OVO SU GENERACIJE NOJA

Ovo su generacije Noja                    

Članak broj 4, Tav-Shin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik. On je bio dovršen u svojim generacijama. Noje je hodao uz Boga”. 

A RAŠI je objasnio da ovo znači da generacije pravednika (potomstvo pravednika) prvenstveno jesu dobra dela. RAŠI objašnjava zašto se kaže: „Ovo su generacije Noja”. Jer umesto toga trebalo je navesti imena njegovih sinova, što su Šem, Ham i Jafet. I zašto se onda kaže: „Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik”? On objašnjava da je to zbog toga što generacije pravednika prvenstveno jesu dobra dela. 

Rečeno je „… u svojim generacijama”, i neki od naših mudaraca su njega veličali tako što su govorili: da je Noje bio u generaciji pravednika, bio bi još pravedniji. Drugi su ga osuđivali govoreći: da je Noje bio u generaciji Avraama, razmatralo bi se da je on ništa. 

„Noje je hodao uz Boga”. RAŠI tumači, da je u odnosu na Avraama koji je rekao: „Gospod, pred kojim sam hodao”, Noju bila potrebna pomoć, da bude podržan, dok je Avraam bio jak i u svojoj pravednosti je hodao sam. 

Da bismo prethodno navedeno objasnili u odnosu na rad, treba da znamo da se pojmovi otac i sin, očevi i generacije (potomci), odnose na uzrok i posledicu. Prirodno, kada osoba nešto radi, ona je uverena da će ta akcija nešto i izroditi. Na primer, osoba koja ode u neku fabriku da radi, hoće kroz svoj rad da zaradi platu, tako da može sebe da opskrbi. Proizlazi da je otac trud, a da su generacije opskrba. Slično tome, kada osoba uči neku mudrost, ona hoće da bude poštovana kao mudra, što znači da sve što osoba radi jeste jedino zbog toga da iz svojih akcija vidi proizvod svoga delovanja (potomke). 

Zato, kada se osoba angažuje u Tori i Micvot, ona svakako hoće da se iz njenih akcija izrodi neko potomstvo. 

I napisano je u svetom Zoharu i u Sulam komentari (stav 190): „Tumači se da postoje tri vrste straha; dve vrste straha nemaju ispravan koren, a jedna vrsta straha ima ispravan koren. Na primer, osoba ima strah od Stvoritelja i taj strah je u vezi sa tim da njeni sinovi žive i ne umru, ili se plaši telesne i novčane kazne; tako, iz ovih razloga osoba se uvek plaši Njega. Sledi da ova vrsta straha od Stvoritelja ne proizlazi iz duhovnog korena straha, već je ovde koren straha sopstvena korist, a sam strah je posledica, to jeste ‘generacija’. I, postoje oni koji se plaše Stvoritelja, zato što se plaše kazne u ovom svetu i kazne pakla. Ove dve vrste straha, strah od kazne u ovom svetu i strah od kazne u sledećem svetu, nisu esencija straha i ne dolaze iz duhovnog korena”. (U stavu 191): „Strah, koji je esencija, jeste strah da pojedinac treba da se plaši svog Gospodara zbog toga što je On veliki i vladajući, esencija i koren svih svetova i razmatra se da je sve ništa u poređenju sa Njim”. 

Šamati 98: DUHOVNO SE NAZIVA ONO ŠTO NIKADA NE NESTAJE

Duhovno se naziva ono što nikada ne nestaje

Čuo sam 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Duhovno se naziva ono što nikada ne nestaje. Otuda se želja za primanjem kada je u formi primanja zarad sebe naziva „korporalno”, i ona će izgubiti tu formu, i steći će formu zarad davanja. 

Stvarno mjesto u duhovnom  naziva se „mjesto stvarnosti”, jer svako ko dođe tu, na to mjesto, vidi istu formu kao i drugi. Suprotno, nešto što je imaginarno ne razmatra se za stvarno mjesto jer je imaginarno, i svako za sebe to oslikava drugačije.  

Kada kažemo „sedamdeset lica u Tori” to znači da je to 70 stepena. Na svakom stepenu Tora se tumači u skladu sa tim stepenom na kojem se čovjek nalazi. Međutim, svijet je stvarnost. To znači da svako ko dođe na bilo koji od sedamdeset stepena tog svijeta postiže istu formu kao i svi drugi koji su stigli tamo.

Iz ovoga proizlazi ono što kažu naši mudraci kada tumače stihove Tore. Oni govore šta je Avraam rekao Isaku, i slična druga kazivanja naših mudraca. Mudraci govore ono što bi ovi rekli, a što je objašnjeno u stihovima.

