ŠTA, U RADU, ZNAČI "TI SI PREDAO JAKE U RUKE SLABIH"

Šta, u radu, znači „Ti si predao jake u ruke slabih”

Članak broj 13, 1990-91. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Evo redosleda rada: kada pojedinac želi da sve što radi bude zarad Stvoritelja, da njegove akcije budu zarad davanja, i ne da bi primio nagradu, to je suprotno prirodi jer čovek je stvoren sa željom da primi za sopstvenu korist. I zbog toga je nama dat rad da bismo izašli iz samoljublja i radili jedino zarad davanja, zarad Stvoritelja. 

Da bismo bili u stanju da izvršavamo ovaj rad, da izađemo iz uprave samoljublja, data nam je zapovest „voli svoga bližnjeg kao sebe samog“, što je, kao što Rabi Akiva kaže: „Veliko pravilo u Tori.“ I kao što je objašnjeno u knjizi Davanje Tore – mi ćemo kroz to izaći iz uprave želje da primimo za sebe i bićemo u stanju da radimo zarad Stvoritelja. 

U pogledu načela „voli svoga bližnjeg kao sebe sama“, treba da načinimo dva tumačenja; 

1. Doslovno, između čoveka i njegovog prijatelja

2. Između čoveka i Stvoritelja, kao što su naši mudraci rekli (Midraš Raba, Jitro, 27:1): „Ne napuštaj svog prijatelja i prijatelja svog oca”. „Tvoj prijatelj” je Stvoritelj, kao što je napisano: „Zarad moje braće i mojih prijateljā”, što se tumači da ih je Stvoritelj nazvao „braća” i „prijatelji”. Sledi da se „voli svoga bližnjeg kao sebe sama” odnosi na postizanje – voli Stvoritelja kao sebe sama. 

Prema tome, postoje dva razabiranja načela „voli svoga prijatelja kao sebe sama”. 

1) Treba da kažemo da je to lek. Drugim rečima, razlog iz kojeg pojedinac mora da voli svog prijatelja jeste jedino taj što će kroz to biti u mogućnosti da dođe i do ljubavi Stvoritelja, takođe, kako je predstavljeno u knjizi Davanje Tore. Otuda, kao što je to i u ljubavi prijateljā, kada pojedinac želi da prione uz prijatelje, on bira sa kim da se poveže. Drugim rečima, kada pojedinac sam sebi bira prijatelje, on traži one koji imaju dobre kvalitete.

Isto tako, kada pojedinac ima želju da voli Stvoritelja, on treba da pokuša da vidi veličinu i važnost Stvoritelja. Ovo u njemu budi ljubav prema Stvoritelju. Ukoliko on ne može da vidi veličinu i važnost Stvoritelja, zato što zlo u čoveku znači klevetu protiv Stvoritelja, pojedinac mora da moli Stvoritelja za pomoć, da mu On pomogne da ima snagu da nadiđe i kaže iznad razuma: „Hoću da verujem u veličinu i važnost Stvoritelja, da bih mogao Njega da volim”, jer napisano je: „I, ti ćeš voleti Gospoda svoga Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom”. Drugim rečima, ljubav prijateljā je način kojim se postiže cilj – ljubav Stvoritelja.    

Time možemo da tumačimo ono što su naši mudraci rekli: „Dobro je imati i Toru i ispravno vladanje, jer veliki trud u oba odvraća um od prestupa”. Ovo znači da je – ulaganje truda u ispravno vladanje, to jeste u rad između čoveka i njegovog prijatelja – lek kojim pojedinac može da dođe do ljubavi Stvoritelja, a koji se naziva „Tora”. Suština učenja Tore je da se kroz Toru pojedinac poveže sa davaocem Tore. Naši mudraci su o tome rekli: „Stvoritelj je rekao: ‘Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin’”. Drugim rečima, pojedinac se kroz Toru, koja je začin, nagrađuje time da prione uz Stvoritelja, i to se razmatra za „Svetlost u njoj ga reformiše”. 

To je značenje za: „… jer veliki trud u oba odvraća um od prestupa”. Drugim rečima, rad koji je između čoveka i njegovog prijatelja i rad koji je između čoveka i Stvoritelja, to jeste ulaganje napora u Tori, dovodi do toga da se um odvrati od prestupa. Zato – greh Drvo znanja, od kojeg se šire svi grehovi, ispravlja se kroz oba.

