U VEZI SA MOLITVOM

 

 240. U vezi sa molitvom

 Članak broj 10, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina 

U Masehet Taanit (deo 2) naši mudraci su rekli: „Voleti Gospoda svoga Boga i služiti Njemu, to je molitva. Vi kažete: ʻTo je molitvaʼ, ili je to samo rad?ʼ Mi treba da kažemo ʻsvim svojim srcemʼ. Šta je rad u srcu? To je molitva”. 

Treba da razumemo zašto se molitva razmatra za rad. Da li je rad to kada molimo Stvoritelja da ispuni naše želje i zahteve? I, ako su naši mudraci tako rekli, tada oni žele da nam nagoveste da postoji posebno značenje molitve – da je to rad, a ne samo molitva. Otuda, na šta naši mudraci ovde ukazuju? 

Zaista, ne može da se kaže da osoba moli i traži da joj se nešto dȃ ukoliko ona nema želju za tim. Jedino kada osoba oseća da joj nešto nedostaje, ona ide i traži ispunjenje, koje se odnosi na nedostatak, i to traži od onoga koji to može da ispuni. To je zbog toga što osoba traži jedino od onoga koji ima to što njoj treba, i isto tako zna da taj želi da daje i da drugima čini dobro. 

Isto tako, kada osoba dođe da moli i traži od Stvoritelja da On zadovolji njenu potrebu, njena molitva treba da bude jasna. To jeste, ona treba jasno da zna šta je to što njoj treba. To jeste, kada dođe da traži od Stvoritelja, ona treba da oslika sebi to da govori Kralju, i da Kralj može odmah da je učini najsrećnijom osobom na svetu, zbog toga što u kući Kralja ništa ne nedostaje. Tako, osoba pre molitve treba prvo pažljivo da istraži šta je njoj zaista potrebno, da njoj, ukoliko Kralj ispuni njen nedostatak, neće trebati više ništa, i ona će biti najkompletnija osoba na svetu. 

U skladu sa onim što smo učili da je svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, sledi da na strani Stvoritelja ne postoje nikakve prepreke u davanju užitka i zadovoljstva stvorenjima. To znači da je razlog iz kojeg je Stvoritelj stvorio nedostatak u stvorenjima, koji se naziva „želja za primanjem”, bio sa ciljem da se zadovolji taj nedostatak. Kao što smo objasnili, nedostatak se naziva muka i patnja ako osoba ne može da zadovolji svoju potrebu. 

U VEZI SA HANUKA SVEĆOM

  

U vezi sa Hanuka svećom

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

 

U Masehet Šabat (23b) je napisano: „Raba je rekao: ‘Jasno je da pri izboru između ‘sveća za njegovu kuću’ i ‘Hanuka sveća’, sveća za njegovu kuću je važnija zbog mira u kući”. Raši tumači da se „sveća za njegovu kuću” odnosi na Šabat, a on je siromašan i ne može da priušti da kupi ulje za dve sveće. A što se tiče mira u kući, to je kao što je rečeno: „Moja duša je lišena mira”. Ovo je paljenje sveće na Šabat, kada njegovo domaćinstvo žali dok sedi u mraku.

 

Međutim, Hanuka sveća nije za mir u kući jer je zabranjeno da se koristi njena svetlost, kao što se nakon paljenja Hanuka sveća kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo već jedino da ih gledamo”.

 

Treba da razumemo sledeće: 1) On objašnjava da je Šabat sveća važnija od Hanuka sveće zbog mira u kući. Ovo zahteva objašnjenje. Da li je ovaj razlog dovoljno dobar da se ne izvrši Micva Hanuka svećā, koje su veoma važne zbog svetosti u njima, do tačke da su naši mudraci rekli da je zabranjeno koristiti njihovu Svetlost, kao što se kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo, već jedino da ih gledamo”? Da li se zarad mira u kući, što je korporalno pitanje, ova Micva ne izvršava? 2) Mi treba da razumemo vezu između Šabat sveće i mira u kući, što učimo iz stiha: „Moja duša je lišena mira”, i to je paljenje sveća na Šabat.

 

Da bismo razumeli prethodno, prvo moramo da objasnimo sva tri prethodno navedena pitanja: 1) Šta je Šabat? 2) Šta je mir u kući? 3) Šta je Hanuka?

