I JEZEKIJA JE OKRENUO SVOJE LICE PREMA ZIDU

I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu

Članak broj 15, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Vajehi, stav 386): „Rabi Jehuda otvori i reče: ‘I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu i molio Gospoda’”. Ovo su njegove reči u Sulam (Lestve komentari): „Pojedinac treba da moli blizu zida tako da između njega i zida nema prepreke, kao što je napisano: ‘I Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu’”. 

Treba da razumemo šta je „zid” uz koji treba da molimo. Takođe, šta je to „prepreka” za koju on kaže da ne bi trebalo da bude između njega i zida. Nadalje u Komentarima „Sulam” (stav 392) objašnjava se: „Zid je Gospodar čitave zemlje, i ovo je Šehina (Božansko)”.

U skladu sa tim, treba da tumačimo ono što je rečeno, da mi moramo da „molimo blizu zida”, što je – blizu Šehina. Međutim, i dalje treba da razjasnimo šta znači „blizu”, šta je mera toga. I onda nam se daje tumačenje: toliko blizu da između čoveka i „zida” nema prepreke. Ali šta je ova prepreka? Tako, pitanje prepreke treba da tumačimo kao i kod Tevilah (ritualno kupanje) i kod Netilat Jadaim (ritualno pranje ruku), kao i kod četiri načina vezivanja palmine grane, mirte i vrbe, palminim listom jer su iste vrste. 

Ta prepreka je želja za primanjem. I, kao što Šehina daje nižima, i čovek treba da ukloni silu primanja tako da njegova želja bude jedino da daje Stvoritelju. I tada se to naziva – osoba je „blizu”, „blizu zida”, to jeste blizu Šehina. 

Međutim, prvo moramo da znamo, i moramo da pokušamo da razumemo, onoliko koliko nam naš um dozvoljava, šta je to za šta treba da molimo, to jeste koji nedostatak treba da razmatramo i za šta treba da kažemo da je to ono najvažnije što nam je potrebno, i ukoliko budemo mogli taj nedostatak da zadovoljimo, tada nam ništa ne bi nedostajalo.

Znano je da je esencija molitve – molitva za Šehina koja je u izgonu. Međutim, i ovo takođe zahteva objašnjenje. Mnogo puta je rečeno da ono glavno za šta treba da molimo jeste to da se Šehina uzdigne iz prašine. O ovome postoje mnoga tumačenja. Ono što možemo pomalo i da razumemo jeste kraljevstvo nebesa („Malhut Šamaiim“). I to je ono što pojedinac preuzima na sebe, i on razume da je njegova jedina svrha u ovom svetu da služi Kralju, i to tako da za to ne primi nagradu. Na taj način on će biti nagrađen sa Dvekut uz Njega, i biće u stanju da zadovolji Njega kao u: „kao što je On milostiv i ti si milostiv”. U to vreme pojedinac će biti u stanju da izvršava misao stvaranja što je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. 

Šamati 104: SABOTER JE SJEDIO

Saboter je sjedio

Čuo sam uoči Šabat Berešit, oktobar, 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U Zoharu, u odjeljku Noje: „Bila je poplava, i saboter je sjedio usred toga”. On je pitao: „Poplava znači poplava vode, što je samo po sebi smrtonosno, a tu je i saboter. Otuda, šta znači da je saboter sjedio usred toga, usred poplave? Takođe, koja je razlika između poplave i sabotera?”

On je odgovorio da je poplava korporalna patnja, to jeste to su patnje tijela. Unutar toga, znači u patnjama tijela, postoji i drugi saboter, koji sabotira duhovno. To znači da patnje tijela čovjeku donose strane misli, i te strane misli sabotiraju sve dok ne ubiju njegovo duhovno.

