U VEZI SA POŠTOVANJEM OCA

U vezi sa poštovanjem Oca

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Vajera, stav 141): „Rabi Šimon otvori i reče: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. ʻSin poštuje svog ocaʼ je Isak u odnosu na Avraama. On pita: ʻKada ga je on poštovao (kada je Isak poštovao Avraama)? Tada kada ga je on (otac, Avraam) vezao (položio na oltar) za oltar…i on se nije opirao da izvrši volju svoga ocaʼ. ʻI sluga (poštuje) svog gospodaraʼ je Eliezar u odnosu na Avraama. Kada je on poslao Eliezar u Haran, on (Eliezer) je tamo izvršio sve što je Avraam želeo, i time, on ga je poštovao, kao što je napisano, ʻI Gospod je blagoslovio mog gospodaraʼ. I napisano je, ʻOn je rekao: ʻJa sam sluga Avraamu”, i poštujem Avraama. I zaista, on (Eliezar ) koji donosi srebro, zlato, dragulje i kamile, i koji je poštovan i naočit čovek, tamo nije rekao da je Avraamov miljenik ili rođak. Umesto toga, rekao je, ʻJa sam sluga Avraamuʼ, da bi uzdigao zaslugu Avraama i poštovanje Avraama u njihovim očima”. 

I rečeno je (stav 145): „Zbog toga je napisano: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. A vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac ili da ste vi Moje sluge. ʻAko sam Ja Otac, gde je slava Moja? I ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj? ’” 

Treba da razumemo reči svetog Zohara kada kaže da „Gospod kaže: ʻI vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac’”. Ovo ukazuje na to da mi treba da kažemo nekome da je Stvoritelj naš Otac, ali ne možemo to da kažemo zato što nas je sram. Tako, mi moramo da znamo kome treba da kažemo da je On naš Otac. Takođe, moramo da znamo šta je sram zbog kojeg to ne možemo da kažemo, kao što je napisano „… sramno je za vas …” Ovo je zbunjujuće. Naposletku, svakog dana kažemo: „Naš Otac, naš Kralj”. I, tokom Osamnaest molitvi, kažemo: „Vrati nas, Oče naš, Tvom zakonu (Tora)”, tako, kome mi još treba da kažemo da je Stvoritelj naš Otac, i da nas je sram da to kažemo, i da je zbog toga Stvoritelj ljut, i kaže: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja?” 

Ovo treba da tumačimo tako da je neophodno da objasnimo za sebe da je Sam Stvoritelj taj kome smo mi dužni da kažemo: „Gospod je naš Otac”. Mi uvek kažemo: „naš Otac, naš Kralj” i zbog toga je Stvoritelj ljut: „Kako vas nije sram da Meni kažete da sam Ja vaš Otac, a da Meni ne pokazujete poštovanje”, kao što je rečeno: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja ?” To jeste, Stvoritelj kaže: „Sramno je za vas da Mene nazivate ‘naš Otac’, i Ja vidim da je za vas slava Moja u prašini, što se naziva ‘Šehina (Božansko) u prašini’. Otuda, kako vas nije sram da Mene nazivate ‘naš Otac?’” 

U VEZI SA NAGRADOM PRIMALACA

U vezi sa nagradom primalaca

Članak broj 32, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš 

Znano je da čovek ne može da radi bez nagrade. To znači da ukoliko čovek ne dobije nagradu, on neće načiniti ni najmanji pokret. Ovo dolazi iz korena stvaranja, koji je potpuno nepokretan, kao što je napisano (Učenje o deset Sefirot, deo 1, stav 19): “Mi volimo mirovanje i veoma mrzimo kretanje, do tačke da mi nećemo da napravimo nijedan pokret ukoliko to nije u svrhu da dođemo do mirovanja. To je zbog toga što je naš koren nepokretan i u potpunom  mirovanju; u Njemu nema nikakvog pokreta. Iz tog razloga i kretanje je suprotno našoj prirodi i mi to mrzimo”. 

U skladu sa tim, moramo da znamo šta je nagrada za koju je vredno da radimo. Da bismo ovo objasnili moramo da pogledamo u ono što znamo – da postoji svrha stvaranja i ispravka stvaranja. 