 

Naši mudraci su rekli da je Šabat poput sledećeg sveta (Berahot, 57). Isto tako, napisano je u Večernjoj Šabat molitvi: „Ti si posvetio sedmi dan za Ime Tvoje, za svrhu stvaranja nebesa i zemlje”. „Svrha” označava svrhu zbog koje su nebesa i zemlja stvoreni.

U VEZI SA POMOĆI KOJA DOLAZI OD GORE

U vezi sa pomoći koja dolazi od Gore

Članak broj 8, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

 

Naši mudraci su rekli (Suka, 52): „Rabi Šimon Ben Lakiš je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadvladava njega svaki dan i nastoji da ga usmrti, kao što je rečeno: ‘Zli vreba pravednika i nastoji da ga ubije’. I, ukoliko mu Stvoritelj ne pomogne, on to neće nadići, kao što je rečeno: ‘Gospod ga neće ostaviti u ruci ovoga niti ga okriviti kada mu se bude sudilo’”.

 

Napisano je u Zoharu (VaJišlah,  stav 10): „Rabi Hiskiјa je rekao: ‘Zašto je tada napisano ‘I Jakov je ostao sam’? Gde su bili svi tabori anđela za koje kažeš da su ga okruživali i da su došli s njim? Rabi Jehuda je rekao: ‘Budući da je on izložio sebe opasnosti time što je ostao sam u noći, i video opasnost svojim očima,  oni (anđeli) su ga napustili jer su došli da ga zaštite jedino od opasnosti koja nije očigledna’. Tada je on rekao: ‘Ja nisam vredan sve milosti i sve istine koju si Ti pokazao Tvome slugi’. Ovo su tabori svetih anđela koji su ga okruživali i sada su se odvojili od njega jer je on izložio sebe očiglednoj opasnosti. Rabi Jicak je rekao: ‘Zbog ovoga su se sveti anđeli odvojili od njega. Oni su ga okruživali i sada su se odvojili od njega jer je on izložio sebe očiglednoj opasnosti’”.

 

U skladu sa tim postoji pitanje: „Kada su se  anđeli odvojili od njega?” Oni su se odvojili kada je on sebe izložio opasnosti. To jeste, prvo je on sebe izložio opasnosti, a onda su se anđeli odvojili od njega. O ovome je rečeno: „I Jakov je ostao sam” (Postanje, 32:24). To jeste, kad su to videli, oni su se odvojili. Mi treba da kažemo – jedan uđe, drugi izađe.

 

Treba da razumemo zašto anđeli nisu došli da ga čuvaju uprkos tome što postoji očigledna opasnost. To je kao da kažemo da oni nisu u mogućnosti da ga čuvaju od stvarne i očigledne opasnosti. Ako je to tako, kada oni mogu da ga čuvaju kada opasnost nije očigledna? I, ukoliko opasnost nije očigledna, ko zna da ovde postoji opasnost koja zahteva čuvanje? To jeste, kome treba da bude očigledno, da li samoj osobi? Ili, ukoliko anđeli vide da postoji očigledna opasnost, oni odlaze iako osoba to ne zna?

PRESTUPNICI IZRAELA

Prestupnici Izraela

Članak broj 33, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Riš Lakiš je rekao: ’Ni vatra Pakla nema upravu nad prestupnicima Izraela, a kamoli zlatni oltar ... Prestupnici Izraela su puni Micvot poput nara, kao što je napisano: „Tvoj Hram je poput kriške nara”. Nemojte to izgovarati Rakateh (tvoj Hram), već Reikanin (prazni) među vama; čak su i oni ispunjeni sa Micvot poput nara, i još više” (kraj Hagiga Masehet). 

Kada je reč o prestupnicima Izraela, treba da razumemo u odnosu na koga se oni nazivaju „prestupnici Izraela”: 1) da li je to u odnosu na Toru, 2) ili se oni razmatraju za prestupnike u odnosu na čitav Izrael, 3) ili je to u odnosu na samog pojedinca? To jeste, sam pojedinac za sebe vidi i oseća da je prestupnik Izraela. Naizgled je teško videti da pojedinac može da bude pun Micvot, poput nara, a da se ipak razmatra za prestupnika Izraela. 