Link - And the Saboteur Was Sitting

ŠPIJUNI

Špijuni

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Sveti Zohar tumači pitanje špijuna koje je Mojsije poslao da obiđu zemlju (Slah, porcija Tore, stavovi 56-58) misleći na duhovnu zemlju: „Zašto je napisano da Stvoritelj kaže njima: ʻIdite gore u Negevʼ, uronite u Toru, i tako ćete znati taj svet. ʻVidite kakva je to zemljaʼ, znači, iz toga ćete videti svet u koji ću vas Ja dovesti. ʻI ljudi koji obitavaju u njojʼ su pravednici u Rajskom vrtu’”. 

„Da li je narod koji boravi u njoj ʻjak ili slabʻ (Brojevi 13:19), to jeste vi ćete kroz to videti da li su oni bili nagrađeni svime zato što su svoju inklinaciju nadišli bilo snagom, tako što su je razbili, ili slabošću, bez naprezanja. Ili da li su oni bili ojačani u Tori tako što su se angažovali u njoj dan i noć ili su je napustili a ipak su za sve ovo bili nagrađeni. I ʻBilo da je njih nekolicina ili ih ima mnogo …ʼ to jeste ukoliko se mnogi angažuju u Mojem radu i ojačaju sebe u Tori, da li su oni nagrađeni svime ili nisu”. 

„ʻI kakva je ta zemlja, je li plodna ili siromašnaʼ. Kroz Toru vi ćete znati kakva je ta zemlja, znači šta je taj svet, da li je Više obilje izdašno za njegove stanovnike i da li tamo išta nedostaje”. 

„ʻI oni su se popeli do Negev i došli u Hebronʼ. ʻI oni su se popeli do Negev’ znači da su se uzdigli, to jeste uzdigli se u Tori. I, ʻdo Negevʼ znači lenjog srca, poput onoga koji pokušava uzalud, na suvo, misleći da tu nema nagrade; i vidi da je bogatstvo ovog sveta izgubljeno za njega i misli da je sve izgubljeno. ʻDo Negevʼ znači da je voda presušila. A rečeno ʻdošli u Hebronʼ znači da su došli da se povežu sa Torom. Hebron je izgrađen za sedam godina, što su sedamdeset lica Tore. 

„ʻI došli do rečice Eškolʼ odnosi se na reči legendi i tumačenja, što dolazi sa strane vere. 'I odsekoše granu odatle' (odsekoše granu loze s grozdom), odnosi se na to da su tamo oni učili naslove poglavlja i sve ono što je važno. Oni koji veruju srećni su sa ovim rečima, i reči su blagoslovene u njima. Oni vide da potiču iz jednog korena i jednog jezgra i da u njima nema odvojenosti. Oni koji ne veruju i ne uče Toru Lišma odvojeni su od vere, što je da je Malhut odvojena od ZA, jer oni ne veruju da su od jednog jezgra i jednog korena. Ovo je značenje za 'odsekoše granu loze s grozdom koju nosiše dvojica uz pomoć jedne motke', što znači da su oni razdvojili pisanu Toru i usmenu Toru. 

JAKOV SE NASTANIO U ZEMLJI U KOJOJ JE NJEGOV OTAC ŽIVEO

Jakov se nastanio u zemlji u kojoj je njegov otac živeo

Članak broj 12, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Jakov se nastanio u zemlji u kojoj je njegov otac živeo (kao došljak), u zemlji Hananskoj”. Napisano je u Zoharu (Vaješev, stav 11): „Rabi Hija otvori i reče: ‘Mnoge su patnje pravednika, ali Gospod ga spasava od svih’. Ali, pravednik koji se plaši svog gospodara, koliko patnje, u ovom svetu, on mora da podnese da ne bi verovao zloj inklinaciji ili imao udela u njoj? I Stvoritelj ga spasava od svih. Ovo je značenje za ono što je napisano: ‘Mnoge su patnje pravednika, ali Gospod ga spasava od svih‘. I ne kaže se ‘mnoge su patnje pravednika‘, već ‘mnoge patnje – pravednik‘. Ovo ukazuje da onaj ko trpi mnoge patnje jeste pravednik zato što ga Stvoritelj želi, jer patnje koje on trpi njega udaljavaju od zle inklinacije i zato Stvoritelj njega želi i spasava ga od svih patnji”. 

