среда, 20. октобар 2021.

VELIČINA OSOBE ZAVISI OD MERE NJENE VERE U BUDUĆNOST

Veličina osobe zavisi od mere njene vere u budućnost

Članak broj 9, 1986-87. godina


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (BeŠalah [Kada je Faraon poslao], str. 64 i u Sulam komentari, stav 216): „‘Tada će Mojsije... pevati’. Trebalo je da se kaže ‘pevao’. I, odgovara se: ‘... jer se ovo odnosi na budućnost, da je on kompletirao za ovo vreme i dopunio za budućnost, kada Izrael veličaju ovo pevanje u budućnosti’. ‘Ovo pevanje’ je rečeno u ženskoj formi [na hebrejskom], ali je ‘ovo pevanje’ trebalo reći u muškoj formi [na hebrejskom]. I, odgovara se: ‘Ovo pevanje je da kraljica veliča Kralja’. Rabi Jehuda je rekao: ‘Prema tome, to je pevanje kraljice Kralju, pa zašto se kaže ‘Mojsije i deca Izraela’? Naposletku, kraljica je trebalo da bude ta koja veliča’. Odgovara se: ‘Srećni su Mojsije i Izrael jer oni znaju kako da (za ime kraljice) ispravno veličaju Kralja’”. 

Treba da razumemo odgovor koji on daje u vezi sa tim što piše u budućem vremenu – da se to odnosi na budućnost. Čemu nas to uči, u radu? Treba, isto tako, da razumemo odgovor koji on daje o tome zašto „pevanje” piše u ženskoj formi, što ukazuje na nameru od Malhut, što znači to da Malhut veliča Kralja. I, Rabi Jehuda je o tome pitao: ukoliko se to odnosi na Malhut, zašto se onda kaže „Mojsije i deca Izraela”? Jer, tada treba da se tumači tako da se misli na to da Mojsije i deca Izraela znaju kako da veličaju Kralja zbog Malhut. Treba, isto tako, da razumemo značenje toga što Mojsije i Izrael moraju da veličaju Kralja zbog Malhut i zašto oni ne smeju da veličaju Kralja zbog sebe, već zbog Malhut.

Znano je da je Mojsije nazvan „odani pastir”. Baal HaSulam je tumačio da je Mojsije narod Izrael opskrbljivao verom, a vera se naziva Malhut [kraljevstvo]. Drugim rečima, on je u narod Izrael ulivao strah nebesa, što se naziva „kraljevstvo nebesa”. Zbog toga se Mojsije, po veri, naziva „odani pastir”. Napisano je o tome: „I, oni su verovali u Gospoda i u Njegovog slugu Mojsija”, znači da je Mojsije ulivao u njih veru u Stvoritelja.

 

Znano je da osoba ne može da živi od negativnog, već od pozitivnog. To je tako jer se „opskrba” odnosi na ono što osoba prima i uživa primajući. Ovo nam dolazi iz svrhe stvaranja, nazvane „Njegova volja – da čini dobro Njegovim stvorenjima”. Zato, osoba mora da prima užitak i zadovoljstvo kako bi imala čime da osladi svoje telo. Ovo se naziva „pozitivno”, znači punjenje. I, ovim punjenjem osoba ispunjava svoje potrebe. 


уторак, 12. октобар 2021.

Šamati br. 5 - LIŠMA JE BUĐENJE OD GORE I ZAŠTO JE NAMA POTREBNO BUĐENJE OD DOLJE


Lišma je buđenje od Gore i zašto je nama potrebno buđenje od dolje

Uslušano 1945.godine


Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

Čovjeku nije dato to da može da razumije kako da postigne svojstvo Lišma. To je zbog toga što ljudski um nije u stanju da razumije kako nešto takvo može i da postoji u svijetu. To je tako jer sve što je čovjeku dato da razumije jeste to da će jedino ukoliko se angažuje u Tori i Micvot moći nešto da postigne, ali on i sam mora imati koristi iz toga, u suprotnom on neće moći da napravi nijedan pokret. Lišma je Svjetlost od Gore, i jedino onaj koji je okusi može da zna i razumije. Zbog toga je rečeno: „Kušajte i vidite da je Gospod dobar”. 

I, ukoliko je tako treba da razumijemo zašto čovjek treba da ulaže sve moguće napore i da slijedi sve vrste savjeta dok pokušava da postigne Lišma? Ipak, njemu u tome neće pomoći nikakvi savjeti ukoliko mu Stvoritelj ne dȃ drugu prirodu, koja se naziva želja za davanjem. Bez toga, nikakvi napori neće pomoći čovjeku da postigne svojstvo Lišma.

Odgovor se nalazi u onome što su naši mudraci rekli: „Nije na tebi da dovršiš rad, ali ne možeš ni da ne radiš”. To jeste, čovjek mora da ulaže maksimalne napore od dolje (itaruta dilatata, buđenje od dolje), što se razmatra za molitvu. Jer molitva se naziva nedostatak, a bez osjećaja nedostatka nije moguće ispunjenje. I, kada u čovjeku postoji potreba za svojstvom Lišma, tada od Gore dolazi ispunjenje kao odgovor na molitvu, to jeste čovjek prima punjenje za svoj nedostatak. Slijedi da je rad čovjeka, da bi od Stvoritelja primio svojstvo Lišma, potreban jedino zarad toga da bi stekao nedostatak i Kli. A ispunjenje nikada ne zavisi od čovjeka, već je to dar Stvoritelja. 