Ukoliko ovo tumačimo u pogledu na samog pojedinca, možemo da kažemo i tumačimo da „Iako su oni puni Micvot poput nara”, pojedinac vidi da je i dalje prestupnik Izraela. Treba da tumačimo da reč Rimon (nar) dolazi od reči Rama’ut (obmana). A to znači da pojedinac vidi da obmanjuje samog sebe. To jeste, on vidi da je pun Micvot i vidi da nema ništa više da doda u kvanitetu, a u skladu sa svojim trudom, on bi svakako trebalo da je već do sada Izrael, što je Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), gde je sve za Stvoritelja. Ipak, nakon što skrutinizuje sebe, on vidi da sebe obmanjuje i da je glavni razlog njegovog angažovanja u Tori i Micvot – samoljublje, a ne namera da daje zadovoljenje svom Tvorcu, što se naziva Jašar-El, to jeste čitav njegov rad je usmeren pravo ka Stvoritelju. 

Budući da je pojedinac video da je sav njegov rad bio jedino zarad primanja, video je da je on prestupnik u odnosu na Izrael. To jeste, on neće da njegov rad bude usmeren ka Gore, što se naziva „zarad davanja Stvoritelju”. Umesto toga, sav njegov rad u potpunosti se temelji na tome da sve ostane dole, što se razmatra za primaoca, jer primalac se razmatra za „niži po važnosti”, a davalac za „viši po važnosti”. 

POUZDANJE

 

Pouzdanje

Članak broj 6, 1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Toldot, stav 122-125): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Srećan je čovek čija je snaga u Tebi, srećan je čovek koji se osnažuje u Stvoritelju i stavlja svoje pouzdanje u Njega. ‘Mi pouzdanje treba da tumačimo kao veru koju su Hananija, Misailo i Azarija imali u Njega, kada su rekli: ‘Ako je to tako, naš Bog ...‘ što znači da su oni verovali da je Stvoritelj taj koji će ih izbaviti iz ognjene peći. Ali, kaže se da to nije tako. Umesto toga, dođi i vidi, ukoliko ih Stvoritelj ne izbavi i ukoliko Stvoritelj ne postane jedan za njih, Njegovo Ime neće biti posvećeno u očima svih. Ali, nakon što su oni znali da nisu govorili ispravno, rekli su ponovo: ‘Ali čak ako On to i ne učini, neka bude tebi znano, o, kralju ...‘ To jeste, oni su rekli: ‘bilo da On spase ili ne spase, ti treba da znaš da se nećemo pokloniti idolima’. 

Međutim, pojedinac ne treba da veruje niti da kaže: ‘Stvoritelj će me spasti‘ ili ‘Stvoritelj će uraditi ovo ili ono za mene‘. Umesto toga, on treba da se pouzda u to da će mu Stvoritelj pomoći, kao što je to kada on ulaže napor u Micvot Tore, i ulaže napor da ide putem istine. A, kada pojedinac dođe da se pročisti, njemu se pomaže. U tome, on treba da veruje da će mu Stvoritelj pomoći. On treba da se pouzda u Stvoritelja, i ni u koga drugog osim u Njega. O ovome je napisano: ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju’. 

I, ‘... kojima su u srcu putevi Tvoji‘, znači to da pojedinac treba da podesi svoje srce tako da nijedna strana misao ne može da uđe u njega. Tačnije, njegovo srce će biti kao utrt put, koji je izgrađen tako da se njime dođe do svakog mesta do kojeg je potrebno, na desno i na levo. 'I njegovo srce će biti iskreno', to jeste, bilo da Stvoritelj njemu čini ili ne čini dobro, njegovo srce će biti spremno i ispravljeno tako da on ni u kom slučaju neće sumnjati u Stvoritelja. 

Još nešto: ‘Srećan je čovek čija snaga je u Tebi‘. To je kao što se kaže: ‘Gospod će dati snagu Njegovom narodu‘, to jeste Toru. ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju‘, znači da pojedinac treba da se angažuje u Tori zarad Stvoritelja, to jeste zarad Šehina, koja se naziva ‘Ime‘, jer svako ko se angažuje u Tori i ne pravi napor prema Lišma, za njega je bolje da nije ni stvoren. I, '... kojima su u srcu putevi Tvoji' je kao što se kaže: 'Uzdignite pesmu Onome koji ide pustinjom; Gospod je Njegovo ime,' što znači veličati Onog koji ide pustinjom. 