Ta svrha stvaranja je iz perspektive Stvoritelja. To jeste, mi kažemo da je Stvoritelj stvorio stvorenje iz Njegove želje da čini dobro Njegovim stvorenjima. To nas dovodi do dobro znanog pitanja: „Zašto stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, jer ko može da ide protiv Njega i kaže da ne želi užitak i zadovoljstvo, kada je On u stvorenja utisnuo takvu prirodu da svako želi da prima?” 

Učimo da se jedino želja za primanjem naziva „stvorenje“, a „stvorenje“ označava nešto novo, što se naziva „postojanje iz nepostojanja”. Otuda, On je u stvorenjima stvorio ovu prirodu da svako želi da prima, a On hoće da daje. I, ko to sprečava? 

Odgovor na ovo je dat u rečima ARI-ja (na početku knjige Drvo Života): „Da bi objavio savršenstvo Svojih dela, On je ograničio Sebe”. I, tamo (deo „Unutrašnja Svetlost”) je objašnjeno  da to znači da, budući da postoji razlika između davaoca i primaoca, to uzrokuje različitost forme, to jeste nelagodu za primaoca. 

POJEDINAC NE RAZMATRA SEBE ZA ZLOG

 

Pojedinac ne razmatra sebe za zlog

Članak broj 31, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

U vezi sa onim što je rečeno: „Pojedinac ne razmatra sebe za zlog” u Zoharu je napisano (Balak, stav 193): „Kralj David je sebe razmatrao na četiri načina. On je ubrajao sebe u siromašne, ubrajao je sebe u Hasidim (pobožni/posvećeni sledbenici) i drugo... Ubrajao je sebe u Hasidim, kao što je napisano: ‘Sačuvaj moju dušu, jer ja sam pobožan’, jer pojedinac ne sme sebe da razmatra za zlog. Ali, ako kažemo: ‘Ukoliko je to tako onda on nikada neće priznati svoje grehe’, međutim to nije tako. Umesto toga, kada on priznaje svoje grehe tada je Hasid, jer on je došao do toga da primi pokajanje i napusti stranu zla, u čijoj je nečistoći bio do sada. Ali, sada je on prionuo uz Višu desnu, što je Hesed, koja se širi da ga prihvati. I zato što je prionuo uz Hesed, on se naziva Hasid (pobožan/posvećen sledbenik). Nemojte reći da ga Stvoritelj neće prihvatiti sve dok on ne bude naveo sve svoje grehe, od dana kada je došao na svet, čak i one koji su skriveni od njega. To nije tako. Umesto toga, on treba da nabroji jedino one grehe kojih se seća. I ukoliko tokom ispovedanja usredsredi svoj um na njih, i zbog njih se  pokaje, svi ostali gresi slede za njima”, toliko njegovim rečima. 

Treba da razumemo sledeće: 

Kako pojedinac za sebe može da kaže da je Hasid? Budući da je ovo već uzvišen stepen, kako onda pojedinac može samog sebe da veliča? 

Rečeno je da pojedinac ne sme da razmatra sebe za zlog. Sa druge strane, kaže se da pojedinac treba da navede svoje grehe, ali kaže se i to da on ne treba da navede sve svoje grehe od dana kada je došao na svet, već jedino one grehe kojih se seća. Tako, dok on navodi svoje grehe koje je počinio, on je time već zao. Otuda, zašto se kaže da pojedinac ne treba da razmatra sebe za zlog? Koja je razlika između toga kada pojedinac za sebe kaže da je izvršavao zla dela, i toga kada on o sebi ne kaže da je zao? Jer ukoliko on kaže da je izvršavao zla dela, tada on svakako za sebe kaže da je zao. To je kao što nalazimo u rečima naših mudraca (Sanhedrin, 9b): „Rav Jozef je rekao: ‘Neko je bio podvrgnut nasilju. Ako onaj koji je bio podvrgnut nasilju svedoči da je on nasilju bio podvrgnut uz svoj pristanak, tada on svedoči da je i sam on zao jer svedoči da je bio saučesnik u zabranjenom činu, a Tora kaže: ‘Nemojte zlog načiniti svedokom’. Raba je rekao: ‘Osoba je bliska sebi i zato ne može za sebe da svedoči da je zla”.

