ŠTA JE, U RADU, NEOSNOVANA MRŽNJA

Šta je, u radu, neosnovana mržnja

Članak broj 24, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli  (Joma, 9b): „Drugi Hram je bio uništen iako su se oni angažovali i u Tori i u Micvot i u milosrđu, zato što je u njemu postojala neosnovana mržnja”. Treba da razumemo to koliko je neosnovana mržnja ozbiljan greh, da su naši mudraci rekli da, iako je tamo bilo i Tore i Micvot i milosrđa, budući da je tamo postojala neosnovana mržnja, nije bilo moguće da Hram bude zaštićen od propasti. Takođe, treba da razumemo zašto je postojala potreba da se uništi Hram, iako su tamo postojale sve tri pomenute stvari. To jeste, ako je tamo postojala neosnovana mržnja, da li tamo tada više nije postojao prostor da se   Hram održi, te je on morao da bude uništen?   

Otuda, moramo da razumemo vezu između neosnovane mržnje i Hrama. Takođe, moramo da razumemo šta to znači da se ovde radi o neosnovanoj mržnji, jer da je tamo postojala osnovana mržnja, ne bi postojala ni tako stroga zabrana, i Hram bi mogao da opstane.

U Tori je napisano (Knjiga Levitska, 19:17): „Ne smeš da mrziš svoga brata u svom srcu”. I to znači, kao što to RAŠBAM tumači „Ako ti nanese zlo”. Ako ti nanese zlo, i dalje ti je zabranjeno da ga mrziš, a tim pre ako je to ni za šta. Ali, ovde  je u pitanju jedna vrsta zabrane. Jer  se ta zabrana odnosila jedino na – ni za šta (na neosnovanu mrznju) i Hram nije imao pravo da postoji i morao je da bude uništen. To jeste, da je tamo postojala mržnja koja je osnovana, Hram ne bi bio uništen. Sav razlog za uništenje Hrama bio je jedino u tome što je mržnja bila ni za šta - neosnovana. Prema tome, treba da  razumemo vezu između neosnovane mržnje i Hrama.

U molitvi „Neka bude volja Tvoja...”, koju izgovaramo pre čitanja Psalma, piše: „Zasluge kralja Davida će (nas) štititi, a Ti ćeš biti trpeljiv sve dok se ne vratimo Tebi sa potpunim pokajanjem pred Tobom i ne nagradiš nas blagom besplatnog dara”.

Treba da razumemo vezu između toga kada tražimo za potpuno pokajanje, da nam ništa ne nedostaje i ne tražimo više ni za šta, i toga kada odmah zatim tražimo: „Daj nam blago besplatnog dara”, što znači da želimo nešto više od potpunog pokajanja. To isto tako može da ukaže i na to da mi hoćemo nagradu za naš rad. Međutim, zbog toga što smo puni grehova i zločina, mi prvo tražimo od Njega da On iskupi naše grehe i hoćemo da se pokajemo. I zato što mi ne zaslužujemo nagradu, mi i ne tražimo nagradu, već od Njega  tražimo: „Daj nam blago besplatnog dara”.

Mi treba ovo da razumemo. Naposletku, mi treba da radimo zarad Stvoritelja, a ne zarad toga da primimo nagradu, ali ipak mi od Njega tražimo da nas nagradi. Otuda, mi ne možemo da kažemo: „Nagradi nas”, budući da mi to ne zaslužujemo jer smo grešnici. Otuda mi hoćemo besplatan dar. U skladu sa tim, kako je dopušteno to da mi od Njega tražimo da nam On dâ besplatan dar? Uostalom, nama ne treba ništa za sebe, nego jedino zarad Stvoritelja. Tako, zašto mi tražimo od Njega da nam dâ „blago besplatnog dara”? Da li to znači da je primanje za sebe dopušteno? 

Međutim, mi učimo da esencija našeg rada proizlazi iz toga što je Stvoritelj stvorio Kli za primanje užitka i zadovoljstva, koja se naziva „želja za primanjem za sebe”, što znači da bez žudnje ne možemo da uživamo ni u čemu, jer takva je naša priroda, i iz tog razloga se genuina Kli koja može da uživa naziva „želja za primanjem užitka”.

