уторак, 14. септембар 2021.

ŠTA UZROKUJE MOLITVU - članak br. 18


Šta uzrokuje molitvu

Članak br. 18, 1985-86.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Naši mudraci su napisali (Meserhet Berahot 32): „Osoba uvek treba da veliča Stvoritelja, a onda da moli”. Kada pojedinac dođe u stanje u kojem oseća da greši u radu Stvoritelja i da njegova vera nije onakva kakva treba da bude – što je da on ne može da veruje da je Stvoritelj dobronameran, ili oseća da ne može da zahvali Stvoritelju i da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”, a što znači da on toliko uživa u svetu da zahvaljuje Stvoritelju što je stvorio svet tako da on ima u čemu da uživa – i ukoliko on ne oseća užitak i zadovoljstvo iz obilja koje prima, za njega je teško da bude zahvalan za to. I, to ga boli jer ne može da veliča Stvoritelja za svet koji je On stvorio, niti da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”. 

I, to da taj nedostatak njega boli znači da on kaže da mora biti da je takav osećaj njemu došao zbog toga što je udaljen od Stvoritelja, to jeste, on je uronjen u samoljublje, i to uzrokuje da se odvojio od Stvoritelja, i tada je Stvoritelj skriven od njega i on nema osećaj veličine Stvoritelja. 

I, zato, pojedinac ne može da vidi istinu, to jeste ono što je napisano: Jer ovo je tvoj život i dužina tvojih dana”. Isto tako, on ne može da oseti važnost Tore, to jeste ono što je napisano: „Jer ovo je vaša mudrost i vaš razum u očima nacija, koje će čuti sve ove zakone i reći: ‘Zaista, ovaj veliki narod je mudar i razuman narod’”.

Kada pojedinac preispituje sebe i misli: „Gde je to uzbuđenje o kojem nam nacije sveta govore: ‘Sigurno ovo ... je mudar i razuman narod’, zbog Tore, zato što držimo ono što je napisano: ‘Poštujte i izvršavajte zapovesti; jer to je vaša mudrost i vaše razumevanje u očima nacija’. Tako, zašto ja ne osećam važnost Tore i Micvot?” 

U tom stanju refleksije, kada oseća koliko je udaljen od bilo kakvog poštovanja za rad Stvoritelja, pojedinac počinje da se budi i misli: „Nešto mora da se uradi. Ne mogu da ostanem u ovom stanju niskosti do kraja svog života”. Sigurno, ovo je vreme kada on počinje da moli Stvoritelja da ga dovede bliže Njemu i da mu od Gore pomogne, kao što su naši mudraci rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”.

Drugim rečima, on traži da Stvoritelj ukloni od njega to što skriva veličinu i važnost Keduša, tako da on može da nadiđe sve niske misli i želje koje dolaze iz samoljublja, i da sve njegove brige budu jedino o tome kako može da uradi nešto za Keduša, što se naziva „zarad davanja zadovoljenja svome Tvorcu”. I, sigurno, ovo može da bude samo do stepena do kojeg pojedinac veruje u veličinu i važnost Stvoritelja. 

Otuda, pojedinac moli Stvoritelja da otvori njegove oči kako bi video i osetio veličinu i važnost Stvoritelja, kao što je napisano (Psalmi, 88): „Gospode, zašto Ti odbijaš moju dušu? Zašto Ti skrivaš Tvoje Lice od mene?” I, tada je to molitva iz dubine srca. To jeste, u to vreme, on hoće da Stvoritelj izleči njegovo srce, kao što je napisano (Psalmi, 147): „Ko isceljuje one slomljenog srca i previja tugu njihovu”.

I, tada čovek misli da je to što se sada probudio da moli da ga Stvoritelj dovede bliže Njemu došlo od njega samog, i on čeka Stvoriteljevo spasenje, da mu On pomogne odobravanjem njegove molitve. To jeste, da ga On dovede bliže Njemu, jer on sada moli zato što sada oseća nedostatak za Njim, koji nije osećao ranije. 