U VEZI SA POŠTOVANJEM OCA

U vezi sa poštovanjem Oca

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Vajera, stav 141): „Rabi Šimon otvori i reče: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. ʻSin poštuje svog ocaʼ je Isak u odnosu na Avraama. On pita: ʻKada ga je on poštovao (kada je Isak poštovao Avraama)? Tada kada ga je on (otac, Avraam) vezao (položio na oltar) za oltar…i on se nije opirao da izvrši volju svoga ocaʼ. ʻI sluga (poštuje) svog gospodaraʼ je Eliezar u odnosu na Avraama. Kada je on poslao Eliezar u Haran, on (Eliezer) je tamo izvršio sve što je Avraam želeo, i time, on ga je poštovao, kao što je napisano, ʻI Gospod je blagoslovio mog gospodaraʼ. I napisano je, ʻOn je rekao: ʻJa sam sluga Avraamu”, i poštujem Avraama. I zaista, on (Eliezar ) koji donosi srebro, zlato, dragulje i kamile, i koji je poštovan i naočit čovek, tamo nije rekao da je Avraamov miljenik ili rođak. Umesto toga, rekao je, ʻJa sam sluga Avraamuʼ, da bi uzdigao zaslugu Avraama i poštovanje Avraama u njihovim očima”. 

I rečeno je (stav 145): „Zbog toga je napisano: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. A vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac ili da ste vi Moje sluge. ʻAko sam Ja Otac, gde je slava Moja? I ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj? ’” 

Treba da razumemo reči svetog Zohara kada kaže da „Gospod kaže: ʻI vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac’”. Ovo ukazuje na to da mi treba da kažemo nekome da je Stvoritelj naš Otac, ali ne možemo to da kažemo zato što nas je sram. Tako, mi moramo da znamo kome treba da kažemo da je On naš Otac. Takođe, moramo da znamo šta je sram zbog kojeg to ne možemo da kažemo, kao što je napisano „… sramno je za vas …” Ovo je zbunjujuće. Naposletku, svakog dana kažemo: „Naš Otac, naš Kralj”. I, tokom Osamnaest molitvi, kažemo: „Vrati nas, Oče naš, Tvom zakonu (Tora)”, tako, kome mi još treba da kažemo da je Stvoritelj naš Otac, i da nas je sram da to kažemo, i da je zbog toga Stvoritelj ljut, i kaže: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja?” 

Ovo treba da tumačimo tako da je neophodno da objasnimo za sebe da je Sam Stvoritelj taj kome smo mi dužni da kažemo: „Gospod je naš Otac”. Mi uvek kažemo: „naš Otac, naš Kralj” i zbog toga je Stvoritelj ljut: „Kako vas nije sram da Meni kažete da sam Ja vaš Otac, a da Meni ne pokazujete poštovanje”, kao što je rečeno: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja ?” To jeste, Stvoritelj kaže: „Sramno je za vas da Mene nazivate ‘naš Otac’, i Ja vidim da je za vas slava Moja u prašini, što se naziva ‘Šehina (Božansko) u prašini’. Otuda, kako vas nije sram da Mene nazivate ‘naš Otac?’” 

U VEZI SA NAGRADOM PRIMALACA

U vezi sa nagradom primalaca

Članak broj 32, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš 

Znano je da čovek ne može da radi bez nagrade. To znači da ukoliko čovek ne dobije nagradu, on neće načiniti ni najmanji pokret. Ovo dolazi iz korena stvaranja, koji je potpuno nepokretan, kao što je napisano (Učenje o deset Sefirot, deo 1, stav 19): “Mi volimo mirovanje i veoma mrzimo kretanje, do tačke da mi nećemo da napravimo nijedan pokret ukoliko to nije u svrhu da dođemo do mirovanja. To je zbog toga što je naš koren nepokretan i u potpunom  mirovanju; u Njemu nema nikakvog pokreta. Iz tog razloga i kretanje je suprotno našoj prirodi i mi to mrzimo”. 

U skladu sa tim, moramo da znamo šta je nagrada za koju je vredno da radimo. Da bismo ovo objasnili moramo da pogledamo u ono što znamo – da postoji svrha stvaranja i ispravka stvaranja. 

Ta svrha stvaranja je iz perspektive Stvoritelja. To jeste, mi kažemo da je Stvoritelj stvorio stvorenje iz Njegove želje da čini dobro Njegovim stvorenjima. To nas dovodi do dobro znanog pitanja: „Zašto stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, jer ko može da ide protiv Njega i kaže da ne želi užitak i zadovoljstvo, kada je On u stvorenja utisnuo takvu prirodu da svako želi da prima?” 