Međutim, nakon toga je usledila ispravka koja se naziva „jednakost forme”, koja je u tome da pojedinac ne koristi želju za primanjem za sebe, osim u onoj meri u kojoj može da teži davanju. Drugim rečima, Stvoritelj je stvorio svet koji se naziva „želja za primanjem užitka”, a razmatra se da je ta želja stvorena kao „postojanje iz nepostojanja”, budući da je želja za davanjem koja postoji u Njemu stvorila nešto novo. 

A da bismo izbegli kvalitet srama, mi treba sami da načinimo želju za davanjem, kakvu Stvoritelj ima, i zbog koje je On i stvorio želju za primanjem. Ali, budući da je želja za davanjem protiv naše prirode, mi tražimo od Njega da nama, isto kao što je dao želju za primanjem, sada dȃ želju za davanjem kakvu On ima, i zbog koje je On i stvorio u nama želju za primanjem, jer mi nemamo snagu da idemo protiv prirode, ali Stvoritelj, koji nam je dao ovu prirodu, može da nam dȃ i drugu prirodu. To jeste, samo On može da učini to da mi možemo da koristimo posude davanja.

Ovime treba da tumačimo da kada tražimo od Stvoritelja: „Daj mi blago besplatnog dara”, to znači da je volja Stvoritelja, koji je stvorio svet, i bila to da nam On dȃ besplatan dar, jer kome je On bio dužan? Takođe, i mi od Njega tražimo to da nam dȃ blago koje se naziva „besplatan dar”, što znači da ćemo i mi imati tu snagu da sveti rad radimo besplatno, što se naziva „ne zarad primanja nagrade”. 

Time ćemo razumeti ono što smo pitali o povezanosti između toga što tražimo i toga što kažemo: „Ti budi trpeljiv sa nama  sve dok se Tebi ne vratimo sa potpunim pokajanjem pred Tobom”, i onda tražimo od Njega da nam dȃ i blago besplatnog dara. Mi ovde počinjemo tako što tražimo za pokajanje, što je sve što nam nedostaje, i odmah nakon toga kažemo: „Daj nam...”. Pokajanje znači da hoćemo da se vratimo korenu, kao što je o tome napisano, „Pokajanje znači da se ‘Hej  vraća u Vav’”. To znači da će se Hej, koje se naziva Malhut, što je primanje, vratiti u Vav, što je „davanje”. 

Time što hoćemo da radimo tako da to bude zarad davanja, mi uzrokujemo da koren duše svakoga od nas, a to je Malhut, bude potpuno u cilju davanja. Sledi da pokajanje, za koje tražimo, jeste zbog toga što hoćemo da radimo jedino da bismo davali, i nakon toga odmah kažemo: „Daj!”, što znači da mi tražimo: „Daj mi blago besplatnog dara”.  

Prema onome što smo prethodno objasnili, traženje za „blago besplatnog dara” je objašnjenje za pokajanje, to jeste kakvo je to pokajanje za koje tražimo. Ovo ćemo sada objasniti. Mi hoćemo da nam Ti daš želju za davanjem, koja se  naziva „blago besplatnog dara”, to jeste, tu želju sa kojom si Ti stvorio svet, koja se naziva „Njegova volja da čini dobro Njegovim stvorenjima”, ne tražeći ništa zauzvrat, već samo besplatno, jer je znano da je stvaranje sveta bilo „Tvoje milosrđe (davanje bez traženja nadoknade)”. I zato, Ti daj i nama  takvu želju. 

Sledi da traženje da nam se dȃ „blago besplatnog dara” objašnjava kakvo pokajanje hoćemo, kao što je napisano u Zoharu: „pokajanje znači da se Hej vraća u Vav”. Sada možemo da razumemo o onome što smo pitali, o tome šta su naši mudraci rekli: Drugi Hram je uništen iako su tamo postojali i Tora i Micvot i milosrđe. Ipak, pošto je tamo postojala neosnovana mržnja, Hram nije mogao da postoji, a Tora i Micvot i milosrđe nisu imali snagu da spasu Hram od rušenja. 

