четвртак, 13. мај 2021.

VI STOJITE DANAS, SVI VI - članak br. 19


Vi stojite danas, svi vi

Članak br. 19, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Tumači pitaju o rečima: „Vi stojite danas, svi vi …vaši poglavari, vaša plemena, vaše starešine i vaši oficiri, svaki čovek od Izraela”. Ovo počinje formom množine „Vi” [forma množine na hebrejskom], a završava se formom jednine: „Svaki čovek od Izraela”. Autor knjige Svetlost Sunca objašnjava da se korišćenjem forme množine i forme jednine ukazuje na materiju ljubavi prijateljā. Mada su među vama „poglavari, plemena” itd, ipak, niko ne vidi veću zaslugu u sebi nego u bilo kom čoveku od Izraela. Umesto toga, svaki je jednak u tome što se ne žali na drugoga. Iz tog razloga, oni su i od Gore, takođe, tretirani na odgovarajući način i zbog toga je veliko obilje preneto dole. 

Naš način je da sve učimo unutar jednog subjekta. Proizlazi da osoba treba da preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa kao vo jaram i kao magarac tovar, što su mozak i srce. Drugim rečima, sav rad osobe treba da bude sa namerom da daje. 

U skladu s tim, ako pojedinac radi s namerom da daje, i za uzvrat ne želi nikakvu nagradu – izuzev da služi u svetom radu bez toga da se nada da mu se dâ ikakav dodatak na ono što ima – on nema čak ni želju za dodatnim radom. Drugim rečima, to da on primi nešto znanja o tome da li ide ispravnim putem sigurno jeste ispravan zahtev, a ipak, on se odriče čak i toga zato što želi da ide zatvorenih očiju i da veruje u Stvoritelja. I, on radi ono što može da rad i zadovoljan je svojim udelom. 

I, on čak i oseća da postoje ljudi koji imaju nešto razumevanja rada Stvoritelja, dok vidi da je on potpuno prazan. I, mnogo puta oseća dobar okus u radu, i ponekad oseća da je u stanju „...vaši poglavari”. Drugim rečima, ponekad misli da je sada postigao stepen sa kojeg je nemoguće da se ikada spusti do stanja niskosti, stanja u kojem, ako želi da se angažuje u radu Boga, mora da napravi veliki napor da bi nadišao svoje telo. Jer, u to vreme, ono što je radio bilo je prisilom, zato što nije imao želju za radom, a telo je želelo jedino da se odmara i da ne brine ni za šta.

I, umesto toga, u to vreme (kada misli da je sada postigao stepen sa kojeg je nemoguće da se ikada spusti do stanja niskosti) oseća da je već stigao dotle da sigurno zna da u svetu nema ništa izuzev da radi u cilju da daje, i tada on sigurno nalazi dobar okus u radu. I, kada sagleda svoja prethodna stanja ne može da razume kako to da je on sada u stanju uspona. Otuda, osoba uz sve kalkulacije zaključuje da nikada više neće pretrpeti pad.

Ali, ponekad, nakon dana, sata ili nekoliko minuta, on pada do takvog stanja niskosti da ne može odmah ni da oseti da je iz svog uzdignutog stanja pao u „dubine velikog ponora”. Umesto toga, ponekad, tek nakon sat ili dva, iznenada razume da je pao sa najvišeg nivoa, što znači iz stanja u kojem je prethodno bio siguran da je najjači čovek, u stanje gde je nalik bilo kojem čoveku, znači poput obične osobe. Tada počinje da traži savet u svom srcu: „Šta treba da uradim sada?”, „Kako mogu da se podignem do stanja Gadlut [velikost/odraslost] koje sam imao ranije?”

среда, 12. мај 2021.

AGENDA SKUPA 1 - članak br. 17, deo 2

 
Agenda Skupa 1

Članak br. 17, deo 2, 1984.

Prvo, kada se okupe prijatelji potrebno je da postoji agenda.  Svako treba, koliko god može, da govori o važnosti društva i da naglašava dobiti koje će mu društvo dati, te važne stvari za koje se nada da će mu društvo doneti, a koje ne može da postigne sam. I, u skladu s tim, svako treba da kaže koliko ceni društvo.

To je kao što su naši mudraci napisali (Berahot 32): „Rabi Šamlaj je rekao: ’Čovek uvek treba da veliča Stvoritelja i onda da moli’. Odakle smo to dobili? Od Mojsija, kao što je napisano: ’I, ja molih Gospoda u to vreme’. Isto tako je napisano: ’O, Gospode Bože, Ti si počeo’, i napisano je: ’Tebe molim, pusti me da pređem i vidim dobru zemlju’”. 

A razlog iz kojeg treba da počnemo sa tim da veličamo Stvoritelja jeste taj što je prirodno da postoje dva uslova kada neka osoba traži nešto od druge:

1. Da ta osoba ima to što tražim od nje, kao što su bogatstvo, moć i ugled, kao što to i imaju  bogati i imućni.

2. Da ona ima dobro srce, to jeste želju da čini dobro drugima. 

Od takve osobe možeš da tražiš uslugu. Zato su oni rekli: „Čovek uvek treba prvo da veliča Stvoritelja, i onda da moli”. To znači da ukoliko pojedinac veruje u veličinu Stvoritelja, da je On dobro koji čini dobro i da On hoće da dȃ stvorenjima sve vrste zadovoljstava, u tom slučaju je primereno da se kaže da on moli Stvoritelja i da će mu Stvoritelj sigurno pomoći jer On hoće da daje. I, tada, Stvoritelj može da mu dâ to što on želi. Tada, onaj koji moli može, isto tako, da bude siguran da će mu Stvoritelj to odobriti.

Isto je tako i u ljubavi prijateljā. Kada se prijatelji okupe, tada oni treba da veličaju prijatelje i to važnost svakog prijatelja. I, do stepena do kojeg preuzmemo na sebe važnost društva, možemo da cenimo društvo.

I, nakon toga, kao što je rečeno: „...i onda da moli”, to jeste, svako treba da ispita sebe i da vidi koliko napora daje društvu. Tada, tamo gde vidi da nema snagu da načini išta dobro za društvo postoji prostor za molitvu da mu Stvoritelj pomogne, i da mu On dâ snagu i želju da se angažuje u ljubavi drugih.

A nakon toga, svako treba da se ponaša isto kao u poslednje tri od „Osamnaest molitvi”. Drugim rečima, Zohar kaže da čovek, nakon molitve pred Stvoriteljem, treba, nakon poslednje tri od „Osamnaest molitvi” (što su molitve zahvalnosti), da misli tako da je Stvoritelj već odobrio njegov zahtev, i sa time da ode. 