Postavlja se pitanje: kako su mudraci znali šta su ovi jedan drugom govorili? To je zbog toga što mudraci koji su postigli stepen na kojem je Avraam (ili neko drugi) stajao vide i znaju šta je Avraam vidio i znao.

I to je razlog iz kojeg oni znaju šta je govorio Avraam. I slično je u svim kazivanjima naših mudraca koja tumače stihove Tore. Sve je to zbog toga što su oni, takođe, postigli taj stepen. I bilo koji stepen u duhovnom je stvarnost, i svako ko je na tom stepenu vidi tu stvarnost, što je upravo poput toga da svi oni koji dođu u London, u Engleskoj, vide ono što je u tom gradu i čuju ono što se tamo govori.

Link - Spirituality Is Called That Which Will Never Be Lost 

I TO ĆE SE DOGODITI KADA DOĐETE DO ZEMLJE KOJU VAM JE GOSPOD VAŠ DAO

I to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao

Članak broj 18, Tav-Šin-Mem-Dalet, 1984. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Tumači pitaju o stihu „I, to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i vi ćete je naslediti i boravićete u njoj”. Oni pitaju šta je precizno to „…koju vam je Gospod vaš Bog dao…”? Naposletku, čitav narod Izrael osvojio je tu zemlju ratovanjem. Oni su objasnili da pojedinac treba da zna, u svom srcu, da ne može sopstvenom moći i snagom da dođe do toga da nasledi zemlju. Umesto toga, to je dar od Stvoritelja, kao što su rekli: „… koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i niste je vi osvojili sopstvenom snagom i snagom sopstvene ruke”.

Da bismo razumeli prethodno navedeno, treba da znamo da Erec (zemlja) znači Racon (želja), to jeste želja u čovekovom srcu naziva se zemlja.  U toj zemlji koja se naziva srce čoveka žive nacije sveta i narod Izrael. Međutim, treba da znamo da oni u njoj ne mogu da žive zajedno. Narod Izrael i nacije sveta ne mogu da vladaju zajedno. Ili postoji uprava nacija sveta ili uprava Izraela.  

Treba da razumemo koji je pravi razlog iz kojeg  na jednom mestu ne mogu da postoje obe uprave zajedno. Znano je da se stvaranje sveta dogodilo zbog Njegove volje da čini dobro Njegovim stvorenjima. Iz tog razloga On je u stvorenjima stvorio želju da prime užitak i zadovoljstvo, to jeste On je u stvorenjima stvorio nedostatak tako da ona uvek žude za zadovoljstvima. I vidimo da je veličina osećaja zadovoljstva u stvorenju u skladu sa njegovom željom.

Tako, Kli koju je stvorio Stvoritelj jeste ono prvo što se razabira u stvorenjima. Ukoliko stvorenja još nemaju ovakvu želju, ona se još ne razmatraju za stvorena bića. Proizlazi da ne možemo da govorimo ni o kakvom razabiranju ukoliko tu ne postoji želja za primanjem. I, Kli za primanje zadovoljstva jeste celokupno stvaranje o kojem govorimo. 

Ali, zbog srama, koji naši mudraci nazivaju „hleb srama”,  nastalo je ograničenje – da se ne prima zarad primanja već jedino tada kada pojedinac može da se usmeri da daje, što se razmatra za jednakost forme. To jeste, ukoliko pojedinac zadovoljstvo može da primi sa namerom da dâ zadovoljenje Stvoritelju, tada će on i primiti. U suprotnom, on neće hteti da primi. Ovo se naziva Izrael, što znači Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), to jeste sve ono o čemu pojedinac misli jeste - da sve bude zarad Stvoritelja, i on ne uzima sebe u obzir i ne misli o sebi uopšte. Umesto toga sve njegove misli usmerene su jedino ka Stvoritelju. 

Šamati 97: OTPACI SA GUMNA I IZ VINARIJE

Otpaci sa gumna i iz vinarije 

Čuo sam 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

„Goren” (gumno), u duhovnom, označava oskudicu dobrih djela, kada čovjek prvenstveno osjeća razabiranje Gronot (grla, što je slično Ger’onot – manjkavosti) u svom odnosu prema Stvoritelju. To je razlog iz kojeg on izvršava manje dobrih djela. Nakon toga, on dolazi u stanje Yekev (vinarija), što je „… koji kalja ime Gospoda …” 

Sukot se razmatra za radost, što se razmatra za „Gevurot koji se raduju”, što je pokajanje iz ljubavi, kada grijesi za njega postaju   zasluge. Tada čak i „gumno” i „vinarija” ulaze u Keduša. Otuda, osnovno razabiranje Sukot je Isak (lijeva linija), mada svi bivaju uključeni  u njega  (a Pesah se razmatra za ljubav, što je desna). 