Učimo da se jedino želja za primanjem naziva „stvorenje“, a „stvorenje“ označava nešto novo, što se naziva „postojanje iz nepostojanja”. Otuda, On je u stvorenjima stvorio ovu prirodu da svako želi da prima, a On hoće da daje. I, ko to sprečava? 

Odgovor na ovo je dat u rečima ARI-ja (na početku knjige Drvo Života): „Da bi objavio savršenstvo Svojih dela, On je ograničio Sebe”. I, tamo (deo „Unutrašnja Svetlost”) je objašnjeno  da to znači da, budući da postoji razlika između davaoca i primaoca, to uzrokuje različitost forme, to jeste nelagodu za primaoca. 

POJEDINAC NE RAZMATRA SEBE ZA ZLOG

 

Pojedinac ne razmatra sebe za zlog

Članak broj 31, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

U vezi sa onim što je rečeno: „Pojedinac ne razmatra sebe za zlog” u Zoharu je napisano (Balak, stav 193): „Kralj David je sebe razmatrao na četiri načina. On je ubrajao sebe u siromašne, ubrajao je sebe u Hasidim (pobožni/posvećeni sledbenici) i drugo... Ubrajao je sebe u Hasidim, kao što je napisano: ‘Sačuvaj moju dušu, jer ja sam pobožan’, jer pojedinac ne sme sebe da razmatra za zlog. Ali, ako kažemo: ‘Ukoliko je to tako onda on nikada neće priznati svoje grehe’, međutim to nije tako. Umesto toga, kada on priznaje svoje grehe tada je Hasid, jer on je došao do toga da primi pokajanje i napusti stranu zla, u čijoj je nečistoći bio do sada. Ali, sada je on prionuo uz Višu desnu, što je Hesed, koja se širi da ga prihvati. I zato što je prionuo uz Hesed, on se naziva Hasid (pobožan/posvećen sledbenik). Nemojte reći da ga Stvoritelj neće prihvatiti sve dok on ne bude naveo sve svoje grehe, od dana kada je došao na svet, čak i one koji su skriveni od njega. To nije tako. Umesto toga, on treba da nabroji jedino one grehe kojih se seća. I ukoliko tokom ispovedanja usredsredi svoj um na njih, i zbog njih se  pokaje, svi ostali gresi slede za njima”, toliko njegovim rečima. 

Treba da razumemo sledeće: 

Kako pojedinac za sebe može da kaže da je Hasid? Budući da je ovo već uzvišen stepen, kako onda pojedinac može samog sebe da veliča? 

Rečeno je da pojedinac ne sme da razmatra sebe za zlog. Sa druge strane, kaže se da pojedinac treba da navede svoje grehe, ali kaže se i to da on ne treba da navede sve svoje grehe od dana kada je došao na svet, već jedino one grehe kojih se seća. Tako, dok on navodi svoje grehe koje je počinio, on je time već zao. Otuda, zašto se kaže da pojedinac ne treba da razmatra sebe za zlog? Koja je razlika između toga kada pojedinac za sebe kaže da je izvršavao zla dela, i toga kada on o sebi ne kaže da je zao? Jer ukoliko on kaže da je izvršavao zla dela, tada on svakako za sebe kaže da je zao. To je kao što nalazimo u rečima naših mudraca (Sanhedrin, 9b): „Rav Jozef je rekao: ‘Neko je bio podvrgnut nasilju. Ako onaj koji je bio podvrgnut nasilju svedoči da je on nasilju bio podvrgnut uz svoj pristanak, tada on svedoči da je i sam on zao jer svedoči da je bio saučesnik u zabranjenom činu, a Tora kaže: ‘Nemojte zlog načiniti svedokom’. Raba je rekao: ‘Osoba je bliska sebi i zato ne može za sebe da svedoči da je zla”.

POKAŽI MI TVOJU SLAVU

Pokaži mi Tvoju slavu
Članak broj 26, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I Mojsije reče: ‘... pokaži mi Tvoju slavu …’ A Stvoritelj reče Mojsiju: ‘Tada ću ja pomeriti Moju ruku i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti’” (Izlazak, 33). Mi moramo da razumemo na šta ukazuje Mojsijevo pitanje, i Stvoriteljev odgovor, u pogledu na naš rad.

