петак, 23. фебруар 2024.

TRI MOLITVE - 1


 Tri molitve – 1

Članak broj 30, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Balak (stav 187): „Postoje tri koje se nazivaju ‛molitva’: molitva Mojsija, molitva Davida, molitva siromašnog. Od ove tri, koja je najvažnija? Molitva siromašnog. Ova molitva prethodi Mojsijevoj i Davidovoj molitvi. Šta je razlog tome? To je zbog toga što je siromašan slomljenog srca, i napisano je: 'Gospod je blizu onima slomljenog srca'. Siromašan se uvek raspravlja sa Stvoriteljem, a Stvoritelj sluša i čuje njegove reči … 'molitva za siromašnog kada je on slab (takođe umotava*) ... ’Trebalo je da se kaže ‛kada je on umotan’; šta znači to ‛kada on umotava?’ To znači da molitva siromašnog odlaže sve molitve na svetu, to jeste one ne ulaze sve dok molitva siromašnog ne uđe. I samoga će Svemogućeg izdvojiti oni koji se na Njega ljute, napisano je: ‛I, on izliva svoje reči pred Gospoda’. Svi domaćini nebesa pitaju jedni druge: ‛Šta to Stvoritelj radi? Šta On hoće?’ Rečeno im je: ‛On postaje strastveno sjedinjen sa Njegovim Kelim’, to jeste sa onima slomljenih srca. Ova molitva uzrokuje kašnjenje i odlaganje svih molitvi na svetu”.

 
*umotan - odnosi se na Tefilin ruke
Tefilin su dve male kožne kutije koje sadrže stihove iz Tore. Nose se na glavi i na jednoj ruci i vezuju se kožnim trakama. Umotava se leva ruka koja simbolizuje ego … da to bude kao znak. 

Treba da razumemo razliku između molitve Mojsija, molitve Davida i molitve siromašnih. Zašto je siromašan toliko važan da svojim pritužbama na Stvoritelja odlaže sve molitve? Takođe treba da razumemo šta znači odlaganje svih molitvi na svetu? Zar Stvoritelj ne može da odgovori na sve molitve odjednom? Zar je Njemu potrebno vreme, pa zbog toga oni treba da stoje u redu jedan za drugim? 

Ovo ćemo tumačiti u odnosu na duhovni rad, i to tako da se sve ove molitve odnose na jednu osobu. Ovo su tri uzastopna stanja u redosledu rada. Otkrivamo da ovde postoje tri nedostatka za koje pojedinac treba da traži od Stvoritelja da ih Stvoritelj zadovolji: 1) Tora, koja se naziva „Mojsije”, 2) kraljevstvo nebesa, 3) siromašan, koji je slomljenog srca – što se odnosi na njegove Kelim. 

петак, 16. фебруар 2024.

GOSPOD JE BLIZU SVIMA KOJI POZIVAJU NJEGA


Gospod je blizu svima koji pozivaju Njega

Članak broj 29, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je (Knjiga Zohar, Hukat, stav 78): „Iz ovoga vidimo da onaj koji želi da pobudi ono što je Gore – u akciji ili reči – ukoliko ta akcija ili reč nisu izvršene na ispravan način, ništa neće pobuditi. Svi ljudi u svetu idu u sinagogu da pobude ono što je Gore, ali malo je onih koji znaju kako da pobude. Stvoritelj je blizu svima onima koji znaju kako da pozovu Njega i kako da ispravno pobude ono što je Gore. Ali ukoliko oni ne znaju kako Njega da pozovu, tada On njima nije blizu, kao što je napisano: ‘Gospod je blizu svima koji Njega pozivaju u istini’. Šta znači ‘u istini’? ‘U istini’ znači da oni znaju kako da ispravno pobude istinu. I, tako je u svemu”. 

Ovo znači da pojedinac koji ne zna kako da pozove Stvoritelja ne treba ni da ide u sinagogu, jer zbog toga što ne zna kako da pozove Stvoritelja, njegova molitva neće biti prihvaćena. Međutim, ovo je samo izgovor, koji nije dovoljno dobar za to da pojedinac ne ode u sinagogu jer ne zna kako da pozove Stvoritelja. Otuda, pojedinac treba da zna šta da radi da bi stekao znanje o tome kako da pozove Stvoritelja i bude blizu Njemu. 

