U VEZI SA KLEVETNICIMA

U vezi sa klevetnicima

Članak br.18, Tav-Šin-Mem-He, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (Bo, stav 1): „Rabi Jehuda otvori i reče: ‘Blago onima koji poznaju radostan poklič*‘. Pogledaj kako ljudi moraju da slede put Stvoritelja i da izvršavaju Micvot Tore da bi kroz to bili nagrađeni sledećim svetom i da bi bili spaseni od svih tužitelja, i onih koji su Gore i onih koji su dole. Ovo je tako jer kao što postoje tužitelji u svetu dole, tako i Gore postoje tužitelji koji stoje spremni da oklevetaju ljude”.

 *) Tehilim 89:16

Sretan je narod koji zna radosni poklič;
O GOSPODE, oni hodaju u svjetlu prisutnosti tvoje. 

Treba da razumemo šta su to – tužitelji dole. Ovo možemo da razumemo kada su u pitanju tužitelji Gore, kada nekome hoćemo nešto da damo i dolaze tužitelji i okrivljuju tu osobu govoreći da ona ne treba da dobije ono što je namenjeno da ona dobije. Ali, šta su tužitelji dole? Tu se postavlja pitanje: „Kome se oni žale na osobu?”  

Treba da tumačimo da tužitelji dolaze samom pojedincu. Ukoliko on hoće da ide putem na kojem se uzdiže time što daje Stvoritelju, tada njemu dolaze tužitelji i kažu: „Put davanja nije za tebe; taj put je odgovarajući jedino za nekolicinu odabranih, za one sa posebnim kvalitetima i talentima, za one hrabrog srca, za snažne, koji mogu da nadilaze. Ali to nije za tebe, jer ti nemaš takve kvalitete, koji su iznad kvaliteta običnih ljudi. Zato, za tebe je bolje da boraviš među svojim ljudima, što znači da slediš put opšte javnosti i ne težiš tome da budeš poseban”.

U pogledu na to Rabi Jehuda nam kaže: „Blago onima koji poznaju radostan poklič*”. Raši tumači da to znači da oni znaju kako da daju zadovoljenje svom Tvorcu. Kako će oni Njemu da daju zadovoljenje? Time što će oni biti u takvom stanju da On na njih može da izlije obilje. Rabi Jehuda tumači da oni moraju da idu putevima Stvoritelja i da izvršavaju Micvot Tore. Treba da razumemo šta znači – „putevima Stvoritelja”. Stih dolazi i govori nam o tome: „Jer Moje misli nisu tvoje misli, ni Moji putevi nisu tvoji putevi”.

 *) Komenar Rašija: ... koji poznaju prasak šofara. Koji znaju kako umilostiviti svog Stvoritelja. 

Pojedinac jedino iznad razuma može da ide putem Stvoritelja. Dok unutar razuma, samo telo je klevetnik i tužitelj, i uzrokuje to da pojedinac razume da put davanja Stvoritelju nije za njega. 

Ovime mi ćemo razumeti stih (Izlazak, 23:8): „Ne uzimaj mito, jer mito zaslepljuje one čistoga vida i iskrivljuje reči pravednika”. Zato mi vidimo da kada pojedinac skrutinizuje redosled svoga rada i vidi uslove koji se od njega zahtevaju, on odlučuje da takav put, što je rad na davanju, ne može da preuzme na sebe iz dva razloga: 

1) Pojedinac nije sto posto siguran u vezi sa nagradom za rad, jer ne vidi nikoga ko je primio nagradu za koju se trudio. To jeste, kada on razmatra ljude za koje vidi da su teško radili i ispunjavali uslove rada, on vidi da su oni zaista uložili velike napore. Međutim, on ne nalazi i to da su oni već primili nagradu za svoj rad. Ukoliko se zapita zašto oni nisu primili nagradu, pronaći će veoma dobar izgovor za to: onaj koji ispunjava sve uslove rada, mora biti da će primiti nagradu. Međutim, oni su uložili velike napore, ali nisu uložili sto posto truda  koji se traži od njih. Zbog toga su oni u stanju u kojem veruju da ih Stvoritelj odbacuje iz rada, a tako veruju jer misle da su bili u pravu i da rad davanja nije za njih. 

2) Drugi razlog dolazi iz njegovog pitanja: „Ko zna da li će on biti sposobniji od njih i da li će biti u stanju da u potpunosti izvrši sto posto onoga što se od njega zahteva da bi bio doveden do Dvekut uz Stvoritelja?” 

Nakon ova dva razloga, pojedinac dolazi do zaključka da je sto posto u pravu što ne želi da preuzme na sebe ovaj put, koji je izgrađen na veri iznad razuma i na osnovi davanja. On je sasvim siguran da je u pravu i siguran je u to da niko ne može da ga kritikuje zbog toga što ne želi da sledi ovaj put. 

