POKAŽI MI TVOJU SLAVU

Pokaži mi Tvoju slavu
Članak broj 26, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I Mojsije reče: ‘... pokaži mi Tvoju slavu …’ A Stvoritelj reče Mojsiju: ‘Tada ću ja pomeriti Moju ruku i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti’” (Izlazak, 33). Mi moramo da razumemo na šta ukazuje Mojsijevo pitanje, i Stvoriteljev odgovor, u pogledu na naš rad.

Kada pojedinac počinje sa radom Stvoritelja, on žudi da vidi slavu Stvoritelja. To jeste, kada Stvoritelj sija za pojedinca, i kada on ima okus u Tori i Micvot, i žudi za duhovnim, on može da se angažuje u svetom radu. U to vreme on zna da ide putem Stvoritelja i oseća da je iznad običnih ljudi, da je čitava javnost ovozemaljska, i da jedino on zna i razume šta je duhovno. 

Znano je da su naši mudraci rekli (Avot, Poglavlje 4, stav 4): „Rabi Levitas, iz Javne kaže: ‘Budi veoma, veoma skroman’”. Zato, pojedinac treba dosta da radi na tome da pronađe neku manu u sebi da bi mogao da kaže da je nisko. Ali, budući da ono što su naši mudraci rekli da se izvršava jeste Micva, pojedinac to uzima iznad razuma i kaže: „Naravno, ja još nisam dovršen”. 

Isto tako, postoji vreme Ahoraim, kada za pojedinca ne sija žudnja za Torom i Micvot, i on ne oseća nedostatak iz toga što ne žudi za tim da bude u Dvekut uz Stvoritelja. U stanju Ahoraim, pojedinac može da vidi sebe, to jeste svoje stvarno stanje – da li on sebe i dalje vidi kao superiornog u odnosu na druge ljude. U tom slučaju on treba da radi na niskosti, da uzme na sebe Micva skromnosti, iznad razuma, dok gleda druge ljude, koji su u stanju duhovnog pada dok je on u usponu. Sledi da jedino u stanju Ahoraim on može da vidi istinu, dok tokom Panim on može da prevari sebe. 

Međutim, u stepenu Ahoraim postoje mnoga razabiranja. Ukoliko je pojedinac već ušao u rad istine, to jeste krenuo na put rada zarad davanja, on tek tada počinje da oseća stvarno stanje Ahoraim. U to vreme pojedinac povremeno prima sliku Ahoraim, kada vidi svoj pad. I iako je pre nego što je pao u sadašnje stanje on bio u stanju Panim, on  sada vidi da nema želju za Torom i Micvot ni za molitvom itd. I on sebe sada oseća kao da je prazna Kli, to jeste ne izvlači „sokove” iz rada Stvoritelja. Pored toga, on vidi sebe kao da nikada nije radio sveti rad, čak i ne zna šta je rad Stvoritelja. 

Ponekad se pojedinac nađe u tami i ukoliko tada sebi počne da govori da mora da započne rad i da je besmisleno da ostane bez ikakve svrhe u životu, njemu se tada čini kao da sebi govori nešto novo, nešto što ranije nikada nije čuo o duhovnim pitanjima. U to vreme pojedinac je iznenađen time što uopšte ima takav osećaj – da je u stanju početnika koji se nikada nije angažovao u radu – dok još postoji neko sećanje u njegovoj memoriji iz vremena kada je mislio da je on uvek bio među naprednima u radu, i da je odjednom sve zaboravio, i toga se seća kao da je sanjao. 

Sledi da pojedinac vidi svoje stvarno stanje jedino u vreme Ahoraim. To je značenje za: „… i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti”. U to vreme on ima prostor za rad, to jeste da od Stvoritelja traži da ga On približi Njemu i da mu pokaže iluminaciju Njegovog Lica. Tada on dolazi do pokajanja: „Sve dok On, koji zna sve tajne, ne posvedoči da se on neće vratiti budali”. 

Napisano je (Uvod o učenju o deset Sefirot, stavovi 53-54): „Mi moramo da znamo da se kompletno pitanje rada u držanju Tore i Micvot putem izbora primenjuje prvenstveno na dva prethodno pomenuta razabiranja skrivenog Proviđenja. I, o tom vremenu Ben Ha Ha kaže: ‘Nagrada je u skladu sa bolom’. Budući da Njegovo vođstvo nije otkriveno, Njega nije moguće videti, osim u skrivenosti Lica, što znači sa strane Ahoraim. Međutim, kada Stvoritelj vidi da je pojedinac dovršio svoju meru truda i završio sve što je trebalo da uradi u pogledu svog izbora na jačanju vere u Stvoritelja, Stvoritelj mu pomaže. Tada, pojedinac postiže otvoreno Proviđenje, to jeste otkrivenost Lica”. 