U ljubavi prijateljā treba da se ponašamo isto: nakon što smo ispitali sebe i sledili znani savet o molitvi, treba da mislimo da je na našu molitvu odgovoreno i da se radujemo s našim prijateljima, kao da su svi prijatelji jedno telo. I kao što telo želi da svi njegovi organi uživaju, i mi, takođe, sada hoćemo da svi naši prijatelji uživaju.

Otuda, nakon svih kalkulacija dolazi vreme radosti i ljubavi prijateljā. U to vreme, svako treba da se oseća srećno, kao da je upravo potpisao veoma dobar ugovor kojim će zaraditi mnogo novca. I, običaj je da se u to vreme prijatelji počaste pićem i nazdrave. 

I ovde, svakom je potrebno to da njegovi prijatelji nešto popiju, jedu kolače itd. I, zato što je sada svako srećan, svako želi da se i njegovi prijatelji osećaju dobro. Otuda, završetak sastanka skupa treba da bude u radosti i uzvišenosti. 

Ovo sledi put „vreme Tore” i „vreme molitve”. „Vreme Tore” znači celovitost, kada nema nedostataka. Ovo se naziva „desno”, kao što je napisano: „...a u Njegovoj desnoj ruci bio je ognjeni zakon”.

Ali, „vreme molitve” se naziva „levo”, jer je  to mesto nedostatka, mesto kojem je potrebna ispravka. Ovo je nazvano „ispravka Kelim (posude)”. Ali, u stanju Tore, koje se naziva „desno”, ne postoji  prostor za ispravku, i zbog toga je Tora nazvana „poklon”.

Običaj je davati poklone osobi koju voliš. A isto tako, običaj je da se ne voli onaj koji ima manu. Otuda, u „vreme Tore”, ne postoji prostor za misli ispravke. Otuda, kada se odlazi sa sastanka društva, to treba da bude kao u stanju nakon poslednje tri od „Osamnaest molitvi”. I, iz tog razloga, svako će osećati celovitost.

Link - The Agenda of the Assembly 1


понедељак, 10. мај 2021.

O VAŽNOSTI PRIJATELJA - članak br. 17, deo 1

 
O važnosti prijatelja

Članak br. 17, deo 1, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Važnost prijatelja u društvu i kako da ih cenimo, znači to sa kakvom vrstom važnosti svako treba da gleda na svog prijatelja. Zdrav razum nalaže da ukoliko pojedinac sudi svog prijatelja tako da je prijatelj na nižem stepenu od njegovog, taj pojedinac će hteti svog prijatelja da uči kako da se bolje ponaša od toga kako se ponaša. Otuda, ovom pojedincu njegov prijatelj ne može da bude prijatelj, jer on njega vidi kao učenika. 

A ukoliko pojedinac vidi svog prijatelja kao da je na višem stepenu od onog na kojem je on, i vidi da od njega može da stekne dobre kvalitete, tada njegov prijatelj može da bude njegov rav, ali ne i njegov prijatelj.

Ovo znači da precizno tada kada pojedinac vidi svog prijatelja tako da je i on na stepenu koji je jednak njegovom, on njega može da prihvati za prijatelja i da se poveže s njim. To je tako jer „prijatelj” znači to da su obe strane u istom stanju. To je ono što zdrav razum nalaže. Drugim rečima, oni imaju ista gledišta i, otuda, odlučuju da se povežu. Tada, oboje deluju prema cilju koji oboje žele da postignu.

To je poput dva prijatelja istomišljenika koji  zajedno rade posao kako bi ostvarili profit. U toj situaciji, oni osećaju da imaju jednake snage. Ali, ako bi jedan od njih osetio da je sposobniji od drugog, on ne bi hteo da ovog drugog prihvati kao jednakog partnera. Umesto toga, oni bi načinili proporcionalno partnerstvo u skladu sa snagom i kvalitetima koje jedan ima nad drugim. U tom stanju, partnerstvo je trideset tri ili dvadeset pet posto partnerstvo, i ne može da se kaže da su oni jednaki u poslu.

Ali, kada je u pitanju ljubav prijateljā, što je kada se prijatelji povežu da načine jedinstvo među sobom, to eksplicitno znači da su oni jednaki. Ovo se naziva „jedinstvo”. Na primer, ako oni rade posao zajedno, a kažu da dobit neće biti jednako podeljena, da li se to naziva „jedinstvo”? Jasno, rad u ljubavi prijateljā treba da bude takav da oni podjednako kontrolišu sve dobiti i posedovanja koje ljubav prijateljā donosi. Oni ne treba ništa da kriju ili skrivaju jedan od drugog, već bi sve trebalo da bude u ljubavi, prijateljstvu, istini i miru. 

I, u eseju „Govor za završetak Zohara” napisano je: „Mera veličine društva dolazi od društva iz dva uslova: 1) stepen cenjenja društva: uvek slušaj i prihvati meru cenjenja veličine društva od svih u društvu; 2) okolina treba da bude velika, budući da je napisano: ‘U mnoštvu ljudi je kraljeva slava’”. 

субота, 08. мај 2021.

PITANJE DAVANJA - članak br. 16

 
Pitanje davanja

Članak broj 16, 1984. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Objašnjenje materije davanja. Kada pojedinac služi nekoga koga svet razmatra za važnog, ta važna osoba ne treba da ga nagradi za njegovo služenje. Tačnije, sámo to služenje važnoj osobi on razmatra tako kao da ga je ta važna osoba već nagradila. To znači da, ukoliko pojedinac zna da je ta osoba važna on već uživa u služenju i ne treba mu nikakva nagrada za njegovo služenje. Umesto toga, služenje samo po sebi je njegovo zadovoljstvo. 

Međutim, ukoliko pojedinac služi običnu osobu, on ne uživa u služenju i mora da bude nagrađen za služenje. To jeste, ukoliko on vrši isto ovakvo služenje za važnu osobu, njemu ne treba nagrada. 

Na primer, neka važna osoba dolazi avionom, i nosi mali kofer, i mnogo ljudi čeka njen dolazak, a važna osoba daje svoj kofer nekome da ga ponese do automobila kojim će se odvesti do kuće. Za ovu uslugu važna osoba hoće da mu dâ, recimo, sto dolara. On će sigurno odbiti da primi to od nje zato što je zadovoljstvo koje izvlači iz svog služenja veće od sto dolara koje mu ona daje. 

Ali, da je ova osoba neka obična osoba, on joj ne bi služio čak ni za novac. Umesto toga, rekao bi joj: „Ima nosača ovde; oni će poneti tvoj kofer do automobila. Što se mene tiče, ispod mog nivoa je da ti služim. Ali, pošto je to posao nosača, oni će biti srećni da ti služe ako ih platiš”. 