Ovo je značenje za: „Avraam je rodio Isaka”. Jer, koncept „otac i sin” je uzrok i posljedica, razlog i rezultat. I, da nije prvo postojalo razabiranje Avraam, što je desna, ne bi moglo da postoji ni  razabiranje Isak, što je lijeva. Ali, lijeva se uključuje u desnu, kao što je napisano:  „Jer Ti si otac naš”. 

I Avraam je rekao: „… neka se iskorijene da se posveti Ime Tvoje”. I Jakov je isto tako rekao da to znači da će grijesi biti uništeni pred svetošću Tvog Imena. I ukoliko tako ostane, tada postoji prekid u sredini. To znači da su ti grijesi, koji postoje unutar skupa Izrael, poput prekida unutar Keduša. 

Međutim, Isak je rekao: „… pola je na meni, a pola na Tebi” (Šabat 89), to jeste dio što su grijesi i dio što su Micvot, što znači da će i jedni i drugi ući u Keduša. To je moguće jedino kroz pokajanje iz ljubavi, kada za njega grijesi postaju poput zasluga. U tom stanju nema prekida, kao što je napisano: „... neka ne bude prekida … ni plača”, već se sve ispravlja za Keduša.

U VEZI SA KLEVETNICIMA

U vezi sa klevetnicima

Članak br.18, Tav-Šin-Mem-He, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (Bo, stav 1): „Rabi Jehuda otvori i reče: ‘Blago onima koji poznaju radostan poklič*‘. Pogledaj kako ljudi moraju da slede put Stvoritelja i da izvršavaju Micvot Tore da bi kroz to bili nagrađeni sledećim svetom i da bi bili spaseni od svih tužitelja, i onih koji su Gore i onih koji su dole. Ovo je tako jer kao što postoje tužitelji u svetu dole, tako i Gore postoje tužitelji koji stoje spremni da oklevetaju ljude”.

 *) Tehilim 89:16

Sretan je narod koji zna radosni poklič;
O GOSPODE, oni hodaju u svjetlu prisutnosti tvoje. 

Treba da razumemo šta su to – tužitelji dole. Ovo možemo da razumemo kada su u pitanju tužitelji Gore, kada nekome hoćemo nešto da damo i dolaze tužitelji i okrivljuju tu osobu govoreći da ona ne treba da dobije ono što je namenjeno da ona dobije. Ali, šta su tužitelji dole? Tu se postavlja pitanje: „Kome se oni žale na osobu?”  

Treba da tumačimo da tužitelji dolaze samom pojedincu. Ukoliko on hoće da ide putem na kojem se uzdiže time što daje Stvoritelju, tada njemu dolaze tužitelji i kažu: „Put davanja nije za tebe; taj put je odgovarajući jedino za nekolicinu odabranih, za one sa posebnim kvalitetima i talentima, za one hrabrog srca, za snažne, koji mogu da nadilaze. Ali to nije za tebe, jer ti nemaš takve kvalitete, koji su iznad kvaliteta običnih ljudi. Zato, za tebe je bolje da boraviš među svojim ljudima, što znači da slediš put opšte javnosti i ne težiš tome da budeš poseban”.

U pogledu na to Rabi Jehuda nam kaže: „Blago onima koji poznaju radostan poklič*”. Raši tumači da to znači da oni znaju kako da daju zadovoljenje svom Tvorcu. Kako će oni Njemu da daju zadovoljenje? Time što će oni biti u takvom stanju da On na njih može da izlije obilje. Rabi Jehuda tumači da oni moraju da idu putevima Stvoritelja i da izvršavaju Micvot Tore. Treba da razumemo šta znači – „putevima Stvoritelja”. Stih dolazi i govori nam o tome: „Jer Moje misli nisu tvoje misli, ni Moji putevi nisu tvoji putevi”.

 *) Komenar Rašija: ... koji poznaju prasak šofara. Koji znaju kako umilostiviti svog Stvoritelja. 

Pojedinac jedino iznad razuma može da ide putem Stvoritelja. Dok unutar razuma, samo telo je klevetnik i tužitelj, i uzrokuje to da pojedinac razume da put davanja Stvoritelju nije za njega. 