Zohar nam objašnjava ono što treba da znamo i na nama je da se trudimo da dođemo do tog znanja. Zohar kaže da je to znanje ono što je istina, to jeste: „Onaj koji Njega poziva u istini je blizu Njemu”. U skladu sa tim, ukoliko se znanje odnosi na to da pojedinac „Njega poziva u istini”, tada šta nam Zohar ovde daje novo jer kaže – kada je u pitanju Stvoritelj, mora da postoji specifično znanje da se pozove Stvoritelj? I kada stih kaže: „Gospod je blizu svima koji pozivaju Njega”, to znači bez izuzetka, a to je da je On blizu svima, bez izuzetka. Nakon toga stih se završava jednim uslovom, koji se pojavljuje kao izuzetno važan. Koji je to uslov? Taj uslov je – pojedinac treba da „Njega poziva u istini”! Ovo je glavni uslov koji se zahteva od čoveka. 

U  vezi sa ovim izuzetno važnim uslovom koji se zahteva od čoveka, a koji se naziva „istina”, možemo da kažemo da je uobičajeno to da kada neko poziva drugu osobu, i ukoliko druga osoba zna da je poziv lažan, sigurno je da će ona ignorisati taj poziv, jer zna da je poziv lažan, i zato se pretvara da ne čuje.

среда, 14. фебруар 2024.

ŠTA JE, U RADU, NEOSNOVANA MRŽNJA


Šta je, u radu, neosnovana mržnja

Članak broj 24, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli  (Joma, 9b): „Drugi Hram je bio uništen iako su se oni angažovali i u Tori i u Micvot i u milosrđu, zato što je u njemu postojala neosnovana mržnja”. Treba da razumemo to koliko je neosnovana mržnja ozbiljan greh, da su naši mudraci rekli da, iako je tamo bilo i Tore i Micvot i milosrđa, budući da je tamo postojala neosnovana mržnja, nije bilo moguće da Hram bude zaštićen od propasti. Takođe, treba da razumemo zašto je postojala potreba da se uništi Hram, iako su tamo postojale sve tri pomenute stvari. To jeste, ako je tamo postojala neosnovana mržnja, da li tamo tada više nije postojao prostor da se   Hram održi, te je on morao da bude uništen?   

Otuda, moramo da razumemo vezu između neosnovane mržnje i Hrama. Takođe, moramo da razumemo šta to znači da se ovde radi o neosnovanoj mržnji, jer da je tamo postojala osnovana mržnja, ne bi postojala ni tako stroga zabrana, i Hram bi mogao da opstane.

U Tori je napisano (Knjiga Levitska, 19:17): „Ne smeš da mrziš svoga brata u svom srcu”. I to znači, kao što to RAŠBAM tumači „Ako ti nanese zlo”. Ako ti nanese zlo, i dalje ti je zabranjeno da ga mrziš, a tim pre ako je to ni za šta. Ali, ovde  je u pitanju jedna vrsta zabrane. Jer  se ta zabrana odnosila jedino na – ni za šta (na neosnovanu mrznju) i Hram nije imao pravo da postoji i morao je da bude uništen. To jeste, da je tamo postojala mržnja koja je osnovana, Hram ne bi bio uništen. Sav razlog za uništenje Hrama bio je jedino u tome što je mržnja bila ni za šta - neosnovana. Prema tome, treba da  razumemo vezu između neosnovane mržnje i Hrama.

U molitvi „Neka bude volja Tvoja...”, koju izgovaramo pre čitanja Psalma, piše: „Zasluge kralja Davida će (nas) štititi, a Ti ćeš biti trpeljiv sve dok se ne vratimo Tebi sa potpunim pokajanjem pred Tobom i ne nagradiš nas blagom besplatnog dara”.

недеља, 11. фебруар 2024.