Sledi da ista radnja može da se izvede na potpuno različite načine, i da izvršenje zavisi od toga o kome se radi. To zavisi jedino od važnosti te osobe u očima pojedinca, to jeste, šta on oseća u vezi sa veličinom te osobe. Nije bitno da li on sam razume da je ta osoba važna ili mu drugi oko njega govore da je ta osoba važna; ovo mu već daje snagu da joj služi bez potrebe za bilo kakvom nagradom.

U skladu s prethodnim treba da razumemo šta je istinska namera onoga koji služi važnu osobu. Da li je njegova namera da uživa služeći je, jer on to razmatra velikom privilegijom? Ili, da li je to zato što on izvlači veliko zadovoljstvo iz toga što je služi? Iz kojeg izvora njemu dolazi zadovoljstvo od služenja važnoj osobi? On to ne zna. Međutim, on vidi nešto prirodno – da je ovde uključeno veliko zadovoljstvo – te on hoće da joj služi. 

Drugim rečima, da li je njegov cilj taj da, budući je ta osoba važna, on hoće da ta važna osoba uživa.  Ili, da li on hoće da služi nju zato što to njemu daje radost? Znači, ukoliko bi on mogao da ima isto zadovoljstvo, koje izvlači služeći važnu osobu, i kroz neke druge načine, da li bi se odrekao ovog služenja jer on hoće da služi nju jedino zato što oseća da ovde može da nađe dobar osećaj, i to je ono zbog čega on nju služi? 

Pitanje je da li je razlog služenja taj što on hoće da se važna osoba dobro oseća, a zadovoljstvo koje izvlači iz služenja je samo rezultat, te njegov cilj nije za njega samog već jedino da se važna osoba dobro oseća. Ili, da li on u stvari ne razmatra važnu osobu, već su sve njegove kalkulacije o tome koliko zadovoljstva on može da izvuče iz toga? 

I, ukoliko pitamo: „Da li je važno s kojom namerom on radi?” Odgovor je taj da mi treba da znamo značenje za „posude davanja”. 

петак, 23. април 2021.

PONEKAD SE DUHOVNO NAZIVA "DUŠA" - članak br. 13

 
Ponekad se duhovno naziva „duša”

Članak broj 13, 1984. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Moramo da razumemo zašto se duhovno ponekad naziva „duša” [heb: Nešama], kao kada se kaže „telo i duša”, a ponekad se duhovno naziva i Nefeš [duša], kao u „I, voli Gospoda Boga svoga svim svojim srcem i svom svojom dušom”. 

Kada govorimo o duhovnom, obično govorimo o najvišem razabiranju duhovnog, što je Nešama. To je tako da bi pojedinac znao da je za njega već spreman visok stepen – Nešama, i da bi on u svom srcu pobudio želju da to postigne i da razmišlja o tome šta je razlog iz kojeg on to još nije postigao. Tada će on doći do toga da zna da sve što nama treba da bismo postigli duhovno jeste jednakost forme.

Telo se rađa s prirodom samoljublja (ego), čija je forma suprotna formi Stvoritelja, budući da je Stvoritelj isključivo davalac. Otuda, pojedinac treba da pročisti svoje telo i da postigne jednakost forme sa Stvoriteljem, tako da će i on, takođe, hteti jedino da daje. Time će on biti u mogućnosti da postigne ovaj visoki stepen – Nešama. To je razlog zašto uvek kažemo telo [Guf] i duša [Nešama].

Ali, što se tiče redosleda rada, nakon stepena – telo, sledi stepen – Nefeš. Zato spis kaže: „I, voli Gospoda svoga Boga svim svojim srcem i   svom svojom dušom [heb: Nefeš]”, jer to je sledeći stepen nakon stepena – telo.

Zato spis kaže „...svim svojim srcem”, a potom „...svom svojom dušom”. Drugim rečima, pojedinac mora da bude voljan da Stvoritelju dȃ  sve što ima. Ali, kasnije, ukoliko postigne viši stepen, znači Ruah [duh], a zatim Nešama, on i dalje treba da bude voljan da sve dȃ Stvoritelju. Ali, tekst počinje prvim stepenom koji dolazi nakon stepena – telo. 

Sve što čovek ima mora da dȃ Stvoritelju. To znači da on ništa ne radi za svoju ličnu korist. Umesto toga, sve je zarad Stvoritelja. Ovo se razmatra za to da su sva njegova dela jedino zarad davanja, dok on sebe ne razmatra uopšte. Umesto toga, sve je zarad Stvoritelja.

Sada možete da razumete ono što piše u Zoharu (Teruma [Prilog], deo 219, i stav 479 u Sulam komentari): „’...svom svojom dušom’. On pita: ‘Trebalo je reći: ‘...u tvojoj duši’, šta je to ‘...svom svojom dušom’? Zašto kaže: ‘svom’?’ On odgovara da to znači da se isto tako uključuje i Nefeš, i Ruah, i Nešama. Tako, kada se kaže ‘.. svom svojom dušom’, tada ‘svom’ znači sve ono što ova duša sadrži”. 

Iz ovoga vidimo da nam Zohar govori da reč „svom” koja je dodata u Toru, ukazuje na to da su i Nefeš i Ruah uključeni u Nešama. Međutim, započinje se sa Nefeš, budući da nakon stepena – telo, dolazi stepen – Nefeš. Ali, kada u duhovnom govorimo o duši, mi mislimo na Nešama, kao što je napisano (Tora, Postanje 2:7): „...i udahnu u njegove nozdrve dušu [Nešama, duša, dah] života...”.

четвртак, 22. април 2021.

Šamati 2 - ŠEHINA U IZGONU

 
Šehina u izgonu

Uslušano 1942. godine

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam)

Knjiga Zohar kaže: "On je Šohen (Onaj koji obitava), Ona je Šehina (Božansko)", i neophodno je da objasnimo rečeno.

Znano je da u Višoj Svjetlosti nema nikakvih promjena, kao što je napisano: "Ja, Gospod, svoje HaVaYaH ne mijenjam". I, sva imena i nazivi nastaju samo iz osjećaja Svjetlosti u Kelim, što je želja za primanjem uključena u Malhut, korijen stvaranja. I, odatle se sve spušta do našeg svijeta (Olam HaZe), do stvorenja.

I, sva ta razabiranja, koja počinju iz Malhut – korijen stvaranja svjetova, završavaju se sa stvorenjima i nazivaju se imenom Šehina. I, generalna ispravka (Tikkun) jeste u tome da Viša Svjetlost sija unutar  njih u punom savršenstvu. I, ta se Svjetlost koja sija unutar Kelim naziva Šohen, a sve se Kelim, generalno, nazivaju Šehina. Svjetlost Šohen – ispunjava Šehina, i naziva se Svjetlost Šohen zato što obitava (hebrejski Šohen) unutar Kelim, a sveukupnost svih Kelim naziva se Šehina.