Objasnili smo da „besplatan dar” znači da su nam potrebne Kelim u kojima može da postoji Keduša. U suprotnom, Keduša mora da ode zato što ne postoji jednakost forme između Svetlosti i Kli. Keduša znači davanje. Ukoliko Kli radi zarad primanja, Svetlost mora da ode. Iz ovog razloga mi tražimo: „Daj nam blago besplatnog dara”. 

Budući da je u Drugom Hramu postojala neosnovana mržnja (mrznja ni za šta) što znači da su oni mrzeli svojstvo „besplatno”, to da rade besplatno (da rade ni za šta), bez ikakve nagrade, otuda, iako su se angažovali u Tori i Micvot i milosrđu, zato što im cilj nije bio da daju, nije ni postojao prostor u kojem bi se Keduša smestila, zbog suprotnosti forme između njih. Zato je Hram morao da bude srušen.  

Redosled rada je takav da su nam potrebni Tora i Micvot i milosrđe da nam daju snagu da možemo da radimo besplatno, što je samo sredstvo za postizanje cilja. A, cilj je da postignemo Dvekut uz Stvoritelja, što je jednakost forme, kao što je napisano: „I prionuti uz Njega”. To je kao što su naši mudraci rekli: „Kao što je On milostiv, i ti si milostiv”.

Tako, 613 Micvot  su sredstvo kojim se postiže Dvekut, a Zohar ih naziva „613 saveta”. To je kao što je napisano (Uvod u Knjigu Zohar, Ogledala Sulama, stav 1), „Zohar, Micvot u Tori naziva imenom Pekudin (depoziti). Međutim, one se takođe nazivaju i ‘613 Eitin (saveti)‘. Razlika između njih dolazi iz toga što u svemu postoji Panim (prednji) i Ahor (zadnji). Priprema za nešto naziva se Ahor, a postignuće toga se naziva Panim. Kada Toru i Micvot  izvršavamo kao „izvršavanje Njegove reči”, pre nego što smo nagrađeni time da čujemo, Micvot se nazivaju ‘613 saveta’ i razmatraju se za Ahor. Kada smo nagrađeni time da čujemo Njegove reči, 613 Micvot  postaju Pekudin, od reči ‘depozit‘ (Pikadon), budući da postoji 613 Micvot i za svaku od Micva postoji specifična Svetlost odgovarajuća za tu Micva”(Micva odeva tu Svetlost koja je u njoj specifično deponovana). 

Kroz prethodno navedeno, objašnjeno nam je to da je redosled rada tokom pripreme takav da mi treba da izvršavamo Toru i Micvot. To je savet kojim možemo postići Dvekut, koji se naziva „jednakost  forme”. Jedino nakon toga, kada oni imaju Kelim koje mogu da prime Višu Svetlost, 613 Micvot  postaju depoziti  koji su nagrađeni svim Svetlostima namenjenim za svaku od Micva posebno, u skladu sa njenom esencijom.

Budući da je postojala neosnovana mržnja, kada su oni mrzeli besplatan rad, rad bez nagrade, što znači da oni nisu imali potrebu za tim da rade bez toga da prime nagradu, već su Tora i Micvot i milosrđe bili zarad toga da dobiju nagradu, otuda ovaj rad se naziva „Ako on nije nagrađen, (Tora) za njega postaje napitak smrti”. Zbog toga, izvršavanje Tore i Micvot i milosrđa tokom Drugog Hrama nije moglo da spreči rušenje Hrama, jer da bi se održala Keduša postoji potreba za posudama davanja. Budući da ih oni nisu imali, Hram je uništen.

Sledi da iako se čovek rađa uz Kli koju mu je dao Stvoritelj, koja se naziva „želja za primanje za sebe”, sav rad čoveka i dobit pripadaju primaocu, i niko nema pravo na ono što je čovek stekao. Drugim rečima, i čovek i posedovanje pripadaju samom primaocu.