Ali, molitva treba da bude cjelovita, iz dubine srca, što je tada kada čovjek zna, sto posto, da u svijetu nema nikog ko bi mogao da mu pomogne osim Samog Stvoritelja. Međutim, kako da čovjek zna da njemu niko u svijetu ne može da pomogne osim Samog Stvoritelja? Čovjek to može da zna precizno tada kada uloži sve moguće napore koje je u stanju da uloži i vidi da mu ništa od toga ne pomaže. Tako, čovjek mora da izvršava svaku moguću akciju da bi postigao svojstvo davanja Stvoritelju. Jedino će tada on biti u stanju da iz dubine srca moli Stvoritelja za pomoć, i tada će Stvoritelj čuti njegovu molitvu. 

недеља, 19. септембар 2021.

Šamati br. 4 - ZAŠTO ČOVJEK OSJEĆA TEŠKOĆU KADA ŽELI SEBE DA PONIŠTI PRED STVORITELJEM


Zašto čovjek osjeća teškoću kada želi sebe da poništi pred Stvoriteljem - Uslušano 12. Ševata 6. februar 1944. godina 

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

Treba da znamo šta je razlog teškoće koju čovjek osjeća kada želi da se poništi pred Stvoriteljem i da više ne brine o sopstvenom interesu. Jer, on tada dolazi u stanje kada osjeća kao da je čitav svijet ostao na svom mjestu, a on je isčezao iz tog svijeta i ostavio svoju porodicu i prijatelje zarad poništavanja sebe pred Stvoriteljem.

Za ovo postoji jednostavan razlog i naziva se „nedostatak vjere (Hisaron haEmuna)”. To jeste, čovjek ne vidi pred kim i zbog čega treba da se poništi, jer on ne osjeća postojanje Stvoritelja. I to je ono što njemu uzrokuje osjećaj teškoće. 

Ali, kad on počne da osjeća postojanje Stvoritelja, istog časa njegova duša počinje da žudi za tim da se poništi i poveže sa korijenom da bi se u njega inkorporirala poput svijeće u baklju, bez ikakvog razmišljanja i zadrške. I, ovo čovjeku dolazi prirodno, poput svijeće koja se poništava pred bakljom. 

Slijedi da je esencija rada čovjeka jedino to da postigne osjećaj postojanja Stvoritelja, to jeste da osjeti da je „čitava zemlja puna Njegove slave”. I u tome treba da bude čitav čovjekov rad, i to znači da sav napor koji čovjek ulaže u rad treba da bude zarad toga, a ne zarad nečeg drugog. I čovjek ne treba da se zavarava i da misli o nečemu drugom, jer njemu je potrebno samo jedno, a to je vjera u Stvoritelja. To znači da jedina nagrada koju on želi  za svoj rad  jeste vjera u Stvoritelja. 

I, potrebno je da znamo da ne postoji razlika između velike i male iluminacije koju čovjek postiže. To je tako zato što nema promjena u Svjetlosti, već se sve promjene događaju u Kelim koje primaju obilje. Kao što je napisano: Ja Moje HaVaJaH ne mijenjam. 

уторак, 14. септембар 2021.

ŠTA UZROKUJE MOLITVU - članak br. 18


Šta uzrokuje molitvu

Članak br. 18, 1985-86.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Naši mudraci su napisali (Meserhet Berahot 32): „Osoba uvek treba da veliča Stvoritelja, a onda da moli”. Kada pojedinac dođe u stanje u kojem oseća da greši u radu Stvoritelja i da njegova vera nije onakva kakva treba da bude – što je da on ne može da veruje da je Stvoritelj dobronameran, ili oseća da ne može da zahvali Stvoritelju i da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”, a što znači da on toliko uživa u svetu da zahvaljuje Stvoritelju što je stvorio svet tako da on ima u čemu da uživa – i ukoliko on ne oseća užitak i zadovoljstvo iz obilja koje prima, za njega je teško da bude zahvalan za to. I, to ga boli jer ne može da veliča Stvoritelja za svet koji je On stvorio, niti da svim srcem kaže: „Blagosloven je On koji je rekao: ‘Neka bude svet’”. 

I, to da taj nedostatak njega boli znači da on kaže da mora biti da je takav osećaj njemu došao zbog toga što je udaljen od Stvoritelja, to jeste, on je uronjen u samoljublje, i to uzrokuje da se odvojio od Stvoritelja, i tada je Stvoritelj skriven od njega i on nema osećaj veličine Stvoritelja. 

I, zato, pojedinac ne može da vidi istinu, to jeste ono što je napisano: Jer ovo je tvoj život i dužina tvojih dana”. Isto tako, on ne može da oseti važnost Tore, to jeste ono što je napisano: „Jer ovo je vaša mudrost i vaš razum u očima nacija, koje će čuti sve ove zakone i reći: ‘Zaista, ovaj veliki narod je mudar i razuman narod’”.

Kada pojedinac preispituje sebe i misli: „Gde je to uzbuđenje o kojem nam nacije sveta govore: ‘Sigurno ovo ... je mudar i razuman narod’, zbog Tore, zato što držimo ono što je napisano: ‘Poštujte i izvršavajte zapovesti; jer to je vaša mudrost i vaše razumevanje u očima nacija’. Tako, zašto ja ne osećam važnost Tore i Micvot?” 

U tom stanju refleksije, kada oseća koliko je udaljen od bilo kakvog poštovanja za rad Stvoritelja, pojedinac počinje da se budi i misli: „Nešto mora da se uradi. Ne mogu da ostanem u ovom stanju niskosti do kraja svog života”. Sigurno, ovo je vreme kada on počinje da moli Stvoritelja da ga dovede bliže Njemu i da mu od Gore pomogne, kao što su naši mudraci rekli: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”.

четвртак, 09. септембар 2021.