Vrijeme dok Svjetlost u njima ne sija u potpunom savršenstvu naziva se "vrijeme ispravke". To znači da se mi ispravljamo sve dok Svjetlost unutar Kelim ne bude sijala u potpunom savršenstvu. A, do tada se to stanje naziva “Šehina u izgonu". To znači da u to vrijeme još nema savršenstva u Višim svjetovima.

I, u našem svijetu, koji je najniži od svih svjetova, Viša Svjetlost treba da ispuni želju za primanjem, i ta ispravka se naziva "primanje zarad davanja". No, do tada je egoistična želja ispunjena niskim i bezumnim strastima i u njoj ne postoji mjesto za otkrivanje slave Nebesa. A srce, umjesto toga da je mjesto za pohranjivanje Više Svjetlosti, postalo je mjesto otpadaka i nečistoće, to jeste, potpuno je ukaljano niskim željama.

I, to se naziva "Šehina u prašini", i to znači da je Šehina spuštena na zemlju u prašinu. I, svako mrzi svetost; i niko nema nikakvu potrebu i želju da se Šehina podigne iz prašine. Umjesto toga, oni biraju niske, besramne vrijednosti. I, to uzrokuje tugu Šehina jer oni Njoj ne daju mjesto u svom srcu tako da Ona bude obitavalište za Svjetlost Stvoritelja.

Link - 2. Shechina [Divinity] in Exile


среда, 21. април 2021.

Šamati 1 - NEMA NIČEG OSIM NJEGA

 
Nema ničeg osim Njega

Uslušano prvog dana nedjelje, Itro
(6. februar 1944.god.)

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam)

Rečeno je: „Nema ničeg osim Njega”. To znači da u svijetu ne postoji nijedna druga sila, koja bi mogla da učini bilo šta protiv Njega. A, to što čovjek vidi da u svijetu postoje stvari i sile koje negiraju postojanje Viših sila, jeste zbog toga što je takva volja Stvoritelja.

I, to je metod ispravke koji se naziva „lijeva odbacuje, a desna prihvata”. I, to što lijeva odbacuje razmatra se za ispravku. To znači da u svijetu postoji nešto što od samog početka dolazi s namjerom da skrene čovjeka sa pravog puta i da ga udalji od svetosti.         

A, korist od tih odbijanja je u tome što uz njihovu pomoć čovjek dobija potrebu i cjelovitu želju da mu Stvoritelj pomogne, jer inače vidi da propada. On ne samo da ne napreduje u radu, već vidi da ide unazad, i šta više, on radi „zarad sebe” i nema snagu da izvršava Toru i Micvot čak ni Lo Lišma. I, jedino istinskim nadilaženjem svih prepreka, vjerom iznad razuma, on može da izvršava Toru i Micvot. No, on nema uvijek snagu da nadiđe vjerom iznad razuma. Tačnije, on je prinuđen da skrene sa puta Stvoritelja, čak iz Lo Lišma.

I, onaj koji uvijek osjeća da je razbijeno veće nego cjelo, što znači da postoji mnogo više padova nego uspona, i ne vidi kraja tim stanjima, zauvijek će ostati izvan svetosti, jer vidi da je za njega teško da izvrši čak i najmanju duhovnu akciju, osim ukoliko ne nadiđe prethodno navedene razloge. No, on nije uvijek u stanju da nadiđe. I, šta će biti na kraju?   

понедељак, 19. април 2021.

ČOVEK UVEK TREBA DA PRODA GREDE SVOJE KUĆE - članak br. 9

 
Čovek uvek treba da proda grede svoje kuće

Članak br. 9, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„Rabi Jehuda je rekao: ‘Rav je rekao: ‘Čovek uvek treba da proda grede svoje kuće i obuje cipele na svoja stopala’’” (Šabat, 129). Treba  da razumemo šta precizno jesu – grede čovekove kuće, i u čemu je važnost cipela, do tačke da je zbog toga vredno da on proda grede svoje kuće i bude u mogućnosti da obuje cipele na svoja stopala. 

Ovo treba da tumačimo, u radu. Reč Korot [grede] čovekove kuće potiče od reči Mikre [incident/događaj], što je sve ono što osoba iskusi u svom domu. Pod reči „čovek” mi podrazumevamo dva razabiranja – njegovo znanje, što je um, i njegove osećaje, što je ono što on oseća u svom srcu – bilo da je to dobro ili loše.

Ovi incidenti, koje iskusimo, bude pitanja iz svakodnevnog života. Ta pitanja se tiču i odnosa između osobe i njenog Stvoritelja, i između osobe i njenog prijatelja.

Pitanja između osobe i Stvoritelja jesu: osoba ima pritužbe da Stvoritelj ne zadovoljava sve njene potrebe. Drugim rečima, Stvoritelj treba osobu da ispuni onim što osoba misli da joj je potrebno, jer pravilo je da Dobro čini dobro. I, ponekad osoba misli – da je njena situacija uvek lošija nego što je to kod drugih ljudi, koji su na višem stepenu nego što je ona.

Sledi da je osoba tada u stanju koje se naziva „špijuni” – što su oni koji klevetaju Proviđenje – jer ona ne oseća užitak i zadovoljstvo u svom životu i teško joj je da kaže: „Jedino će me dobrota i milost pratiti u svim danima mog života”. Tako, u to vreme ona je u stanju „špijuni”.

Naši mudraci su o tome rekli (Berahot [Blagoslovi], 54): „Čovek mora da blagoslovi za loše kao što blagoslovi za dobro”, budući da je osnova judaizma izgrađena na veri iznad razuma. Ovo znači da ne treba da se oslanjamo na ono što intelekt nalaže osobi da misli, govori, i radi, već na veru u dobronamerno, Više Proviđenje. I, precizno kroz opravdavanje Proviđenja, osoba biva nagrađena time da oseti užitak i zadovoljstvo.

Baal HaSulam je dao alegoriju o osobi koja je imala pritužbe i zahteve Stvoritelju da On nije ugodio svim njenim željama. To je poput osobe koja ide ulicom s malim detetom, i dete gorko plače. Svi ljudi na ulici gledaju oca i misle: „Kako je okrutan ovaj čovek, koji može da sluša svog sina dok plače i da ne obraća pažnju na to. Detetov plač čini da je čak i ljudima na ulici žao deteta, ali ne i ovom čoveku koji je njegov otac. I, postoji pravilo: 'Kao što otac ima sažaljenje za svoju decu'”.

четвртак, 15. април 2021.

KAKO DRŽANJE TORE I MICVOT PROČIŠĆAVA SRCE - članak br. 8

 
Kako držanje Tore i Micvot pročišćava srce?