JA SAM PRVI I JA SAM POSLEDNJI

Ja sam prvi i Ja sam poslednji

Članak broj 14, Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Stih kaže: „Ja sam prvi i Ja sam poslednji, i nema Boga osim Mene”. Znano je da je redosled rada na putu postizanja Dvekut uz Stvoritelja takav da se radi zarad davanja. Međutim, osoba kroz obrazovanje uči da radi Lo Lišma, kao što je o tome Majmonid rekao (Hilhot Tešuva, poglavlje 10): „Naši mudraci su rekli: ‘Pojedinac uvek treba da se angažuje u Tori, čak i Lo Lišma, jer iz Lo Lišma dolazi do Lišma’. Zato, kada se podučavaju mali, žene i neobrazovani, oni se uče da rade jedino iz straha i za to da prime nagradu. Sve dok ne steknu znanje i ne postignu puno mudrosti, oni se ovoj tajni podučavaju malo-po-malo i polako se navikavaju na ovu materiju, sve dok ne postignu Njega, znaju Njega i služe Njemu sa ljubavlju”.  

Otuda, kada pojedinac hoće da ide putem na kojem je cilj da se postigne Dvekut uz Stvoritelja, što je da se usmeri da sve bude zarad davanja, on prvo mora da ima nedostatak, to jeste – on nije našao zadovoljstvo u radu sa namerom Lo Lišma. 

U to vreme pojedinac počinje da traži drugačiji redosled rada, jer se angažovanje u Tori i Micvot na koje je on navikao, a koje je bilo na osnovi želje za primanjem, naziva Lo Lišma. Ali sada, njemu je potrebno da zameni čitavu osnovu na kojoj je do sada živeo. I ta potreba zavisi od mere do koje vidi da je Lo Lišma pogrešan put, i to ga ne ostavlja na miru, i on neće imati mira sve dok ne izađe iz tog stanja i uđe u stanje Lišma. 

Međutim, ko uzrokuje to da pojedinac, dok je u stanju Lo Lišma, oseća da to nije pravi put i da je on još daleko od Dvekut uz Stvoritelja? Kada on posmatra ostale ljude, vidi da oni idu ovim putem, i zašto bi njemu bilo potrebno da bude drugačiji od njih? A još mu je teže što kada posmatra ostale ljude, vidi da su oni talentovaniji i u radu sposobniji od njega. Međutim, oni su zadovoljni redosledom rada koji su primili dok su bili mali, kada su ih instruktori podučavali da rade jedino Lo Lišma, kao što je rečeno u prethodno navedenim rečima Majmonida. I tada on vidi, za sebe, da iako je „podeljena tuga prepolovljena tuga”, on ne može da prihvati stanje Lo Lišma. U to vreme dolazi pitanje: „Ako sam ja zaista manje talentovan i u radu manje sposoban, odakle dolazi ovaj nemir dok sam u stanju Lo Lišma”? 

I odgovor je: „Ja sam prvi”. To jeste, Stvoritelj je pojedincu dao ovaj nedostatak zbog toga da on ne nastavi da ide ovim putem. I pojedinac ne treba da misli da je ovo postigao svojom sopstvenom mudrošću. Umesto toga, Stvoritelj kaže: „Ja sam prvi”, znači „Ja sam ti dao prvi podsticaj da bi ti krenuo putem istine. Ja ti dajem osećaj nedostatka da bi ti osetio da tebi nedostaje istina”. 

Šamati 95: ODSIJECANJE KOŽICE

Odsijecanje kožice

Čuo sam na prazničnoj trpezi u čast Brit Mila, 1943. godine u Jerusalimu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Malhut se, sama po sebi, naziva „niža Hohma” i u pogledu njene povezanosti sa Jesod, naziva se vjera. Postoji kožica nad Jesod čija je uloga da odvoji Malhut od Jesod, i da ne dozvoli Malhut da se poveže sa Jesod. 

Snaga krajnjeg tijela (kožice) je u tome što oslikava čovjeku vjeru kao da je prašina. To se naziva „Šehina u prašini”. 

Kada čovjek ukloni tu silu koja oslikava i umjesto toga kaže da je ta sila prašina, to se naziva „obrezanje” – kada se kožica odsijeca i baca u prašinu.    

U tom stanju Šehina se uzdiže iz prašine, i otkriva se veličina vjere. Takvo stanje naziva se „iskupljenje” i to je stanje kada čovjek biva nagrađen uzdizanjem Šehina iz prašine. 