POKAJANJE


Pokajanje

Članak broj 27, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Zoharu je napisano (Naso, stav 28): „Ova zapovest je zapovest Tešuva (pokajanje), i to je Bina. Šta je Bina? Bina su slova Ben Yud-Hey (sin od Yud-Hey). Taj sin je Vav, koji je prionuo uz nju i od nje prima Mohin od Yud-Hey. Svako ko se pokaje to je kao da je vratio slovo Hey, što je  Malhut, slovu Vav, što je Ben Yud-Hey, čime je HaVaYaH kompletirano”. 

U Zoharu (Naso, stav 29) je napisano: „Slovo Hey je svakako ispovedanje rečima. Ovo je značenje za: ‘Ponesite reči sa sobom i vratite se Gospodu. Recite Njemu: ... da mi možemo da prinesemo plod naših usana…’ Zaista, kada neko počini greh, on uzrokuje da Hey napusti Vav. Zbog ovoga je Hram uništen, a Izrael su uklonjeni odatle i prognani među nacije sveta. Iz tog razloga svako ko se pokaje uzrokuje povratak Hey slovu Vav”. 

U Zoharu (Naso, stav 31) je napisano: „Ovaj odgovor se naziva 'Život'. Ovaj odgovor, što je Malhut i Hey de HaVaYaH, naziva se 'Život', kao što je napisano: ‘jer iz toga teče potomstvo Života’, što su duše Izraela, što je potomstvo Malhut, nazvano 'Život'. Ona je Hevel (dah usta) koja ulazi i izlazi iz usta čoveka bez napora. Ovo je takođe značenje za Hey Hibaraam (oni su stvoreni), budući da se slovo Hey ustima izgovara mnogo lakše od svih ostalih slova. Rečeno je o njoj: 'jer čovek živi po onome što izlazi iz usta Gospoda', jer Malhut se naziva 'ono što izlazi iz usta Gospoda'. Takođe, ona je na čovekovoj glavi, kao što je napisano: ‘Na mojoj glavi prisutan je Gospod’. O njoj je rečeno: ‘I, sliku Gospoda videće, jer se Malhut naziva ‘slika Gospoda’ i isto tako: ‘po slici Gospoda čovek će hodati’”. 

U Zoharu (Naso, stav 32) je napisano: „I zbog toga što je Malhut  na čovekovoj glavi, čovek ne sme da ide gologlav ni četiri Amot (približno četiri stope), jer ukoliko se Malhut ukloni sa čovekove glave, Život ga odmah napušta”.

U Zoharu (Naso, stav 34) napisano je takođe: „Sigurno je da su oni o ovom obliku Hey tvrdili: ‘Imam dobar dar u svojoj riznici čije ime je ‘Šabat’. Šabat je Malhut, kada se ona uzdiže do Bina. Kada je Malhut, koja je Šabat, nad Izraelom, oni nemaju ni rad ni ropstvo. Na taj dan, duša koja se trudila i naporno radila, staje i odmara se”. 

уторак, 30. јануар 2024.

Šamati 111: DAH, GLAS, GOVOR


Dah, glas, govor

Čuo sam 29. Sivana, 2. jul 1943. godine, u Jerusalimu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Postoji razabiranje „dah”, „glas” i „govor”, i postoji razabiranje „led”, i postoji razabiranje „strašan”. Dah znači Ohr Hozer (Reflektujuća Svjetlost), koja se odbija od Masah. Ovo je ograničavajuća sila, i sve dok se ne akumulira do mjere „da se on neće vratiti budali”  naziva se „dah”.  

Kada se mjera kompletira, ovo ograničenje, Masah sa Reflektujućom Svjetlošću, naziva se „glas”. Glas je poput upozorenja koje govori čovjeku da ne krši zakone Tore. A ukoliko ih prekrši, čim ih prekrši, on gubi okus (Tore). Otuda, kada sigurno zna da ukoliko prekrši zakone Tore dolazi do gubitka okusa (Tore), tada on vodi računa da ne naruši ograničenje. 