Članak br. 8, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Pitanje: Da li i držanje Tore i Micvot zarad primanja nagrade, takođe, pročišćava srce? Naši mudraci su rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio začin Tore“. Ovo znači da to zaista pročišćava srce. Ali, da li je to specifično tako kada pojedinac ne teži da primi nagradu, ili to isto tako pročišćava srce ako pojedinac radi da bi primio nagradu?

Odgovor: U spisu „Uvod u Knjigu Zohar“ (stav 44) napisano je: „Kada pojedinac počinje da se angažuje u Tori i Micvot, čak i bez ikakve namere, znači bez ljubavi i straha, koji su primereni kada se služi Kralju, čak i u Lo Lišma (ne u Njeno Ime), tačka u srcu pojedinca počinje da raste i da pokazuje svoju aktivnost. To je otuda što Micvot ne zahtevaju nameru, te čak i akcije bez namere mogu da pročiste nečiju želju za primanjem, ali u njenom prvom stepenu, nazvanom ‘nepokretan’. I, do stepena do kojeg pojedinac pročisti nepokretan deo svoje želje za primanjem, on postepeno gradi 613 organa tačke u srcu, što je stepen - nepokretan od Nefeš de Keduša (svetost)“. Prema tome, mi vidimo da držanje Tore i Micvot, čak i Lo Lišma, pročišćava srce.  

Pitanje: Da li je put držanja Tore i Micvot na način - ne primati nagradu za sebe, namenjen jedino odabranoj nekolicini? Ili, da li bilo ko može da ide ovim putem držanja Tore i Micvot na način - ne primati nagradu za sebe, čime bi oni bili nagrađeni sa Dvekut (prianjanje) uz Stvoritelja?

Odgovor: Mada se želja za primanjem za sebe i pojavila u Misli stvaranja, data je ispravka da bi duše ovo ispravile tako da to bude sa namerom zarad davanja, što znači da ćemo držanjem Tore i Micvot obrnuti našu želju za primanjem tako da ona bude zarad davanja. Ovo je dato svakome, bez izuzetka, jer svakome je dat ovaj lek, ne nužno odabranoj nekolicini.

Ali, budući da je ovo pitanje izbora, neki napreduju brže, a drugi sporije. Ali, kako je napisano u spisu „Uvod u Knjigu Zohar“ (stavovi 13, 14), na kraju, svi će postići svoje potpuno savršenstvo, kako je napisano: „Onaj koji je izgnan neće biti prognan od Njega“.

Ipak, kada počinje da uči da drži Toru i Micvot, pojedinac počinje u Lo Lišma. Ovo je zato što je čovek stvoren sa željom za primanjem; i on ne razume ništa što mu ne donosi ličnu korist, i bez toga on nikada neće ni hteti da počne da drži Toru i Micvot.

To je kao što je napisao Rambam (Hilhot Tešuva, poglavlje 10): „Mudraci su rekli: ‘pojedinac uvek treba da se angažuje u Tori, čak i Lo Lišma, zato što iz Lo Lišma on stiže do Lišma’. Otuda, kada se podučavaju deca, žene i široke mase, oni se podučavaju tako da rade jedino zbog straha i da prime nagradu. A, kada dobiju znanje i steknu mudrost, ova tajna im se postepeno otkriva. Oni se mirno navikavaju na to sve dok ne postignu Njega i ne služe Njemu s ljubavlju“. Tako mi iz reči Rambama vidimo da svako treba da postigne Lišma, ali razlika je samo u vremenu.

Pitanje: Ako pojedinac vidi i oseća da ide putem koji vodi do Lišma, da li treba da pokuša da utiče na druge kako bi i oni išli prȃvim putem?

Odgovor: Ovo je opšte pitanje. To je poput toga kada religiozna osoba ispituje neku sekularnu osobu. Ukoliko ona zna da ovu može da promeni, tada je i dužna da je promeni zbog Micva „Ti sigurno moraš opomenuti svog suseda“. Slično tome, u ovom slučaju se može reći da ti treba da kažeš svom prijatelju o boljem putu kojim neko može da ide, obezbeđujući da tvoja namera jeste jedino Micva. Ali, mnogo je puta tako da jedna osoba prekori drugu jedino u svrhu dominacije, a ne zbog Micva „Opomeni svog suseda“.

I, mi iz prethodnog učimo to da je želja svih da i drugi idu putem istine, stvorila sporove između ortodoksnih i sekularnih, između litvanske frakcije i Hasida, i između samih Hasida. Ovo je zato što svako misli da je u pravu, i svako pokušava da nagovori drugog da ide prâvim putem.

Link -Which Keeping of Torah and Mitzvot Purifies the Heart?


U SKLADU SA ONIM ŠTO JE OBJAŠNJENO O "VOLI SVOGA BLIŽNJEG KAO SEBE SAMOG" - članak br. 7

 
U skladu sa onim što je objašnjeno o „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”

Članak broj 7, 1984. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U skladu sa onim što je objašnjeno, u pravilu „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”, sadržani su svi detalji ostalih 612 Micvot [zapovesti]. To je kao što su naši mudraci rekli: „Ostalo su komentari; idi i uči”. Ovo znači da ćemo držanjem preostalih 612 Micvot biti nagrađeni i pravilom „Voli svoga bližnjeg”, i sledeći to, ljubavlju Boga. 

Prema tome, šta nam ljubav prijateljā daje? Napisano je da kad se nekoliko prijatelja okupi, budući da svaki od njih ima samo malu silu ljubavi bližnjih – znači da oni imaju samo potencijal da sprovode ljubav bližnjih – kada je primenjuju oni se sete da su odlučili da se odreknu samoljublja u korist ljubavi  bližnjih. Ali, zapravo, pojedinac u praksi vidi da ne može da se odrekne nikakvog zadovoljstva želje za primanjem zarad koristi  drugoga, čak nimalo. 

Međutim, kada se okupi nekolicina ljudi koji su saglasni s tim da moraju da postignu ljubav bližnjih, i kada svako poništi sebe pred drugim, tada su oni svi uključeni jedan u drugog. Tako se tu u svakom pojedincu akumulira velika sila, u skladu s veličinom društva. I, tada svako od njih može da izvršava zapovest “Voli svoga prijatelja”.

Tako, šta nam daju detalji ostalih 612 Micvot, za koje smo rekli da su tu da bi se držalo pravilo “ljubav prijateljā”? I, vidimo da i u realnosti postoji ljubav prijateljā i među sekularnima. I oni se okupljaju u raznim društvima i imaju ljubav prijateljā. Šta je onda razlika između religioznih i sekularnih?

Stih kaže (Psalmi Davidovi, 1), „...niti je sedeo na mestu podrugljivog”. Moramo da razumemo zabranu – „mesto podrugljivog”. Kad pojedinac kleveće ili govori prazne reči, tada to nije zabranjeno zabranom – „mesto podrugljivog”. Otuda, šta nam daje zabrana – „mesto podrugljivog”?