Šamati br. 3 - MATERIJA DUHOVNOG POSTIGNUĆA


Materija duhovnog postignuća 

Yehuda Leib Ha-Levi Ashlag (Baal HaSulam) 

U svjetovima razlikujemo mnoga razabiranja i mnoge stepene. Neophodno je da znamo da sve što se odnosi na ta razabiranja i stepene govori jedino o postizanju duša u skladu sa onim što one primaju iz svjetova. Ovo je u skladu sa pravilom: „Ono što ne postignemo – ne možemo nazvati po imenu”. Otuda riječ „ime” ukazuje na postignuće. To je poput toga kada čovjek daje ime nekom objektu nakon toga što je, u skladu sa svojim stepenom razumijevanja, postigao nešto o njemu.

Zato se, generalno, ukupna stvarnost, sa stanovišta duhovnog postignuća, dijeli na tri dijela:

1. „Acmuto” (esencija Stvoritelja)

2. Ein Sof (Beskonačnost)

3. Duše

1. O Acmuto uopšte ne govorimo. To je zato što korijen i mjesto stvorenja jesu u Misli stvaranja, gdje su ona inkorporirana, i značenje ovoga skriveno je u riječima: „Završetak djela je u prvobitnoj misli”. 

2. Ein Sof (Beskonačnost) predstavlja Misao stvaranja, skrivenu u riječima: „Njegova volja – da čini dobro Njegovim stvorenjima”. To se naziva Ein Sof (Beskonačnost) i to je veza koja postoji između Acmuto i duša. Tu vezu mi percipiramo kao tajnu – volja da stvorenja uživaju. 

Ein Sof (Beskonačnost)  je početak svega i naziva se „Svjetlost bez Kli”. Jer tamo leži korijen stvorenja, to jeste veza između Stvoritelja i stvorenja, koja se naziva „Njegova volja –  da čini dobro Njegovim stvorenjima”. Ova volja nastaje u svijetu Ein Sof i širi se ka svijetu Asija. 

3. Duše, koje primaju to dobro koje postoji u Negovoj volji da čini dobro.

петак, 03. септембар 2021.

AGENDA SKUPA 2 - članak br. 17


Agenda skupa 2

Članak br. 17, 1985-86.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Masehet Berahot (odeljak 32) naši mudraci su rekli: „Rabi Šamlaj je rekao: ‘Pojedinac uvek treba da veliča Stvoritelja, i onda da moli’. Odakle mi to imamo? Od Mojsija, kao što je napisano: ‘I, ja sam molio’”. Baal HaSulam je tumačio da kada osoba hoće da traži uslugu od drugoga, ona mora da zna: a) da li taj drugi ima ono što ona traži od njega, jer ukoliko nema, onda nema smisla da traži, i b) da taj drugi ima dobro srce. Ovo je tako jer taj drugi može da ima ono što osoba traži, ali ne i takvo srce koje bi dalo. 

Otuda, pojedinac prvo treba da veliča Stvoritelja, znači da veruje da Stvoritelj ima sve što on traži, i da je Stvoritelj milosrdan i da daje onima koji traže dobro.

Proizlazi da kada se prijatelji okupe na jednom mestu, skup je svakako u neku svrhu, jer kada pojedinac odvoji deo svog vremena, koje bi on inače koristio za svoje lične poslove, i odustane od svojih poslova da bi učestvovao u skupu – on tada želi da u skupu nešto i stekne. Ukoliko je tako, na skupu se treba truditi da svaki od prijateljā vidi sa čime je došao na sastanak, šta je kupio i sa čime odlazi kući. 

Ponekad se za vreme skupa prijateljā, tokom tog susreta, svako oseća dobro. U to vreme, ne događa im se da promišljaju o tome šta je to što su stekli i sa čime će otići kući. To jeste, oni ne pitaju: šta ja imam u svojoj ruci što sam stekao u skupu prijatelja a nisam imao pre nego što sam došao u društvo? I, tada pojedinac vidi da nema ništa u ruci. 

To je poput onoga što je napisano (Zakoni ponovljeni, 23:25): „Kada uđeš u vinograd svoga prijatelja, ti smeš da jedeš grožđa dok ne zadovoljiš svoju dušu, ali ne stavljaj ništa od toga u svoje posude”. Treba da tumačimo da se to kada se prijatelji okupe naziva „vinograd tvoga prijatelja”, kada vi sedite i jedete i pijete zajedno, pričate o ovome i onome, i telo uživa tokom akcije. Ovo je slično sa: „Ti smeš da jedeš grožđa dok ne zadovoljiš svoju dušu”. 

Ali, kada krećete kući, vi hoćete da vidite šta imate u vašim Kelim, to jeste, šta imate da ponesete sa sobom da održite život. To jeste, kada napuštamo skup i ispitujemo šta, nakon sastanka, imamo u našim Kelim, mi tada vidimo: „...ali, ne stavljaj ništa od toga u svoje posude”. Drugim rečima, u Kelim nema ničega čime bi se i nakon skupa oživela duša.

петак, 20. август 2021.

DOĐI DO FARAONA 2 - članak br. 13


Dođi do Faraona 2

Članak br. 13, 1985-86.


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Zohar pita: „Napisano je ‘Dođi do Faraona’, ali trebalo je da se kaže ‘Idi do Faraona’, itd. Stvoritelj je video da se Mojsije boji, i da ostali emisari nisu mogli narod da približe Njemu, i rekao je: ‘Evo, Ja ću povesti tebe do Faraona, kralja Egipta, velikog čudovišta što leži usred svog Nila’. Stvoritelj je morao da povede rat protiv njega i niko drugi. A, napisano je i: ‘Ja, Sam Gospod’, što su oni objasnili: ‘Ja, a ne glasnik’”. Toliko o tome (na početku odeljka, Bo [Dođi]).

 

Razlika između „dođi” i „idi” jeste u tome što „dođi” znači da mi treba da hodamo zajedno, poput osobe koja kaže svom prijatelju: „Dođi”.