U skladu sa prethodno navedenim, početak rada na putu istine je u Ahoraim. Ovo je tako da bi pojedinac pripremio svoje Kelim u kojima Svetlost može da obitava; a Kelim su želje. Ovo znači da pre nego što pojedinac prođe stanje Ahoraim, on ne zna da je njemu potrebno to da mu Stvoritelj pomogne, već misli da on sam može da postigne svoju celovitost i da mu nije potrebna nikakva posebna pomoć Stvoritelja. 

Ipak, kao što je uobičajeno u Izraelu, pojedinac zna i veruje, da iako vidi da ima smisla to da je čovek izvršilac, on i dalje veruje da mu Stvoritelj pomaže da postigne svoju želju. Ali, u radu davanja pojedinac vidi da njegov um njemu govori da on nije u stanju da postigne stepen davanja, i da on treba da čeka i da se nada da mu Stvoritelj pomogne. Sledi da se jedino ovo naziva – pojedincu je neophodan Stvoritelj. I ovo se naziva Kli i „želja”. 

Put istine se naziva Lišma, što znači da pojedinac sve radi sa namerom da dȃ zadovoljenje Stvoritelju. U to vreme telo se opire i dolazi sa argumentom da on razume da je sav njegov rad zarad toga da zadovolji posude samoljublja. U to vreme on počinje da vidi da ne može da ide protiv tela, i tada je njemu potrebna pomoć Stvoritelja. 

I razmatra se da tada pojedinac već ima Kli, to jeste želju i potrebu da ga Stvoritelj ispuni, i tada se u njemu ostvaruje ono što su naši mudraci rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže” (Zohar, Noa, tačka 63). I tamo se kaže: „Ukoliko osoba dođe da se pročisti, njoj se pomaže svetom dušom. Ona biva pročišćena i posvećena, i naziva se ‘sveta’”. Otuda, mi vidimo da pre nego što pojedinac ima Kli, njemu ne može da bude data Svetlost. Ali, čim se u njegovom srcu uspostavi to da je njemu potrebna pomoć Stvoritelja, tada on prima pomoć. To je kao što je rečeno – precizno tada kada on dođe da se pročisti i vidi da ne može, on  tada od Gore prima svetu dušu, što je Svetlost koja mu pripada. I ta Svetlost njemu pomaže da bude u stanju da ide napred i poništi svoje posude primanja tako da može da ih koristi sa namerom da daje Stvoritelju.

Sada možemo da tumačimo ono što je napisano: „Mir (Šalom), mir onima koji su daleko i onima koji su blizu”. „Mir” ukazuje na potpunost (Šlemut) sukoba, budući da je sukob, kao što su o tome naši mudraci rekli: „Čovek uvek treba da pobudi zlu inklinaciju protiv dobre inklinacije”. RAŠI objašnjava da to znači da pojedinac treba da vodi rat sa njom (zla inklinacija). Pojedinac misli da je celovit jedino tada kada oseća da je blizu  Stvoritelju, kada njemu izgleda da je on već nagrađen sa Panim. Ali, kada  oseća da se udaljio od Stvoritelja, on misli da ne ide putem celovitosti. 

I tada mi kažemo: „Mir, mir”, i ovo se odnosi na mir o kojem govori Stvoritelj, kao što je napisano (Psalmi, 85): „Ja ću čuti ono što Gospod govori, jer On objavljuje mir Njegovom narodu i sledbenicima Njegovim, da se ne vrate budalii”. Što se ovog stiha tiče, mi moramo da verujemo da Stvoritelj govori „mir”, čak i tada kada pojedinac oseća da je daleko od Stvoritelja. Ovo je tako, jer ko je učinio to da pojedinac vidi da je sada udaljeniji nego u neko drugo vreme? Obično, pojedinac počinje da oseća da je udaljen tada kada pojačava rad u Tori i Micvot, i tada on još više želi da ide putem istine. U to vreme on vidi da je udaljeniji. 

Sledi da prema pravilu – Micva uzrokuje Micva, pojedinac treba da oseća da je blizu. A zapravo Stvoritelj približava pojedinca time što mu pokazuje istinu, tako da on oseti potrebu za tim da mu Stvoritelj pomogne. To jeste, Stvoritelj pojedincu pokazuje to da on  bez pomoći Stvoritelja ne može da pobedi u tom ratu. Sledi da je vreme kada pojedinac oseća da je daleko, što se razmatra za Ahoraim, vreme približavanja Stvoritelju.

Link - Show Me Your Glory