Otuda, mi moramo sav naš rad da fokusiramo na uklanjanje sile koja oslikava. I jedino je vjera ono što se razmatra za cjelovitost.

„Ograničiti sebe do mjere ‘maslina’ i do mjere ‘jaje’”.

„Maslina” je kao što je golubica rekla: „Neka moja hrana bude gorka poput masline, a da dolazi sa nebesa…”. A „jaje” označava nešto što je beživotno, iako se iz njega kasnije rađa život. Ali trenutno, ne vidimo da u njemu ima života. Tako, oni  ograničavaju sebe i radije rade duhovni rad, iako je ovo stanje (gorko) poput  masline. 

Tako, čak i kada oni vide da nema životnosti i da sva njihova snaga, u radu, proizlazi jedino iz toga što oni žele da uzdignu Šehina iz prašine, tada, kroz ovaj rad oni bivaju nagrađeni iskupljenjem. Tada oni vide da ova hrana koja je prethodno bila poput  masline i jajeta, postaje životna, slatka i uzvišeno prijatna. 

Ovo je značenje za: „Prozelit (preobraćenik) je poput novorođenog djeteta”. U to vrijeme on mora da održi „zavjet obrezanja”, i zatim će biti u radosti. 

Šamati 94: ČUVAJTE DUŠE SVOJE

Čuvajte duše svoje

Čuo sam 1945. Godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U stihu: „Zato čuvajte duše svoje…”, čuvanje se odnosi prvenstveno na duhovnu dušu. Međutim, pojedinac čuva korporalnu dušu čak i bez zapovjesti Tore. Jer pravilo je da je glavna stvar Micva, što znači da je očigledno da on to radi zbog Micva, jer da ne postoji Micva, on to ne bi ni radio. Tako, razlog iz kojeg čovjek to radi je Micva.

Otuda, kada je u pitanju Micva koju čovjek izvršava, ukoliko bi on to izvršavao čak i da ne postoji Micva, on treba naročito da pazi da nađe mjesto gdje on može da kaže da on to izvršava jedino zbog Micva. Tada Svjetlost Micva može da sija na akciju kojom on izvršava Micva. To se naziva izgradnja Kli putem Micva, u kojoj Viša Svjetlost može da postoji. Otuda, čuvanje se prvenstveno odnosi na duhovnu dušu.

Link - And You Shall Keep Your Souls

Šamati 93: PERAJA I KRLJUŠT

Peraja i krljušt

Čuo sam 1945. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Treba da razumijemo ono što su naši mudraci rekli: „Znano je da sve što ima krljušt ima i peraja. A, za sve što ima peraja ne zna se da li ima i krljušt”. 

Mi treba, u radu, da materiju Kaskeset (krljušt) tumačimo kao Kušiot (pitanja) koja pojedinac ima u radu Stvoritelja. Kušiot su Kelim u koje se primaju odgovori, jer ti odgovori ne ispunjavaju spoljašnji um, već specifično unutrašnji um, što je Viša Svjetlost koja se odijeva unutar čovjeka. I tada se sva pitanja unutar njega razrješavaju. 

Otuda, u mjeri u kojoj se pitanja umnožavaju do te mjere se i Viša Svjetlost odijeva unutar čovjeka. Zbog toga je Kaskeset znak čistote, budući da kroz to čovjek može da dođe do pročišćenja time što ne želi da ima pitanja. Tako, on radi sve što može da pročisti sebe da bi mogao da bude nagrađen Višom Svjetlošću. 

I peraje je, takođe, jedan od znakova čistote. Snapir (peraje) ukazuje na Soneh-Peh-Ohr Elyion (mržnja-usta-Viša Svjetlost). I budući da čovjek ima pitanja, to je svakako zbog toga što on mrzi Višu Svjetlost. Ali, čovjek koji ima peraja ne mora da ima pitanja. On može da mrzi Višu Svjetlost ne zato što ima pitanja, već jednostavno zbog toga što je pohlepan, i kaže: „Ja svakako neću ići”.

Ovo je znak čistote. To je kada čovjek ima ribu. Riba implicira meso odjeveno u peraja i krljušt – to jeste Viša Svjetlost sija u ova dva znaka čistote.

Ali, ukoliko čovjek radi a nema nikakvih pitanja u radu, to nije znak čistote – to da on nema pitanja. To je tako jer čovjek nema mjesto u kojem Viša Svjetlost može da boravi, budući da on nema razlog koji ga primorava da privuče Višu Svjetlost, jer čovjek za sebe misli da je i bez Više Svjetlosti on potpuno u redu.