POKAŽI MI TVOJU SLAVU

Pokaži mi Tvoju slavu
Članak broj 26, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I Mojsije reče: ‘... pokaži mi Tvoju slavu …’ A Stvoritelj reče Mojsiju: ‘Tada ću ja pomeriti Moju ruku i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti’” (Izlazak, 33). Mi moramo da razumemo na šta ukazuje Mojsijevo pitanje, i Stvoriteljev odgovor, u pogledu na naš rad.

Kada pojedinac počinje sa radom Stvoritelja, on žudi da vidi slavu Stvoritelja. To jeste, kada Stvoritelj sija za pojedinca, i kada on ima okus u Tori i Micvot, i žudi za duhovnim, on može da se angažuje u svetom radu. U to vreme on zna da ide putem Stvoritelja i oseća da je iznad običnih ljudi, da je čitava javnost ovozemaljska, i da jedino on zna i razume šta je duhovno. 

Znano je da su naši mudraci rekli (Avot, Poglavlje 4, stav 4): „Rabi Levitas, iz Javne kaže: ‘Budi veoma, veoma skroman’”. Zato, pojedinac treba dosta da radi na tome da pronađe neku manu u sebi da bi mogao da kaže da je nisko. Ali, budući da ono što su naši mudraci rekli da se izvršava jeste Micva, pojedinac to uzima iznad razuma i kaže: „Naravno, ja još nisam dovršen”. 

Isto tako, postoji vreme Ahoraim, kada za pojedinca ne sija žudnja za Torom i Micvot, i on ne oseća nedostatak iz toga što ne žudi za tim da bude u Dvekut uz Stvoritelja. U stanju Ahoraim, pojedinac može da vidi sebe, to jeste svoje stvarno stanje – da li on sebe i dalje vidi kao superiornog u odnosu na druge ljude. U tom slučaju on treba da radi na niskosti, da uzme na sebe Micva skromnosti, iznad razuma, dok gleda druge ljude, koji su u stanju duhovnog pada dok je on u usponu. Sledi da jedino u stanju Ahoraim on može da vidi istinu, dok tokom Panim on može da prevari sebe. 

U VEZI SA HESED (MILOST)

 

U vezi sa Hesed (milost)

Članak broj 4, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u svetom Zoharu u vezi sa Hesed (Leh Leha, stav 382): „Zašto do sada on (Avram) nije nazvan Avraam? Objasnili smo da on do sada nije bio obrezan, a sada je obrezan. Jednom kada je obrezan on se povezao sa Hey, i to je Šehina (Božansko), i tada je Šehina bila u njemu. Zbog toga se on naziva Avraam, sa Hey. Napisano je: ‘Ovo su generacije nebesa i zemlje kada su stvoreni’. Učili smo da ih je On stvorio sa Hey, i učili smo da u reči Avraam, što znači u reči BeHibaraam (kada su stvoreni) postoje slova Be Avraam (u Avraamu). To znači da je svet bio stvoren za Avraama. 

Postanje, 2:4 - To jе postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 

I pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste, ‘Zašto se oni spore prilikom tumačenja reči BeHibaraam?’ I odgovara: ‘To je Hesed. Kada on kaže da  BeHibaraam ukazuje na Avraama, koji je Hesed, to ukazuje na to da je svet, što je Šehina, stvoren za Hesed*. Zbog toga se ovde kaže da ih je On stvorio sa Hey, što znači Šehina.  

*Leh Leha, 383

Zato je napisano: ‘Ovo su generacije neba i zemlje kada su stvoreni (heb: Be-Hibaram)’ (Postanje, 2:4). Kao što smo učili da ‘sa slovom Hej’ (Be-Hej) ‘oni su stvoreni’ (heb: Bra’am). Takođe smo učili reč ‘Be-Hibaram’ (sa Avraamom), koja se sastoji od istih slova kao reč BeAvraam. To nas uči da je svet stvoren za Avraama.

I on pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste: ‘Zašto se razlikuju u tumačenju reči Be-Hibaraam?’ I odgovara: ‘Jedno (tumačenje) se odnosi na Hesed’, tako da onaj koji kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Avraama, to jeste na Hesed, razmatra da je svet stvoren za Hesed. A drugo (tumačenje) se odnosi na Šehina, drugi kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Šehina, jer slovo Hej označava Šehina. I nema protivrečnosti između ova dva tumačenja, jer se odnose na isto značenje. Jer ukoliko Hesed postoji u svetu, onda postoji i Šehina, i obrnuto. Zbog toga su oba značenja – Hesed i Šehina – jedno i isto. I svet je stvoren i zarad Hesed i zarad Šehina. 