 

Ovo treba da razumemo, jer Zohar pita zašto je bilo potrebno da Stvoritelj ide sa Mojsijem. To je zato što Mojsije nije mogao sam da se bori protiv Faraona, već jedino sa Stvoriteljem i ni sa kim drugim. Prema tome, zašto je bilo potrebno to da Mojsije ide sa Stvoriteljem? Uostalom, rečeno je: „Ja, a ne glasnik”. Prema tome, koja je svrha da Stvoritelj ide do Faraona, koji se naziva „veliko čudoviste”, sa Mojsijem? On je mogao da ide do Faraona i bez Mojsija.

 

Isto tako treba da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Kidušin [Venčanje] 30b): „Riš Lakiš je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadjačava njega svaki dan i traži da ga ubije, kao što je rečeno: ‘Zli motri na pravednika’, i da mu Stvoritelj ne pomogne, on to ne bi nadišao, kao što je rečeno: ‘Gospod ga neće ostaviti u  ruci zloga’’”.

 

Ovde se, takođe, javlja pitanje: „Ukoliko pojedinac ne može sam da nadiđe i potrebna mu je pomoć Stvoritelja, zašto je onda potrebna dupla akcija (akcija dve sile)?” Drugim rečima, ili Stvoritelj daje pojedincu snagu da nadiđe sam, ili će Sam Stvoritelj učiniti sve. Zašto je tako da izgleda da je ovde potrebna zajednička akcija dve sile, jedna čovekova i, zatim, sila Stvoritelja? To je kao da jedino njih dve mogu da pobede zlo i da je jedna sila nedovoljna.

 

Znano je da je savršenstvo čoveka u tome što čovek mora da postigne svrhu stvaranja. To jeste, on mora da postigne svrhu zbog koje je svet stvoren, koja se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. Drugim rečima, stvorenja treba da dođu do toga da prime užitak i zadovoljstvo koje je Stvoritelj namenio za njih.


среда, 18. август 2021.

MOLITVA MNOGIH - članak br 15


Molitva mnogih

Članak br. 15, 1985-1986.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (Bešalah (Kada je Faraon pustio), i u Sulam Komentari, stav 11): “A ona je rekla: ‘Ja obitavam među svojim ljudima. On pita: ‘Šta ovo znači?’ i odgovara: 'Kada je Din prisutan u svetu, pojedinac ne treba da se odvaja iz kolektiva i bude sam, jer kada je Din prisutan u svetu, oni koji su primećeni i obeleženi kao sami, bivaju uhvaćeni prvi, čak i ukoliko su pravednici. Otuda, pojedinac ne treba nikada da se povuče od ljudi, zato što je milost Stvoritelja uvek nad svim ljudima. Zbog toga je ona rekla: ‘Ja obitavam među svojim ljudima, i ne želim da se odvojim od njih’”. 

“Kada je Din prisutan u svetu” odnosi se na želju za primanjem zarad sebe, što je samoljublje, priroda sa kojom su stvorenja rođena, usled Njegove volje – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. I, zbog toga što postoji želja za jednakošću forme, tada da ne bi bilo hleba srama, načinjen je sud [Din] da je zabranjeno koristiti posude primanja, izuzev kada pojedinac zna da može da se usmeri da prima u cilju da daje. Tada je njemu dozvoljeno da koristi posude primanja.

U skladu s tim, značenje za “Kada je Din prisutan u svetu” jeste to da kada je čitav svet uronjen u samoljublje postoji tama u svetu, jer  ne postoji prostor da stvorenja privuku Svetlost zbog nejednakosti forme između Svetlosti i stvorenja koja tu Svetlost primaju. I, zbog nejednakosti forme načinjen je sud da stvorenja ne bi primila Više obilje u egoistične želje. 

Zato, kada se pojedinac probudi i želi da ga Stvoritelj dovede bliže, a da dovede bliže znači da mu dâ posude davanja, što se naziva “dovesti bliže”, on tada traži da mu Stvoritelj pomogne. I, znano je da se pomoć koja dolazi od Stvoritelja naziva “Više obilje”, to jeste Nešama, “duša”. To je, kao što Zohar kaže, da je pomoć koja se prima od Gore u formi svete duše. 

Iz tog razloga, ukoliko pojedinac dođe do toga da traži od Stvoritelja da baš njega dovede bliže Njemu, a viđen je da je sam, to znači da on razume da Stvoritelj mora baš njega da dovede bliže Njemu. Ali, zašto on misli da javnost može da ostane u svom trenutnom stanju, a jedino njega Stvoritelj treba drugačije da tretira?

To je zato što pojedinac razume da on ima zasluge koje drugi nemaju. I, iako ovi pojedinci ne pripadaju kolektivu zbog toga što razumeju da oni više od drugih zaslužuju da budu bliže Stvoritelju i razmatraju sebe za pravednike, oni su uhvaćeni prvi. Drugim rečima, svojstvo Din, usled primanja za sebe, prisutan je nad njima više nego nad drugima. Tako, oni postaju, po svojstvima samoljublja,  još gori od drugih.

I, to je upravo zbog toga što pojedinac misli da on zaslužuje više od drugih ljudi. Drugim rečima, drugim ljudima je dovoljno da imaju ono što imaju, ali on misli da zaslužuje više od ostalih ljudi. Ova misao se zapravo razmatra za primanje, znači 100% samoljublje. Iz toga vidimo da je u njemu samoljublje počelo da se razvija  više nego kod drugih.

Sledi da on stalno radi zarad samoljublja. A ipak, u sopstvenim očima on sebi izgleda kao pravednik, jer želi da radi kao davalac. I, on kaže sebi da je njegov zahtev Stvoritelju da ga dovede bliže ispravan, jer šta on traži od Njega? Traži to da mu Stvoritelj dâ snagu da drži Toru i Micvot da bi davao. I, kakva greška može da bude u tome što on želi da služi Kralju?