Spis kaže (Psalmi 33, Radujte se ... Vi Pravednici): „Pogledaj, oko Gospoda okrenuto je ka onima koji se Njega plaše, ka onima koji čekaju Njegovu milost; da izbavi njihove duše iz smrti i da ih održi živim u vreme gladi”. Moramo da razumemo šta znači: „Oko Gospoda okrenuto je ka onima koji se Njega plaše”. Naposletku, oči Stvoritelja nalaze se svuda. Moramo da verujemo da Stvoritelj nad čitavim svetom bdi ličnim Proviđenjem u dobronamernosti, a ne nužno nad onima koji se Njega plaše. 

Treba da tumačimo da mi govorimo o Stvoritelju jedino iz perspektive: „Po Tvojim delima, znaćemo Tebe”. Ovo znači da specifično oni koji se Njega plaše, osećaju da oko Gospoda bdi nad čitavim svetom. Drugim rečima, jedino oni koji imaju strah Stvoritelja postižu – Stvoritelj nadgleda svet Ličnim Proviđenjem u dobronamernosti. Ali, što se tiče ostatka sveta, za njih postoji skrivenost Lica, budući da oni ne mogu da postignu Njegovo Proviđenje – Dobar koji čini dobro.  

Napisano je (Sulam komentari, Zohar za sve, deo 138): „Dokle god primaoci ne dođu do celovitosti, do toga da budu u stanju da prime Njegovu potpunu dobronamernost, koju je On u misli stvaranja promislio za nas, vođstvo mora da bude na način – dobro i zlo”.    

Drugim rečima, sve dok su naše posude primanja zaprljane primanjem za sebe, nije moguće da se Proviđenje vidi kao dobronamerno. Tačnije, oni koji mogu da vide „oko Gospoda”, to jeste da je Njegovo vođstvo dobronamerno, jesu jedino oni koji „čekaju Njegovu milost”. A to da oni čekaju da prime „Njegovu milost” znači da oni žude da od Stvoritelja prime kvalitet Hesed (milost) – što je kvalitet davanja – što se naziva „jednakost forme” i „Dvekut (prianjanje) uz Stvoritelja”.

I, kada su oni nagrađeni kvalitetom davanja, njihove posude primanja više nisu uprljane. U to vreme, oni su nagrađeni onim što se naziva „Oko Gospoda”, to jeste time da osete da je Njegovo Proviđenje dobronamerno. Ali, oni koji ne žele da steknu kvalitet Hesed, znači posude davanja, oni su pod upravom – dobro i zlo. 

Ali, kome Stvoritelj daje Hesed, što su „posude davanja”, što je druga priroda? Ne svakome. Postoji mnogo ljudi koji čekaju Njegovu milost – da im Stvoritelj da kvalitet Hesed. Međutim, Stvoritelj ne daje Hesed, nazvan „posude davanja”, onim ljudima koji misle da je Hesed samo dodatak, to jeste, onima koji sebe razmatraju celovitim i kojima je Stvoritelj potreban da bi im On, kvalitet Hesed, dao kao pravičan dodatak. 

Ovo je tako zato što se od Gore daje jedino onima koji imaju Kelim podesne za ispunjenje. Drugim rečima, ukoliko ne postoji stvarni nedostatak, nije moguće da se posuda ispuni. A kada potreba može da bude zadovoljena? Tada, kada pojedinac ne traži za nešto što je za njega luksuz, već za ono što je za njega neophodno. Tako, luksuz se ne razmatra za nedostatak. 

Kaže se: „Oko Gospoda okrenuto je ka onima koji se Njega plaše, ka onima koji čekaju Njegovu milost”. Tako, ko su oni koji čekaju Njegovu milost? To jeste, koja je svrha toga što oni žude da im Stvoritelj da kvalitet Hesed? To su specifično oni koji osećaju da je njima kvalitet Hesed potreban: „da njihove duše izbavi iz smrti”. 