Zapravo, smisao zabrane – “mesto podrugljivog” jeste to: kad se nekolicina ljudi okupi u svrhu ljubavi prijateljā, s namerom da će upravo svako od njih pomoći svom prijatelju da poboljša svoje korporalno stanje, i svako očekuje da će od još više takvih sastanaka profitirati od društva i poboljšati svoje stanje u korporalnom.

среда, 14. април 2021.

LJUBAV PRIJATELJA - članak br. 6

 
Ljubav prijateljā

Članak broj 6, 1984. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

“Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”. Rabi Akiva kaže: “To je veliko pravilo (na hebrejskom pravilo znači i kolektiv) u Tori (Kidushin 9)”. To znači da ako pojedinac drži ovo pravilo, tada su svi detalji već uključeni u to, znači podrazumeva se da ćemo lako stići i do pojedinosti, ne morajući da radimo za to.

Međutim, vidimo da nam Tora govori: “Šta Gospod traži od tebe? Da se bojiš Mene". Prema tome, ono što se primarno zahteva od pojedinca jeste jedino strah Stvoritelja. Ako pojedinac drži zapovest straha, cela Tora i Micvot su sadržani u tome, čak i zapovest "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog".

Ipak, u skladu s rečima Rabi Akive, to je suprotno, znači strah je sadržan u pravilu "Voli svoga bližnjeg". A, prema rečima naših mudraca (Berahot str. 6), nije tako kako Rabi Akiva kaže. Oni su se pozivali na stih: "Kraj priče, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; jer to je sav čovek". Gemara pita: "Šta znači 'to je sav čovek'? Rabi Elazar kaže: "Gospod je rekao da je čitav svet stvoren jedino zbog toga (zbog straha Boga) (Berahot/Blagoslovi strana 6)". Međutim, u skladu s rečima Rabi Akive, izgleda da je sve sadržano u pravilu "Voli svoga bližnjeg".

Pritom, u rečima naših mudraca nalazimo (Makot 24) da su oni rekli da je najvažnija vera. Rekli su da je Avakum došao i rekao da postoji samo jedno: "pravednik će živeti od svoje vere".

Maharša tumači: "Ono što je najpresudnije za bilo koju osobu od Izraela, u bilo koje vreme, jeste vera". Drugim rečima, esencija pravila je vera. Shodno tome, proizlazi da su i strah i "Voli svoga bližnjeg" sadržani u pravilu vere.

Da bismo razumeli prethodno, moramo pažljivo da ispitamo sledeće:

1. Šta je vera?

2. Šta je strah?

3. Šta je "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog"?

Najvažnija jeste to da se uvek setimo svrhe stvaranja, što je "činiti dobro Njegovim stvorenjima". Tako, ukoliko On hoće da im dâ užitak i zadovoljstvo, čemu prethodna tri – vera, strah i "Voli svoga bližnjeg"? Ovo znači da njima treba samo to da kvalifikuju svoje posude da bi bili u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo koje Stvoritelj hoće da dâ stvorenjima. 

уторак, 13. април 2021.

ŠTA NAM DAJE PRAVILO "VOLI SVOG PRIJATELJA KAO SEBE SAMOG"? - članak br. 5

 
Šta nam daje pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”?

Članak br. 5, 1984. 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Šta nam daje Klal [„pravilo”, kao i „kolektiv”]: „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”? Kroz ovo pravilo možemo da dođemo do ljubavi Stvoritelja. Ako je to tako, šta nam daje  držanje ostalih 612 Micvot [zapovesti]?

Prvo, treba da znamo šta pravilo jeste. Znano je da se kolektiv (Klal) sastoji od mnogo individualaca. Bez individualaca ne može biti kolektiva. Na primer, kada za skup kažemo „sveti skup” tada govorimo o broju individualaca koji su se okupili i formirali jedinicu. Nakon toga, imenuje se glavni za auditorijum i drugi, i to se naziva Minian (desetka) ili „skup”. Najmanje deset ljudi mora da bude prisutno i tada je moguće da se izgovori Keduša (specifičan deo jevrejske molitve) tokom službe.

Zohar o tome kaže: „Gde god postoji deset, Božansko obitava”. To znači da na mestu gde postoji deset ljudi, postoji mesto za otkrivanje Božanskog (Šehina).

Iz toga sledi da je pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog” izgrađeno na preostalih 612 Micvot. Drugim rečima, ako držimo preostalih 612 Micvot, mi ćemo biti u mogućnosti da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”. Sledi da nam pojedinačni elementi omogućavaju da postignemo ovo pravilo, i kada imamo ovo pravilo, tada ćemo biti u mogućnosti da postignemo ljubav Stvoritelja, kao što je napisano: „Moja duša žudi za Gospodom” (Psalmi 84:2).

Međutim, pojedinac ne može sam da drži svih preostalih 612 Micvot. Uzmimo, na primer, Micva “otkup prvorođenog”. Ukoliko je čovekovo prvorođeno dete žensko, on ne može da drži Micva ”otkup prvorođenog”. Isto tako, žene su oslobođene od toga da drže Micvot za koje je predviđeno tačno određeno vreme, poput Cicit i Tefilin. Ali, zato što „sav Izrael su odgovorni jedan za drugog”, time oni svi zajedno drže sve Micvot. Otuda, kroz preostalih 612 Micvot možemo da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”.

 

Link - What Does the Rule, “Love Thy Friend as Thyself,” Give Us?


недеља, 11. април 2021.

O LJUBAVI PRIJATELJA - članak br. 2

 

O  ljubavi prijatelja

Članak br. 2, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

1) Postoji potreba za ljubavlju prijatelja.

2) Šta je razlog da sam izabrao specifično ove prijatelje, i zašto su ti prijatelji izabrali mene?

3) Da li svaki prijatelj treba da otkrije svoju ljubav prema društvu, ili je dovoljno da oseća ljubav u svom srcu i da ljubav prijateljā praktikuje u skrivenosti, a da nema potrebu da otvoreno pokaže šta je u njegovom srcu?

Znano je da je biti skroman nešto veliko. Ali, isto tako možemo da kažemo i suprotno, da pojedinac mora da – ljubav prema prijateljima, koja je u njegovom srcu, i otkrije svojim prijateljima, budući da on ovim otkrivanjem pobuđuje srca svojih prijatelja prema prijateljima, da bi i oni, takođe, osetili da svaki od njih praktikuje ljubav prijateljā. Dobit od ovoga jeste u tome što na taj način pojedinac dobija snagu da snažnije praktikuje ljubav prijateljā, budući da je sila ljubavi svake osobe integrisana u silu ljubavi svakog drugog.

