NA MOM KREVETU U NOĆI

Na mom krevetu u noći

Članak broj 23, Tav-Shin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Zohar (Tazrija, stav 1) pita o stihu „Na mom krevetu”: „Rabi Elazar započe: ‘Na mom krevetu u noći tražila sam onoga koga voli moja duša’. I pita: ‘Kaže se ‘Na mom krevetu’, a trebalo je da se kaže: ‘U mom krevetu”. Šta znači ‘Na mom krevetu’? On odgovara: ‘Skup Izrael su govorili pred Stvoriteljem i pitali Njega o izgonu, jer se i ona (Šehina) sa svojom decom nalazi među ostalim nacijama, i leži u prašini. I, zato što leži u drugoj zemlji, koja je nečista, ona je rekla: ‘Tražila sam na mom krevetu, jer ja ležim u izgonu’, a izgon se naziva ‘noći’. Otuda, ‘tražila sam onoga kojeg voli moja duša, ‘da me izbavi odatle’”. 

Znano je da je skup Izrael Malhut, koja sadrži sve duše. Takođe je znano da se svaki čovek razmatra za mali svet, kao što je napisano u svetom Zoharu, da se čovek sastoji od sedamdeset nacija sveta. To korespondira sa sedam Sefirot, gde se svaka Sefira sastoji od deset, što su sedamdeset razabiranja. One (nacije sveta) su suprotne od Keduša, i postoji sedam Sefirot Keduša i postoji sedamdeset nacija, i čovek se sastoji od svih njih. To znači da svaka nacija ima posebnu želju koja se odnosi na nju. Čovek se sastoji od svih sedamdeset želja koje postoje u sedamdeset nacija. 

Unutar čoveka postoji i Izrael, što je njegovo ja. Takođe, to se naziva „tačka u srcu”, što je tamna tačka. To znači da Izrael u njoj ne iluminira, i ona se razmatra za Ahoraim (zadnja strana). A razlog tome je taj što je ona u izgonu pod upravom sedamdeset nacija koje su u čoveku. 

One (nacije sveta) imaju snagu da upravljaju Izraelom unutar čoveka kroz pitanja koja postavljaju Izraelu kada čovek hoće da radi nešto za Stvoritelja, a što se naziva Jašar-El (direktno ka Stvoritelju). U to vreme one uzrokuju da pojedinac razume da nije vredno da radi izuzev kada radi jedino za sebe. A kada je reč o davanju, nacije sveta pitaju „Šta”, „Šta je ovaj rad za tebe”, a mi učimo da je ovo pitanje – pitanje zlog. I, ukoliko pojedinac hoće da nadiđe ovaj argument, tada dolazi pitanje Faraona, koji kaže: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas”? 

Ukoliko ova pitanja na pojedinca ne deluju odmah, ona se ponavljaju čitavog dana, kao što je napisano (Psalmi, 42:11): „Lomeći moje kosti, moji neprijatelji me proganjaju dok mi čitav dan govore: ‘Gde je tvoj Bog?’” i čovek ne može da izađe iz njihove uprave. Oni u čoveku spuštaju Izrael u prašinu, kao što je napisano (Psalmi 44): „Jer naša duša se spustila u prašinu, naš trbuh prianja uz zemlju”. Treba da tumačimo da to što se naša duša spustila u prašinu uzrokuje da naš trbuh bude prionut uz zemlju.

„Trbuh” je za pojedinca posuda primanja. To (da je trbuh prionut uz zemlju) znači da je tačka u srcu u prašini, što uzrokuje da naše Kelim imaju Dvekut jedino uz ovozemaljsko, što je samoljublje. 

Međutim, kada bismo veličali kraljevstvo nebesa, tada bismo sigurno bili nagrađeni time da dobijemo priliku da barem nečim služimo Stvoritelju. Čak bismo i najmanje služenje razmatrali za sreću. Za takvu nagradu bilo bi vredno da se odreknemo svih zadovoljstava koja nam dolaze kroz samoljublje. Ovo je značenje za ono što se kaže u molitvi za Šaloš Regalim (Tri Hodočašća): „Naš Oče, naš Kralju, pokaži nam slavu Tvog kraljevstva što pre”. To jeste, mi od Stvoritelja tražimo, budući da je kraljevstvo nebesa uniženo i u stanju Šehina u prašini, da nam Stvoritelj pokaže važnost i slavu kraljevstva nebesa. I tada ćemo razmatrati za veliku zaslugu to što smo dobili priliku da izađemo iz samoljublja i steknemo ljubav Stvoritelja. 