Drugim rečima, to su precizno oni koji žele da postignu Dvekut uz Stvoritelja, da prionu Životu Živih. U suprotnom, ukoliko nemaju Dvekut, oni osećaju da su poput onih koji su mrtvi, kao što su naši mudraci rekli: „Zli, u svojim životima nazivaju se ‘mrtvi’”. Iz ovog razloga, oni mole Stvoritelja da ih izbavi iz smrti, jer ih nejednakost forme razdvaja od Života Živih.

Razmatra se da je Dvekut uz Stvoritelja život, kao što je napisano: „A vi, koji ste zaista prionuli Gospodu vašem Bogu, živi ste, svaki od vas, na ovaj dan”. Sledi da je razlog iz kojeg oni traže kvalitet Hesed taj što oni ne žele da budu „Zli, u svojim životima nazivaju se ‘mrtvi’”, i Stvoritelj njima daje kvalitet Hesed, to jeste posude davanja.

Kada je napisano: „Da izbavi njihove duše iz smrti”, to znači da pojedinac od Stvoritelja traži da mu On dâ kvalitet Hesed u cilju „da izbavi njihove duše iz smrti”. I to se naziva „nedostatak”, što je Kli (posuda) koja može da primi ispunjenje. Ali, oni kojima je pomoć Stvoritelja potrebna zarad luksuza, oni nemaju stvarne Kelim, to jeste nemaju stvarnu potrebu da im Stvoritelj dâ Kelim i da „izbavi njihove duše iz smrti”, već oni traže jedino zarad luksuza.

Otuda, oni ostaju sa posudama primanja, i brinu jedino o sopstvenoj koristi. Oni ne osećaju da njihove Kelim nisu čiste i da Keduša ne može da uđe u te Kelim, jer su Keduša i korist za sebe suprotne jedna drugoj. 

Sledi da će jedino oni koji razumeju da ukoliko ne mogu da izvrše akciju davanja, biti odvojeni od Života Živih, i tražiće od Stvoritelja da im dâ snagu da daju. Ovo je „druga priroda”, i Baal HaSulam je rekao da zbog toga što je Stvoritelj nama dao prvu prirodu, želju za primanjem, za nas nije moguće to da prvu prirodu preokrenemo u drugu. To može da učini jedino Stvoritelj. 

Tako je bilo i kada su izlazili iz Egipta: Sam Stvoritelj ih je izveo iz uprave Faraona, kralja Egipta, kao što su u knjizi Pesah Hagada (priče koje se pričaju na Pesah) naši mudraci rekli: „Gospod nas iz Egipta nije izveo ni preko anđela, ni serafima, ni glasnika, već On Sam”. 

Kada to Stvoritelj pomaže pojedincu tako što ga izbavlja iz uprave Egipta, to jeste iz želje da primi za sebe? To je precizno tada kada pojedinac ima stvarnu potrebu, i ne tada kada je njegova potreba luksuz. Prema tome, ukoliko pojedinac želi da postigne Dvekut uz Stvoritelja, on tada prima i pomoć za tu potrebu. Drugim rečima, on treba da oseti nedostatak, znači to nije tada kada njemu nedostaje neka vrsta savršenstva, već tada kada on nema život zbog toga što je njegovo zlo (otkriveno) u velikoj meri. Otuda je on od Gore obavešten da je grešnik tada, kao što je o tome u Zoharu napisano: „Ako je njegov greh, koji je počinio, učinjen njemu znanim”. I, Zohar pita: „Ko je učinio to da on zna?” I, odgovara: „Stvoritelj je učinio to da on zna da je grešnik”. 

To znači da njemu Stvoritelj pokazuje istinu – to koliko je on udaljen od Njega i da je njemu potreban život Keduša. Tada, pojedinac od Stvoritelja traži da mu pomogne i da mu dâ želju da daje zbog toga što on nema život. I, tada, budući da on već ima stvarnu potrebu, njemu Stvoritelj daje želju da daje, što je „druga priroda”.   