четвртак, 05. август 2021.

KO SVEDOČI ZA OSOBU - članak br. 37

 
Ko svedoči za osobu

Članak br. 37, 1984-85. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu, Šoftim [sudije] (i u Sulam komentaru, str. 8, stav 11): „Micva [zapovest/dobro delo] je svedočiti na sudu da njegov prijatelj ne bi izgubio novac zato što ne svedoči. Zato su autori Mišna rekli: 'Ko svedoči za osobu? Zidovi njegove kuće'.

Šta znači 'Zidovi njegove kuće'? To su zidovi njegovog srca, kao što je napisano: 'Tada Jezekilj okrenu svoje lice zidu'. Autori Mišne su objasnili da ovo uči o tome da je Jezekilj molio iz zidova svoga srca. Štaviše, njegovo domaćinstvo svedoči za njega. Njegovo domaćinstvo su njegovih 248 organa, pošto je telo nazvano 'kuća'.

Mudraci su rekli (Mišna): 'Zli – njegovi gresi se urezuju u njegove kosti. Isto tako, pravednik – njegove zasluge se urezuju u njegove kosti'. Ovo je razlog iz kojeg je David rekao: 'Sve moje kosti će reći'. Ali, zašto se gresi urezuju u kosti više nego u telo, tetive i kožu? To je zato što su kosti bele, a crni zapis je vidljiv jedino kada je na belom. Ovo je poput Tore, koja je unutra – belo, znači pergament, a spolja – crno, znači mastilo. Crno i belo su tama i Svetlost. I štaviše, telu je određeno da se uzdiže na svojim kostima, otuda se gresi i zasluge urezuju u kosti tela. Ukoliko je pojedinac nagrađen, telo će se uzdići na svojim kostima. Ukoliko on nije nagrađen, telo se neće uzdići i on neće imati uskrsnuće iz mrtvih.”

Toliko o tome.

Treba da razumemo zašto Zohar tumači da osoba treba da svedoči pred sudom da njen prijatelj ne bi izgubio novac. Ovo se tumači u odnosu na redosled rada Stvoritelja. Prema tome, treba da razumemo šta je to što osoba traži i od koga ona to traži. I isto tako, da bi načinila to verodostojnim, osoba mora da donese dokaze.

U radu Stvoritelja, pojedinac od Stvoritelja traži da mu On dâ ono što on želi. I, on treba da pokaže da je njegov zahtev istinit. Ali, da li Stvoritelj ne zna da li pojedinac govori istinu ili ne? I, da li je moguće to da jedino ukoliko čovek svedoči, Stvoritelj tada zna da je njegov zahtev istinit. Štaviše, kako to da pojedincu može da se veruje, jer on svedoči za sebe? I, isto tako treba da razumemo zašto svedočenje mora da bude iz zidova njegove kuće, budući da pojedinac donosi dokaze kao u „zidovi njegove kuće” (Jezekilj), kao što je rečeno „Tada Jezekilj okrenu svoje lice zidu”, što se tumači da to znači „zidovi njegovog srca”.

уторак, 03. август 2021.

I BI VEČE I BI JUTRO - članak br. 36

 
I bi veče i bi jutro

Članak Br. 36, 1984-85.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Zohar kaže o stihu „I bi veče i bi jutro” (Postanje, 3, deo 96 i stav 151 u Sulam Komentari) da „’I bi veče’ znači širi se sa strane tame, što je Malhut. ‘I bi jutro’, znači širi se sa strane Svetlosti, što je ZA.

Zbog toga je o njima napisano: ‘Jedan dan‘, ukazujući da su veče i jutro jedno telo, i da oba čine jedan dan. Rabi Jehuda je rekao: ‘Šta je razlog?‘ On pita: ‘Budući da ‘I bi veče i bi jutro’ ukazuje na ujedinjenje ZON (ZA i Nukva) i na to da se Svetlost dana širi iz oba, zašto se onda, nakon što tekst to objavljuje već na prvi dan, ponovo za svaki dan kaže: ‘I bi veče i bi jutro‘?’

I, on odgovara: ‘To je zbog toga da se zna da nema dana bez noći i noći bez dana, i oni se nikad neće odeliti jedno od drugog. Zato tekst ponavlja i saopštava nam to za baš svaki dan, da ukaže da nije moguće to da će ikada biti Svetlosti dana bez tame noći. Isto tako, nikada neće biti tame noći nakon koje ne sledi dan, jer se oni nikada neće odeliti jedno od drugog’”. Toliko o tome.

Prethodno napisano treba da razumemo, u radu – šta znači Svetlost i šta znači tama i zašto nije moguće to da se ima dan osim ako to nije iz oba zajedno, znači da Svetlost i tama zajedno sačinjavaju jedan dan, to jeste, neophodna su oba da se izgradi jedan dan. Ovo znači da dan počinje kada počne tama zato što tada počinje redosled nastajanja novog dana.

Isto tako, treba da razumemo kako reč „dan” može da se primeni na tamu, jer kada počne tama već možemo da počnemo da odbrojavamo novi dan.

Znano je da se nakon svih ograničenja i odlaska Svetlosti, što se dogodilo u Višim svetovima – i nakon drugog ograničenja i razbijanja – pojavio sistem Klipot [ljuske]. Kao rezultat toga mesto svetova BYA se podelilo na dva razabiranja. Od njegove sredine i naviše nastali su svetovi BYA od Keduša [svetost], a od njegove sredine naniže nastalo je mesto gde su Klipot stalno prisutne, kao što je objašnjeno u TES-u (deo 16, str. 1938, stav 88).