Šamati 92: OBJAŠNJENJE RAZABIRANJA "SREĆA"

Objašnjenje razabiranja „sreća”

Čuo sam 7. Sivana, 14. jun 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Sreća” je nešto što je iznad razuma. To jeste, čak iako je nešto trebalo da se dogodi na jedan određen način, u skladu sa razumom, sreća je izazvala drugi, povoljniji ishod. Razum se odnosi na uzrok i posljedicu, što znači da uzrok čini da rezultat bude onakav kakav jeste. Ali iznad razuma, to jeste kada početni uzrok nije uzrok date posljedice, to se naziva „iznad razuma”. I mi za to kažemo da „sreća” uzrokuje rezultat. 

Znano je da sva davanja  dolaze od Svjetlosti Hohma. I kada sija Hohma, to se naziva „lijeva linija” i „tama”. Obilje biva blokirano, i naziva se „led”. Ovo se naziva „zasluga”, jer je čovjek nagrađen. To znači da se razlog koji uzrokuje Svjetlost mudrosti naziva  „zasluga”, što je uzrok i posljedica. 

Ali „sinovi, život i opskrba ne zavise od zasluga, već od sreće” – to znači da Hohma sija specifično kroz srednju liniju, gdje se Hohma umanjuje, i sija specifično kroz umanjenje koje se naziva Masah de Hirik. Slijedi da Hohma ne sija usljed uzroka i posljedice, što je kada Hohma sija kroz lijevu liniju, već precizno kroz umanjenje. Ovo se naziva „iznad razuma” i ovo je „sreća”.

Link - Explaining the Discernment of Luck

Šamati 91: U VEZI SA "ZAMJENLJIV"

U vezi sa „zamjenljiv”

Čuo sam 9. Nisana, 18. april 1948. Godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

U Zoharu se objašnjava razlog zašto je Rubena rodila Lea, dok je Jakov za vrijeme akcije mislio o Raheli. Zakon je takav da ukoliko se misli o drugoj, sin se naziva „zamjenljiv”. 

Zohar objašnjava da je on mislio o Raheli, i mislio je da je to stvarno bila Rahela. A „zamjenljiv’’ znači da je on mislio o Raheli, a što se tiče akcije da je znao da je to bila Lea. Međutim, ovdje je on mislio o Raheli, a što se tiče akcije mislio je takođe da je to stvarno bila Rahela.

I objašnjeno je da je znano da se u duhovnom sve zasniva na principu pečata i otiska, gdje je svaki stepen otisak svog višeg stepena. A pečat i otisak uvijek imaju suprotna svojstva, to jeste otisak je uvijek suprotan pečatu. Slijedi da ono što se razmatra za Klipa u svijetu Berija, u nižem svijetu, svijetu Jecira, je Keduša. I ono što se razmatra za Klipa u svijetu Jecira, u svijetu Asija razmatra se za Keduša. 

Otuda, ukoliko se pravednik ujedini na nekom stepenu, on se svakako ujedinjuje sa Keduša tog stepena. A ukoliko tokom akcije on misli na drugi (viši) stepen, a ono što je Keduša nekog stepena razmatra se za Klipa drugog (višeg) stepena, tada se to naziva „zamjenljiv”. To znači da je sin ovog ujedinjenja „zamjenljiv”, jer su stepeni suprotni jedan drugom. 

Međutim, Jakov je mislio o Raheli, što znači o Keduša u kvalitetu Rahela. A što se tiče akcije, on je takođe mislio da je to Rahela. Otuda, i misao o Keduša je bila na stepenu Rahela, i akcija je bila na stepenu Rahela. Tako, ovde ne postoji razabiranje Lea, koje se razmatra za „zamjenljiv”.

Link - Concerning the Replaceable

Šamati 89: DA BISMO RAZUMJELI RIJEČI ZOHARA

Da bismo razumjeli riječi Zohara

Čuo sam 5. Adara,15. februar 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Da bismo razumjeli riječi Zohara, neophodno je da prvo razumijemo šta Zohar hoće da kaže. I razumijevanje onoga što Zohar hoće da kaže zavisi od toga koliko je čovjek posvećen Tori i Micvot. Tora i Micvot čovjeka dovode do pročišćenja, to jeste da bude pročišćen od samoljublja. To je razlog iz kojeg se čovjek angažuje u Tori i Micvot. I u toj mjeri čovjek može da razumije istinu koju Zohar hoće da kaže. U suprotnom, postoje Klipot koje skrivaju i blokiraju istinu koja je u riječima Zohara.