I, ukoliko pojedinac ne primi od Stvoritelja ono što misli da Stvoritelj treba da mu dȃ, on postaje ljut, jer On ne odobrava njegovu molitvu. A što se drugih ljudi tiče, on veruje da ih Stvoritelj ne dovodi bliže zato što oni i nemaju želju za duhovnim. Ali, on nije poput drugih ljudi, koji nemaju afinitet za Stvoritelja, tako da Stvoritelj, svakako, njih i ne treba da dovede bliže. 

Ali, ovom pojedincu, koji moli Stvoritelja da mu pomogne da dođe bliže Njemu, izgleda tako da Sȃm Stvoritelj može da vidi da on nije poput drugih ljudi. Umesto toga, on je viši od običnog puka; on razume svet i njegovu svrhu, i on duboko promišlja o svrsi zbog koje je stvoren i šta mora da postigne. Ali, kada gleda na druge ljude, vidi njihovu niskost – da su sve njihove misli i akcije za njihovu sopstvenu korist – i on oseća da razume drugačije zato što su njegov um i kvaliteti sa više vrlina i vredniji nego što je to kod drugih ljudi.

Štaviše, ponekad vidi da on čak ima više vrlina nego što ih imaju ljudi u njegovoj grupi. On vidi da oni samo povremeno misle o duhovnom, ali on – svaka njegova misao i sve njegove želje su jedino o duhovnom. On uvek hoće da izađe iz samoljublja i svi njegovi zahtevi Stvoritelju jesu jedino da ga On izvuče iz ove niskosti. I, on ne vidi da su njegovi prijatelji podjednako ozbiljni i da misle jedino o duhovnom.

Iz tog razloga, on je ljut na Stvoritelja jer On ne odobrava njegovu molitvu, već ga ostavlja u njegovom trenutnom stanju kao i ostale prijatelje, i nije pažljiv sa njim, to jeste sa njegovom molitvom, koju je on istinski molio iz dubine srca. Na taj način, u pogledu odobravanja molitve on nalazi grešku Gore. I, pita se: „Ali, napisano je: ‘Jer ti čuješ molitvu svakih usta’, i 'svakih usta' znači to da čitava usta treba da mole, što znači da njegovo čitavo telo traži da mu Stvoritelj pomogne. Ali, što se tiče ostalih ljudi, na njihove molitve se ne odgovara jer one nisu iz čitavih usta”. 

Baal HaSulam je o tome rekao: „Napisano je: ‘I, čak pre nego što oni pozovu, Ja ću odgovoriti, i dok još govore, Ja ću čuti”. On je tumačio da kada pojedinac oseća nedostatak i moli Stvoritelja da mu pomogne, to nije zbog toga što on sada zaista oseća nedostatak i što mu to daje prostor za molitvu. Pre će biti da je to zbog toga što je on sada našao milost u očima Stvoritelja i da zato Stvoritelj hoće da mu pomogne. 

U to vreme, Stvoritelj šalje pojedincu to da on oseti svoj nedostatak i time ga On poziva da priđe Njemu. Drugim rečima, Stvoritelj je taj koji ga dovodi blizu i daje mu želju da se okrene Njemu i da govori Njemu. Sledi da je pojedincu već odobrena molitva, čak pre nego što je molio. To jeste, Stvoritelj ga je doveo bliže i omogućio mu da govori Njemu. To se naziva „I, čak i pre nego što oni pozovu, Ja ću odgovoriti”. To jeste, Stvoritelj je pojedinca doveo blizu Njega i pre nego što se u njegovom umu pojavila misao da on treba da moli Stvoritelja. 

Ali, zašto je Stvoritelj izabrao njega i pozvao ga da se približi Njemu i moli? Za ovo nemamo odgovor. Umesto toga, moramo da verujemo, iznad razuma, da je to tako. To je ono što mi nazivamo „Vođstvo kroz Lično Proviđenje”. Pojedinac ne sme da kaže: „Čekam da mi Stvoritelj dȃ buđenje od Gore, i onda ću biti u mogućnosti da radim u radu svetosti”. Baal HaSulam je rekao da, što se tiče budućnosti, pojedinac mora da veruje u nagradu i kaznu, znači da on mora da kaže (Avot, poglavlje 1): „Ako ja nisam za sebe ko je za mene, i kada sam ja za sebe, šta sam ja, i ako ne sada, onda kada?” 