Zohar daje tumačenje za rečeno: „Otuda, ‘tražila sam onoga kojeg voli moja duša’, da me izbavi odatle’”. Znano je da se čovek sastoji od tri duše: 1) duša od Keduša; 2) duša od Klipat Noga; 3) duša od tri nečiste Klipot. Duša od Keduša iluminira jedino kao tačka. Otuda, duša od Klipat Noga treba da se poveže sa dušom od Keduša, kao što smo objasnili u prethodnim člancima Baal HaSulama. Glavni upravitelj je duša od Klipat Noga; duša od tri nečiste Klipot se ne može ispraviti; dušu od Keduša nije potrebno ispravljati jer je sveta. Otuda, sav rad je u radu sa dušom od Klipat Noga.

*Klipa – jednina
Klipot – množina
Za Klipa Noga isto se kaže Klipa za jedninu, ali kada se Klipa Noga poveže sa tri nečiste Klipot onda se takva kombinacija naziva Klipat Noga, što govori da je Klipa Noga povezana umesto sa Keduša sa tri nečiste Klipot. A kada se poveže sa Keduša onda se zove Klipa Noga.
Klipat nije množina već je jedinstvo između Klipa Noga i drugih nečistih Klipot.

Kada pojedinac izvršava Micvot, Klipat Noga se pridružuje Keduša. Kada on zgreši, duša od Klipat Noga pridružuje se duši tri nečiste Klipot. Međutim, duša od Keduša je u Ahoraim, što znači da ne iluminira, i da je u niskosti. To je razlog iz kojeg mi ne želimo da se naprežemo da izvršavamo dobra dela, čime bi se Klipat Noga pridružila Keduša. 

Otuda, „Na mom krevetu u noći tražila sam onoga koga voli moja duša”, da me izbavi odatle, jer duša od Keduša pripada skupu Izrael ali je u drugoj, nečistoj zemlji, i zato tražim od onog koga moja duša voli da me izbavi iz nečiste zemlje. To jeste, budući da je duša od Keduša u niskosti, duša od Noga radi ono što tri nečiste Klipot hoće. Sledi da u to vreme, kada duša od Keduša mora da trpi upravu nečistih Klipot koje tada upravljaju, ona, duša od Keduša, traži da bude izbavljena iz ovog izgona, koji se naziva „noći”. 

Napisano je u Zoharu (stav 9 u Sulam komentari): „Rabi Aha kaže: ‘Učili smo da Stvoritelj presuđuje da li je kap muško ili žensko, a vi kažete: ‘Kada prvo inseminira žensko, rađa se muško’. Tako, presuda Stvoritelja je suvišna’. Rabi Josi je rekao: ‘Zaista, Stvoritelj odlučuje između kapi – muško, i kapi – žensko (da li će kap biti muško ili žensko). I, zato što On to razabira, On presuđuje da li će biti muško ili žensko’”. 

Ovo objašnjenje je nejasno, jer je rečeno: „On to razabira, On presuđuje da li će biti muško”. Tako, zašto je Njemu potrebno da presuđuje? Očigledno je da će biti ili muško ili žensko? On tumači (u Sulam komentari): „U čoveku postoje tri partnera: Stvoritelj, njegov otac i njegova majka. Njegov otac daje belo u njemu; njegova majka - crveno u njemu; i Stvoritelj daje dušu. Ukoliko je kap muško, Stvoritelj daje dušu muškog. Ukoliko je kap žensko, Stvoritelj daje dušu ženskog. Sledi, da kada žensko inseminira prvo, kap još ne postaje muško ukoliko Stvoritelj nije poslao u nju (kap) dušu muškog. Ovo razabiranje da je Stvoritelj taj koji razabira u kȃpi – da li je podesna za dušu muškog ili ženskog - razmatra se za to da ‘Stvoritelj presuđuje’. Da On to nije razabrao i da nije poslao dušu muškog, kap ne bi postala muško. Otuda, ove dve izjave ne protivreče jedna drugoj”. 

