GENERALNO GLEDIŠTE NA SUŠTINU ČOVEKA

Generalno gledište na suštinu čoveka

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

U celini čovek se sastoji iz dva razabiranja:

1) njegovo vlastito postojanje;

2) način osiguranja postojanja u stvarnosti.

Postoje tri načina osiguranja postojanja u stvarnosti 

1) Ono što je neophodno – to je ono bez čega čovek ne bi mogao da postoji u stvarnosti. Za postojanje je dovoljno da čovek dnevno pojede malo parče suvog hleba i popije čašu hladne vode, da obučen spava na klupi nekoliko sati, čak nije nužno da to bude u kući, već u polju ili u nekoj pećini, ako pada kiša da ne pokisne. Njegova odeća mogu da budu samo dronjci. 

2) Način običnih posednika – oni nemaju želju da liče na bogate, na one koji imaju mnogo soba, lep nameštaj, divno pokućstvo, lepu odeću, i ne žele da piju i jedu na način kako su bogati navikli da jedu i piju. 

3) Način onih kod kojih postoji želja i potreba da postanu poput bogatih. I, mada čovek ne može da dobije ono što hoće, njegove oči i srce su tome posvećeni, i on čeka i radi da bude primljen među bogate.

4) Razabiranje koje je prisutno u sva tri prethodna: ukoliko je pojedinac danas uradio dovoljno, on ne brine za sutra. Tačnije, on na svaki svoj dan gleda isto kao na čitav svoj životni vek. 

Ljudi brinu o tome kako da zadovolje svoje potrebe. I uobičajeno je da o tome brinu za period od oko sedamdeset godina svog života. I čovek o svojoj opskrbi ne brine za period do sto dvadesete godine. Isto tako, ponekad pojedinac misli da bi, u njegovim očima, svaki dan trebalo da bude kao nov, kao nova kreacija. 

To je poput inkarnacije – jučerašnji pojedinac se inkarnirao u današnjeg i mora da ispravi sve što je uradio prethodnog dana, u pogledu i na zasluge i na dugove, to jeste bilo da je izvršavao Micvot (dobra dela) ili počinio prestupe.

Na primer, ukoliko je pojedinac uzeo nešto od svog prijatelja on to mora i da vrati. A, ukoliko je pozajmio nešto prijatelju, on mora da traži da mu se to vrati, jer je naplata duga Micva, tako on to mora da naplati od svog prijatelja. 

A, sada ćemo govoriti o ljubavi za Stvoritelja. Prvo, pojedinac mora da zna da se ljubav kupuje kroz akcije. Kada pojedinac prijatelju daje poklon, tada svaki taj poklon, poput strele ili metka, pravi rupu u srcu prijatelja. Iako je srce prijatelja poput kamena, svaki takav poklon pravi rupu. Više takvih rupa spajaju se u šupljinu u koju ljubav davaoca poklona ulazi. 

I, toplina ove ljubavi privlači prijateljeve iskre ljubavi, a zatim te dve ljubavi tkaju odeću ljubavi koja pokriva oboje. Ovo znači da njih oboje okružuje i obavija jedna ljubav, i oni prirodno postaju jedna osoba, jer ih oboje obavija isti ogrtač. I oni su time oboje poništeni.

Postoji pravilo da sve ono što je novo jeste uzbudljivo i zabavno. Otuda, nakon što osoba od drugog primi odeću ljubavi, ona tada uživa jedino u ljubavi prema drugom i zaboravlja na samoljublje. U to vreme, svaka osoba počinje da prima zadovoljstvo jedino iz toga što brine za prijatelja. Ona tada više ne brine za sebe, jer zadovoljstvo prima iz toga što brine za svog prijatelja, a znano je da osoba može da radi jedino tamo gde prima zadovoljstvo.

I, budući da pojedinac uživa iz ljubavi prema drugima i prima zadovoljstvo specifično iz toga, on ne izvlači užitak kada brine za sebe. A, tamo gde pojedinac nema užitak on nema ni mesto za trud. 

Zbog toga se ponekad, u prirodi, događa da ljubav neke osobe prema drugoj bude toliko jaka tako da ona izgubi razum. Isto tako, u ljubavi prema Stvoritelju, pojedinac ponekad želi da odustane od prethodno pomenutog trećeg razabiranja. Nakon toga, on želi da odustane od drugog razabiranja, a zatim i od prvog, što znači da odustane od sva tri razabiranja osiguranja postojanja u stvarnosti. 

Ali, kako pojedinac može da poništi sopstveno postojanje? Pitanje je: „Ukoliko pojedinac poništi svoje postojanje, ko bi tada primio ljubav?” Ali, Stvoritelj daje ljubav na način da „ljubav ruši poredak”. Drugim rečima, pojedinac prestaje da bude racionalan i hoće da bude poništen iz stvarnosti snagom te ljubavi, a njegov racionalni um nema snagu da ga u tome spreči.

Zbog toga pitamo: „Kako je moguće da čovek dođe u takvo stanje?” Postoji samo jedan odgovor: „Okusite i vidite da je Gospod dobar”. Priroda zahteva poništavanje, čak iako pojedinac to umom ne može da razume.

Sada možemo da razumemo stih: „Ljubi Gospoda, Boga svog svim svojim srcem, svom svojom dušom i svom svojom snagom”. I, „svom svojom snagom” odnosi se na način osiguranja postojanja u stvarnosti. I, „svom svojom dušom” odnosi se na sopstveno postojanje. A, „svim svojim srcem” odnosi se na visoki stepen, to jeste na uključenje obe inklinacije: dobre inklinacije i zle inklinacije.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Link - Man as a Whole