GOSPOD JE BLIZU SVIMA KOJI POZIVAJU NJEGA

Gospod je blizu svima koji pozivaju Njega

Članak broj 29, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je (Knjiga Zohar, Hukat, stav 78): „Iz ovoga vidimo da onaj koji želi da pobudi ono što je Gore – u akciji ili reči – ukoliko ta akcija ili reč nisu izvršene na ispravan način, ništa neće pobuditi. Svi ljudi u svetu idu u sinagogu da pobude ono što je Gore, ali malo je onih koji znaju kako da pobude. Stvoritelj je blizu svima onima koji znaju kako da pozovu Njega i kako da ispravno pobude ono što je Gore. Ali ukoliko oni ne znaju kako Njega da pozovu, tada On njima nije blizu, kao što je napisano: ‘Gospod je blizu svima koji Njega pozivaju u istini’. Šta znači ‘u istini’? ‘U istini’ znači da oni znaju kako da ispravno pobude istinu. I, tako je u svemu”. 

Ovo znači da pojedinac koji ne zna kako da pozove Stvoritelja ne treba ni da ide u sinagogu, jer zbog toga što ne zna kako da pozove Stvoritelja, njegova molitva neće biti prihvaćena. Međutim, ovo je samo izgovor, koji nije dovoljno dobar za to da pojedinac ne ode u sinagogu jer ne zna kako da pozove Stvoritelja. Otuda, pojedinac treba da zna šta da radi da bi stekao znanje o tome kako da pozove Stvoritelja i bude blizu Njemu. 

Zohar nam objašnjava ono što treba da znamo i na nama je da se trudimo da dođemo do tog znanja. Zohar kaže da je to znanje ono što je istina, to jeste: „Onaj koji Njega poziva u istini je blizu Njemu”. U skladu sa tim, ukoliko se znanje odnosi na to da pojedinac „Njega poziva u istini”, tada šta nam Zohar ovde daje novo jer kaže – kada je u pitanju Stvoritelj, mora da postoji specifično znanje da se pozove Stvoritelj? I kada stih kaže: „Gospod je blizu svima koji pozivaju Njega”, to znači bez izuzetka, a to je da je On blizu svima, bez izuzetka. Nakon toga stih se završava jednim uslovom, koji se pojavljuje kao izuzetno važan. Koji je to uslov? Taj uslov je – pojedinac treba da „Njega poziva u istini”! Ovo je glavni uslov koji se zahteva od čoveka. 

U  vezi sa ovim izuzetno važnim uslovom koji se zahteva od čoveka, a koji se naziva „istina”, možemo da kažemo da je uobičajeno to da kada neko poziva drugu osobu, i ukoliko druga osoba zna da je poziv lažan, sigurno je da će ona ignorisati taj poziv, jer zna da je poziv lažan, i zato se pretvara da ne čuje.

Tako, koji je glavni uslov koji se naziva „u istini”, a koji se zahteva od čoveka? Sigurno je da, kada je reč o odnosu između čoveka i Stvoritelja, postoje specifični uslovi koji se ne primenjuju na odnos između čoveka i čoveka. Međutim taj uslov, a to je da mi moramo „Njega da pozovemo u istini”, jeste generalno najmanji mogući uslov. Zaista, ovde, ovaj uslov zahteva postojanje posebne namere i ta namera se naziva ‘u istini’. 

Da bismo razumeli značenje istine prethodno treba da se osvrnemo na reči naših mudraca: „Za svakog ko je ponosan, Stvoritelj kaže: ‘On i ja ne možemo da boravimo na istom mestu’”. Treba da pitamo: „Zašto bi Stvoritelj trebalo da brine o tome da li je on ponosan?” Ukoliko na primer neka osoba uđe u kokošinjac i vidi da se jedan petao ponosno šepuri nad drugim, da li ta osoba time treba da bude impresionirana? Baal HaSulam je rekao da Stvoritelj voli istinu i ne toleriše laž, kao što je napisano: „Onaj koji govori laži neće biti pred Mojim očima”. 