I tada on dolazi u stanje „govor“, što je Malhut. U to vrijeme može da nastane Zivug Stvoritelja i Njegove Šehina, zbog čega se Svjetlost Hohma širi ka dolje. 

Znano je da postoje dva stepena: 1) davanje zarad davanja (bez ikakvog primanja), 2) primanje zarad davanja. 

I onda, kada čovjek vidi da je već došao do stepena da može da primi zarad davanja, zašto bi bio u ropstvu, u formi „davanje zarad davanja”? Naposletku, Stvoritelj ima više zadovoljstva od primanja zarad davanja, budući da Svjetlost Hohma, koja ulazi u posude primanja, jeste Svjetlost svrhe stvaranja. Otuda, zašto bi se čovjek angažovao u radu davanja zarad davanja, što je Svjetlost ispravke stvaranja? 

U to vrijeme, on odmah gubi okus i ostaje bez odjeće i siromašan. To je zbog toga što Svjetlost Hasadim jeste Svjetlost koja odijeva Svjetlost Hohma. A ako odjeća nedostaje, čak iako postoji Svjetlost Hohma, on u svakom slučaju nema čime da odjene Svjetlost Hohma. 

субота, 20. јануар 2024.

U SVEMU MORAMO DA VIDIMO RAZLIKU IZMEĐU SVETLOSTI I KLI


U svemu moramo da vidimo razliku između Svetlosti i Kli

Članak broj 25, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

U svemu moramo da vidimo razliku između Svetlosti i Kli, to jeste između Stvoritelja koji je Davalac, i stvorenja koje je primalac.

I budući da nema Svetlosti bez Kli, ukoliko nema nikoga ko postiže, ko tada može da govori o tome? Otuda, mi možemo da govorimo jedino o Svetlosti koja se odeva u Kli, i to je obilje koje Davalac daje telu, što je mera utiska tela, koji dolazi iz obilja koje se uliva u Kli. Moramo da verujemo da sve što pojedinac prima u svoje telo, i korporalno i duhovno, dolazi od Njega jer znano je da u svetu ne postoji nijedna druga sila koja daje. 

Otuda, kada pojedinac počinje da ulazi u rad Stvoritelja, on mora da zahvali Stvoritelju i da veliča Stvoritelja, jer je to početak čovekovog ulaska u rad. Redosled rada počinje kao što su naši mudraci rekli: „Pojedinac treba uvek da počne s veličanjem Stvoritelja i nakon toga da moli. Odakle mi ovo znamo? Od Mojsija, kao što je napisano: ‘I ja sam molio Gospoda u to vreme’, i napisano je: ‘Bože, Ti si počeo’ i ‘nakon toga je napisano: ‘... molim Tebe, dozvoli mi da pređem, i vidim dobru zemlju… ’” (Berahot 32a).

Tako, kada pojedinac počne da zahvaljuje Stvoritelju, on Stvoritelju prvo treba da zahvali za stvaranje sveta, kao što kažemo za vreme molitve: „Blagosloven si Ti koji si rekao: 'Neka bude svet’”. I tada on počinje rad, i to do mere do koje može da zahvali Stvoritelju za stvaranje sveta. Drugim rečima, mera zahvalnosti je mera zadovoljstva. 

Ovde počinje skrutinizacija istine i laži, i ovde leži razlika između rada pojedinca i rada opšte javnosti, to jeste između onoga kome je Tora njegov zanat i onoga kome Tora nije zanat. Baal HaSulam je objasnio da rečeno: njegova Tora je njegov zanat znači to da kroz Toru on hoće da bude nagrađen time da stekne veru. A, što se tiče ljudi koji pripadaju opštoj javnosti, oni uče Toru da bi bili nagrađeni sledećim svetom, to jeste da bi primili. To nije tako sa ljudima kojima pripada onaj pojedinac koji se angažuje da bi davao.

четвртак, 18. јануар 2024.