U ovom svetu „Čovek se rađa kao ždrebe divljeg magarca” i nema želju za duhovnim. Prema tome, odakle čoveku dolazi to da oseća potrebu za duhovnim, i to do te mere da on kaže da oseća tamu, koju naziva „noć”, zbog toga što oseća da je udaljen od Stvoritelja? Moramo da znamo da istovremeno kada pojedinac počne da oseća da je daleko od Stvoritelja, on već počinje, do nekog stepena, da veruje u postojanje Stvoritelja, inače, kako bi mogao da kaže da je udaljen od nečega što ne postoji? Umesto toga, mora da se kaže da on ima nešto iluminacije iz daleka, koja sija za njega do stepena da on oseti da je udaljen od Stvoritelja.

понедељак, 02. август 2021.

VAŽNOST MOLITVE MNOGIH - članak br. 7

 
Važnost molitve mnogih

Članak br. 7, 1985-1986.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

Napisano je u Zoharu, VaJišlah [I, Jakov je poslao], (deo 13, stav 45 u Sulam komentari): „Dođi i vidi. Rabi Šimon je rekao, ‘„Molitva mnogih” se uzdiže prema Stvoritelju i Stvoritelj okrunjuje Sebe tom molitvom, zato što se ona uzdiže na nekoliko načina: jedan traži Hasadim [milost], drugi Gevurot [snagu], treći Rahamim [milosrđe]. Ona se sastoji od nekoliko strana – desna strana, leva strana i sredina. I, zato što se ona sastoji od nekoliko strana i načina, ona postaje kruna i postavlja se na glavu onog pravednika koji živi zauvek, znači Jesod, koji donosi sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. I, dođi i vidi, Jakov se sastojao od sve tri linije; zbog ovga je Stvoritelj hteo njegovu molitvu, jer je ona bila u potpunoj kompletnosti – od sve tri linije, kao i „molitva mnogih”. Zbog toga je napisano: ‘Tada je Jakov bio veoma uplašen i uznemiren‘, budući da je Stvoritelj tako načinio za njega da bi on molio, jer On žudi za njegovom molitvom”.

 

Ovde, u rečima Zohara, vidimo da se „molitva mnogih” tumači kao molitva jedne osobe, jer se govori da Jakov uključuje sve tri linije. Ali, na svim mestima gde piše o „molitvi mnogih” to doslovno znači da mnogi mole, kao što su naši mudraci rekli (Berahot, deo 8a): „Rabi Johanan je u ime Rabi Šimona Bar-Johaija rekao: ‘Zašto je napisano: 'I za mene, moja molitva je vreme dobre volje ka Tebi, o Gospode'’? Kada je to vreme dobre volje? To je vreme kada mnogi mole”.

 

To doslovno znači da mnogi mole zajedno. Isto tako, mi treba da razumemo ono što Zohar kaže: „Kruna se postavlja na glavu onog pravednika koji živi zauvek”. Šta znači to da molitva postaje kruna na glavi? Kruna znači kruna Kralja, poput krune uprave nad kraljevstvom. I, šta znači to da je kruna na njegovoj glavi načinjena od molitve? Na osnovu čega mi razumemo važnost i veličinu molitve? Budući da on hoće da nam otkrije važnost molitve, on nam kaže: „Znajte da je kruna za Kralja načinjena od molitve”.

 

Kaže se da se to naziva i Jesod i da to daje sva spasenja ka Nukva, i od nje ka čitavoj javnosti. Mi treba da razumemo zašto je kruna načinjena specifično na Jesod, budući da je znano da molimo ka Ein Sof. Tako, šta znači to da molitva mnogih postaje kruna specifično na Jesod? I, isto tako, zašto se kaže da Jesod daje ka Nukva, i od Nukva ka čitavoj javnosti?

 

Baal HaSulam je objasnio da „molitva mnogih” znači da osoba moli za mnoge; ovo se naziva „molitva mnogih”. Zbog toga se „molitva mnogih” naziva „vreme dobre volje”. Kada osoba moli za sebe postoji sumnja i pitanje da li je ona dostojna toga da njena molitva bude prihvaćena. Ali, kada moli za javnost, postaje nevažno to da skrutinizuje sebe da bi videla da li je dostojna toga da na njenu molitvu bude odgovoreno, budući da ona ne traži ništa za sebe, već jedino za javnost.


среда, 30. јун 2021.

ALI, ŠTO SU IH ONI VIŠE TLAČILI - članak br. 16

 
Ali, što su ih oni više tlačili

Članak br. 16, 1984-5.


Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je: „Ali, što su ih oni (Egipćani) više tlačili, to su se ovi (Izrael) više množili i više širili, tako da su oni strahovali od sinova Izraela” (Izlazak, 1:12). Značenje reči „Ali, što su ih oni  više tlačili” jeste da će se ovi množiti i širiti u istoj meri u kojoj su tlačeni. Izgleda da je uslov to da u radu ne može da bude množenja i širenja (duhovnog napretka) ukoliko to nije utemeljeno na tlačenju.

 

I, da bismo razumeli prethodno napisano, moramo da znamo šta je naša esencija, znači da znamo šta je naša priroda. Kao što je to već objašnjeno (Uvodi), to je jedino naša želja za primanjem. I, svakako da se želja za ispunjenjem, želja za primanjem za sebe ne razmatra za rad već za ispunjenje, jer rad je ono za šta je osoba plaćena.

Drugim rečima, rad to su akcije koje bi čovek rado izbegao, a vrši ih jedino zbog toga što nema izbor, budući da želi da primi neku nagradu. Nagrada jeste ono za čim on žudi, što je kada su njegova žudnja i želja usmerene ka tome. A istinska žudnja jeste ona koja je u njegovo srce prodrla toliko duboko da on kaže: „Radije bih umro nego živeo ukoliko ne mogu to da postignem”. Sledi da ukoliko on ne oseća ni tlačenje ni patnju zbog toga što nema ono za čim žudi, to se ne razmatra za žudnju. I, njegova žudnja meri se stepenom njegove patnje.