Treba da razumemo ove reči:

1)    Ovo ukazuje da onaj koji pati mnoge patnje jeste pravednik, a onaj koji ne pati mnoge patnje nije pravednik.

2)    Zašto pojedinac mora da pati mnoge patnje ukoliko neće da ima udela u zloj inklinaciji?

3)    Da li rečeno: „I zato Stvoritelj njega želi i spasava ga od svih patnji” znači da Stvoritelj ne spasava druge ljude, Bože zabrani? Može li to da bude tako?

4)    Još više zbunjuje to što se kaže da, u jednu ruku, nevolje koje pravednik trpi njega udaljavaju od zle inklinacije. A sa druge strane, kaže se da Stvoritelj njega spasava od svih patnji, znači da ga spasava od mnogih patnji. I on će time sebe ponovo primaći zloj inklinaciji, budući da je razlog koji ga je udaljio od zle inklinacije sada uklonjen. 

Treba da tumačimo ono što je prethodno rečeno. O tome se kaže (Kidušin 30b): „Rabi Šimon Ben Levi je rekao: ‘Čovekova inklinacija njega nadjačava svakog dana i nastoji da ga ubije, kao što je rečeno: ‘Zli vreba pravednog i nastoji da ga ubije‘. I da nema Stvoriteljeve pomoći on to ne bi nadišao, kao što je rečeno: ‘Bog ga neće ostaviti u ruci ovoga’”. 

KOJA SU DVA RAZABIRANJA PRE LIŠMA

Koja su dva razabiranja pre Lišma?

Članak broj 11, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

O stihu „Ovo su imena sinova Izraela koji su došli u Egipat sa Jakovom; oni su došli svaki sa svojim domaćinstvom” Zohar (odeljak Izlazak) pita: zašto stih počinje sa „Izrael” i završava sa „Jakov”? I, Zohar ovo objašnjava da to odgovara redosledu viših stepena. Takođe, treba da razumemo šta znači – dva stepena u periodu pripreme, što je vreme pre nego što je osoba nagrađena sa Lišma, jer „Izrael” ukazuje na celovitost, budući da je Izrael kvalitet Li-Roš (ja imam glavu), a Jakov je niži stepen.

Redosled rada je takav da osoba počinje rad Stvoritelja u Lo Lišma. U to vreme, rad osobe je u akcijama i bez namere koja bi trebalo da bude zarad davanja. Otuda, kada su u pitanju akcije, osoba vidi da dobro napreduje, i da se njena posedovanja u Tori i Micvot povećavaju svaki dan. Ona oseća da je u stanju uspona, jer vidi da se uzdiže stepenima, to jeste, vidi da svaki put akumulira sve više. 

Kada je u tom stanju, osoba za svoj rad prima životnu snagu iz Okružujuće Svetlosti koja sija za svakoga, što je Svetlost koja sija za čitav Izrael, kao što je i objašnjeno (Učenje o deset Sefirot, deo 1), da Okružujuća Svetlost sija čak i za posude primanja. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija specifično na posude davanja. I, zbog toga je na četvrtoj fazi načinjeno prvo ograničenje (Cimcum Alef), da se tamo ne bi primila Svetlost unutar sebe, i to je uzrokovalo da Svetlost napusti Kli, jer je Svetlost sijala u unutrašnjem od Kli. 

A to šta je Okružujuća Svetlost objašnjeno je u Panim Masbirot: „Četvrta faza je svojstvo same Okružujuće Svetlosti, jer Ein Sof iluminira u svojstvu davanja sa svog mesta, daleko od svog mesta. To jeste, budući da je tačka želje od Behina Dalet umanjena i uopšte ne sadrži želju za primanjem, ona je izgubila svoje posude primanja i unutar sebe nije mogla da primi  Svetlost Ein Sof kao ranije. Centralna tačka je udaljena iz Svetlosti, i iz tog razloga, to se naziva ‘udaljavanje mesta unutar Ein Sof’”. 

