среда, 20. октобар 2021.

VELIČINA OSOBE ZAVISI OD MERE NJENE VERE U BUDUĆNOST

Veličina osobe zavisi od mere njene vere u budućnost

Članak broj 9, 1986-87. godina


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (BeŠalah [Kada je Faraon poslao], str. 64 i u Sulam komentari, stav 216): „‘Tada će Mojsije... pevati’. Trebalo je da se kaže ‘pevao’. I, odgovara se: ‘... jer se ovo odnosi na budućnost, da je on kompletirao za ovo vreme i dopunio za budućnost, kada Izrael veličaju ovo pevanje u budućnosti’. ‘Ovo pevanje’ je rečeno u ženskoj formi [na hebrejskom], ali je ‘ovo pevanje’ trebalo reći u muškoj formi [na hebrejskom]. I, odgovara se: ‘Ovo pevanje je da kraljica veliča Kralja’. Rabi Jehuda je rekao: ‘Prema tome, to je pevanje kraljice Kralju, pa zašto se kaže ‘Mojsije i deca Izraela’? Naposletku, kraljica je trebalo da bude ta koja veliča’. Odgovara se: ‘Srećni su Mojsije i Izrael jer oni znaju kako da (za ime kraljice) ispravno veličaju Kralja’”. 

Treba da razumemo odgovor koji on daje u vezi sa tim što piše u budućem vremenu – da se to odnosi na budućnost. Čemu nas to uči, u radu? Treba, isto tako, da razumemo odgovor koji on daje o tome zašto „pevanje” piše u ženskoj formi, što ukazuje na nameru od Malhut, što znači to da Malhut veliča Kralja. I, Rabi Jehuda je o tome pitao: ukoliko se to odnosi na Malhut, zašto se onda kaže „Mojsije i deca Izraela”? Jer, tada treba da se tumači tako da se misli na to da Mojsije i deca Izraela znaju kako da veličaju Kralja zbog Malhut. Treba, isto tako, da razumemo značenje toga što Mojsije i Izrael moraju da veličaju Kralja zbog Malhut i zašto oni ne smeju da veličaju Kralja zbog sebe, već zbog Malhut.

Znano je da je Mojsije nazvan „odani pastir”. Baal HaSulam je tumačio da je Mojsije narod Izrael opskrbljivao verom, a vera se naziva Malhut [kraljevstvo]. Drugim rečima, on je u narod Izrael ulivao strah nebesa, što se naziva „kraljevstvo nebesa”. Zbog toga se Mojsije, po veri, naziva „odani pastir”. Napisano je o tome: „I, oni su verovali u Gospoda i u Njegovog slugu Mojsija”, znači da je Mojsije ulivao u njih veru u Stvoritelja.

 

Znano je da osoba ne može da živi od negativnog, već od pozitivnog. To je tako jer se „opskrba” odnosi na ono što osoba prima i uživa primajući. Ovo nam dolazi iz svrhe stvaranja, nazvane „Njegova volja – da čini dobro Njegovim stvorenjima”. Zato, osoba mora da prima užitak i zadovoljstvo kako bi imala čime da osladi svoje telo. Ovo se naziva „pozitivno”, znači punjenje. I, ovim punjenjem osoba ispunjava svoje potrebe. 


уторак, 12. октобар 2021.

Šamati br. 5 - LIŠMA JE BUĐENJE OD GORE I ZAŠTO JE NAMA POTREBNO BUĐENJE OD DOLJE


Lišma je buđenje od Gore i zašto je nama potrebno buđenje od dolje

Uslušano 1945.godine


Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

Čovjeku nije dato to da može da razumije kako da postigne svojstvo Lišma. To je zbog toga što ljudski um nije u stanju da razumije kako nešto takvo može i da postoji u svijetu. To je tako jer sve što je čovjeku dato da razumije jeste to da će jedino ukoliko se angažuje u Tori i Micvot moći nešto da postigne, ali on i sam mora imati koristi iz toga, u suprotnom on neće moći da napravi nijedan pokret. Lišma je Svjetlost od Gore, i jedino onaj koji je okusi može da zna i razumije. Zbog toga je rečeno: „Kušajte i vidite da je Gospod dobar”. 

I, ukoliko je tako treba da razumijemo zašto čovjek treba da ulaže sve moguće napore i da slijedi sve vrste savjeta dok pokušava da postigne Lišma? Ipak, njemu u tome neće pomoći nikakvi savjeti ukoliko mu Stvoritelj ne dȃ drugu prirodu, koja se naziva želja za davanjem. Bez toga, nikakvi napori neće pomoći čovjeku da postigne svojstvo Lišma.