To je kao što Baal HaSulam kaže (Uvod u Knjigu Zohar, stav 11): „Jer se telo, što je želja za primanjem za sebe, širi iz korena u Misli  stvaranja, prolazi kroz sistem svetova Tuma'a, i prvih trinaest godina ostaje zarobljeno u sistemu”. 

Sledi da zaista sve pripada primaocu. U tom slučaju, kao što je rečeno: „Znajte da nakon trinaest godina, iako je do sada sve pripadalo vama, od sada vi i svi vaši posedi koje vidite treba da budu predati na upravu Stvoritelju, a za vas nema ništa. Drugim rečima, do sada ste bili džentili, a od sada sve što ste imali biće preneto u posed Izraela”.

Ali, šta su „posedovanja Izraela”? To su posedovanja pod upravom Stvoritelja, što se naziva Jašar-El (pravo ka Stvoritelju). To znači da sve što Izrael poseduju ulazi pod jedan autoritet. Sledi da se sve što je bilo pod upravom primaoca, svi detalji koji se zajedno nazivaju „nacije sveta”, sada potražuje, i kaže im se, u vezi sa svim što im je pripadalo, da onaj koji prima za sebe (primalac) mora da se odrekne svega što ima i da to prenese u posed Izraela. 

A šta je „posedovanje Izraela”? Kao što je prethodno rečeno, Izrael su pod  upravom Stvoritelja, jer oni nemaju vlastitu upravu, jer oni hoće da se ponište pred Stvoriteljem. 

Sada možemo da tumačimo reči RAŠI-ja – njegova tumačenja reči Berešit (u početku): „Rabi Isak je rekao: ’Trebalo je da Tora započne sa: ‘Ovaj mesec je za vas ...’ što je prva Micva koja je Izraelu zapoveđena. Iz kog razloga je započeto sa Berešit? To je zbog toga što: ‘On je učinio tako da Njegov narod zna snagu Njegovih dela, dajući im posedovanja nacija sveta’. Tako da ako im idolopoklonici kažu: ‘Vi ste razbojnici, jer ste porobili sedam nacija’, oni će odgovoriti: 'Čitava Zemlja pripada Stvoritelju. On je nju stvorio i On je nju dao onima koji su bili po Njegovoj volji. Po Njegovoj volji, On je posedovanja dao njima (nacije sveta) i po Njegovoj volji, On je od njih to uzeo i dao nama”. 

Treba da razumemo čemu nas ovo uči, u radu. Ovo ćemo jednostavno razumeti iz onoga što smo već objasnili. Stvoritelj je stvorio svet sa ciljem da čini dobro Njegovim stvorenjima, a to je da onaj koji prima zarad sebe uživa. Da bi se postigao Dvekut uz Stvoritelja, što se naziva „jednakost forme”, načinjena je ispravka tako da se ne radi zarad primanja za sebe, već zarad Stvoritelja, što se naziva „zarad davanja”. 

Znano je da se „zarad davanja“ odnosi na „Izrael”, a „zarad primanja za sebe“ na „nacije sveta”. Budući da postoji sedam kvaliteta Keduša, koji su HGT NHYM, postoji i sedam loših kvaliteta – Klipot, koji se nazivaju „sedam nacija”. Sve mora da bude oduzeto iz njihove uprave i preneto Izraelu, što znači da će posednici ovih sedam kvaliteta biti Izrael, a ne nacije sveta, što je sedam nacija koje se odnose na sedam Klipot. 

Kao što Baal HaSulam kaže (u Uvodu): „Do trinaeste godine čovek je pod upravom Klipot. To je vreme koje se naziva ’obožavanje idola‘ i nakon toga, čovek mora da izađe iz takve uprave, uprave Klipot, i da uđe u Keduša, što se naziva ’Izrael‘”. U to vreme, Klipot dolazi čoveku sa argumentom: „Ali, Stvoritelj je stvorio nas, znači želju za primanjem za sebe, i vas je stavio pod našu upravu, i zašto nakon trinaest godina vi hoćete da izađete iz naše uprave? Štaviše, vi hoćete da upravljate nama!” Ovo je žalba tela protiv osobe, koja osobi dolazi tada kada ona hoće da prestane da bude idolopoklonik, što se naziva „primanje za sebe”, i da postane Izrael, što je da sve radi zarad davanja Stvoritelju. 