Ali, jedno ne protivreči drugom, jer se sve svodi na jedno. To jeste, ukoliko postoji Hesed u svetu onda je i Šehina u svetu, i obrnuto. Time, ta dva značenja – Hesed i Šehina – su jedno i isto, i svet je stvoren za Hesed i za Šehina. Treba da razumemo zašto se tumači da BeHibaraam označava Be Avraam (u Avraamu), što je Hesed, što znači da je svet stvoren za Hesed". 

ŠTA JE, U RADU, SAČINJAVANJE SAVEZA

Šta je, u radu, sačinjavanje saveza

Članak broj 31, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „Da pristanete na savez sa Gospodom vašim Bogom, koji Gospod vaš Bog sačini danas sa vama”. Raši tumači „Da pristanete na savez” kao „da prođete” kroz prolaz. „Oni koji sačinjavaju savez uradili bi tako: pregrada odavde i pregrada odande, i oni prolaze između”. Spis isto tako kaže: „I ne sačinjavam ja ovaj savez samo sa vama, već i sa onima koji stoje ovde sa nama danas pred Gospodom našim Bogom i sa onima koji danas nisu sa nama”. 

Treba da razumemo sledeće: 1) Šta znači, u radu, sačiniti savez? To jeste, šta nama,  u radu, daje taj savez kroz koji ćemo imati ispravku? 2) Zašto Raši tumači da će oni koji sačinjavaju savez načiniti pregradu odavde? Šta to nama znači, u radu? 3) Šta, u radu, znači „…oni koji stoje ovde sa nama danas … i oni koji danas nisu sa nama”? Šta su, u radu, ova dva vremena? 

Baal HaSulam je rekao: „Koja je zasluga ‘sačinjavanje saveza’”? Naizgled, ovo je suvišno. Jer, zbog čega je potrebno da oni između sebe sačine savez? Ukoliko misle da treba da vole jedni druge, tada, ukoliko oni i vole jedni druge, šta sačinjavanje saveza dodaje njima? On je rekao da, ponekad, oni mogu da dođu u stanje u kojem svaki od njih vidi da se onaj drugi ne ponaša prema njemu na ispravan način, i ako je to tako, on tog drugog mora da mrzi. 

Kada načini savez sa njim, to znači da će on, čak i ako vidi da se ovaj prema njemu ne ponaša na ispravan način, ići iznad razuma i reći: „Budući da sam ja sklopio savez sa njim, neću ga prekršiti”. 

Sledi da savez nije za sadašnjost već za budućnost. Moguće je da će se ljubav između njih ohladiti; otuda, oni sačinjavaju savez tako da i budućnost bude onakva kako je sada, u sadašnjosti. 

KONGREGACIJA JE - NE MANJE OD DESET

Kongregacija je – ne manje od deset

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Naso (stav 105): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Zašto sam došao, a nema čoveka?‘* Izrael su toliko voljeni od Stvoritelja da, gde god da su oni, Stvoritelj je među njima. ‘I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima‘. Svaka sinagoga u svetu se naziva ‘Hram‘. ‘I, Ja ću boraviti među njima‘, budući da u sinagogu prvo dolazi Šehina (Božansko). Srećan je onaj koji je među onima koji su prvi u sinagogi, jer je ono što se kroz njih kompletira – kompletirano, to jeste kongregacija, što je ne manje od deset. Takođe, deset mora da bude u sinagogi odjednom, a ne da dolaze jedan po jedan, budući da su svih deset poput organa jednog tela u kojem Šehina boravi, jer je Stvoritelj stvorio čoveka odjednom, i uspostavio sve njegove organe zajedno, kao što je napisano: ‘On vas je načinio i uspostavio’”. 

* Isaija, 50:1,2

Ovako veli Gospod: gdje je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? ili koji je između rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prijestupe bi puštena mati vaša.
Zašto kad dođoh ne bi nikoga? kad zvah, niko se ne odazva? da nije kako god okračala ruka moja, te ne može iskupiti? ili nema u mene snage da izbavim? Gle, prijetnjom svojom isušujem more; obraćam rijeke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žeđi. 