Kada pojedinac počinje sa radom Stvoritelja, on žudi da vidi slavu Stvoritelja. To jeste, kada Stvoritelj sija za pojedinca, i kada on ima okus u Tori i Micvot, i žudi za duhovnim, on može da se angažuje u svetom radu. U to vreme on zna da ide putem Stvoritelja i oseća da je iznad običnih ljudi, da je čitava javnost ovozemaljska, i da jedino on zna i razume šta je duhovno. 

Znano je da su naši mudraci rekli (Avot, Poglavlje 4, stav 4): „Rabi Levitas, iz Javne kaže: ‘Budi veoma, veoma skroman’”. Zato, pojedinac treba dosta da radi na tome da pronađe neku manu u sebi da bi mogao da kaže da je nisko. Ali, budući da ono što su naši mudraci rekli da se izvršava jeste Micva, pojedinac to uzima iznad razuma i kaže: „Naravno, ja još nisam dovršen”. 

Isto tako, postoji vreme Ahoraim, kada za pojedinca ne sija žudnja za Torom i Micvot, i on ne oseća nedostatak iz toga što ne žudi za tim da bude u Dvekut uz Stvoritelja. U stanju Ahoraim, pojedinac može da vidi sebe, to jeste svoje stvarno stanje – da li on sebe i dalje vidi kao superiornog u odnosu na druge ljude. U tom slučaju on treba da radi na niskosti, da uzme na sebe Micva skromnosti, iznad razuma, dok gleda druge ljude, koji su u stanju duhovnog pada dok je on u usponu. Sledi da jedino u stanju Ahoraim on može da vidi istinu, dok tokom Panim on može da prevari sebe. 

U VEZI SA HESED (MILOST)

 

U vezi sa Hesed (milost)

Članak broj 4, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u svetom Zoharu u vezi sa Hesed (Leh Leha, stav 382): „Zašto do sada on (Avram) nije nazvan Avraam? Objasnili smo da on do sada nije bio obrezan, a sada je obrezan. Jednom kada je obrezan on se povezao sa Hey, i to je Šehina (Božansko), i tada je Šehina bila u njemu. Zbog toga se on naziva Avraam, sa Hey. Napisano je: ‘Ovo su generacije nebesa i zemlje kada su stvoreni’. Učili smo da ih je On stvorio sa Hey, i učili smo da u reči Avraam, što znači u reči BeHibaraam (kada su stvoreni) postoje slova Be Avraam (u Avraamu). To znači da je svet bio stvoren za Avraama. 

Postanje, 2:4 - To jе postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 

I pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste, ‘Zašto se oni spore prilikom tumačenja reči BeHibaraam?’ I odgovara: ‘To je Hesed. Kada on kaže da  BeHibaraam ukazuje na Avraama, koji je Hesed, to ukazuje na to da je svet, što je Šehina, stvoren za Hesed*. Zbog toga se ovde kaže da ih je On stvorio sa Hey, što znači Šehina.  

*Leh Leha, 383

Zato je napisano: ‘Ovo su generacije neba i zemlje kada su stvoreni (heb: Be-Hibaram)’ (Postanje, 2:4). Kao što smo učili da ‘sa slovom Hej’ (Be-Hej) ‘oni su stvoreni’ (heb: Bra’am). Takođe smo učili reč ‘Be-Hibaram’ (sa Avraamom), koja se sastoji od istih slova kao reč BeAvraam. To nas uči da je svet stvoren za Avraama.

I on pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste: ‘Zašto se razlikuju u tumačenju reči Be-Hibaraam?’ I odgovara: ‘Jedno (tumačenje) se odnosi na Hesed’, tako da onaj koji kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Avraama, to jeste na Hesed, razmatra da je svet stvoren za Hesed. A drugo (tumačenje) se odnosi na Šehina, drugi kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Šehina, jer slovo Hej označava Šehina. I nema protivrečnosti između ova dva tumačenja, jer se odnose na isto značenje. Jer ukoliko Hesed postoji u svetu, onda postoji i Šehina, i obrnuto. Zbog toga su oba značenja – Hesed i Šehina – jedno i isto. I svet je stvoren i zarad Hesed i zarad Šehina. 

Ali, jedno ne protivreči drugom, jer se sve svodi na jedno. To jeste, ukoliko postoji Hesed u svetu onda je i Šehina u svetu, i obrnuto. Time, ta dva značenja – Hesed i Šehina – su jedno i isto, i svet je stvoren za Hesed i za Šehina. Treba da razumemo zašto se tumači da BeHibaraam označava Be Avraam (u Avraamu), što je Hesed, što znači da je svet stvoren za Hesed". 