 

Sledi da ukoliko osoba želi da primi neko zadovoljstvo, tu mora prvo da postoji nedostatak. To je tako jer nema Svetlosti bez Kli, to jeste nema ispunjenja bez nedostatka. Na primer, osoba ne može da jede bez apetita, niti da uživa u odmoru a da prethodno nije umorna.

 

Otuda, Egipćani unutar osobe (njene sebične želje) ne tlače osobu i ona ne pati sve dotle dok ne odbije da im se povinuje i hoće da ide putem koji se njima ne sviđa. Jer u čoveku koren primanja je „samoljublje” i naziva se „Egipat”.

Postoji mnogo nacija (mnoga svojstva čoveka), što se generalno naziva „70 nacija”, i one su suprotne od Keduša [svetost]. To jeste, to su 7 Sefirot, gde se svaka Sefira sastoji od 10 podsvojstava, te otuda i broj 70 nacija. I, isto tako, svaka nacija ima svoju sopstvenu jedinstvenu želju.

 

Klipa Egipta je generalna Klipa u koju su pale iskre Keduša, a koje je narod Izrael, koji je bio u Egiptu, morao da ispravi. I, usled toga, pojedinac prvo mora da oseti bol i tugu jer nije u stanju da izađe iz uprave Egipta (svog sopstvenog egoizma), kao što je napisano: „I, deca Izraela uzdisala su iz rada, i plakala su, i njihov plač iz rada stigao je do Boga. I, Bog je čuo njihov jauk”.


уторак, 01. јун 2021.

MOĆNO UPORIŠTE MOG SPASENJA - članak br. 13

 
Moćno uporište mog spasenja

Članak br. 13, 1984-85.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U pesmi za praznik Hanuka kažemo: „Moćno uporište mog spasenja, vredno je veličati Tebe; obnovi moju Kuću Molitve i tu ćemo doneti dar davanja zahvalnosti”. Pesma počinje rečima veličanja: „Vredno je veličati Tebe” i onda nastavlja rečima molitve: „Obnovi moju Kuću Molitve”. 

Potom se vraća rečima davanja zahvalnosti i veličanja: „I, tu ćemo doneti dar davanja zahvalnosti”.

I, ovde je poput redosleda u molitvi:

1. Prve tri od Osamnaest [niz molitvi] su veličanje i davanje zahvalnosti.

2. Srednje tri su molbe.

3. Posljednje tri su veličanje i davanje zahvalnosti, još jednom.

Prema tome, počinjemo sa postojećim, sa onim što postoji sada, kao što se kaže: „Vredno je veličati Tebe”, što znači da zahvaljujemo i veličamo Tebe zbog dobra koje smo (već) primili od Tebe. To je kao što su naši mudraci rekli: „Čovek uvek treba da veliča Stvoritelja i onda* da moli” (Berahot [Blagoslovi], 32)

Za pojedinca koji veruje da je Stvoritelj milosrdan i milostiv i da On želi da čini dobro stvorenjima postoji prostor za molitvu. Zato prvo moramo da uspostavimo veličanje Stvoritelja, znači veličanje Stvoritelja treba da uspostavi sama osoba. Ovo ne znači da Stvoritelj treba da vidi to da pojedinac veliča Njega, jer Stvoritelju nije potrebna publika. Umesto toga, samom pojedincu je potrebno to da vidi veličinu Stvoritelja, i tada od Njega može da traži da mu On pomogne, jer Njegovo upravljanje i jeste – Činiti dobro Njegovim stvorenjima.

Prema tome, nakon što kažemo „Vredno je veličati Tebe”, dolazi molitva, i kažemo „Obnovi moju Kuću Molitve”.

Šta je to „Moja Kuća Molitve”? To je kao što je napisano: „Čak i njih ću dovesti do Moje svete planine, i učiniću ih radosnima u Mojoj kući molitve”. I, „Moja sveta planina”, gde Har [planina] dolazi od reči Hirhurim [misli] i znači to da će im On dati misli od Keduša [svetost] što je da će sve njihove misli biti jedino od Keduša. 

четвртак, 20. мај 2021.

NAČINI ZA SEBE RAVA I KUPI SEBI PRIJATELJA 2 - članak br 8

 
Načini za sebe rava i kupi sebi prijatelja 2

Članak br. 08, 1984-85. 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Trebalo bi i dalje da elaboriramo o onome o čemu smo diskutovali u članku broj 1 (1984-85):

Mi treba da uočimo razliku koja postoji u relaciji između a) čovek i Stvoritelj, b) čovek i njegov prijatelj, i c) čovek i ostali ljudi, koji nisu njegovi prijatelji, iako postoji izreka “Svi od Izraela su prijatelji”. 

Jednom, mi nalazimo da su reči „načini za sebe rava [učitelj/važna osoba] i kupi sebi prijatelja”, put ispravke, a drugi put je to u rečima “I sudi svaku osobu pohvalno” (Avot, poglavlje 1). Mi treba da razumemo razliku između “načini” i “kupi”, i značenje za “sudi pohvalno”. 

Mi treba da tumačimo „načini” kao akciju koja ne uključuje razum. Ovo je tako, jer ako razum ne može da razume da li je nešto vredno da se uradi ili nije, kako onda razum može da odredi šta je dobro za mene? Ili obrnuto, ukoliko razum dve alternative razmatra za jednake, ko će za osobu da odredi šta treba da radi? Otuda, akcija može da odredi ishod. 