Odgovor se nalazi u onome što su naši mudraci rekli: „Nije na tebi da dovršiš rad, ali ne možeš ni da ne radiš”. To jeste, čovjek mora da ulaže maksimalne napore od dolje (itaruta dilatata, buđenje od dolje), što se razmatra za molitvu. Jer molitva se naziva nedostatak, a bez osjećaja nedostatka nije moguće ispunjenje. I, kada u čovjeku postoji potreba za svojstvom Lišma, tada od Gore dolazi ispunjenje kao odgovor na molitvu, to jeste čovjek prima punjenje za svoj nedostatak. Slijedi da je rad čovjeka, da bi od Stvoritelja primio svojstvo Lišma, potreban jedino zarad toga da bi stekao nedostatak i Kli. A ispunjenje nikada ne zavisi od čovjeka, već je to dar Stvoritelja. 

Ali, molitva treba da bude cjelovita, iz dubine srca, što je tada kada čovjek zna, sto posto, da u svijetu nema nikog ko bi mogao da mu pomogne osim Samog Stvoritelja. Međutim, kako da čovjek zna da njemu niko u svijetu ne može da pomogne osim Samog Stvoritelja? Čovjek to može da zna precizno tada kada uloži sve moguće napore koje je u stanju da uloži i vidi da mu ništa od toga ne pomaže. Tako, čovjek mora da izvršava svaku moguću akciju da bi postigao svojstvo davanja Stvoritelju. Jedino će tada on biti u stanju da iz dubine srca moli Stvoritelja za pomoć, i tada će Stvoritelj čuti njegovu molitvu. 

недеља, 19. септембар 2021.

Šamati br. 4 - ZAŠTO ČOVJEK OSJEĆA TEŠKOĆU KADA ŽELI SEBE DA PONIŠTI PRED STVORITELJEM


Zašto čovjek osjeća teškoću kada želi sebe da poništi pred Stvoriteljem - Uslušano 12. Ševata 6. februar 1944. godina 

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

Treba da znamo šta je razlog teškoće koju čovjek osjeća kada želi da se poništi pred Stvoriteljem i da više ne brine o sopstvenom interesu. Jer, on tada dolazi u stanje kada osjeća kao da je čitav svijet ostao na svom mjestu, a on je isčezao iz tog svijeta i ostavio svoju porodicu i prijatelje zarad poništavanja sebe pred Stvoriteljem.

Za ovo postoji jednostavan razlog i naziva se „nedostatak vjere (Hisaron haEmuna)”. To jeste, čovjek ne vidi pred kim i zbog čega treba da se poništi, jer on ne osjeća postojanje Stvoritelja. I to je ono što njemu uzrokuje osjećaj teškoće. 

Ali, kad on počne da osjeća postojanje Stvoritelja, istog časa njegova duša počinje da žudi za tim da se poništi i poveže sa korijenom da bi se u njega inkorporirala poput svijeće u baklju, bez ikakvog razmišljanja i zadrške. I, ovo čovjeku dolazi prirodno, poput svijeće koja se poništava pred bakljom. 

Slijedi da je esencija rada čovjeka jedino to da postigne osjećaj postojanja Stvoritelja, to jeste da osjeti da je „čitava zemlja puna Njegove slave”. I u tome treba da bude čitav čovjekov rad, i to znači da sav napor koji čovjek ulaže u rad treba da bude zarad toga, a ne zarad nečeg drugog. I čovjek ne treba da se zavarava i da misli o nečemu drugom, jer njemu je potrebno samo jedno, a to je vjera u Stvoritelja. To znači da jedina nagrada koju on želi  za svoj rad  jeste vjera u Stvoritelja. 

I, potrebno je da znamo da ne postoji razlika između velike i male iluminacije koju čovjek postiže. To je tako zato što nema promjena u Svjetlosti, već se sve promjene događaju u Kelim koje primaju obilje. Kao što je napisano: Ja Moje HaVaJaH ne mijenjam. 

уторак, 14. септембар 2021.

ŠTA UZROKUJE MOLITVU - članak br. 18


Šta uzrokuje molitvu

Članak br. 18, 1985-86.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Naši mudraci su napisali (Meserhet Berahot 32): „Osoba uvek treba da veliča Stvoritelja, a onda da moli”. Kada pojedinac dođe u stanje u kojem oseća da greši u radu Stvoritelja i da njegova vera nije onakva kakva treba da bude – što je da on ne može da veruje da je Stvoritelj dobronameran, ili oseća da ne može da zahvali Stvoritelju i da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”, a što znači da on toliko uživa u svetu da zahvaljuje Stvoritelju što je stvorio svet tako da on ima u čemu da uživa – i ukoliko on ne oseća užitak i zadovoljstvo iz obilja koje prima, za njega je teško da bude zahvalan za to. I, to ga boli jer ne može da veliča Stvoritelja za svet koji je On stvorio, niti da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”. 