Napisano je: „Vi ste razbojnici jer ste porobili sedam nacija". Oni (Izrael) su odgovorili: „Čitava zemlja pripada Stvoritelju”, što znači da je On vlasnik sveta. To jeste, Stvoritelj, koji je stvorio svet da bi činio dobro Njegovim stvorenjima, prvo je stvorio primanje zarad sebe da bi taj primalac primio od Njega užitak i zadovoljstvo. Kasnije, da stvorenja ne bi osetila nikakav sram (manu) iz primanja užitka i zadovoljstva, načinjen je Din (sud) i Svetlost je napustila primaoca koji prima zarad sebe. Umesto toga, Svetlost je data primaocu koji prima zarad davanja, a primalac koji prima zarad sebe ostaje u tami, bez Svetlosti. 

Kasnije, nakon stvaranja duša u svetu Tikkun (svet ispravki), odatle su se proširila dva sistema: ABYA od Keduša i ABYA od Tuma'a (nečistoće), i čovek izlazi i rađa se. On je trinaest godina bio pod upravom ABYA od Tuma'a. Nakon toga, snagom Tore i Micvot, on izlazi iz uprave nečistih svetova i sve sa sobom nosi u Keduša. 

To je značenje za prigovor nacija: „Vi ste razbojnici, jer ste porobili sedam nacija”. A, to znači da se nacije sveta u čoveku žale čoveku: „Zašto praviš zbrku? Možeš da vidiš da je Stvoritelj stvorio želju za primanjem za sebe i On sigurno hoće da želja za primanjem uživa u svetu. Zašto ti hoćeš da radiš suprotno znači da uzmeš sve zadovoljstvo iz primanja za sebe i sve to daš ‘Izraelu‘, što se naziva ‘zarad davanja‘? Drugim rečima, ti hoćeš da budeš lopov i kažeš da se Stvoritelj slaže s tim. Da li je to moguće?” 

Na ovo dolazi odgovor da je to kao što je napisano: „Ukradena voda je slatka” (Izreke 9). Oni će biti oslađeni kroz krađu, to je kada se od primaoca za sebe, nazvanih „obožavaoci idola”, što su sedam nacija, oduzme sve. I „oslađeni” znači to da će njihova ispravka biti specifično kroz Izrael, koji uzimaju delove Klipot i uzdižu ih do Keduša. Oni će primiti ispravku jedino kroz krađu, kada misle da se ono što imaju oduzima od njih. 

To je tako zato što oni hoće da prime u svoje Kelim, što znači u Kelim obožavalaca idola, što su sedam nacija. I, oni i primaju, ali to je samo tanka Svetlost u poređenju sa onim što Stvoritelj hoće da dȃ. O tome je napisano: „Činiti dobro Njegovim stvorenjima jeste velikodušno, i to nije sa vrlo tankom Svetlošću”. Ovo im je dato samo da bi opstali sve dok zaista ne prime svu Svetlost koja je namenjena u Misli stvaranja. Zohar kaže da će na kraju svih ispravki: „Anđeo smrti postati sveti anđeo”. Takođe kaže: „SAM je predodređen da postane sveti anđeo”. 

Sledi da specifično kroz krađu, kada nacije sveta kažu: „Vi ste razbojnici”, one primaju oslađenje svaki put kada bilo koji njihov deo biva prenesen do Keduša. Time oni primaju ispravku. To je značenje za: „Ukradena voda je slatka”.

Šta nam ovaj stih govori, u radu? Treba da znamo da do mere do koje možemo da oduzmemo posedovanja Sitra Ahra (druga strana) i Klipot, što su primanja za sebe, u toj meri oslađujemo zlo i ono prima potpunu ispravku. Kada sva razabiranja koja su pala u Klipot uđu u Keduša, tada će biti kraj ispravke i sve će biti kompletirano. 

Link -  What Is Unfounded Hatred in the Work?