Ovo znači da Svetlost Ein Sof sija kao okružujuća Svetlost, čak i na mestima gde još nema Kli koja je podesna da primi zarad davanja. I, ovo se naziva „ograničena iluminacija”. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija široko i obilno, kao što je prethodno objašnjeno.

ŠTO TO ZNAČI DA ONAJ KO MOLI TREBA ISPRAVNO DA OBJASNI SVOJE REČI

Što to znači da onaj ko moli treba ispravno da objasni svoje reči?

Članak broj 8, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Zohar, VaYišlah (I, Jakov je poslao), stav 70 donosi dokaze za to da onaj koji moli treba ispravno da objasni svoje reči. Dokazi su dati kroz ono što je napisano o Jakovu, koji je rekao: „Izbavi me, molim Tebe”. Napisano je: „‘Molim Tebe, izbavi me iz ruke moga brata, iz ruke Isava, jer se bojim njega, da on može da dođe i udari na mene i majke i decu'. To ukazuje da onaj koji moli, svoje reči treba da objasni ispravno. Jakov je rekao: 'Izbavi me, molim Tebe'. Izgleda da je to trebalo da bude dovoljno, jer sem izbavljenja njemu nije potrebno ništa više. Ipak, Jakov je rekao Stvoritelju: 'Da li Ti treba da kažeš da si me već izbavio od Labana?' Zato je i objasnio: 'iz ruke moga brata'. I ako Ti kažeš da se i drugi srodnici takođe nazivaju braća, kao što je Laban rekao Jakovu: 'Zar badava da mi služiš zbog toga što si mi brat?' zbog toga je Jakov objasnio: 'iz ruke Isava'. Zašto? To je zbog toga što mi moramo ispravno da objasnimo (ono u vezi sa čim molimo). I ukoliko kažete: 'Zašto mi je potrebno izbavljenje?' To je zbog toga što se bojim da bi on mogao da dođe i udari na mene. Sve je to zbog toga da bi se sve objasnilo, i da ne ostane nejasno”. 

Ovo je veoma teško razumeti. Kada osoba moli Stvoritelja, koji zna misli čoveka, da li ona tada treba ispravno da objasni svoje reči, jer On možda, Bože zabrani, neće znati šta je njoj potrebno? Treba da tumačimo da to što osoba treba ispravno da objasni svoje reči nije zbog Stvoritelja nego zbog čoveka. To jeste, osoba sama treba da zna šta joj je potrebno i da svaki nedostatak ispita zasebno. Osoba ne bi trebalo da kaže da ona generalno nije u redu i da bi želela da joj Stvoritelj pomogne. Razlog je: „Nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka”. Otuda, na čoveku je da sam uredi sve detalje onoga što mu je potrebno. To jeste, izbavljenje od Labana nije poput izbavljenja od Isava i tako dalje. 

To možemo da razumemo iz reči Baal HaSulama koji je tumačio ono što je napisano o Labanu i Jakovu: „Laban odgovori Jakovu: 'Ove kćeri su moje kćeri, i ova deca su moja deca, i ova stada su moja stada, i sve što vidiš je moje’”. I, napisano je da je Isav, kada je govorio Jakovu, rekao suprotno: „I on (Isav) reče: 'Šta ti kaniš sa svom tom družinom koju sam sreo?' I on (Jakov) odgovori: 'Da nađem milost u očima mog gospodara'. A, Isav reče: 'Imam dosta, brate moj; neka tvoje ostane tvoje'. I Jakov reče: 'Onda primi dar iz moje ruke'”(Postanje 33:8,9,10). 