Da bismo sve prethodno rečeno razumeli u odnosu na rad, treba da tumačimo da su sva tri partnera u jednoj osobi. „Njegov otac i majka” uzrokuju rođenje sina. Njegov „otac" je muško, i naziva se „čovek” i „celovitost”, jer se muško razmatra za celovitost. Njegov otac daje belo, jer se „belo” naziva „celovitost”, gde nema nečistoće. Njegova majka se naziva Nekeva (žensko) i „žena”, i ona se naziva i „nedostatak”, jer Nekev (rupa) znači nedostatak, a naziva se i „crveno”. Kao što kažemo, kada postoji crveno svetlo, ne možeš da prođeš i to se naziva „prepreka”, kada ne možeš da ideš napred. Stvoritelj daje dušu, jer čovek može da uradi bilo šta, ali duh života pripada Stvoritelju. 

Redosled rada je takav da čovek treba da podeli radni dan na dan i noć. „Dan” znači celovitost, a „noć” znači nedostatak. Da bi se rodio sin i imao dug život, taj sin treba da se rodi od oca i majke, jer njegov otac daje belo, znači celovitost, što se razmatra za „muško”, a njegova majka njemu daje nedostatak koji se naziva „žensko”. Potrebni su i celovitost i nedostatak, jer osoba treba da primi hranu za opskrbu, i tada može da radi. Isto tako, ovde u radu Stvoritelja, osoba mora da primi duhovnu hranu, i tada može da vidi šta treba da ispravi. U suprotnom, bez hrane, osoba nema snagu za rad, a hrana se prima jedino iz celovitosti. 

Celovitost možemo da otkrijemo dok se angažujemo u Tori i Micvot, i tada mi ne ispitujemo koliko se naprežemo u izvršavanju Tore i Micvot da bismo ih izvršavali savršeno i besprekorno, to jeste mi ne ispitujemo sebe da bismo videli da li smo u redu ili ne. Umesto toga, u to vreme mi ispitujemo samu Toru i Micvot, to znači da ispitujemo čiju Toru i Micvot mi izvršavamo, to jeste moramo da mislimo o davaocu Tore, kao što blagoslovimo: „Blagosloven si Ti Gospode, Davaoče Tore”. I uz Micvot kažemo: „Koji si nas posvetio sa Tvojim Micvot”, to znači da mi znamo da Micvot koje izvršavamo jesu Micvot Stvoritelja. 

Tako, treba da uzmemo u obzir važnost davaoca i da iz toga izvučemo životnost i radost, isto tako i iz toga što smo zaslužili da do nekog stepena izvršavamo ono što nam je On zapovedio. U to vreme, mi treba da kažemo da, iako ovaj rad još nije „pravo izvršavanje” u korist davanja u svakom smislu te reči, mi ipak treba da verujemo da postoje ljudi koji nemaju ni želju ni misao o tome da izvršavaju Toru i Micvot čak ni u najmanjoj meri. Ali, nama je Stvoritelj dao želju i volju da ih izvršavamo do nekog stepena, to jeste uz malo razumevanja, jer naposletku, mi ipak radimo nešto, dok drugi ljudi nemaju čak ni to nešto. Kada dajemo pažnju tome, tada mi primamo životnost i opskrbu. 

Ovo se naziva „njegov otac daje belo”, kao što smo rekli da se celovitost naziva „belo”, jer tu nema nečistoće. Ovde postoji dvostruki dobitak: 1) Na ovaj način pojedinac prima uzdizanje iz toga što je prionut uz Celinu, to jeste uz Stvoritelja, i mi moramo da verujemo da je ono što On nama daje celovitost. Celovitost čini čoveka celim, uzrokujući, takođe, da i on za sebe oseća da je ceo. Prirodno, pojedinac odavde dobija opskrbu, tako da može da živi i opstane, i ima snagu da radi sveti rad. 2) U meri u kojoj čovek razume koliko je važno da radi zarad celovitosti, on će kasnije imati prostor da oseti šta nedostaje njegovom radu, to jeste da njegov rad nije potpuno čist. U to vreme on sebi može da oslika koliko gubi svojom nemarnošću u radu, jer može da izmeri razliku koja postoji između važnosti Stvoritelja i sopstevene niskosti, i to će mu dati energiju za rad. 

