уторак, 18. јануар 2022.

OZBILJNOST KOD PODUČAVANJA TORI IDOLOPOKLONIKA


Ozbiljnost kod podučavanja Tori idolopoklonika

Članak broj 17, 1986/1987. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli (Hagiga, 13): „Rav Ami je rekao: ‘Reči Tore ne treba da budu date idolopoklonicima’, kao što je napisano: ‘On se nije ophodio tako ni sa jednim drugim narodom; i, što se tiče Njegovih naredbi, oni za njih nisu znali’”. I, u Sanhedrinu (59), Rabi Johanan je rekao: „Idolopoklonici koji se angažuju u Tori podležu kazni smrti”, kao što je napisano: „Mojsije nam je zapovedio Zakon (Tora) kao nasleđe. Mi smo postali naslednici, a ne oni”.

Gemara pita: „Rabi Meir kaže: ‘Kako to? Uostalom, čak i idolopoklonici koji se angažuju u Tori jesu popout visokih sveštenika, kao što je napisano: ‘Ako čovek izvršava njih, živeće kroz njih’. Nije rečeno ‘sveštenici’, ‘Leviti’ ili ‘Izraelci’, već ‘čovek’. To znači da čak i idolopoklonici koji se angažuju u Tori jesu poput visokih sveštenika’”.

Ovo treba da razumemo u skladu sa pravilom da se, u radu, čitava Tora uči unutar jedne  osobe. Zohar kaže da je svaka osoba, sama po sebi, mali svet. To znači da se ona sastoji od svih sedamdeset nacija sveta. Otuda, šta je „Izrael” i šta su „idolopoklonici” unutar same osobe? 

Postoji još jedno pitanje u vezi sa rečima Rabi Meirа, koji dokaze donosi iz stiha: „Ako čovek izvršava njih, živeće kroz njih”. Naposletku, Rabi Šimon kaže: „čovek se naziva Izrael”, i kao dokaz navodi stih: „Ti se nazivaš ‘čovek’, a ne nacije sveta”. Tako, kako onda iz reči „čovek” Rabi Meir donosi dokaze da se reč „čovek” odnosi i na idolopoklonike? Tosfot u Sanhedrinu objašnjava da postoji razlika između dva pojma čovek – „čovek”, i „Čovek”. 

RAŠI tumači da nema poteškoća sa razumevanjem reči Rabi Šimona, koji kaže: „Čovek se naziva Izrael”. To je jednostavno, jer za Rabi Šimona čovek specifično znači Izrael. Isto tako, mi treba da razumemo veliku razliku između Rabi Johanana i Rabi Meira, gde Rabi Johanan kaže: „Idolopoklonici koji se angažuju u Tori podležu kazni smrti”, a prema Rabi Meiru, oni nisu poput nekog običnog od Izraela, već su poput visokog sveštenika. Može li da bude to da će on (idolopoklonik) biti veći nego neki običan od Izraela?

Zohar kaže (Aharei, str 103, i Sulam komentari, stav 289): „Rabi Elazar je pitao Rabi Šimona, svoga oca. Napisano je: ‘On se nije ophodio tako ni sa jednim drugim narodom’. Međutim, trebalo bi da pitamo zašto se kaže ‘... Njegove statute i Njegove zakone Izraelu’ budući da je napisano: ‘On objavljuje Svoju reč Jakovu …’”?

четвртак, 9. децембар 2021.

Šamati br. 15 - ŠTO ZNAČI - DRUGI BOGOVI U RADU


Što znači - drugi bogovi, u radu

Uslušano 24. Ava (3. avgust, 1945. godine) 

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Napisano je: „Nemoj imati drugih bogova osim Mene”. I, Zohar tumači da je potrebno da postoji „kamenje kojim se vaga”. I pita: „Kako se uz pomoć kamenja vaga rad tako da čovjek može da zna svoje stanje na putu Stvoritelja?” I, odgovara da je znano da u vrijeme kada čovjek počne da radi više nego što je navikao, tada njegovo tijelo počinje da se opire i da se svom snagom protivi ovom radu.  