U odnosu na to postoji pitanje: „Oni ljudi koji su krenuli ovim putem, koji su na sebe preuzeli da idu putem davanja, kako su oni nadišli ova pitanja?” Svakako, kada se pojedincu kaže: „Idi radi, ali ne da bi primio nagradu”, on odmah postavlja sva ova pitanja, jer ga ona ne ostavljaju na miru. Tako, kojom silom bi oni mogli da izađu iz stanja u kojem postoje pitanja nazvana „zle vode”?  

Jedini savet je da se ide iznad razuma i da se kaže: „Ono što ja vidim i mislim da sam u pravu, to jeste da moram da idem putem kojim svi idu, nije istina, nije onako kako ja to vidim. Jedino onaj čije su oči otvorene može da vidi istinu, ali onaj čije oči nisu otvorene, ne može da vidi istinu. Kad pojedinac postavlja ova pitanja, on je pod uticajem svoje želje za primanjem, jer on jedino razmatra korist koju može da izvuče za sebe. Otuda, on više ne može da vidi istinu. Stih dolazi i o tome govori: ‘Ne uzimaj mito, jer mito zaslepljuje one čistoga vida …’”.

I kada se uzme u obzir njegovo gledište, ne može da se kaže da je on u pravu, jer on je korumpiran svojom željom za primanjem i zbog toga nema otvorene oči da vidi istinu. Tako, on treba da kaže: „Iako sam čuo sva tvoja ispravna pitanja, sada nisam u stanju da ti na njih odgovorim. Ali jednom kada budem nagrađen željom da dajem imaću otvorene oči. Tada, ukoliko  dođeš sa svim tvojim pitanjima, sigurno ću ti dati ispravne odgovore. 

Međutim, sada ja nemam drugi izbor već da idem iznad razuma, jer sav razum, kako vidim, jeste pod uticajem zle inklinacije. I, iako mislim da su sve moje kalkulacije ispravne, o njima treba da se kaže ono što nam stih govori: ‘... mito … iskrivljuje reči pravednika‘. I ja nisam u stanju da vidim ko je u pravu, to jeste ne mogu da kažem da sve ono što treba da bude izvršeno zarad davanja ne važi za mene, ali za mene ne važi ni da kažem: ‘živim među svojim narodom‘, poput svakog drugog kome je dovoljno da drži Toru i Micvot govoreći: ‘radim ono što moram da radim‘. 

Kada je reč o namerama, to se odnosi na onoga koji oseća da mu je to potrebno. Ja ne osećam da mi je potrebno da budem pametniji od drugih i zadovoljan sam malim”. O tome je rečeno: „… mito … iskrivljuje reči pravednika”, ali ja hoću da se uzdignem iznad toga što mi sugeriše moj razum. 

U knjigama je opisana velika važnost onoga što nazivamo „čistota”. Takođe i to da pojedinac mora da bude čist pre izvršavanja svake Micva. A, kada je u pitanju čistota, Baal HaSulam je rekao da bi pojedinac trebalo da vodi računa da sve bude na strani istine, i da u to ne bude uključena nikakva laž. On je takođe rekao i da u korporalnom postoji razlika između ljudi u pogledu održavanja fizičke čistoće – postoje ljudi koji se brinu da im odeća ne bude prljava, i postoje ljudi koji nisu tako pedantni i tek kada se prljavština jasno vidi, oni je uklanjaju. Tako ovo zavisi od mere prezira koju pojedinac ima prema prljavštini. 

Isto tako je i u duhovnom: nema pojedinca koji je poput drugog i to (odnos prema čistoti, istini) zavisi od stepena do kojeg čovek prezire laž. Do stepena do kojeg on ne može da toleriše laž, on dolazi bliže putu istine. 

Isto tako, Baal HaSulam je rekao da moramo da znamo da ova prljavština, kada je u pitanju duša, zaista nanosi veliku štetu. Budući da je duša večna, pojedinac bi trebalo da bude veoma oprezan kada je u pitanju laž i da svoju istinu drži tako da bude čista od bilo koje vrste laži. 

Ovim ćemo razumeti ono što su naši mudraci rekli (Šabat 114): „Rabi Hija Bar Aba je rekao da je Rabi Johanan rekao: ‘Svaki mudar učenik koji je nađen sa mrljom na njegovoj odeći, mora da umre, kao što je rečeno: ‘Svi koji mrze Mene, vole smrt‘. Ne nazivaj to: ‘mrze Mene‘, već ‘uzrokuju to da mrze Mene‘. Raši tumači da ‘uzrokuju to da mrze Mene‘ znači da to što oni rade njih čini mrskim u očima ljudi, te ljudi kažu: ‘Teško učenicima Tore, jer su oni omraženi i nečasni‘. Sledi da oni izazivaju mržnju prema Tori””. 