I, to da taj nedostatak njega boli znači da on kaže da mora biti da je takav osećaj njemu došao zbog toga što je udaljen od Stvoritelja, to jeste, on je uronjen u samoljublje, i to uzrokuje da se odvojio od Stvoritelja, i tada je Stvoritelj skriven od njega i on nema osećaj veličine Stvoritelja. 

I, zato, pojedinac ne može da vidi istinu, to jeste ono što je napisano: Jer ovo je tvoj život i dužina tvojih dana”. Isto tako, on ne može da oseti važnost Tore, to jeste ono što je napisano: „Jer ovo je vaša mudrost i vaš razum u očima nacija, koje će čuti sve ove zakone i reći: ‘Zaista, ovaj veliki narod je mudar i razuman narod’”.

Kada pojedinac preispituje sebe i misli: „Gde je to uzbuđenje o kojem nam nacije sveta govore: ‘Sigurno ovo ... je mudar i razuman narod’, zbog Tore, zato što držimo ono što je napisano: ‘Poštujte i izvršavajte zapovesti; jer to je vaša mudrost i vaše razumevanje u očima nacija’. Tako, zašto ja ne osećam važnost Tore i Micvot?” 

U tom stanju refleksije, kada oseća koliko je udaljen od bilo kakvog poštovanja za rad Stvoritelja, pojedinac počinje da se budi i misli: „Nešto mora da se uradi. Ne mogu da ostanem u ovom stanju niskosti do kraja svog života”. Sigurno, ovo je vreme kada on počinje da moli Stvoritelja da ga dovede bliže Njemu i da mu od Gore pomogne, kao što su naši mudraci rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”.

четвртак, 09. септембар 2021.

Šamati br. 3 - MATERIJA DUHOVNOG POSTIGNUĆA


Materija duhovnog postignuća 

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

U svjetovima razlikujemo mnoga razabiranja i mnoge stepene. Neophodno je da znamo da sve što se odnosi na ta razabiranja i stepene govori jedino o postizanju duša u skladu sa onim što one primaju iz svjetova. Ovo je u skladu sa pravilom: „Ono što ne postignemo – ne možemo nazvati po imenu”. Otuda riječ „ime” ukazuje na postignuće. To je poput toga kada čovjek daje ime nekom objektu nakon toga što je, u skladu sa svojim stepenom razumijevanja, postigao nešto o njemu.

Zato se, generalno, ukupna stvarnost, sa stanovišta duhovnog postignuća, dijeli na tri dijela:

1. „Acmuto” (esencija Stvoritelja)

2. Ein Sof (Beskonačnost)

3. Duše

1. O Acmuto uopšte ne govorimo. To je zato što korijen i mjesto stvorenja jesu u Misli stvaranja, gdje su ona inkorporirana, i značenje ovoga skriveno je u riječima: „Završetak djela je u prvobitnoj misli”. 

2. Ein Sof (Beskonačnost) predstavlja Misao stvaranja, skrivenu u riječima: „Njegova volja – da čini dobro Njegovim stvorenjima”. To se naziva Ein Sof (Beskonačnost) i to je veza koja postoji između Acmuto i duša. Tu vezu mi percipiramo kao tajnu – volja da stvorenja uživaju. 

Ein Sof (Beskonačnost)  je početak svega i naziva se „Svjetlost bez Kli”. Jer tamo leži korijen stvorenja, to jeste veza između Stvoritelja i stvorenja, koja se naziva „Njegova volja –  da čini dobro Njegovim stvorenjima”. Ova volja nastaje u svijetu Ein Sof i širi se ka svijetu Asija. 

3. Duše, koje primaju to dobro koje postoji u Negovoj volji da čini dobro.

петак, 03. септембар 2021.

AGENDA SKUPA 2 - članak br. 17


Agenda skupa 2

Članak br. 17, 1985-86.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Masehet Berahot (odeljak 32) naši mudraci su rekli: „Rabi Šamlaj je rekao: ‘Pojedinac uvek treba da veliča Stvoritelja, i onda da moli’. Odakle mi to imamo? Od Mojsija, kao što je napisano: ‘I, ja sam molio’”. Baal HaSulam je tumačio da kada osoba hoće da traži uslugu od drugoga, ona mora da zna: a) da li taj drugi ima ono što ona traži od njega, jer ukoliko nema, onda nema smisla da traži, i b) da taj drugi ima dobro srce. Ovo je tako jer taj drugi može da ima ono što osoba traži, ali ne i takvo srce koje bi dalo. 

Otuda, pojedinac prvo treba da veliča Stvoritelja, znači da veruje da Stvoritelj ima sve što on traži, i da je Stvoritelj milosrdan i da daje onima koji traže dobro.