To je zbog toga što je, za tijelo, davanje jaram i teško breme, i tijelo ne može da toleriše ovakav rad. A, suprotstavljanje tijela se u čovjeku manifestuje kroz pojavu stranih misli, to jeste tijelo počinje da postavlja znana pitanja: „Ko?” i „Što?” (ko je taj vaš Stvoritelj? što vam daje taj rad?). I čovjek o tim pitanjima kaže da sva ona dolaze od strane nečistih sila (Sitra Ahra), i to zbog toga da bi ga omela u radu.

Ukoliko čovjek kaže da ta pitanja dolaze od Sitra Ahra, tada on krši ono što je napisano: „Nemoj imati drugih bogova osim Mene”. 

To je zbog toga što je čovjek obavezan da vjeruje da ta pitanja dolaze od svete Šehina, zato što „Nema ništa osim Njega”. Sveta Šehina otkriva čovjeku njegovo istinsko stanje, tako što mu ukazuje na to da li on ide putem Stvoritelja ili ne. I time što mu šalje pitanja koja se nazivaju strane misli, ona (Šehina) vidi kako čovjek gleda na ta pitanja. I, čovjek mora sve ovo da razumije – svoje istinsko stanje u radu – da bi znao što da radi. 

Ovo je poput priče o tome da je jedan čovjek htio da sazna koliko njegov prijatelj njega voli. Naravno, kada su licem u lice, prijatelj će, zbog stida, sakriti ono što stvarno misli. Zbog toga je ovaj čovjek rekao nekome da pred prijateljem govori loše o njemu da bi saznao kakva je prijateljeva reakcija kada on nije prisutan. I tada čovjek može da zna istinu o tome koliko njegov prijatelj njega voli. 

I pouka je da, kada sveta Šehina pokazuje čovjeku svoje lice, to jeste kada Stvoritelj čovjeku daje životnost i radost, tada se čovjek, dok je u takvom stanju, stidi da kaže što misli o radu davanja i o tome da ne primi ništa za sebe. A, kada čovjek nije pred licem Šehina, to jeste kada se životnost i radost ohlade, što je test za „ne pred Njenim licem”, tada čovjek može da vidi svoje istinsko stanje u odnosu na davanje. 

уторак, 7. децембар 2021.

ŠTA JE MATERIJA KLEVETE I PROTIV KOGA JE ONA?


Šta je materija klevete i protiv koga je ona?

Članak broj 10, 1986-1987. godina


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (Mecora*, deo 2, i u Sulam komentari, stav 4): „Dođi i vidi, klevetom koju je zmija rekla ženi, ona je uzrokovala da žena i Adam budu osuđeni na smrt, oni i čitav svet. Napisano je o kleveti: ’I, njihov jezik, oštar mač’. Iz tog razloga, ’Čuvaj se mača’, što znači klevete. ‘Gnev donosi kazne mača’. Šta je ‘Gnev donosi kazne mača’? To je mač Stvoritelja, kao što učimo da Stvoritelj ima mač kojim On sudi zle. Napisano je o tome: ‘Gospod ima mač pun krvi’, ‘I, Moj mač će jesti meso’, što je Malhut sa strane Din [sud] u njoj. Otuda: ‘Čuvaj se mača, jer gnev donosi kazne mača da biste mogli da znate da postoji sud’.
*Mecora (hebr: onaj koji je oboleo), je 28. nedeljna porcija Tore, nalazi se u Trećoj knjizi Mojsijevoj – Knjizi levitskoj), Mecora - gubavac

Piše Din, ali znači: ‘Da biste mogli da znate da je tako suđeno’, da za bilo koga ko nosi mač na svom jeziku, kko govori klevetu, mač koji proždire sve spreman je za njega, to jeste Malhut u formi – Din u njoj. Napisano je o tome: ‘Ovo će biti zakon gubavca’. Malhut, koja se naziva ‘To’, sudi gubavca zbog klevete, jer nevolje dolaze zbog klevete”. Toliko iz reči Zohara.

 

Ovo treba da se razume, jer Zohar kaže da je i za bilo koga ko nosi mač na svom jeziku, znači ko govori klevetu, mač koji proždire sve spreman za njega, što je Malhut u formi – Din u njoj. I, mi to učimo iz onoga što je napisano o zmiji, da je ona ženi govorila klevetu, međutim, ta se kleveta odnosila na Stvoritelja. I, kako onda to može da posluži kao dokaz da je to, ukoliko je u pitanju odnos između pojedinca i njegovog prijatelja, nešto toliko ozbiljno da uzrokuje smrt, kao što je o stihu: „I, njihov jezik, oštar mač” objašnjeno da stih govori o kleveti između pojedinca i njegovog prijatelja?