Link - To Understand the Words of The Zohar

Šamati 87: ŠABAT ŠEKALIM

Šabat Šekalim

Čuo sam 26. Adara, 7. mart 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Na Šabat Šekalim (naziv nedeljne porcije), kada je on (Baal HaSulam) započeo Kiduš …, rekao je: „Postojao je običaj među Admorim (rabiji, vođe kongregacija) u Poljskoj da svi bogati ljudi dođu do svojih rabija na Šabat Šekalim da prime Šekalim (novčići) od svojih rabija”. 

I on je rekao da to implicira da Amalek ne može da se uništi bez Šekalim. To je zbog toga što  prije nego što čovjek primi Šekalim još ne postoji Klipa Amalek. Međutim, kada on primi Šekalim, tada stiže velika Klipa koja se naziva „Amalek” i počinje rad na uništenju Amaleka. Jer, prije toga nema šta da se uništi. 

I on je na ovo dodao objašnjenje u vezi sa onim što je Magid iz Kožnjica rekao o riječima koje se nalaze u završnoj molitvi: „Ti si odvojio čovjeka od početka, i Ti ćeš učiniti da on prepozna da stoji pred Tobom”. Magid je o tome pitao: „Kako je moguće stajati bez Roš (glava, ali isto tako i početak)? To jeste, On je odvojio Roš od čovjeka, i kako je to uopšte moguće?” Objašnjenje je: „Kada prebrojavaš sinove Izraela…”, čime mi širimo razabiranje Roš. Ukoliko damo pola Šekela, mi smo time nagrađeni sa Roš. 

A zatim je pitao... „Zašto je za Kiduš pripremljeno više pića nego hrane? To nije ispravno, jer hrane treba da bude više nego pića, budući da je piće samo dopuna hrani, kao što je rečeno: ‘I ješćete i bićete siti, i blagoslovićete’. Ali nije tako kada je pića više nego hrane”. I on je tumačio da hrana ukazuje na Hasadim, a piće ukazuje na Hohma. 

Takođe je rekao da Šabat koji prethodi mjesecu Adar sadrži čitav mjesec Adar. Otuda, „kada nastupi Adar, ima mogo radosti”. I, rekao je da postoji razlika između Šabata i praznika. Šabat se naziva „ljubav”, a praznik se naziva „radost”. Razlika između radosti i ljubavi je u tome što je ljubav esencija, a radost je samo rezultat koji se rađa iz nekog uzroka. Uzrok je esencija, a rezultat je samo posledica esencije. Otuda, Šabat se naziva „ljubav i dobra volja”, a praznik se naziva „radost i sreća”. 

ZNAČENJE KORENA I GRANA

Značenje korena i grana

Članak broj 2

Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Značenje korena i grana. Zemlja Izrael je grana od Sefira Malhut. Malhut se naziva Kli koju je emanirao Emanator da bi postala Kli za primanje obilja koje je Emanator hteo da dâ Njegovim stvorenjima. Ta Kli se naziva Malhut. 

Redosled je takav da je prvo nastala posuda primanja zarad primanja, a zatim je nastala ispravka kojom se zabranjuje primanje u tu Kli, osim kada možemo da se usmerimo na davanje, i tada se u tu Kli privlači obilje. Ta ispravka je načinjena tako da kada stvorenjima dođe obilje, ono u njima neće izazvati osećaj koji se naziva „hleb srama”. 

Umesto toga, oni će obilje moći da primaju neograničeno, jer u njima neće biti srama tokom primanja obilja. I sav užitak i zadovoljstvo koje prime oni će usmeriti jedino u korist Stvoritelja. Oni će obilje tada širiti neprekidno, jer neće moći da kažu da su Stvoritelju već dovoljno dali i da Njemu više ne moraju da daju. Time, oni će uvek imati razlog da šire obilje. 

To nije tako ukoliko oni obilje primaju za sebe, to jeste iz samoljublja. Tada oni moraju da budu ograničeni tako da tokom primanja ne bi došlo do – mane srama. I tada će oni morati da kažu da su užitak i zadovoljstvo koje im On daje njima dovoljni. 

I zbog toga je i nastala ispravka, koja se naziva ograničenje, da se Svetlost ne bi primala u Kli od Malhut, osim kada možemo da primimo zarad davanja. 