Proizlazi da kada se prijatelji okupe na jednom mestu, skup je svakako u neku svrhu, jer kada pojedinac odvoji deo svog vremena, koje bi on inače koristio za svoje lične poslove, i odustane od svojih poslova da bi učestvovao u skupu – on tada želi da u skupu nešto i stekne. Ukoliko je tako, na skupu se treba truditi da svaki od prijateljā vidi sa čime je došao na sastanak, šta je kupio i sa čime odlazi kući. 

Ponekad se za vreme skupa prijateljā, tokom tog susreta, svako oseća dobro. U to vreme, ne događa im se da promišljaju o tome šta je to što su stekli i sa čime će otići kući. To jeste, oni ne pitaju: šta ja imam u svojoj ruci što sam stekao u skupu prijatelja a nisam imao pre nego što sam došao u društvo? I, tada pojedinac vidi da nema ništa u ruci. 

To je poput onoga što je napisano (Zakoni ponovljeni, 23:25): „Kada uđeš u vinograd svoga prijatelja, ti smeš da jedeš grožđa dok ne zadovoljiš svoju dušu, ali ne stavljaj ništa od toga u svoje posude”. Treba da tumačimo da se to kada se prijatelji okupe naziva „vinograd tvoga prijatelja”, kada vi sedite i jedete i pijete zajedno, pričate o ovome i onome, i telo uživa tokom akcije. Ovo je slično sa: „Ti smeš da jedeš grožđa dok ne zadovoljiš svoju dušu”. 

Ali, kada krećete kući, vi hoćete da vidite šta imate u vašim Kelim, to jeste, šta imate da ponesete sa sobom da održite život. To jeste, kada napuštamo skup i ispitujemo šta, nakon sastanka, imamo u našim Kelim, mi tada vidimo: „...ali, ne stavljaj ništa od toga u svoje posude”. Drugim rečima, u Kelim nema ničega čime bi se i nakon skupa oživela duša.

петак, 20. август 2021.

DOĐI DO FARAONA 2 - članak br. 13


Dođi do Faraona 2

Članak br. 13, 1985-86.


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Zohar pita: „Napisano je ‘Dođi do Faraona’, ali trebalo je da se kaže ‘Idi do Faraona’, itd. Stvoritelj je video da se Mojsije boji, i da ostali emisari nisu mogli narod da približe Njemu, i rekao je: ‘Evo, Ja ću povesti tebe do Faraona, kralja Egipta, velikog čudovišta što leži usred svog Nila’. Stvoritelj je morao da povede rat protiv njega i niko drugi. A, napisano je i: ‘Ja, Sam Gospod’, što su oni objasnili: ‘Ja, a ne glasnik’”. Toliko o tome (na početku odeljka, Bo [Dođi]).

 

Razlika između „dođi” i „idi” jeste u tome što „dođi” znači da mi treba da hodamo zajedno, poput osobe koja kaže svom prijatelju: „Dođi”.

 

Ovo treba da razumemo, jer Zohar pita zašto je bilo potrebno da Stvoritelj ide sa Mojsijem. To je zato što Mojsije nije mogao sam da se bori protiv Faraona, već jedino sa Stvoriteljem i ni sa kim drugim. Prema tome, zašto je bilo potrebno to da Mojsije ide sa Stvoriteljem? Uostalom, rečeno je: „Ja, a ne glasnik”. Prema tome, koja je svrha da Stvoritelj ide do Faraona, koji se naziva „veliko čudoviste”, sa Mojsijem? On je mogao da ide do Faraona i bez Mojsija.

 

Isto tako treba da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Kidušin [Venčanje] 30b): „Riš Lakiš je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadjačava njega svaki dan i traži da ga ubije, kao što je rečeno: ‘Zli motri na pravednika’, i da mu Stvoritelj ne pomogne, on to ne bi nadišao, kao što je rečeno: ‘Gospod ga neće ostaviti u  ruci zloga’’”.

 

Ovde se, takođe, javlja pitanje: „Ukoliko pojedinac ne može sam da nadiđe i potrebna mu je pomoć Stvoritelja, zašto je onda potrebna dupla akcija (akcija dve sile)?” Drugim rečima, ili Stvoritelj daje pojedincu snagu da nadiđe sam, ili će Sam Stvoritelj učiniti sve. Zašto je tako da izgleda da je ovde potrebna zajednička akcija dve sile, jedna čovekova i, zatim, sila Stvoritelja? To je kao da jedino njih dve mogu da pobede zlo i da je jedna sila nedovoljna.

 

Znano je da je savršenstvo čoveka u tome što čovek mora da postigne svrhu stvaranja. To jeste, on mora da postigne svrhu zbog koje je svet stvoren, koja se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. Drugim rečima, stvorenja treba da dođu do toga da prime užitak i zadovoljstvo koje je Stvoritelj namenio za njih.