Stvoritelj je stvorio čoveka sa željom za primanjem, što je samoljublje koje postoji u njemu. To je izvor svih zlih požuda koje postoje u svetu, to jeste krađa, ubistava i ratova, i sve ovo proizlazi iz čovekove želje za primanjem. Sledi da je Stvoritelj stvorio čoveka tako da on bude u krajnjoj niskosti, a čovek se ponosi, što znači da kaže da on nije poput drugih. Sledi da on laže, a istina ne toleriše laž. 

U skladu sa prethodno rečenim, kada pojedinac dođe u sinagogu i traži Stvoritelju da On čuje njegovu molitvu jer on zaslužuje da Stvoritelj čuje njegovu molitvu, i traži da se njemu dâ jer on to zaslužuje, i traži da mu Stvoritelj dâ i više nego što daje drugima čak i kada je u pitanju duhovno, tada je taj pojedinac daleko od Stvoritelja, jer je laž daleko od istine. Zbog toga, budući da on Stvoritelja poziva lažno, razmatra se da on ne zna kako da pozove Stvoritelja. Ovo se isto tako naziva „daleko”, i ne „blizu”, u skladu sa duhovnim zakonom da „’blizu’ znači jednakost forme, a ‘daleko’ znači nejednakost forme”. 

Kada pojedinac Stvoritelja poziva lažno, razmatra se da on ne zna kako da pozove Stvoritelja, budući da on tada nije blizu Stvoritelju, jer nema veće nejednakosti forme od one između istine i laži. Ovde Stvoritelj nije blizu pojedincu zbog toga što kada pojedinac moli on laže time što veruje da ima više vrlina od drugih, i to je razlog iz kojeg on hoće da mu Stvoritelj pomogne, a zapravo on ne vidi svoje greške u sebi, već ih vidi kao greške drugih. 

Zaista, to je kao što su naši mudraci rekli (Kidušin 70): „Svako ko drugome nalazi manu … , i sam ima manu i ne govori … u slavu drugih. I, Šmuel je rekao: ‘on drugog diskvalifikuje sopstvenom manom’”. I, postoje ljudi koji uvek gledaju na druge. Tako, na primer kada neko drugi uči ili moli na način kako osoba vidi i razume da treba da se uči ili moli, tada ta osoba vidi da je taj drugi u redu. Ili, na primer, kada osoba ne vidi neku svoju manu, ona tada tu manu vidi u drugome. 

Ovo je slično onome što je Baal HaSulam rekao, da među zavidnima postoji običaj da nekog ko je pedantniji od drugih (u izvršavanju zapovesti) nazivaju „frumer” (pogrdan izraz: previše pobožan), što znači ekstreman. Tako, stav je zavidnih da nema svrhe pominjati tu osobu, i štetno je da se čak i misli o njoj. I, ukoliko je neka osoba manje posvećena od drugih, kaže se da je neozbiljna i da je treba bojkotovati, čak proterati, da ne bi kvarila druge.

Osoba koja, zbog toga što misli da ima vrline, moli Stvoritelja da je On približi, daleko je od Stvoritelja, to jeste ona je u nejednakosti forme sa Stvoriteljem, budući da je kvalitet Stvoritelja istina, a kvalitet te osobe je laž. Otuda, razmatra se da je tada Stvoritelj daleko od nje, i zato je ne čuje.

Treba da pitamo: „Ukoliko je ‘čitava zemlja puna Njegove slave’, šta znači to da je Stvoritelj daleko od čoveka?” To je kao kada je neka osoba daleko od druge i ne čuje njen glas. Tako, znano je da u duhovnom, mera udaljenosti ili blizine zavisi od jednakosti ili nejednakosti forme. 

Međutim, šta ukoliko pojedinac dođe da moli Stvoritelja i kaže Njemu: „Ti moraš da pomogneš meni više nego drugima, jer drugima Tvoja pomoć nije toliko potrebna, zbog toga što su oni ispravniji od mene, nisu toliko uronjeni u samoljublje kao ja, i imaju bolju samodisciplinu od mene. I, ja vidim da je Tvoja pomoć meni potrebna više nego drugima, jer ja osećam svoju niskost, i to da sam udaljeniji od Tebe više nego svi drugi. I, ja sam došao da osetim ono što je napisano: ‘Osim Tebe mi nemamo drugog Kralja da nas iskupi i izbavi’”. 