Šamati 110: POLJE KOJE JE GOSPOD BLAGOSLOVIO


Polje koje je Gospod blagoslovio

Čuo sam 1943. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Rečeno je: „… polje koje je Gospod blagoslovio”. Šehina (Božansko) se naziva „polje” (Sade). Ponekad Sade postaje Šeker* (laž). Slovo Hey sastoji se iz dva slova – Vav i Dalet. Vav unutar Hey** je duša, a Dalet je Šehina. Kada se duša odjene u Šehina, nastaje slovo Hey. A kada čovjek želi da doda vjeri znanje i primanje, on produžava slovo Vav nadolje, i ono postaje slovo Kuf.


* Šin i Sin na hebrejskom su ista slova
** Hey na hebrejskom je isto tako i skraćenica tetragrama Yud-Hey-Vav-Hey (jedno od Imena Stvoritelja).

U to vrijeme slovo Dalet postaje Reš, u formi siromašan i prosjak, onaj koji želi da doda. I postaje Reš, kao što je rečeno: „… a onaj koji se rodio u svom kraljevstvu postaje siromašan”, kada Dal (siromašan) postaje Reš (prosjak) time što on zlo oko utiskuje unutar sebe, i u um i u srce, kao što je napisano: „Šumski vepar ga grize”. I Ayin* je zavisno jer se ono vraća onome što je preostalo, i da sa Sitra Ahra u budućnosti postane sveti anđeo. 

*Ayin - na hebrejskom slovo Ayin, ali i oko

Ovo je značenje za rečeno: „Neka je slava Gospoda zauvijek”. I zbog toga što čovjek dolazi u stanje zvijeri, Jaar (šuma), od riječi Iro (njegov grad), što znači da sva njegova vitalnost izlazi, on ipak svaki put biva sve jači. U to vrijeme on je nagrađen stanjem „polje koje je Gospod blagoslovio“, kada zlo oko postaje dobro oko. 

Ovo je značenje za „oko koje je zavisno”, to jeste ono boravi u sumnji - bilo uz dobro oko ili zlo oko. I ovo je značenje za vraćanje onome što je preostalo (za ispravku), i to je značenje za „jedan naspram drugog”, kao što su naši mudraci rekli: „Nije bilo takve radosti pred Njim kao na dan kada su stvoreni nebo i zemlja”. 

петак, 12. јануар 2024.

TRI VREMENA U RADU


Tri vremena u radu

Članak broj 24, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Pojedinac u svom radu treba da razabere tri vremena: 1) prošlost 2) sadašnjost 3) budućnost. 

Razabiranje „prošlost” odnosi se na to da pojedinac kada počne sa radom Stvoritelja mora da pogleda na prošlost, to jeste na razlog iz kojeg on sada hoće da preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa. Tako, on mora da skrutinizuje svoj razlog i to da li je ovaj razlog za njega dovoljan da počne sa radom Stvoritelja do tačke: „I ti ćeš misliti na Njega dan i noć”, što je kada on ni o čemu ne misli osim o Tori, zato što je došao do odluke da ništa osim Tore nije vredno tako dubokog promišljanja.

Ovo mora biti zbog toga što on oseća da je u velikoj nevolji i da na svetu nema ništa zbog čega je vredno da živi, i zbog toga što osim Dvekut uz Stvoritelja, on ne nalazi ništa drugo. Ali, da bi bio nagrađen sa Dvekut uz Stvoritelja, mora da izađe iz samoljublja. A da bi izašao iz samoljublja on veruje u reči naših mudraca: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin”. 

Ovo je razlog koji ga primorava da duboko promišlja o Tori, dan i noć, jer drugačije on ne može da izađe iz samoljublja. Sledi da je razlog za Toru Dvekut uz Stvoritelja. A razlog koji njega obavezuje da bude nagrađen sa Dvekut uz Stvoritelja mora uvek iznova da se obnavlja jer se tome protive mnogi. Svaki put telo dolazi sa novim pitanjima i hoće da razlog pojedinca dovede u pitanje. Jednom telo pojedincu govori da je to teško; drugi put mu govori da to nije za njega i donosi mu iskre očaja; i ponekad u njegov um i srce donosi strane misli.