Iz korena Malhut nadole širi se korporalna grana – Erec (zemlja) što je grana kraljevstva (Malhut) od Gore. Ova zemlja se naziva „Sveta Zemlja”. Iz ovog razloga u Svetoj Zemlji postoje posebne ispravke, to jeste Micvot – pravila Tore koja se odnose na zemlju, kao što su donacije, desetine (Ma’aser) i slično. To se ne odnosi na druge zemlje. 

I, isto tako postoji poseban koren za Jordan, poseban koren za Siriju, poseban koren za Vavilon i poseban koren za svaku drugu zemlju (pogledati Učenje o deset Sefirot, deo 16). Iz ovog razloga, u odnosu na koren i granu, mesto Hrama jeste precizno „Sveta Zemlja”, to jeste zemlja Izrael. I, to je tako otkako je osvećen. 

O RASPRAVI IZMEĐU JAKOVA I LAVANA

O raspravi između Jakova i Lavana

Članak broj 11, Tav-Šin-Mem-Hej
1984-85. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Vidimo da je rasprava između Jakova i Lavana bila drugačija od rasprave između Jakova i Isava. Za Jakova i Lavana, napisano je (Postanje, 31:43): „I, Lavan odgovori Jakovu, i reče: ‘Kćeri su moje kćeri, i sinovi su moji sinovi, i stada su moja stada, i sve ovo što vidiš je moje’”. Za Jakova i Isava, napisano je (Postanje, 33:9): „I Isav je rekao: ‘ja imam dovoljno, brate moj; neka ono što ti imaš bude tvoje’”. 

Treba da razumemo zašto je Lavan tvrdio da je njegovo sve, a Isav je rekao suprotno: „Neka ono što ti imaš bude tvoje”.

Baal HaSulam je ovo objasnio: kada je u pitanju Klipot postoji hvat i postoji sisanje. I rekao je da hvat znači to da Klipa  hvata pojedinca i ne dozvoljava mu da išta uradi u Keduša. 

Na primer, kada pojedinac treba da ustane pre zore i ode u učionicu da se angažuje u Tori, Klipa dođe i govori mu: „Zašto se mučiš? Umoran si, napolju je hladno”, i druge argumente (što su argumenti zle inklinacije) koji se odnose na to da nije vredno ustati i angažovati se u radu. Pojedinac na to odgovora: „Sve je to tako, ali je ipak vredno angažovati se u ovom svetu zarad toga da se kao nagrada primi sledeći svet”. Tada mu zla inklinacija odgovara: „Ti misliš da ćeš imati sledeći svet u zamenu za svoj rad u ovom svetu. To je moguće jedino ukoliko se osoba u Tori i Micvot angažuje zarad Stvoritelja. Ali ja znam da sve što ti radiš nije zarad Stvoritelja. Zato, kome ti služiš? Jedino meni”. Sa ovom alegorijom mi možemo da razumemo reči Baal HaSulama. Ovo je značenje za hvat Klipa, koja pojedincu ne dozvoljava da se angažuje u Tori i Micvot. 

I ovo je bio argument Lavana, kada je rekao: „Kćeri su moje kćeri ... i sve što vidiš je moje”. To jeste, ti radiš za mene a ne za Stvoritelja, tako ne možeš da se nadaš da ćeš imati sledeći svet. Prema tome, zašto da se mučiš nizašta? Klipa ovom silom hvata pojedinca i on ne može da izađe izvan njenog uticaja i uradi bilo šta protiv njene volje. Ovo je bio argument Lavana, i on je mislio da će sa ovim argumentom imati snagu da njega (Jakova) zgrabi, tako da on ne bude u stanju da se angažuje u Tori i Micvot. 

Šamati 90: U ZOHARU, BEREŠIT

U Zoharu, Berešit

Čuo sam 17. Adara, 28. mart 1948. godine

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U Zoharu, Berešit 165: „U tajnama Tore… Zaštitnici ministara podižu se od Gore, i svetla oštrica vitlajućeg mača postavlja se  nad svim vojskama i svim logorima... Iz ovog razabiranja širi se nekoliko drugih stepeni razabiranja" (VaYece 390-391).

On (Baal HaSulam) je objasnio da kada se širi lijeva linija, ona mora da bude oslađena desnom linijom, i širi se na tri mjesta:

1. u AVI, što je korijen,          

2. u Malhut,
3. u Božjim anđelima.

U AVI oni se nazivaju „zaštitnici ministara". U Malhut oni se nazivaju „svetla oštrica vitlajućeg mača". A u anđelima oni se nazivaju: „Iz ovog razabiranja širi se nekoliko drugih stepeni razabiranja”.

Link - In The Zohar, Beresheet