Sledi da kad pojedinac ima jednu meru snage da praktikuje ljubav prijateljā, ako se grupa sastoji od deset članova koji razumeju da je neophodno da se angažuju u ljubavi prijateljā, tada je on integrisan u deset sila koje razumeju potrebu. Međutim, ukoliko svako od njih ne pokazuje društvu da praktikuje ljubav prijateljā, tada pojedincu nedostaje sila grupe.

To je tako zato što je veoma teško suditi prijatelja pozitivno. Svako misli da je pravedan i da se jedino on angažuje u ljubavi prijateljā. U tom stanju, pojedinac ima veoma malu snagu da praktikuje ljubav drugih. Prema tome, ovaj rad, specifično, treba da bude javan, a ne skriven.

Ali, pojedinac uvek mora da podseća sebe na svrhu društva. U suprotnom, telo teži da zamagli cilj, pošto telo uvek brine za sopstvenu korist. Moramo da se setimo da je društvo uspostavljeno jedino na osnovi postizanja ljubavi drugih, i da će to biti odskočna daska za ljubav Boga.

Ovo se postiže specifično tako što kažemo da je pojedincu neophodno društvo da bi bio u mogućnosti da svom prijatelju daje bez ikakve nagrade. Drugim rečima, njemu nije potrebno društvo da bi mu društvo davalo pomoć i poklone, što bi zadovoljilo posude primanja tela. Takvo društvo se gradi na samoljublju i podstiče jedino razvoj posuda primanja pojedinca, budući da on tada vidi priliku da dobije više posedovanja kroz svog prijatelja koji mu pomaže da postigne korporalna posedovanja.

Umesto toga, moramo da se setimo da je društvo uspostavljeno na osnovama ljubavi drugih, da bi svaki član primio od grupe ljubav drugih i mržnju prema vlastitoj prirodi. I, uviđanje da se njegov prijatelj napreže da poništi sebe i da voli druge, uzrokovaće da svako bude integrisan u namerama svojih prijatelja.

Tako, ako je, na primer, društvo sačinjeno od deset članova, svaki će imati deset sila da praktikuje samoponištavanje, mržnju prema vlastitoj prirodi i ljubav drugih. U suprotnom, pojedinac ostaje samo sa jednom silom ljubavi drugih, usled toga što ne vidi da i prijatelji praktikuju ljubav drugih, jer oni praktikuju ljubav drugih u skrivenosti. Štaviše, prijatelji uzrokuju da on gubi snagu svoje želje da ide putem ljubavi drugih. U tom stanju, on uči iz njihovih akcija i pada pod vlast samoljublja.

4) Da li svaki prijatelj treba da zna potrebe svakog drugog prijatelja, da bi znao kako može da ih zadovolji, ili je dovoljno da on ljubav prijateljā praktikuje uopšteno?

Link - Concerning Love of Friends


петак, 09. април 2021.

MIR U SVETU

 Mir u svetu - Baal HaSulam

„Milost i istina srešće se; pravda i mir poljubiše se. Istina će niknuti iz zemlje; i pravda će s nebesa pogledati dole. I Gospod će dati Dobro; i zemlja naša daće plod svoj”. 

 Psalmi, 85

SVE SE VREDNUJE – NE PREMA TOME KAKO IZGLEDA U DATOM TRENUTKU, VEĆ PREMA STEPENU SVOG RAZVOJA

Sve u stvarnosti, dobro i loše, čak i ono najgore na svetu, ima pravo da postoji i ne sme da bude iskorenjeno iz sveta niti potpuno uništeno. Mi to moramo jedino da ispravimo i reformišemo, jer i najmanje izvršavanje rada Stvoritelja jeste dovoljno da nas nauči o veličini i savršenosti Stvoritelja i Njegovog upravljanja svime. Otuda, moramo da razumemo i budemo vrlo pažljivi kada nalazimo manu makar i jednoj pojavi koju je Stvoritelj stvorio, i da kažemo da je to suvišno i izlišno, jer bi to bilo klevetanje Njegovog upravljanja.

Znano je da Stvoritelj nije dovršio Stvaranje tada kada ga je On i stvorio. I, iz svakog ugla stvarnosti možemo da vidimo da je sve, kako u pogledu opšteg tako i pojedinačnog plana, u skladu sa zakonom postepenog razvoja, počevši sa fazom odsustvovanja sve do faze dovršetka rasta. Iz tog razloga, kada je na početku svog rasta voće gorkog ukusa, to se ne razmatra za manu voća, a mi već znamo razlog za to: voće još nije dovršilo svoj razvoj.

I, tako je u svakom elementu stvarnosti: ukoliko nam izgledada je neki element loš i štetan za nas, upravo je to dokaz da je taj element još u procesu svog razvoja, još u tranziciji. Tako, mi ne možemo da zaključimo da je nešto loše i nije mudro da na to gledamo kao na manu.

 

NEUSPEH „REFORMATORA SVETA”

Ovo je ključ za razumevanje neuspeha reformatorā sveta kroz generacije. Oni čoveka razmatraju za mašinu koja ne funkcioniše ispravno i kojoj treba popravka, to jeste, potrebno je ukloniti neispravne delove i zameniti ih ispravnim.

I, tendencija svih reformatora sveta jeste u tome da se iskoreni sve štetno i loše u ljudskoj vrsti... i istina je – da Stvoritelj ne stoji nasuprot njih, oni bi sigurno do sada čovečanstvo u potpunosti probrali, tako da mogu da žive samo oni dobri i korisni.

Otuda, Stvoritelj pažljivo bdi nad svim elementima Njegovog Stvaranja, i ne dopušta da u Njegovom Domenu bilo ko uništi ijedan element, već jedino da ga reformiše i pretvori u blagoslov (i načini da je koristan svrsi i dobru). Svi prethodno pomenuti reformatori nestaće sa lica zemlje, ali zle inklinacije neće nestati. One će živeti i brojati stepene koje moraju još da prođu dok ne završe svoje sazrevanje.

U to vreme, loše osobine preokrenuće se same po sebi u dobro i korisno svrsi, kakvim ih je Stvoritelj u početku i promislio, poput voća na drvetu koje se drži na granama, čeka i broji dane i mesece, i mora još da čeka dok ne dovrši svoje sazrevanje, kada će se njegov okus i slast otkriti svakoj osobi

 

NAGRAĐEN – JA ĆU TO UBRZATI
NENAGRAĐEN – U SVOJE VREME

Treba da znamo da prethodno navedeni zakon razvoja, koji se širi nad kompletnom stvarnošću, garantuje to da će se sve zlo preokrenuti u dobro i svrsi korisno, kroz silu Uprave Nebesa od Gore, što znači i bez toga da se traži dozvola od ljudi koji naseljavaju zemlju. Međutim, Stvoritelj je znanje i upravu stavio u ruke čoveku i dopustio mu da ovaj zakon razvoja primi pod svoju sopstvenu upravu i dao mu mogućnost da ubrza proces razvoja kako sam želi, slobodno i potpuno nezavisno od organičavanja u vremenu.