Otuda, pojedinac mora da gleda na prošlost, što znači da uvek mora da istražuje razlog iz kojeg mu je došlo inicijalno buđenje. To jeste, možda su postojali i drugi razlozi koji su ga doveli do toga da počne rad Stvoritelja, što znači da njegov početni razlog nije bio u cilju da postigne Dvekut uz Stvoritelja, već je to možda bio neki drugi. Kasnije, budući da se „iz Lo Lišma dolazi do Lišma”, to što on hoće da postigne Dvekut uz Stvoritelja doći će iz njegovog drugog razloga. 

Isto tako, moglo je da bude i suprotno, da je prvi razlog bio taj da on postigne Dvekut uz Stvoritelja i tada je iz različitih razloga on stekao i druge razloge koji su ga obavezali da preuzme na sebe teret Tore i Micvot. Iz svega ovoga proizlazi da čovek uvek treba da proverava razlog koji ga obavezuje na duhovni rad. To je ono što se naziva učiti iz prošlosti – iz uzroka koji stoje iza svih aspekata rada. To jeste, razlog se razmatra za cilj: pojedinac je u stanju da ulaže napore u skladu sa veličinom i važnošću cilja. 

четвртак, 11. јануар 2024.

Šamati 108: AKO TI MENE OSTAVIŠ JEDAN DAN, JA ĆU TEBE OSTAVTI DVA DANA


Ako ti Mene ostaviš jedan dan, Ja ću tebe ostaviti dva dana

Čuo sam 1943. godine u Jerusalimu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Svaki čovjek je udaljen od Stvoritelja svojim kvalitetom primanja. Ali, on je udaljen jednostavno zbog želje za primanjem (zarad sebe) koja je u njemu. Međutim, budući da čovjek ne žudi za duhovnim, već za zadovoljstvima ovog svijeta, njegova udaljenost od Stvoritelja je jedan dan, što znači da je udaljen od Njega samo u jednom aspektu – u tome što je uronjen u želju da primi želje ovog sveta. 

Međutim, kada se čovjek približi Stvoritelju, i odbaci primanje u ovom svijetu, tada se razmatra da je on blizu Stvoritelju. Ali, ukoliko kasnije ne uspije u primanju sledećeg svijeta, on je tada daleko od Stvoritelja jer želi da primi zadovoljstva sledećeg svijeta, i takođe pada u primanje zadovoljstava ovog svijeta. Iz toga slijedi da se on sada udaljio od Stvoritelja dva dana: 1) primanjem zadovoljstava u ovom svijetu, u koji se ponovo vratio i pao i 2) zbog toga što on sada ima želju da primi krunu sledećeg svijeta. To je zbog toga što angažovanjem u Tori i Micvot, on obavezuje Stvoritelja da ga nagradi za njegov rad u Tori i Micvot. 

Proizlazi da je najprije hodao jedan dan i približio se služenju Stvoritelju, a zatim je dva dana išao unazad. Tako, sada čovjek osjeća potrebu za dvije vrste primanja: 1) iz ovog svijeta, 2) iz sledećeg svijeta. Otuda, on je išao u suprotnom smjeru.

Savjet za ovo je da čovjek uvijek treba da ide putem Tore, što znači da daje. Redosljed treba da bude takav da čovjek prvo mora da vodi računa o dvije osnove: 1) izvršavanje Micva, 2) osjećaj zadovoljstva iz Micva. Čovjek treba da vjeruje da Stvoritelj izvlači užitak kada držimo Njegove zapovijesti. 

Iz ovoga proizlazi da čovjek treba da izvršava Micva u praksi, i da vjeruje da Stvoritelj izvlači užitak iz toga što niži drži Njegove Micvot. U ovome nema razlike između velike i male Micva. To jeste, Stvoritelj izvlači užitak čak i iz najmanje akcije koja se izvršava zarad Njega. 

уторак, 9. јануар 2024.

Šamati 105: NEZAKONITO ROĐEN MUDAR ČOVEK PRETHODI OBIČNOM VISOKOM SVEŠTENIKU


Nezakonito rođen mudar učenik prethodi običnom visokom svešteniku  
      
Čuo sam 15. Hešvana, 
1. novembar 1944. godine, u Tel Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Nezakonito rođen mudar učenik prethodi običnom visokom svešteniku.” 

