „mudrost”.

Ovo je značenje stiha: „biti lukav razumom”, što je mudrost kroz razum. To znači da mudrost koju čovjek hoće da primi nije zbog same mudrosti već zbog nečeg sasvim drugog, nečeg što ga prisiljava da privuče mudrost. Drugim riječima, on mora da privuče (Hohma) da bi upotpunio Hasadim.

Ovo je tako zbog toga što prije nego što Hasadim stekne Hohma, razmatra se da je čovjek u stanju Katnut (malo stanje). Međutim nakon toga, kada on privuče Hohma, ali ipak želi Hasadim više od Hohma, jasno je da je Hasadim važnija od Hohma. To se naziva GAR de Bina, što znači da on koristi Hasadim kao rezultat izbora.

I to je značenje za Hohma kroz Daat, da se Hohma pojavljuje u formi VAK u YEŠSUT. A u AVI, Hohma se pojavljuje kroz davanje prednosti Hasadim i ostajanjem u Hasadim. Međutim, iako je Bina u stanju ispravke Hafec Hesed (uronjen u milost), njen izbor Hasadim nije očigledan zbog Cimcum Bet, gdje nema Hohma. Međutim, u Gadlut, kada postoji Hohma, ona (Bina) koristi Hasadim zahvaljujući tome što postoji izbor.

Link - Shabbat Shekalim