U prethodno navedenim rečima treba da razaberemo: 

1) Zašto se kaže: „Gde god da su Izrael, Stvoritelj je među njima”? Ovo ukazuje na to da ne postoji potreba za specijalnim mestom. Nakon toga se kaže: „Neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima”, to jeste specifično u sinagogi (Beit Kneset). 

2) Reči „I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima” ukazuju na to da prvo mora da postoji neka priprema, to jeste „načine Hram”, i onda „Ja ću boraviti”, a ne tek tako. 

3) Šta je pitanje koje on (Rabi Elazar) postavlja: „Zašto sam došao, a nema čoveka?” Ukoliko se kaže da prvo Šehina dolazi u sinagogu, naravno da tamo još nema nikoga. 

Šamati 165: OBJAŠNJENJE JELISIJEVOG ZAHTJEVA ILIJI

 
Objašnjenje Jelisijevog zahtjeva Iliji

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Ilija ga je pitao: „Šta da uradim za tebe?”* A on (Jelisije) je odgovorio: „...duh dvostruko veći od tvoga”. Na to je on (Ilija) odgovorio: „Zatražio si nešto teško…”

*Druga knjiga o carevima, 2:9,10

A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene.
A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti.

Radi se o tome da postoji sortiranje 288 djelova duše (RAPAH). A postoji i „kameno srce” (Lev HaEven), koje ne može da se skrutinizuje. Međutim, kada se sortira 288 (RAPAH), time se takođe sortira kameno srce (Lev HaEven), mada je samo kameno srce zabranjeno dirati. Pojedinac koji razabira ovih 288 iskri, radeći to on razabira i kameno srce, takođe. 

Link - 165. An Explanation to Elisha's Request of Elijah

Šamati 164: POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU KORPORALNOG I DUHOVNOG

 
Postoji razlika između korporalnog i duhovnog

Čuo sam 3. Ava (8. avgust) 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Postoji razlika između korporalnog i duhovnog: u korporalnom, snaga prethodi akciji, kao što je napisano: „I prije nego što pozovu, Ja ću odgovoriti” (Isaija, 65:24)*. Tamo je redosled u skladu sa krajem ispravke, gdje se ništa ne radi prije nego što postoji snaga da se to uradi. A u duhovnom, međutim, gdje još nije uređeno u skladu sa krajem ispravke, već prema redoslijedu skrutinizovanja, rad mora da počne prije nego što se postigne snaga, kao što je napisano: „Oni koji izvršavaju Njegovu riječ, slušajući glas Njegove riječi” (Psalmi, 103:20)**.

*Isaija, 65:24        

I prije nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.

**Psalmi, 103:20
Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću, izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove.

 

Link - 164. There Is a Difference between Corporeality and Spirituality

Šamati 163: U VEZI SA ONIM ŠTO SU GOVORILI AUTORI ZOHARA

 
U vezi sa onim što su govorili autori Zohara

Čuo sam nakon Šabata, porcija Masa'ei,
7. avgusta 1948. godine, u Tel Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

To što su autori Zohara svoje riječi govorili u formi Musar* (pouka, savet) nije bilo neophodno. Oni su mogli da otkriju svoje tajne i na druge načine. Ipak, oni su htjeli da odjenu svoje tajne u pouke tako da čitalac jasno razumije da ono što je važno u Tori nije mudrost već Davalac Tore; da su esencija Tore i zapovijesti date jedino zbog toga da se prione uz Davaoca Tore. 

* Reč Musar znači ukor ili pouka, kao u stihu: „Čuj, sine moj, pouku (Musar) oca svoga“ 
(Mudre izreke 1: 8). 

Otuda, budući da na to najviše podsjeća odjeća Musar, oni su ih postavili u tu odjeću. I to što su mnogo puta koristili odjeću mudrosti je zbog toga da oni ne bi pogriješili i rekli da tu nema ničeg osim pouka, to jeste da se tu ne skriva nikakva mudrost, već da su to samo obična uputstva. Zato su oni pisali u dvije odjeće, da jedna ukazuje na drugu.