U skladu sa prethodno rečenim, treba da tumačimo ono što je napisano (Al HaNisim – „O čudima”): „I Ti, u Tvojoj velikoj milosti, predao si jake u ruke slabih, mnoge u ruke malobrojnih i nečiste u ruke čistih…” Ovo nam govori da nije moguće da pojedinac od Gore primi ispunjenje pre nego što dođe u stanje u kojem vidi da je slab, da je nečist i da je zlo u njemu toliko veliko da ne može da ga nadiđe. I sve dok nema podesnu Kli, on ne može da primi ispunjenje koje pripada nedostatku te Kli.   

Zato je napisano: „Jer vas je najmanje od svih naroda”. Drugim rečima, „Stvoritelj nije stavio Njegovu ljubav nad vas, niti vas je odabrao zato što ste brojniji od drugih naroda, jer vas je najmanje od svih naroda”. Tako, kada pojedinac vidi da je gori od čitavog sveta, Stvoritelj ga, specifično u tom stanju niskosti, bira i izbavlja iz uprave Egipta, kao što je napisano: „Ja sam Gospod tvoj Bog koji te je izveo iz zemlje Egipta ... da budem tvoj Bog”.

Napisano je (Psalmi Pesma za Hanuka): „Ja ću veličati Tebe, o Gospode, jer Ti si me podigao i nisi dozvolio mojim neprijateljima da likuju nada mnom”. Moramo da razumemo ko su Davidovi neprijatelji, o kojima je David rekao: „… i, nisi dozvolio mojim neprijateljima da likuju nada mnom”. Mi ovo treba da tumačimo na sledeći način – znano je da se David razmatra za Malhut, to jeste kraljevstvo nebesa; i to znači da stvorenja treba na sebe da preuzmu teret kraljevstva nebesa, ali ne sa namerom da prime nagradu i ne za sopstvenu korist već zbog toga što je „On veliki i vladajući”.  

Ali, čitav svet se opire tome i mrzi da radi tako da sve bude zarad Stvoritelja i ne za sopstvenu korist. A Keduša je potpuno davanje, to jeste u korist Stvoritelja, kao što je napisano: „Ti ćeš biti sveti jer Ja Gospod sam sveti”. Prema tome, kao što Stvoritelj stvorenjima jedino daje, i stvorenja treba da daju Stvoritelju, jer je to „jednakost forme”, i razmatra se za Dvekut (prianjanje) uz Stvoritelja. 

Sledi da se svi oni koji žele da rade jedino za sebe, i ne za Stvoritelja, nazivaju „neprijatelji Stvoritelja”, to jeste neprijatelji kraljevstva nebesa. Zbog toga, oni se nazivaju i „Davidovi neprijatelji” i ovo je značenje Davidovih reči: „… i, nisi dozvolio mojim neprijateljima da likuju nada mnom”.

Generalno govoreći, postoje samo dva razabiranja o kojima se može govoriti: 1) Stvoritelj; 2) stvorenja. Drugim rečima, Stvoritelj je stvorio stvorenja da bi ih ispunio užitkom i zadovoljstvom, kao što je napisano: „Njegova volja da čini dobro Njegovim stvorenjima”. Pre greha, Adam haRišon je imao kompletan stepen svoje Nešama, jer je u to vreme imao NRN od BYA i NRN od Acilut. Tek se nakon greha dogodio odlazak njegovih NRN i on je ostao jedino sa Nefeš. 

I on je tada morao da se pokaje, da uzdigne svoje Kelim, koje su pale u Klipot, i da ih ponovo ujedini sa Keduša, znači da još jednom prione uz Njega da bi davao i to se naziva „pokajanje” (na hebrejskom – „vratiti se”), kao što je napisano u Zoharu: „Hey će se vratiti Vav”. 

Hey znači Malhut, koja prima zarad primanja i sve duše šire se iz nje. Ovo je razlog iz kojeg se Malhut naziva „skup Izrael (Kneset Izrael)”, koji sadrži sve duše. Nad ovu Malhut postavljena je ispravka da je ispravi tako da se ona usmeri da daje. Ovaj rad je dat stvorenjima, gde angažovanjem u Tori i Micvot (zapovesti) zarad davanja, stvorenja uzrokuju da svako bude usmeren na davanje u korenu svoje duše, u Malhut od Acilut. Radeći tako, stvorenja uzrokuju ujedinjenje Gore, koje se naziva „ujedinjenje Stvoritelja i Njegove Šehina”, to jeste Malhut, koja se naziva „Božansko”, i ZA, koji se naziva „Vav od HaVaYaH”. To znači „pokajanje” i to je ono što Zohar kaže: „Hey će se vratiti Vav”. 