четвртак, 08. април 2021.

LJUBAV PRIJATELJA - članak br. 3

 
Ljubav prijatelja

Članak br. 3, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„I, neki čovek ga (Josifa) nađe, i gle, lutao je poljem. A čovek ga upita, govoreći: ‘Šta tražiš?’ A on reče: ‘Tražim svoju braću. Reci mi, molim te, gde oni napasaju stado?’” (Postanje, 37)

Čovek koji „luta poljem” odnosi se na mesto u polju iz kojeg treba da nikne usev koji će održavati svet. A radovi na polju su oranje, sejanje i žetva. O tome je rečeno: „Oni koji seju u suzama, u radosti će žnjeti” i to je nazvano „polje koje je Gospod blagoslovio”. 

Baal HaTurim je objasnio da se pojedinac koji luta poljem odnosi na onog ko je zalutao na duhovnom putu, koji ne zna pravi put koji vodi do mesta do kojeg treba da stigne, kao u „magarac koji luta poljem”. I, on dolazi do stanja u kojem misli da nikad neće postići cilj koji treba da postigne.

„I, čovek ga upita, govoreći: ‘Šta tražiš?’” znači „Kako ti mogu pomoći?“ „A on reče: ‘Tražim svoju braću’”. Time što sam zajedno sa svojom braćom, to jest, time što sam u grupi u kojoj postoji ljubav prijateljā, biću u mogućnosti da se popnem stazom koja vodi do kuće Boga.

Ova staza je nazvana „put davanja”, a taj način je protiv naše prirode. Da bi se bilo u mogućnosti da se to postigne, nema drugog načina sem ljubavi prijateljā, čime svako može da pomogne svom prijatelju. „I, čovek reče: ‘Oni su otišli odavde’”. A, Raši je tumačio da su se oni udaljili od bratstva, što znači da oni neće da se povežu. To je, na kraju, uzrokovalo izgon Izraela u Egipat. A da bismo bili iskupljeni iz Egipta, moramo da preuzmemo na sebe to da uđemo u grupu koja hoće da bude u ljubavi prijateljā, a time ćemo biti nagrađeni izlaskom iz Egipta i primanjem Tore.

Link - Love of Friends


среда, 07. април 2021.

SVRHA DRUŠTVA 1 - članak br. 1

 
Svrha društva 1

Članak br. 1, deo 1, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Okupili smo se ovde da uspostavimo društvo za sve koji žele da slede put i metod Baala HaSulama, put kojim se penje stepenima čoveka i ne ostaje se poput zveri, kao što su naši mudraci rekli (Jevamot, 61a) u vezi sa stihom: „A vi, Moje ovce, Moje stado, vi ste čovek” (Adam). A Rašbi je rekao: Vi se nazivate ‘čovek’ (Adam), a obožavaoci idola ne nazivaju se ‘čovek’”.

Da bismo razumeli zaslugu čoveka navešćemo ovde stih naših mudraca (Berahot, 6b): Kraj rasprave, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; јer ovo je sav čovek” (Knjiga Propovednikova, 12:13). I, Gemara pita: Šta je to ‘jer ovo je sav čovek’?” Rabi Elazar je rekao: Stvoritelj je rekao: ‘Čitav svet je stvoren samo zbog toga’. Ovo znači da je čitav svet stvoren zbog straha Boga”.

Ipak, mi treba da razumemo šta je strah Boga, koji i jeste razlog zbog kojeg je svet stvoren. Iz svih reči naših mudraca učimo da je razlog za stvaranje bila dobrobit za Njegova stvorenja. To znači da je Stvoritelj hteo da osladi stvorenja da bi se ona osećala srećno u svetu. I, naši mudraci su ovde u vezi sa stihom: Jer ovo je sav čovek” rekli da je razlog stvaranje bio strah Boga.

Ali, u skladu sa onim što je objašnjeno u eseju Matan Tora”, razlog zbog čega stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, iako je to bio razlog stvaranja, jeste nejednakost forme između Stvoritelja i stvorenja. Stvoritelj je davalac, a stvorenja su primaoci. Ali, postoji pravilo da su grane slične korenu iz kojeg su grane rođene.

I, budući da u našem korenu nema primanja, jer Stvoritelju ni na koji način ništa ne nedostaje i Njemu ne treba ništa da bi zadovoljio Svoje htenje, čovek oseća neprijatnost kada treba da primi. Zbog toga se svaka osoba srami da jede hleb srama.

Da bi se to ispravilo, svet je morao da bude stvoren. Olam (svet) znači He’elem (skrivenost), tako užitak i zadovoljstvo moraju da budu skriveni. Zašto je tako? Odgovor je – zbog straha. Drugim rečima, to je tako da bi čovek strahovao kada koristi svoje posude primanja, nazvane samoljublje”. To znači da pojedinac treba da se uzdrži od toga da prima zadovoljstva (za svoje samoljublje) jer za njima žudi, te treba da ima snagu da prevlada tu žudnju, taj objekat svoje želje.

Umesto toga, pojedinac treba da primi ona zadovoljstva koja donose zadovoljenje Stvoritelju. Ovo znači da tada stvorenje hoće da daje ka Stvoritelju i ima strah od Stvoritelja zbog primanja za sebe, pošto primanje zadovoljstva – onda kada pojedinac prima za sopstvenu korist – njega udaljava od toga da prione uz Stvoritelja.

Zbog toga, kad pojedinac izvršava neku od Micvot (zaposvesti) Stvoritelja, on treba da teži da mu ta Micva donese čiste misli da će držanjem Božijih Micvot davati ka Stvoritelju. To je kao što su naši mudraci rekli:Rabi Hananija Ben Akašija kaže: ‘Stvoritelj je hteo da pročisti Izrael; otuda, On im je dao obilnu Toru i Micvot’”.

I, zbog toga se okupljamo ovde – da uspostavimo društvo gde svako od nas sledi duh davanja ka Stvoritelju. I, da bismo postigli davanje ka Stvoritelju, moramo da počnemo s davanjem ka čoveku, što se naziva ljubav drugih”.

I, ljubav drugih može da bude samo kroz poništavanje samog sebe. Tako, s jedne strane, svaki pojedinac treba da se oseća nisko, a s druge strane da bude ponosan što nam je Stvoritelj dao šansu da budemo u društvu gde svako od nas ima samo jedan cilj: da Božansko (Šehina) bude među nama.

I, mada mi još nismo postigli ovaj cilj, imamo želju da ga postignemo. I, ovo, takođe, treba da cenimo, jer mada smo na početku puta, mi se zaista nadamo da ćemo postići uzvišeni cilj.

Link- Purpose of Society 1 - Rabash — the Social Writings