 

Drugim rečima, postoji ista mera i žestina greha klevete kada je ona između pojedinca i njegovog prijatelja kao što je to i sa klevetom koja je između pojedinca i Stvoritelja. Da li je moguće da će onaj koji izgovori klevetu o svom prijatelju biti sličan onom koji izgovori klevetu o Stvoritelju? Kada se izgovara kleveta o Stvoritelju, možemo da razumemo da to uzrokuje smrt, jer izgovaranjem klevete o Stvoritelju pojedinac biva odvojen od Stvoritelja. I, iz tog razloga, budući da je on odvojen od Života Živih, razmatra se da je mrtav. Ali, zašto bi uzrokovalo smrt to kada postoji kleveta između osobe i njenog prijatelja?

 

Zohar kaže da nevolje dolaze zbog klevete. Naši mudraci su rekli (Arahin, 15b): „Na zapadu oni kažu: Govor o trećem ubija troje: ubija onog koji govori, onog koji prima i onog o kojem se govori”. RAŠI tumači da je „Govor o trećem” tračarenje, i to je ono što je treće između pojedinca i njegovog prijatelja, kada se otkrivaju tajne između ljudi. Isto tako, Rabi Johanan je u ime Rabija Josija Ben Zimre rekao: „Svako ko govori klevetu, to je kao da poriče načelo”. I, Rav Hasda je rekao: „Gospodin Ukva je rekao: ‘Za svakoga ko govori klevetu, Stvoritelj kaže: ‘Ja i on ne možemo da obitavamo u (istom) svetu’’”.

 

петак, 12. новембар 2021.

Šamati br. 14 - ŠTA JE VELIČINA STVORITELJA

 
Šta je veličina Stvoritelja

Uslušano 1948. godine

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Veličina (Uzvišenost) Stvoritelja, Romemut znači to da čovjek mora da moli Stvoritelja da mu dâ snagu da ide vjerom iznad razuma. Postoje dva objašnjenja za veličinu Stvoritelja:


  1. Čovjek ne treba da teži da se ispuni znanjem, što je razum, kojim može da odgovori na svoja pitanja. Umjesto toga, čovjek treba da ima želju da to umjesto njega uradi Stvoritelj. I, to se naziva Romemut (Veličina) Stvoritelja, jer sva mudrost dolazi od Gore a ne od čovjeka, znači da čovjek ne može da odgovori na sopstvena pitanja. 

Jer, svaki odgovor koji čovjek može sam da dâ razmatra se za odgovor spoljašnjeg uma. Drugim riječima, želja za primanjem za sebe razumije da je vrijedno izvršavati Toru i Micvot. Međutim, ukoliko čovjeka na rad primorava vjera iznad razuma, to se naziva „suprotno želji za primanjem za sebe”.

 

  1. Veličina Stvoritelja znači to da je čovjeku potrebno da Stvoritelj ispuni njegove želje. 

I, zbog toga:


  1. Čovjek mora da ide vjerom iznad razuma i tada vidi da je prazan što za posljedicu ima to da on osjeća da mu je Stvoritelj neophodan.
  1. Jedino Stvoritelj može čovjeku da dâ snagu  da ide vjerom iznad razuma. 

To jeste, ono što Stvoritelj daje naziva se „Romemut Stvoritelja.

Link - What Is the Greatness of the Creator

четвртак, 11. новембар 2021.

Šamati br. 13 - MATERIJA RIMON - NAR


Materija Rimon - Nar

Uslušano tokom obroka druge večeri na Roš HaŠana (15. septembar, 1947. godine)

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Bal HaSulam je govorio da Nar (Rimon) ukazuje na ono što su naši mudraci rekli: „čak i vaši prazni (Reikateikh), čak i grešnici, ispunjeni su sa Micvot  poput ‘nara’, kao što je nar (Rimon) ispunjen zrnima”. I on kaže da Rimon (nar) dolazi od riječi Romemut, što je „vjera iznad razuma”. Ovo je značenje za: „čak i oni prazni među vama ispunjeni su sa Micvot…”. A mjera ispunjenosti odgovara stepenu u kojem se može ići iznad razuma, i to se naziva Romemut (veličina). A praznina se odnosi na mjesto na kojem nema postojanja. Kao što je napisano: „Zemlja okačena ni o šta”.*

*Komentar rava Lajtmana: …na praznini gradimo svoju duhovnost, i to se naziva zemlja okačena ni o šta. To znači da je duhovno tlo izgrađeno na praznini, na kojoj se ne može ništa temeljiti, već se tlo može izgraditi na sili Bina, sili Emuna (vjere), sili davanja.