Šamati 103: ONAJ KOGA SRCE ČINI VOLJNIM DA DAJE

Onaj koga srce čini voljnim da daje

Čuo sam na veče Šabat Berešit, oktobar 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Napisano je: „…od svakog koga srce čini voljnim da daje, uzmite dar Meni”. Ovo je značenje za „materija prinošenja dara iz svetosti”. Drugim riječima, kako čovjek dolazi do stanja prinošenja dara? Kroz Keduša.

To znači da ako čovjek biva posvećen sa onim što je dozvoljeno, on tako dolazi u stanje davanja, što je Šehina (Božansko), nazvano „dar Meni”. Ovo je značenje za rečeno „…od svakog koga srce čini voljnim da daje…”. I svim svojim srcem znači da ako dȃ sve svoje srce on biva nagrađen sa „dar Meni”, što je da prione uz Šehina. 

U stihu „na dan vjenčanja njegovog, i na dan radosti srca njegovog”, vjenčanje se odnosi na nizak stepen, što je niskost. Ukoliko čovjek preuzme na sebe da Stvoritelju služi u stanju niskosti, a u isto vrijeme ovaj rad radi u radosti, to je važan stepen, i tada se čovjek naziva „mladoženja” svete Šehina.

Link - Whose Heart Makes Him Willing

JAKOV JE IZAŠAO

 Jakov je izašao

Članak broj 10, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Jakov je izašao (iz Virsaveje i otišao u Haran)”. Prema tumačenju Rašija trebalo je da piše: „Jakov je otišao u Haran’. Zašto se pominje njegov izlazak? Kaže se da izlazak pravednika iz mesta ostavlja trag. Kada je pravednik u gradu, on je njegov sjaj, on je njegova blistavost, on je njegovo veličanstvo. Kada (pravednik) izađe iz njega, njegov sjaj izlazi, njegova blistavost izlazi, njegovo veličanstvo izlazi”. Toliko njegovim rečima. 

Prethodno navedeno treba da razumemo u odnosu na rad. Šta je pravednik, i šta je taj utisak koji pravednik ostavlja nakon svog odlaska? 

Treba da tumačimo da se Stvoritelj naziva „pravednik”, kao što je napisano: „Gospod je pravednik, a ja i moj narod smo zli”. Ovo znači da kada je pojedinac blizu Stvoritelja, on oseća da mu je Stvoritelj blizu, i da mu čini dobro. U to vreme, on oseća dobar okus u Tori i molitvi, i u svim svojim angažovanjima oseća da je Stvoritelj blizu njega. Šta god da radi, on to radi sa radošću i ushićenjem.

Nakon toga pojedinac se nađe u padu i tada ne oseća okus niti u učenju Tore niti u dobrim delima. Međutim, u njemu ostaje otisak, to jeste okus koji je imao za vreme uspona, kada je osećao dobar okus u Tori i Micvot i bio u stanju radosti. I taj otisak, okus koji je ostao, uzrokuje da on žudi da se vrati u prethodno stanje. To jeste, posle nekog vremena okus koji je ostao u pojedincu budi ga da traži savet kako da se vrati u stanje koje je imao, i koje se naziva „stanje uspona”. To je bilo stanje uzdizanja, dok sada on oseća svoju niskost, to jeste da je udaljen od bilo čega što je duhovno. 

Ovo donosi pitanje: „Zašto je pojedinac dobio ovaj pad? Ko time dobija?” Možda je to njemu došlo kao kazna, i on sada mora da ispravi ono što je zgrešio. Međutim, on ne zna koji je to greh zbog kojeg je pao iz stanja uspona u kojem je bio. Otuda, on ne zna šta da ispravi. Sledi da on u sebi ne vidi neku manjkavost koja bi mogla da uzrokuje ovaj pad, i on, hteo ne hteo, mora da kaže da je to došlo od Stvoritelja. Ovo donosi pitanje: „Šta Stvoritelj dobija time što spušta čoveka sa njegovog stepena?”  