Na prvi pogled ovo je teško razumeti. Ukoliko pojedinac ima nešto prljavo na svojoj odeći, da li on zaslužuje da umre? I kao odgovor na to daje se stih: „Svi koji mrze Mene, vole smrt”. I ovde takođe treba da razumemo da li je tako da: ukoliko on mrzi Mene, to je znak da on voli smrt? 

Prema onome što smo prethodno objasnili, čistota se odnosi na potrebu da se bude čist, što je da ne bude umešavanja laži (egoizma) kada se želi ići putem istine. Istina se naziva Lišma, kao što Majmonid (Rambam) kaže (Hilhot Tešuva, poglavlje 10): „Pojedinac koji radi iz ljubavi (prema Stvoritelju), angažuje se u Tori i Micvot i sledi put mudrosti ne zbog bilo čega u ovom svetu, niti zbog straha od nečeg lošeg (zla, egoizma), niti zbog toga da bi stekao dobro. Umesto toga, on radi u istini, zarad istine, i dobro (zadovoljstvo) će na kraju doći zbog toga”. 

Zato, kada je u pitanju prljavština na njegovoj odeći, a odeća se razmatra za odeću unutar koje pojedinac prima dobro i život, ta odeća mora da bude pročišćena od svake primese samoljublja i takva da je jedino zarad Stvoritelja. U skladu sa tim tumačimo rečeno: „Svi koji mrze Mene, vole smrt”. Pitamo zašto stih kaže: „Svi koji mrze Mene …” što bi značilo da je razlog iz kojeg oni mrze Mene taj što oni vole smrt? 

U skladu sa prethodno navedenim, ovo je jednostavno: značenje smrti je razjašnjeno, jer precizno onaj koji prianja uz Život Živih, ima život. Ali, onaj pojedinac koji je odvojen od Njega, odvojen je od života. 

Ovo je razlog iz kojeg se kaže „Svi koji mrze Mene …”, a što se odnosi na onog koji ne voli Stvoritelja tako da bi radio jedino zarad Stvoritelja, već u to uključuje i malo samoljublja. A samoljublje se razmatra za smrt jer uzrokuje odvojenost od Života Živih. Iz tog razloga, onaj pojedinac koji voli smrt, što znači onaj koji voli samoljublje, postaje mrzitelj Stvoritelja. 

Raši tumači da reči „Svi koji mrze Mene …” znače to da oni „uzrokuju da mrze Mene”, a to znači da oni čine sebe gnusnim u očima ljudi. I ljudi govore: „Teško učenicima Tore, jer su omraženi i nečasni”. Odatle sledi da oni uzrokuju mržnju prema Tori.

Ovo je teško razumeti. Da li je pojedinac koji ima  prljavštinu na odeći omražen u očima ljudi? Isto tako, da li Tora uzrokuje da ljudi tako mnogo mrze Toru da time zaslužuju kaznu smrti, kao što su naši mudraci rekli: „Svaki mudar učenik koji je nađen sa mrljom na njegovoj odeći, mora da umre”.

U radu, mi treba da tumačimo da se rečeno „… čine sebe omraženim u očima ljudi”, odnosi na organe, želje i misli samog pojedinca. Čovekovo telo se naziva „svet sam po sebi”. Organi čovekovog tela govore: „Teško onima  koji uče Toru, jer su omraženi…”. Međutim, napisano je: „Jer ovo je naš život i dužina naših dana”, i oni su „… poželjniji od zlata, mnogo finog zlata, i slađi od meda i saća”, ali mi to ne vidimo kod naših učenika Tore.

Razlog iz kojeg mi sve ovo, što je dragoceno, ne vidimo kod učenika Tore jeste taj što na njihovoj odeći postoji prljavština, a to znači da tokom rada,  kod naših učenika Tore, dolazi do umešavanja samoljublja. Sledi da pomenuta prljavština uzrokuje da dobro i život u Tori ne mogu da se odenu u ovu odeću, budući da ova odeća nije čista tamo gde je sve zarad Stvoritelja. U to vreme „ljudi u našem telu” padaju u očaj i uzrokuju mržnju prema Tori.

Drugim rečima, tamo gde učenici Tore treba da otkriju dragocenosti Tore, kao što je napisano: „Jer vaša je mudrost i razumevanje pred očima nacija”, oni (nacije) vide suprotno. I, ko je uzrokovao sve to? To je sve zato što oni nisu bili pažljivi u vezi sa čistotom, i to se naziva „prljavština”.

Ovime mi možemo da razumemo ono što je rečeno da pojedinac mora da umre ukoliko postoji prljavština na njegovoj odeći, jer ta prljavština, koju je on načinio na svojoj odeći njega odvaja od Života Živih. Iz tog razloga razmatra se da on sam sebe dovodi u stanje smrti. I, sve je to zbog toga što on nije bio pažljiv u vezi sa čistotom, jer je on u svoj rad uključio laž, koja se naziva Lo Lišma. Umesto toga, sve mora da bude zarad Stvoritelja. 

Link - Concerning the Slanderers