I, šta je mjera ispunjenja praznog mjesta? Odgovor je da je ta mjera u skladu sa tim koliko čovjek sebe uzdigne iznad razuma. 

To znači da praznina treba da bude ispunjena uzvišenošću, vjerom iznad razuma. I, čovjek od Stvoritelja treba da traži da mu On za ovo dâ snagu. To znači da sva ova praznina nije stvorena da bi se čovjek osjetio praznim, već da bi on mogao da se ispuni veličinom Stvoritelja, to jeste da  sve prihvati vjerom iznad razuma.

I, to je značenje za: I učinio je Stvoritelj tako da bi čovjek imao trepet pred Njim. 

To znači da sve misli praznine koje dolaze čovjeku, njemu dolaze zarad toga da bi on imao potrebu da preuzme na sebe vjeru iznad razuma. No, za to je potrebna pomoć Stvoritelja, i čovjek mora od Stvoritelja da traži da mu On dâ snagu da ide vjerom iznad razuma. 

I, precizno tada čovjeku je neophodna pomoć Stvoritelja jer njegov spoljašnji um uzrokuje da on razumije suprotno. I, otuda za čovjeka nema drugog savjeta već da moli Stvoritelja da mu On pomogne. 

среда, 10. новембар 2021.

Šamati br. 12 - ONO ŠTO JE GLAVNO U RADU ČOVJEKA


Ono što je glavno u radu čovjeka

Uslušano tokom objeda drugog dana Roš HaŠana 16. septembar 1947. godine

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Ono što je glavno u radu čovjeka jeste da on dođe do toga da osjeti okus iz davanja zadovoljenja Stvoritelju. Jer, sve što čovjek radi da bi zadovoljio sebe udaljava ga od Stvoritelja usljed razlike u formi. Ali, ukoliko on izvršava neku akciju, čak i najmanju, i ukoliko je to zarad Stvoritelja, tada se to svakako razmatra da on izvršava Micva.

Otuda, ono glavno jeste to da čovjek treba da nastoji da postigne silu koja će mu omogućiti da osjeti okus davanja. A, zarad toga on mora da umanji silu koja uzrokuje to da osjeća okus dok prima za sebe. I on će tada, korak po korak, postići okus davanja.

Link - The Essence of One’s Work


уторак, 9. новембар 2021.

Šamati br. 11 - RADUJTE SE UZ TREPET

 
Radujte se uz trepet*

*Psalmi 2:11 „Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom”. 

Uslušano 1948. godine 

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Radost je manifestacija ljubavi, a ljubav je suština postojanja. 

Kada čovjek sebi sagradi kuću i na zidovima te kuće ne ostavi nikakve otvore, to znači da on u tu kuću ne može da uđe jer na zidovima kuće nema otvora kroz koje bi se moglo ući. I zato, neophodno je načiniti otvore kroz koje će čovjek ući u kuću. 

Otuda, tamo gdje postoji ljubav nužno je da postoji i strah (trepet), jer strah jeste praznina (nedostatak/Hisaron).

To jeste, čovjek je dužan da probudi u sebi strah od toga da neće moći da postigne namjeru da daje. I, samo kada su oba zajedno, i ljubav i trepet, tada postoji cjelovitost.

U suprotnom, jedno želi da uništi drugo. Zato je potrebno da se čovjek trudi da ima oba istovremeno. Ovo je značenje za to da su neophodni i ljubav i strah. Ljubav se naziva postojanje, a strah se naziva praznina (nedostatak/Hisaron). I, samo oba zajedno daju cjelovitost. Ovo se naziva „dvije noge”, jer jedino tada kada čovjek ima dvije noge on može da hoda.

Link - Joy with a Quiver