Nezakonito rođen (Mamzer) znači strani bog, onaj koji je okrutan. Ovo se odnosi na onog koji je rođen iz nezakonite veze. Kada čovjek prekrši zabranu okretanja stranim bogovima, to uzrokuje da je on nezakonito rođen. 

Okretanje stranim bogovima znači da se on vezuje uz Sitra Ahra, što je nečisto mjesto. Ovo se naziva „onaj koji dođe na nečisto mjesto, iz toga se rađa kao nezakonito rođen”. 

Gledište posjednika je suprotno gledištu Tore. Otuda postoji spor između ljudi zemlje* i mudrih učenika. I ovdje postoji velika razlika ukoliko se čovjek rađa kao nezakonito rođen (Mamzer). Mudar učenik tvrdi da i to, takođe, dolazi od Stvoritelja, i kaže da formu koju on vidi – nezakonito rođen – uzrokovao je Stvoritelj. Međutim, zli kaže da je to samo strana misao koja mu je došla zbog grijeha, i da njemu ne treba ništa drugo osim da ispravi svoje grijehe. 

*Ljudi zemlje su oni koji se još nalaze u svojim običnim, to jeste egoističnim željama

Međutim, mudar učenik ima snagu da vjeruje da i ovo, to jeste njegova sadašnja forma, postoji da bi on vidio svoju pravu suštinu. U isto vrijeme, on mora da preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa, do tačke potpunog predavanja. 

To znači da i ono što razmatra da je malo važno, toliko da nema ničeg bezvrijednijeg, nižeg i skrivenijeg, on isto tako treba u tom trenutku da pripiše Stvoritelju, da je Stvoritelj stvorio takvu sliku Proviđenja u njemu, što se naziva „strane misli”. I čovjek radi, iznad razuma, na tako maloj stvari kao da ima veliko Daat (znanje) u Keduša. 

четвртак, 4. јануар 2024.

NA MOM KREVETU U NOĆI


Na mom krevetu u noći

Članak broj 23, Tav-Shin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Zohar (Tazrija, stav 1) pita o stihu „Na mom krevetu”: „Rabi Elazar započe: ‘Na mom krevetu u noći tražila sam onoga koga voli moja duša’. I pita: ‘Kaže se ‘Na mom krevetu’, a trebalo je da se kaže: ‘U mom krevetu”. Šta znači ‘Na mom krevetu’? On odgovara: ‘Skup Izrael su govorili pred Stvoriteljem i pitali Njega o izgonu, jer se i ona (Šehina) sa svojom decom nalazi među ostalim nacijama, i leži u prašini. I, zato što leži u drugoj zemlji, koja je nečista, ona je rekla: ‘Tražila sam na mom krevetu, jer ja ležim u izgonu’, a izgon se naziva ‘noći’. Otuda, ‘tražila sam onoga kojeg voli moja duša, ‘da me izbavi odatle’”. 

Znano je da je skup Izrael Malhut, koja sadrži sve duše. Takođe je znano da se svaki čovek razmatra za mali svet, kao što je napisano u svetom Zoharu, da se čovek sastoji od sedamdeset nacija sveta. To korespondira sa sedam Sefirot, gde se svaka Sefira sastoji od deset, što su sedamdeset razabiranja. One (nacije sveta) su suprotne od Keduša, i postoji sedam Sefirot Keduša i postoji sedamdeset nacija, i čovek se sastoji od svih njih. To znači da svaka nacija ima posebnu želju koja se odnosi na nju. Čovek se sastoji od svih sedamdeset želja koje postoje u sedamdeset nacija. 

Unutar čoveka postoji i Izrael, što je njegovo ja. Takođe, to se naziva „tačka u srcu”, što je tamna tačka. To znači da Izrael u njoj ne iluminira, i ona se razmatra za Ahoraim (zadnja strana). A razlog tome je taj što je ona u izgonu pod upravom sedamdeset nacija koje su u čoveku. 