I mi treba da napravimo tri razabiranja: „jedan”, „jedinstven” i „ujedinjen”. Napisano je u Učenju o deset Sefirot (deo 1, stav 1): „Jedan – ukazuje da je On u uniformnoj jednakosti. Jedinstven – ukazuje na ono što se širi od Njega, i da su u Njemu, sva ta mnoštva uniformna, poput Njegove Esencije. Ujedinjen – ukazuje da, iako On upravlja svim akcijama mnogih, On samo jednom silom rukovodi svima njima, te se oni svi vraćaju i ujedinjuju u formu – jedinstven”.   

Značenje za „jedan” jeste to da je On u uniformnoj jednakosti, to jeste da je On stvorenje stvorio jednom jedinom željom – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Značenje za „jedinstven” jeste to da, iako mi vidimo da postoje mnoge akcije, i dobre i loše, što je da izgleda kao da On čini dobro i loše, On se naziva „jedinstven” zato što sve Njegove različite akcije imaju jedan rezultat – činiti dobro. Sledi da je On jedinstven u svakoj pojedinačnoj akciji, i u svim Njegovim različitim akcijama – On se ne menja. Svaku akciju prati jedna jedina forma – činiti dobro. 

I pojedinac mora u to da veruje. Drugim rečima, kada pojedinac veruje da akcija dolazi od Stvoritelja i oseća da ona nije za njega povoljna, on i dalje treba da veruje da će mu ova akcija pomoći da postigne dobro. Ovo je čovekov rad – da veruje da je to tako iako on to ne razume, i on treba da zahvali Stvoritelju na tome.

Naši mudraci su rekli: „Čovek treba da blagoslovi i za loše kao što blagoslovi za dobro”. Drugim rečima, pojedinac mora da veruje da je sve to za njegovo dobro, inače Stvoritelj ne bi dozvolio da on oseća takva stanja, jer Njegova volja je – da čini dobro stvorenjima, budući da je to bila misao stvaranja. 

„Ujedinjen” znači da je pojedinac već nagrađen time da vidi da je sve mnoštvo pojedinačnog dobilo formu – „jedinstven”, a to znači da je pojedinac već nagrađen time da vidi da je za svako loše već primio dobro koje tome pripada. On je nagrađen time da bude ujedinjen jedino nakon što je ispravio svoje Kelim tako da budu zarad davanja. U to vreme, on je nagrađen svrhom stvaranja, koja je apsolutno dobro.

I u onome što je napisano: Otvaranje kuće za Davida, „otvaranje kuće” odnosi se na Hram, na to da u radu čovekovo srce treba da bude Hram za Stvoritelja, kao što je napisano: „I, dozvolite im da naprave Meni svetilište da Ja mogu da boravim među njima”. Pojedinac treba da bude nagrađen prisustvom Božanskog (Šehina), kao što su naši mudraci rekli: „Milostivom su potrebna (naša) srca”, to jeste sve što je Stvoritelju potrebno jeste čovekovo srce, da bi mu On mogao dati ono što On želi da mu dȃ. 

A, kada je pojedinac nagrađen sa – biti ujedinjen, on vidi da je nagrađen onim što se naziva – građenje Hrama. David je o tome rekao: „Veličaću Tebe, o Gospode, jer Ti si me podigao i nisi dozvolio mojim neprijateljima da likuju nada mnom”. A „neprijatelji” su želje za primanjem za sebe koje opstruiraju Keduša. I, ovo znači da ga je Stvoritelj spasao od svih neprijatelja i on je nagrađen ulaskom u Keduša. Ovo je značenje reči: „O, Gospode, Ti si podigao moju dušu iz pakla; Ti si me održao živim, da ne padnem u jamu”(Psalmi 30:3).     