Međutim, pojedinac treba i da ispravi sebe, ili će ostati u tami, to jeste neće videti istinsku Svetlost, koja inače sija nad podesnim Kelim koje se nazivaju „posude davanja”. Ispravka Kelim se naziva Nukva, nedostatak, što je kada pojedinac radi na ispravci svojih nedostataka. To se naziva „Njegova majka daje crveno”. To jeste, u to vreme on vidi crveno svetlo, što su prepreke na njegovom putu koje ga sprečavaju da postigne cilj. 

Tada dolazi vreme molitve, jer čovek vidi koliki rad je potreban u umu i u srcu, i vidi da nije napredovao u radu zarad davanja. Isto tako on vidi da je njegovo telo slabo, i da nema dovoljno veliku snagu za to da nadiđe svoju prirodu. Iz tog razloga čovek vidi da ukoliko Stvoritelj njemu ne pomogne, on je izgubljen, kao što je napisano (Psalmi 127): „Ukoliko Gospod ne izgradi kuću, trud onih koji je grade je uzaludan”. 

Sledi da, pored ova dva – celovitost i nedostatak, što su „otac i majka”, Stvoritelj je taj koji pomaže pojedincu, dajući mu dušu, što je duh života. I, tada se novorođenče rađa. Zbog toga su naši mudraci rekli: „Postoje tri partnera u čoveku”. Novorođenče koje se rodi (što znači da ima dušu koju mu Stvoritelj daje) razmatra se za održivog potomka, to jeste ono ima dug život. U suprotnom, ukoliko nema dušu koju Stvoritelj njemu daje, to novorođenče se naziva „abortirano”, što znači da je neodrživo (nema pravo da postoji) i „pada sa svog stepena”. Treba da znamo da Stvoritelj hoće da daje, i to je objašnjeno na nekoliko mesta sa: „Viša Svetlost neprestano iluminira”, ali nama su potrebne Kelim koje su podesne da je prime. 

Postoje dva razabiranja koja treba da napravimo u zavisnosti od čovekove pripreme, jer u čoveku postoje dve sile: 1) sila primanja, 2) sila davanja. Mi treba da ispravimo ove dve sile tako da one rade zarad davanja. Sila davanja u pojedincu naziva se „muško”, „čovek”, a sila primanja naziva se „žena”, „žensko”. Inseminacija znači da pojedinac ulaže napor da bi nešto dobio. Na primer, kada mu je potrebna pšenica, on seje pšenicu. To znači da će njegov rad dati pšenicu. Ukoliko mu je potreban krompir, on će sejati krompir. To jeste, on se trudi u odnosu na ono što želi da dobije i on to i dobije. 

Slično je i u radu Stvoritelja. Ukoliko pojedinac želi da ispravi posude davanja, nazvane „muško”, to jeste „čovek”, što se naziva i „Ukoliko muško inseminira prvo”, to znači da je njegova inicijalna misao da ispravi posude davanja, i tada „rađa se žensko”, kao što je znano postoji obrnuta relacija između Kelim i Svetlosti, jer se „ženska Svetlost” naziva Katnut (malo stanje). 

„Ukoliko žensko inseminira prvo”, to znači da pojedinac hoće da ispravi posude primanja tako da one rade zarad davanja (primanje zarad davanja), tada se „rađa muško”, što je muška Svetlost, to jeste Svetlost Gadlut (odraslost). I rečeno je: „… i Stvoritelj daje dušu”. To jeste, Stvoritelj presuđuje u vezi sa kapi, što u radu čoveka znači kakvo je bilo njegovo „sejanje”, to jeste priprema. Ukoliko pojedinac hoće da njegove posude primanja rade zarad davanja tada Stvoritelj njemu daje dušu muškog, koja se naziva „Nešama (duša) od Gadlut”. Ukoliko se pojedinac razmatra za „muško”, što znači da hoće da njegove posude davanja rade jedino zarad davanja, on od Stvoritelja prima Svetlost Katnut, koja se naziva „žensko”.

Link - On My Bed at Night