ŠTA JE, U RADU - „ONO ŠTO JE SKRIVENO PRIPADA GOSPODU, A ONO ŠTO JE OTKRIVENO PRIPADA NAMA”

Šta je, u radu – „Ono što je skriveno pripada Gospodu, a ono što je otkriveno pripada nama”

Članak broj 24, 1988. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je (Ponovljeni zakoni 29:28): „Ono što je skriveno pripada Gospodu, našem Bogu, a ono što je otkriveno pripada nama i našim sinovima zauvek – da izvršavamo sve reči ove Tore”. Treba da razumemo šta nama daje to što znamo rečeno. Da li iko misli da čovek može da zna ono što je skriveno? I, ukoliko mi možemo da znamo skriveno, zašto je Stvoritelj to sakrio od nas? Isto tako, treba da razumemo šta to znači – skriveno. Na šta nam ukazuje to da mi skriveno ne treba da istražujemo, jer to pripada Gospodu našem Bogu? 

Napisano je: „Kada zapalite sveće” i Raši tumači da „’Kada zapalite’ znači da se plamen podiže, to jeste da mi moramo da palimo, sve dok se plamen ne podigne sam od sebe”. Moramo da razumemo na šta nam ukazuje to da moramo da „...palimo, sve dok se plamen ne podigne sam od sebe”. Svakako, ukoliko sveća ne gori ispravno, već gori jedino dok je palimo, mi moramo da sačekamo da se ona upali sama od sebe. Tako, šta je to novo u tome što se kaže: „...dok se plamen ne podigne sam od sebe”? 

Kada je u pitanju izrada menore (svećnjak), napisano je: „Ovo je bila izrada menore: kovana je iz jednog komada zlata”. Raši tumači reč „kovana”: „Bio je to komad zlata. Udaralo se čekićem i seklo makazama da bi se ispravno oblikovali njeni delovi. Ona nije napravljena spajanjem zasebnih delova. Na taj način, On je načinio menoru”. Raši tumači: „To se dogodilo samo od sebe, zahvaljujući Stvoritelju”. 

Treba da razumemo sledeće: ukoliko je menora napravljena sama od sebe, zašto je bilo potrebno da se udara čekićem i reže makazama? Svakako, ukoliko Stvoritelj stvara menoru, trebalo bi da bude dovoljno da se uzme komad zlata i ona bi bila napravljena sama od sebe. Zašto je bilo potrebno udarati? 

Znano je da je priroda čoveka takva da on hoće da primi jedino za sopstvenu korist. Čovek ne može ništa da uradi ukoliko ne vidi da će to njemu doneti neku korist. O tome je u Zoharu napisano: „Pijavica ima dve kćeri: Hav, Hav” (Mudre izreke, 30:15). Zohar tumači: „Pijavica ima dve kćeri, koje laju kao psi: Hav, Hav (hebrejski: daj, daj). Daj nam bogatstvo ovoga sveta, i daj nam bogatstvo budućeg sveta”. Drugim rečima, za sve što čovek vidi, i iz čega može da izvuče neko zadovoljstvo, on viče Hav, Hav, što znači „Daj, daj, primam ovo svim srcem i dušom”. 

Šamati - čuo sam: PREDGOVOR

    

Predgovor 

Ovo su članci koje je po riječima rava Jehudija Ašlaga (Baal HaSulam) zapisao njegov sin i učenik rav Baruh Ašlag (RABAŠ). Njihovim priređivanjem rukovodio je rav Mihail Lajtman, učenik i najbliži saradnik rava Baruha Ašlaga. Članci su namijenjeni duhovnom uzdizanju čovjeka i govore o razumijevanju duhovnog, i oni nemaju nikakvu vezu sa predmetima i pojavama u korporalnom svijetu. Tako, na primjer, „Tora” je Viša Svjetlost, koju čovjek privlači dok izučava kabalističke tekstove i želi da se mijenja tako da se uzdigne na njihov nivo. „Izrael” i  „nacije svijeta” su svojstva, to jeste želje čovjeka. „Izrael” je stremljenje ka duhovnom, ka otkrivanju Stvoritelja, a „nacije svijeta” su egoistične želje.