Mi kažemo („Pomoć naših otaca”): „Ti si prvi; Ti si poslednji; i osim Tebe, mi nemamo Kralja koji iskupljuje i izbavlja”. Isto tako kažemo: „Ti si bio i pre nego što je svet stvoren; Ti si bio i nakon što je svet stvoren; Ti si u ovome svetu; i Ti si za sledeći svet”. Doslovno razumevanje rečenog jeste da se to odnosi na veličinu Stvoritelja. Međutim, šta nam to govori u radu? 

Znano je da je redosled rada takav da pojedinac mora da ispravi svoje posude primanja da bi imao snagu da sve radi sa namerom da daje. I, on treba da uloži veliki trud i da uradi sve što je u njegovoj moći. U to vreme, on dolazi do zaključka da bez pomoći Stvoritelja nije moguće da izađe iz uprave želje da primi za sebe. I to kada pojedinac izlazi iz Egipta, to jeste iz izgona u Egipat, to jeste iz uprave želje za primanjem, naziva se „iskupljenje”. 

Svako razume da iskupljenje pripada Stvoritelju, i pojedinac vidi da je apsolutno nemoguće da on iz izgona izađe sam. A ipak, treba da pitamo: „Kako pojedinac zna to da izlazak iz izgona, iz želje za primanjem, zavisi jedino od Stvoritelja i nije u rukama čoveka?”

Odgovor je – pojedinac je, po svom mišljenju, već uradio sve što je mogao da uradi, ali se od svoje želje za primanjem nije pomerio ni pedalj. Sa druge strane, on je počeo rad da bi postigao stepen na kojem su sve njegove akcije zarad Stvoritelja, a sada vidi sasvim suprotno – da nazaduje!    

Drugim rečima, on vidi da je sada, više nego ikad, uronjen u samoljublje. I to je razlog što pojedinac – kada je nagrađen iskupljenjem, to jeste izlaskom iz izgona – kaže da jedino Stvoritelj može da izbavi narod Izrael iz Egipta, i to znači da iskupljenje pripada Stvoritelju.

Međutim, ulazak u izgon, što je prepustiti se upravi želje za primanjem, sigurno pripada čoveku. Sa druge strane, čovekova mana je to što on ne može da nadiđe želju da prima za sebe. Tako, pojedinac sam sebe dovodi u izgon. 

Uz to, spisi nam govore da ovo nije onako kako mi to razumemo. Iako pojedinac treba da kaže: „Ako ja nisam za sebe, ko je za mene?” što znači da sve zavisi od čovekove odluke, on treba i dalje da veruje da je sve pod Proviđenjem, znači da sve zavisi od Stvoritelja. O tome je rečeno: „Ti si bio i pre nego što je svet stvoren”. Znano je da reč Olam (svet) dolazi od reči He’elem (nestajanje, skrivenost). I, treba da znamo da u vezi sa izgonom postoje dva razabiranja: 1) Kada pojedinac ne oseća da postoji nestajanje i skrivenost, i 2) kada pojedinac oseća da je u stanju u kojem postoji nestajanje i skrivenost.  

I rečeno je: „Ti si bio i pre nego što je svet stvoren”. Drugim rečima, to što pojedinac ne oseća da je u stanju skrivenosti, jeste delo Stvoritelja. Ali, ovo je za čovekovo dobro, jer pre nego što pojedinac može da ispravi zlo u sebi, postoji ispravka koja je u tome da on ne vidi zlo. Otuda, Stvoritelj je za čoveka stvorio stanje koje prethodi čovekovom ulasku u stanje – nestajanje i skrivenost.

I rečeno: „Ti si bio i pre nego što je svet stvoren” znači – pre nego što je stvorena skrivenost. Nakon toga, pojedinac dolazi u stanje u kojem postoji nestajanje i skrivenost. I on u to stanje ulazi precizno u skladu sa svojim trudom u Tori i Micvot da kroz to postigne stepen kada su sve njegove akcije sa namerom da daje. 

I to je značenje za: „Ti si i nakon što je svet stvoren”. To znači da je to što je pojedinac ušao u stanje – nestajanje i skrivenost došlo od Njega. Ovo je značenje za: „Ti si i nakon što je svet stvoren”. A, nakon što je pojedinac već u izgonu, dolazi iskupljenje, i to znači „Ti si prvi; Ti si poslednji”.

Link– What “You Have Given the Strong to the Hands of the Weak” Means in the Work