Prema tome, pojedinac ne sme da gubi vreme. Umesto toga, treba da kaže: „Ako ne sada, onda kada?” I, ne sme da čeka bolje vreme, tako da „tada ću ja ustati i raditi rad svetosti”. Umesto toga, treba da pamti reči naših mudraca (Avot, poglavlje 2): „Nemoj da kažeš: ‘učiću kada imam vremena’, da ne ostaneš bez vremena”.

Nakon svega, Baal HaSulam je rekao da pojedinac mora da veruje u Lično Proviđenje – da nije on taj koji je pozvao Stvoritelja, već je Stvoritelj taj koji je pozvao njega i rekao mu: „Ja hoću da ti govoriš Meni”. Sledi da razlog za približavanje nije došao od pojedinca nego od Stvoritelja. Iz tog razloga on ne sme da misli da Stvoritelj nije čuo molitvu. Pre će biti da je On pojedinca doveo blizu čak i pre nego što se obratio Stvoritelju za to da ga On dovede blizu Njega.  

To se naziva: „Čak i pre nego što oni pozovu, Ja ću odgovoriti”. Iz prethodnog sledi da ukoliko se pojedinac probudio tako da je počeo da oseća svoje nisko stanje, to nije došlo sa strane pojedinca. Pre će biti da mu je Stvoritelj poslao taj osećaj da bi on tražio da bude doveden bliže. Zato, čim pojedinac oseti da je udaljen od Stvoritelja i hoće da moli Stvoritelja da ga On dovede bliže, on ne sme da moli pre nego što prvo zahvali Njemu na tome što ga je On pozvao. 

Stvoritelj hoće da čovek Njega moli. I, kada pojedinac načini samoanalizu o tome zašto se iznenada setio toga da postoji duhovno i da treba da pokuša da u duhovnom nešto postigne, ukoliko tada on odmah kaže da mu je ovu misao poslao Stvoritelj, on tek tada može da moli. 

Ovo je značenje za ono što su naši mudraci rekli: „Čovek uvek treba da veliča Stvoritelja”. Drugim rečima, čim pojedinac počne da promišlja o svojoj situaciji u vezi sa duhovnim, on odmah treba da veliča Stvoritelja i zahvali Njemu što mu je dao misao i želju za duhovnim. Nakon toga, kada  pojedinac zna da Stvoritelj poziva njega, odmah počinje da zahvaljuje i veliča Kralja zbog toga što ga je On doveo bliže. Tada pojedinac može da moli za svoje stanje jer vidi da mu nedostaje Tore i da otuda ne može da napravi razliku između istine i laži, i on moli Stvoritelja da mu pokaže put istine. 

Sada možemo da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Midraš Raba, Toldot, 63, Mark 5): „’I, Gospod mu odgovori’. Rabi Levi reče: ‘Postoji alegorija o princu koji je nastojao da uzme koju funtu zlata od svog oca. On je nastojao iznutra i nastojao je spolja, pošto na arapskom ‘nastojati’ znači ‘tražiti’’”. On ovde darove sveštenstva tumači tako da: ‘uzimanje funte znači da je i njegov otac takođe želeo da je dȃ, i nasuprot princu nastojao je da to ubrza, da princ uzme od njega što pre’”. 

Iz toga smo objasnili da je razlog iz kojeg pojedinac hoće da se približi dolazi od Stvoritelja. Stvoritelj ne čeka da se pojedinac probudi, već On budi njega. Nakon toga on moli da ga Stvoritelj dovede bliže. To možemo da razumemo kroz alegoriju koju on daje o stihu „I ... odgovorio mu je”, što znači da je Isak molio Stvoritelja.

I, on je na ovo dao alegoriju u vezi sa tim, što znači da njegov otac, to jeste Stvoritelj, kuje zaveru izunutra, što znači da mu je njegov otac dao misao i želju da moli Njega, a potom princ kuje zaveru spolja. Drugim rečima, narod Izrael su prinčevi, i oni stoje izvan Kraljeve palate i žele da se približe Stvoritelju, znači da uđu u Kraljevu palatu. Ovo znači da je njegov otac na nebu započeo prvi.

Link - Who Causes the Prayer 


Нема коментара:

Постави коментар