Čitaocu

Pred vama je najvrjednija knjiga na svijetu, jer ona može da dovede čovjeka do cilja njegovog života.

To je sveska rava Baruha Šaloma Ašlaga (Rabaš), moga učitelja, starijeg sina velikog kabaliste – Jehudija Ašlaga (Baal HaSulam). Kad god sam ga pratio na putovanjima, kao njegov pomoćnik, sekretar, vozač, učenik, on je uvijek nosio sa sobom tu svesku. Napisao ju je u vrijeme kada je učio puteve duhovnog rada i metode približavanja Stvoritelju, otkrivanje Više sile – što, u stvari, i jeste suština nauke kabala. Sve je to bilo sadržano u člancima koje je on zapisivao po riječima svoga oca i učitelja Baal HaSulama. Nikada se nije odvajao od te sveske i stalno ju je čitao. 

Prije nego što je napustio ovaj svijet, predao mi je tu svesku i rekao: „Uzmi je i pobrini se za nju”. To se dogodilo kasno jedne večeri, u bolnici, i kada sam od njega čuo te riječi, osjetio sam da se, očigledno, približava nešto užasno. I zaista, sledećeg jutra on je umro. 

Sveska je ostala kod mene, i budući da od njega nijesam dobio upustvo što da radim sa njom, dugo sam razmišljao i na kraju odlučio da je publikujem. Jer, stupili smo u novu epohu, kada je neophodno da se nauka kabala otkrije i čitav svijet dovede do ispravke. U skladu sa onim što svi kabalisti govore – to je naša obaveza, i treba da se dogodi u ovo vrijeme. To znači da ovi članci treba da budu dostupni svakom čovjeku. 

KAKO RAZLIKOVATI ONOGA KOJI SLUŽI GOSPODU OD ONOGA KOJI NJEMU NE SLUŽI

Kako razlikovati onoga koji služi Gospodu od onoga koji Njemu ne služi

Članak broj 29, 1988. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli u (Masehet) Ketubot: „Rabi Hija Bar Aši je rekao: ‘Rav je rekao: ‘Sva stabla zemlje Izrael koja ne donose plod, doneće plod, kao što je rečeno: ‘Jer drvo rađa svoj plod, smokva i loza daće snagu svoju’’’”. 

MAHARŠA tumači: „Čak i drvo koje ne donosi plod, koje po prirodi ne rađa plod, rodiće plod”. Treba da razumemo čemu nas ovo uči, u radu. 

Sulam komentari (Baal HaSulam komentari na Zohar) i Esej o slovima (Predgovor Knjige Zohar), piše: „Zna se da ih je Bog stvorio tako da su jedan nasuprot drugom. Kao što postoje četiri sveta ABYA od Keduša, nasuprot njih su četiri sveta ABYA od Tuma. Otuda, u svetu Asija ne može da se razlikuje onaj koji služi Gospodu od onoga koji Njemu ne služi. U skladu sa tim, kako možemo da razlikujemo dobro od zla? Međutim, postoji jedno vrlo važno razabiranje, a to je da je ‘drugi bog’ neplodan i ne rađa ploda. Time, oni koji greše i idu putem ABYA od Tuma'a, njihov izvor presuši i oni nemaju blagoslov duhovnih plodova. Oni zbog toga venu dok se potpuno ne osuše. Suprotno je sa onima koji prianjaju uz Keduša. Njihova dela su blagoslovena, ‘Kao drvo zasađeno pored potoka, koje rađa plodove u sezoni i čiji list ne vene; i šta god da oni rade, oni napreduju’. U svetu Asija ovo je jedino moguće razabiranje o tome da bi se znalo da li smo u Keduša ili nismo”. 