ŠTA JE, U RADU, SAČINJAVANJE SAVEZA

Šta je, u radu, sačinjavanje saveza

Članak broj 31, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „Da pristanete na savez sa Gospodom vašim Bogom, koji Gospod vaš Bog sačini danas sa vama”. Raši tumači „Da pristanete na savez” kao „da prođete” kroz prolaz. „Oni koji sačinjavaju savez uradili bi tako: pregrada odavde i pregrada odande, i oni prolaze između”. Spis isto tako kaže: „I ne sačinjavam ja ovaj savez samo sa vama, već i sa onima koji stoje ovde sa nama danas pred Gospodom našim Bogom i sa onima koji danas nisu sa nama”. 

Treba da razumemo sledeće: 1) Šta znači, u radu, sačiniti savez? To jeste, šta nama,  u radu, daje taj savez kroz koji ćemo imati ispravku? 2) Zašto Raši tumači da će oni koji sačinjavaju savez načiniti pregradu odavde? Šta to nama znači, u radu? 3) Šta, u radu, znači „…oni koji stoje ovde sa nama danas … i oni koji danas nisu sa nama”? Šta su, u radu, ova dva vremena? 

Baal HaSulam je rekao: „Koja je zasluga ‘sačinjavanje saveza’”? Naizgled, ovo je suvišno. Jer, zbog čega je potrebno da oni između sebe sačine savez? Ukoliko misle da treba da vole jedni druge, tada, ukoliko oni i vole jedni druge, šta sačinjavanje saveza dodaje njima? On je rekao da, ponekad, oni mogu da dođu u stanje u kojem svaki od njih vidi da se onaj drugi ne ponaša prema njemu na ispravan način, i ako je to tako, on tog drugog mora da mrzi. 

Kada načini savez sa njim, to znači da će on, čak i ako vidi da se ovaj prema njemu ne ponaša na ispravan način, ići iznad razuma i reći: „Budući da sam ja sklopio savez sa njim, neću ga prekršiti”. 

Sledi da savez nije za sadašnjost već za budućnost. Moguće je da će se ljubav između njih ohladiti; otuda, oni sačinjavaju savez tako da i budućnost bude onakva kako je sada, u sadašnjosti. 

KONGREGACIJA JE - NE MANJE OD DESET

Kongregacija je – ne manje od deset

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Naso (stav 105): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Zašto sam došao, a nema čoveka?‘* Izrael su toliko voljeni od Stvoritelja da, gde god da su oni, Stvoritelj je među njima. ‘I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima‘. Svaka sinagoga u svetu se naziva ‘Hram‘. ‘I, Ja ću boraviti među njima‘, budući da u sinagogu prvo dolazi Šehina (Božansko). Srećan je onaj koji je među onima koji su prvi u sinagogi, jer je ono što se kroz njih kompletira – kompletirano, to jeste kongregacija, što je ne manje od deset. Takođe, deset mora da bude u sinagogi odjednom, a ne da dolaze jedan po jedan, budući da su svih deset poput organa jednog tela u kojem Šehina boravi, jer je Stvoritelj stvorio čoveka odjednom, i uspostavio sve njegove organe zajedno, kao što je napisano: ‘On vas je načinio i uspostavio’”. 

* Isaija, 50:1,2

Ovako veli Gospod: gdje je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? ili koji je između rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prijestupe bi puštena mati vaša.
Zašto kad dođoh ne bi nikoga? kad zvah, niko se ne odazva? da nije kako god okračala ruka moja, te ne može iskupiti? ili nema u mene snage da izbavim? Gle, prijetnjom svojom isušujem more; obraćam rijeke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žeđi. 

U prethodno navedenim rečima treba da razaberemo: 

1) Zašto se kaže: „Gde god da su Izrael, Stvoritelj je među njima”? Ovo ukazuje na to da ne postoji potreba za specijalnim mestom. Nakon toga se kaže: „Neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima”, to jeste specifično u sinagogi (Beit Kneset). 

2) Reči „I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima” ukazuju na to da prvo mora da postoji neka priprema, to jeste „načine Hram”, i onda „Ja ću boraviti”, a ne tek tako. 

3) Šta je pitanje koje on (Rabi Elazar) postavlja: „Zašto sam došao, a nema čoveka?” Ukoliko se kaže da prvo Šehina dolazi u sinagogu, naravno da tamo još nema nikoga.