One (nacije sveta) imaju snagu da upravljaju Izraelom unutar čoveka kroz pitanja koja postavljaju Izraelu kada čovek hoće da radi nešto za Stvoritelja, a što se naziva Jašar-El (direktno ka Stvoritelju). U to vreme one uzrokuju da pojedinac razume da nije vredno da radi izuzev kada radi jedino za sebe. A kada je reč o davanju, nacije sveta pitaju „Šta”, „Šta je ovaj rad za tebe”, a mi učimo da je ovo pitanje – pitanje zlog. I, ukoliko pojedinac hoće da nadiđe ovaj argument, tada dolazi pitanje Faraona, koji kaže: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas”? 

четвртак, 28. децембар 2023.

CELA TORA JE JEDNO SVETO IME


Cela Tora je Jedno Sveto Ime

Članak broj 22, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Šmini, stav 1): „Rabi Jicak otvori: ‛Cela Tora je Jedno Sveto Ime Stvoritelja, i svet je stvoren Torom’, koja je bila Njegov alat za stvaranje sveta”. Napisano je tamo u drugom stavu: „Čovek je stvoren Torom, kao što je napisano: ‘I Bog reče: ‛Načinimo čoveka …’ Napisano je u množini. Rekao joj je: ‛Ti i Ja ćemo ga uspostaviti u svetu’’. Rabi Hija je rekao: ‛I pisana Tora, što je ZA, i usmena Tora, što je Malhut, uspostavili su čoveka”’. 

Ovde vidimo tri stvari: 1) cela Tora jeste Jedno Sveto Ime; 2) svet je stvoren Torom; 3) čovek je stvoren Torom.

Naši mudraci su rekli o Berešit (u početku) da to dolazi otuda što je Tora nazvana Rešit (početak), i zbog toga što su Izrael nazvani Rešit, jer je stvaranje svetova bilo u cilju da se čini dobro Njegovim stvorenjima, to jeste dušama, da bi duše primile užitak i zadovoljstvo. Sledi da od Stvoritelja dolazi davanje, i šta onda nedostaje stvorenjima da bi primila? I mi učimo da stvorenja treba da postignu jednakost forme, tako ona moraju da postignu Kli koja se naziva „želja za davanjem”. 

Ali, s obzirom na to da po prirodi mi nemamo želju za davanjem, nama je potrebno nešto da nam dâ ovu silu nazvanu „želja za davanjem”. Ta sila, koju niži prima da bi bio u mogućnosti da daje, postoji u Tori, jer „Svetlost u njoj ga reformiše”. Sledi da kao što Rešit (početak) jeste Izrael, nama je isto tako potrebna Tora da bismo primili užitak i zadovoljstvo. Zbog toga se Tora takođe naziva Rešit (početak), jer jedno ne ide bez drugog. 

Znamo reči Zohara: „Tora, Izrael i Stvoritelj su Jedno”. U skladu sa tim, kroz napor Izraela u Tori oni (Izrael) su nagrađeni Stvoriteljem, to jeste onim što su „Imena Stvoritelja”. 

Sledi da u Tori treba da razaberemo dve stvari: 1) Svetlost Tore, koja dolazi da bi osobu reformisala. Ovo je ispravka Kelim. 2) Postignuće Svetlosti Tore, što su „Sveta Imena” nazvana „otkrivanje Njegove Božanstvenosti Njegovim stvorenjima u ovom svetu” (vidi u eseju Matan Tora „Davanje Tore”). 

Sledi da kada izučavamo Toru, treba da razaberemo dva prethodno pomenuta pitanja: 1) širenje Svetlosti tako da ona za nas načini posude davanja. Nemoguće je postići ove Kelim bez Svetlosti Tore. Zato, šta pojedinac da očekuje? Da bude nagrađen za to što izučava Toru. Njegova jedina želja jeste da postigne ovu Kli, nazvanu „posuda davanja”. To je precizno tada kada on počne rad davanja i ulaže velike napore da sve radi sa namerom da daje.