Mi treba da znamo da postoje dva puta pred nama: raditi zarad davanja ili raditi zarad primanja za sebe. Postoje delovi čovekovog tela koji mu govore: „Ti ćeš uspeti u životu ako radiš zarad davanja i to je put da uživaš život”. Ovo je argument dobre inklinacije, kao što su naši mudraci rekli: „Ako radiš tako, bićeš srećan u ovom svetu i srećan u sledećem svetu”. 

A, agrument zle inklinacije je suprotan: bolje je raditi zarad primanja za sebe. U tom stanju jedino sila nazvana „akcija koja je iznad razuma” određuje, a ne intelekt ili emocija. Zbog toga je ova akcija nazvana „iznad razuma” i „iznad rasuđivanja”, i ovo je sila nazvana „vera koja je suprotna intelektu”. 

„Kupi” je unutar razuma. Obično, ljudi hoće da vide ono što hoće da kupe, tako im trgovac pokazuje robu  i oni pregovaraju da li jeste ili nije vredna cene koju trgovac traži. Ako ne misle da je vredna toga, oni ne kupuju. Prema tome, „kupi” je unutar razuma.

Sada ćemo objasniti materiju „rav” i materiju „prijatelj”. Reč prijatelj se ponekad odnosi na „društvo”, na to kada se prijatelji okupe i žele da se povežu. Ovo može da se dogodi kroz jednakost forme, što je kada svi brinu za ljubav bližnjih. Time se oni ujedinjuju i postaju „jedno”.

Prema tome, kada se društvo uspostavlja da postane jedinstvena grupa, tada vidimo da ljudi koji uspostavljaju takvo društvo, obično traže druge ljude koji imaju manje ili više slična gledišta i osobine sa njihovim. U suprotnom, oni ih ne bi primili u grupu koju hoće da uspostave. I, nakon toga počinje rad ljubavi prijateljā.

Ali, da oni nisu imali jednakost sa ciljevima društva od početka, još pre nego što su ušli u društvo, ne bi moglo da se očekuje da će bilo šta da proizađe iz njihovog povezivanja. Samo ukoliko je postojala očigledna jednakost među njima i pre njihovog ulaska u društvo može da se kaže da oni mogu početi da prave napor u radu ljubavi drugih. 

понедељак, 17. мај 2021.

NAČINI ZA SEBE RAVA I KUPI SEBI PRIJATELJA 1 - članak br. 1

 

Načini za sebe rava  i kupi sebi prijatelja 1

Članak br. 1, 1984-85.  

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Mišna (Avot, 1), Jehošua Ben Perahia kaže: „Načini za sebe rava [veliki/učitelj], kupi sebi prijatelja i sudi svaku osobu pohvalno”. Vidimo da ovde  postoje tri tačke: 1) načini za sebe rava; 2) kupi sebi prijatelja; 3) sudi svaku osobu pohvalno. 

Ovo znači da pored toga što treba da načini za sebe rava, postoji još nešto što pojedinac mora da uradi u odnosu na kolektiv.

Drugim rečima, angažovanje u ljubavi prijatēljā nije dovoljno. Pored toga, pojedinac treba da bude pažljiv prema svakoj osobi i da svakoga sudi pohvalno.

Moramo da razumemo razliku između reči „načiniti”, „kupiti” i „pohvalno”. Načiniti - to je nešto praktično. To znači da ovde nije uključen um, samo akcija. Drugim rečima, čak ako se pojedinac i ne slaže sa onim što želi da uradi, već suprotno, um uzrokuje da on vidi da to nije vredno, ovo se naziva „načiniti”, što je delovanje koje je čak i suprotno njegovom vlastitom umu.

U skladu s tim, mi treba, u radu, da tumačimo da se to što pojedinac na sebe preuzima kraljevstvo nebesa naziva „delovanje”. To je poput toga kada se na vola stavi jaram, da bi orao zemlju.  Iako vo neće to da radi, mi ga ipak prisiljavamo. 

Isto tako, kada je u pitanju preuzimanje na sebe kraljevstva nebesa, mi treba da pokorimo sebe i da sebe prisilimo na to, bez ikakvog „ukoliko, ili, ali” da bismo sledili zapovest Stvoritelja. Ovo je tako zato što čovek mora da prihvati kraljevstvo nebesa, ne zato što telo oseća da će mu neka korist doći kao rezultat, već da bi dao zadovoljenje Stvoritelju. 

Ali, kako telo može da se složi s tim? Ovo je razlog zašto rad mora da bude iznad razuma. I, to je nazvano Načini za sebe rava, tako da kraljevstvo nebesa bude za „Velikog i vladajućeg”. 

Napisano je u Zoharu („Uvod u Knjigu Zohar”): „’Strah je najvažniji, za čoveka da se boji Višnjeg, zato što On je veliki i vladajući, esencija i koren svih svetova, i sve je bez rezultata poredeći se s Njim’. Prema tome, čovek treba da se boji Stvoritelja, zato što je On veliki i vlada nad svime. On je veliki zato što je On koren iz kojeg se svi svetovi šire, i Njegova veličina se vidi kroz Njegove akcije. I, On vlada nad svime zato što se svi svetovi koje je stvorio, kako gornji, tako i donji, razmatraju za ništavne u poređenju s Njim, jer oni ne dodaju ništa Njegovoj esenciji”.

Prema tome, redosled rada za pojedinca je da počne sa „Načini za sebe rava” i preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa iznad logike i iznad razuma. Ovo je nazvano „delovanje”, znači samo akcija, uprkos negodovanju tela. Nakon toga, „Kupi sebi prijatelja”. Kupovina je upravo kao kada pojedinac želi da kupi nešto; on mora da dȃ nešto što je već stekao. Pojedinac daje ono što je neko vreme već imao i zauzvrat kupuje nešto novo.