Treba da razumemo značenje za „plodovi”, u duhovnom. Reč „plodovi” koristi se u značenju „profit”, slično rečenom: „Napravio sam dobar posao, ali on tek treba da urodi plodom”. To znači da on još ne donosi profit. U radu, kada pojedinac počinje da preuzima na sebe teret Tore i Micvot, tada je njegovo razumevanje straha nebesa, važnosti Micvot, i posebno važnosti Tore, i još kada on ima dvadeset ili trideset godina – takvo da on ne zna mnogo o radu Stvoritelja, o tome šta je to strah nebesa i kakav je osećaj u Tori i Micvot. 

Iako on vidi da je već stekao posedovanja iz višegodišnjeg angažovanja u Tori i Micvot, on, međutim, nije napredovao u odnosu na razumevanje koje je imao kada se obavezao da se angažuje u Tori i Micvot. To jeste, on je mislio da će, kada odraste, verovatno imati drugačije namere od onih koje je imao kada je prvi put započeo rad Stvoritelja. Ipak, njegova namera je ostala ista i on i dalje prihvata opšte stavove onih koji o njemu govore. Jer kada oni vide da on izvršava Toru i Micvot, u svim detaljima i preciznostima, oni ga poštuju i veličaju zbog njegovog rada u Tori i Micvot. 

I DECA SU SE BORILA UNUTAR NJE

I deca su se borila unutar nje

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godine
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I deca su se borila u njenoj utrobi”. Prema Rašijevom tumačenju: „Naši mudraci su objasnili da rečeno znači da su deca ‘trčala’ to jeste brzo se pokretala, i kada god bi ona prolazila pored vrata Tore (škole Šemove i Everove), Jakov bi se pokretao i migoljio da izađe. Kada bi ona prolazila pored vrata idolopoklonika, Isav bi se migoljio da izađe”.  

Baal HaSulam je rekao da je redosled rada ovakav: početak rada se naziva Ibur (začeće), kada pojedinac počinje da radi na putu istine. Kada on prolazi kroz vrata Tore, unutar njega se budi razabiranje Jakov i želi da ide putem Tore. A kada on prolazi pored vrata idolopoklonika, razabiranje Isav se unutar njega budi da izađe. 

Treba da tumačimo njegove reči. Čovek se po svojoj prirodi sastoji od posuda primanja, koje se nazivaju „samoljublje”, što je zla inklinacija. I, takođe on ima i tačku u srcu, što je dobra inklinacija. Kada pojedinac počinje da radi u davanju, to se razmatra za Ibur, od reči Avra (prolaz). I zbog toga on prolazi kroz uspone i padove i nedostaje mu stabilnost. Na njega utiče okolina i on nije u stanju da nadiđe. 

Iz ovog razloga, kada se pojedinac nađe u okruženju gde se ljudi angažuju u radu koji je nama stran, i koji je za samoljublje, i u njemu se isto tako budi samoljublje i izlazi iz skrivenosti u otkrivenost, i preuzima kontrolu nad telom. U to vreme pojedinac nije u stanju ništa da uradi osim onoga što je u vezi sa primaocem u njemu. 

Kada se pojedinac nađe u okolini u kojoj se ljudi angažuju u radu davanja, u njemu se budi Jakov i prelazi iz skrivenosti u otkrivenost. U to vreme rad na davanju upravlja telom. To jeste, u to vreme, kada se on osvrne unazad i vidi da je, pre  nego što je postigao stanje u kojem je sada, on bio toliko uronjen u samoljublje, da ne može da razume kako iko može da bude tako nisko i da izvlači zadovoljstvo iz tako niskih stvari koje su neprikladne za to da neka odrasla osoba svoju kuću izgradi na tako niskim i prezrenim željama i mislima. I on je povređen ovakvim željama i mislima na kojima je njegova kuća nekad počivala.