Sledi da je ovakav argument pojedinca istinit, i Stvoritelj prihvata takav argument zato što je istinit. O tome je rečeno: „Ja sam Gospod, koji boravi sa njima usred njihove nečistote”. To jeste, iako su oni uronjeni u samoljublje, što je izvor nečistote, tada kada oni daju istinit argument, Stvoritelj je blizu njima, jer istina uz istinu znači jednakost forme, i jednakost forme se naziva „blizu”. 

Iz prethodno rečenog mi ćemo razumeti reči svetog Zohara, koje ukazuju na to da pojedinac koji ne zna kako da pozove Stvoritelja ne treba ni da ide u sinagogu, jer zbog toga što ne zna kako da pozove Stvoritelja, njegova molitva neće biti prihvaćena. To je tako jer Stvoritelj neće čuti njegov glas zato što je on daleko od Stvoritelja, budući da ne zna kako Njega da pozove. I ovo je suprotno onome što je rečeno u stihu: „Gospod je visoko, i niski će videti” (Psalmi 138). I, šta znači – „niski”? To je onaj koji ne zna ništa, čak ni to kako da pozove Stvoritelja; a on će videti, takođe. 

Iz prethodno navedenog možemo da razumemo to da pojedincu nije potrebno ništa da zna osim istine o svom duhovnom stanju: da on ne zna ništa mudro i da nema nikakve savete koji bi mu pomogli, i da se on nalazi u najgorem mogućem stanju koje može da postoji u svetu. I, ukoliko mu Stvoritelj ne pomogne on je izgubljen. I jedino što on treba da zna jeste to da ne zna ništa i da je najniži od svih. Ukoliko on to ne oseća već misli da postoje gori ljudi od njega, on je tada u laži i već je udaljen od Stvoritelja. 

Odavde, mi ćemo razumeti o onome što smo pitali u drugom pitanju: šta pojedinac mora da uradi da bi znao kako da pozove Stvoritelja i bude blizu Njemu? Šta on treba da nauči da bi to znao? Kada je pojedinac u tom stanju, njemu se kaže da on ne treba da nauči ništa posebno, već jedino da pokušava da ide putem istine, i tada će imati za šta da moli, a to znači da on treba da moli za neophodnost, a ne za luksuz. Napisano je (Psalmi, 33): „Pogledaj, oko Stvoritelja je na onima koji se boje Njega, na onima koji se nadaju Njegovoj milosti, da On njihove duše izbavi iz smrti i da ih sačuva žive u vreme gladi”, to jeste da im On da osećaj nedostatka duhovnog života.

Ovime možemo da tumačimo stih: „Gospod je blizu svima koji pozivaju Njega” i tu nema izuzetka. I, uslov koji se navodi: „svima koji pozivaju Njega u istini” ne razmatra se za poseban uslov. Vidimo da čak i među decom, ukoliko jedno dete poziva drugo, i ovo drugo dete zna da je poziv lažan, ono se neće odazvati. Ali ovde, kada je u pitanju Stvoritelj, treba da znamo na šta se odnosi koncept – istina. Budući da pojedinac ne može da vidi istinu, njemu je teško da sam zna koje je njegovo istinsko stanje a koje njegovo stanje jeste lažno. Otuda, on se oslanja na učitelja, na to da ga učitelj vodi i da mu ukaže šta je to što mu nedostaje, ili čega ima previše što ga ometa da postigne istinu. 

O ovome se kaže: „Tražite Gospoda dok je prisutan; pozovite Njega do

k je blizu”. Sigurno, mi Stvoritelja otkrivamo kada je blizu. Ali gde je to mesto koje se naziva „blizu”? To je kao što je prethodno rečeno: „svima koji pozivaju Njega u istini”. Ukoliko pojedinac Stvoritelja poziva iz svog stvarnog stanja, iz onog u kojem stvarno jeste, on Njega i nalazi. 

Link – The Lord Is Near to All Who Call upon Him