Link - 163. What the Authors of The Zohar Said

Šamati 162: U VEZI SA "HAZAK", ŠTO GOVORIMO NAKON KOMPLETIRANJA NIZA

 
U vezi sa „Hazak”, što govorimo nakon kompletiranja niza

Čuo sam tokom jutarnjeg obroka na Šabat, 

2. Ava, u Tel-Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Hazak”*, što govorimo nakon kompletiranja niza (završetak čitanja svake od knjiga Tore), označava završetak koji treba da nam dȃ snagu da kompletiramo sve stepene. Kao što tijelo ima 248 organa (RAMAH) i 365 tetiva (ŠASA), tako i duša ima svojih 613 djelova, što su kanali duše kroz koje se širi obilje. I, ti kanali se otvaraju kroz Toru. I, sve dok se svi kanali ne otvore, čak i na pojedinačnom stepenu osjeća se nedostatak jer je pojedinačan stepen obuhvaćen cjelinom. 

* Hazak znači „budi jak”; to je blagoslov koji se izgovara nakon dovršetka svake od pet Mojsijevih knjiga (Petoknjižje) 

Otuda, ukoliko neki dio nedostaje cjelini, taj isti nedostatak postoji i u pojedinačnom. I, oni postepeno inkarniraju po redosledu stepena. I, kada svi budu kompletirani, to će biti kraj ispravke (Gmar Tikun). Pre toga, oni se pojavljuju i ispravljaju jedan za drugim. 

Sada možemo da razumijemo ono što su naši mudraci rekli: „Tora je prethodila svijetu”. To jeste, prije nego što se pojavilo ograničenje svijeta, Tora je već postojala.

I, kako je moguće to da Tora sija unutar svijeta, čija je suština ograničenje? Međutim, Tora sija u intervalima (jedan po jedan). I, kada sva razabiranja budu kompletirana, čovjek mora da napusti ovaj svijet, budući da je u sebi sakupio sva razabiranja Tore, sa svih stepena. Otuda, svaki završetak treba da nas ojača da nastavimo dalje. I, pet djelova (knjige) Tore odgovara sedam Sefirot (Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod, Yesod i Malhut), od kojih su prvih pet esencija, a Yesod i Malhut nijesu esencija, već samo opšte (koje uključuju druge).

 Link - 162. Concerning the Hazak We Say After Completing the Series

Šamati 161: U VEZI SA DAVANJEM TORE – 2

 
U vezi sa davanjem Tore – 2

Čuo sam tokom obroka na Šavuot
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Davanje Tore na planini Sinaj ne znači da je Tora tada data i da se sada ne daje. Naprotiv, davanje Tore je vječno – Stvoritelj uvijek daje. Međutim, mi nijesmo podesni da je primimo. Ali tada, na planini Sinaj, mi smo bili primaoci Tore. I jedina vrlina koju smo tada imali jeste ta da smo bili „kao jedan čovjek u jednom srcu”. Ovo znači da smo svi imali samo jednu misao – primanje Tore. 

Međutim, sa strane Stvoritelja, On Toru daje uvijek, kao što je napisano u imenu RIBAŠ (rav Isak ben Šešet): „Čovjek svaki dan treba da sluša Deset zapovijesti na planini Sinaj”. 

Tora se naziva „napitak Života” i „napitak smrti”. Treba da pitamo: „Kako te dvije suprotnosti  mogu da postoje unutar jednog subjekta?” Sve što vidimo našim očima nije ništa drugo osim osjećaja, a  stvarnost, sama po sebi, nas ne interesuje. Otuda, kada čovjek uči Toru, i Tora ga udaljava od ljubavi Stvoritelja, ta Tora se sigurno naziva „napitak smrti”. A, ukoliko ga Tora dovodi bliže Stvoritelju, ta Tora se naziva „napitak Života”. 

Međutim, sama Tora, to jeste stvarnost sama po sebi, ne razmatra se. Umjesto toga,  osjećaji određuju realnost za nas, ovde dolje. A Tora, sama po sebi, bez onih koji je primaju, treba da se tumači kao Svjetlost bez Kli, u kojoj mi nemamo nikakvo postignuće. Ovo se razmatra za „esencija bez materije”. I, mi nemamo postignuće esencije, čak ni korporalne esencije, a tim prije ni duhovne.