TRI MOLITVE - 1

 Tri molitve – 1

Članak broj 30, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Balak (stav 187): „Postoje tri koje se nazivaju ‛molitva’: molitva Mojsija, molitva Davida, molitva siromašnog. Od ove tri, koja je najvažnija? Molitva siromašnog. Ova molitva prethodi Mojsijevoj i Davidovoj molitvi. Šta je razlog tome? To je zbog toga što je siromašan slomljenog srca, i napisano je: 'Gospod je blizu onima slomljenog srca'. Siromašan se uvek raspravlja sa Stvoriteljem, a Stvoritelj sluša i čuje njegove reči … 'molitva za siromašnog kada je on slab (takođe umotava*) ... ’Trebalo je da se kaže ‛kada je on umotan’; šta znači to ‛kada on umotava?’ To znači da molitva siromašnog odlaže sve molitve na svetu, to jeste one ne ulaze sve dok molitva siromašnog ne uđe. I samoga će Svemogućeg izdvojiti oni koji se na Njega ljute, napisano je: ‛I, on izliva svoje reči pred Gospoda’. Svi domaćini nebesa pitaju jedni druge: ‛Šta to Stvoritelj radi? Šta On hoće?’ Rečeno im je: ‛On postaje strastveno sjedinjen sa Njegovim Kelim’, to jeste sa onima slomljenih srca. Ova molitva uzrokuje kašnjenje i odlaganje svih molitvi na svetu”.

 

*umotan - odnosi se na Tefilin ruke
Tefilin su dve male kožne kutije koje sadrže stihove iz Tore. Nose se na glavi i na jednoj ruci i vezuju se kožnim trakama. Umotava se leva ruka koja simbolizuje ego … da to bude kao znak. 

Treba da razumemo razliku između molitve Mojsija, molitve Davida i molitve siromašnih. Zašto je siromašan toliko važan da svojim pritužbama na Stvoritelja odlaže sve molitve? Takođe treba da razumemo šta znači odlaganje svih molitvi na svetu? Zar Stvoritelj ne može da odgovori na sve molitve odjednom? Zar je Njemu potrebno vreme, pa zbog toga oni treba da stoje u redu jedan za drugim? 

Ovo ćemo tumačiti u odnosu na duhovni rad, i to tako da se sve ove molitve odnose na jednu osobu. Ovo su tri uzastopna stanja u redosledu rada. Otkrivamo da ovde postoje tri nedostatka za koje pojedinac treba da traži od Stvoritelja da ih Stvoritelj zadovolji: 1) Tora, koja se naziva „Mojsije”, 2) kraljevstvo nebesa, 3) siromašan, koji je slomljenog srca – što se odnosi na njegove Kelim. 

Treba da razumemo zašto se kaže: „Gospod je blizu onima slomljenog srca”, što se naziva „blizu”. Učimo da „blizu” znači jednakost forme. Ali, kako možemo da govorimo o jednakosti forme sa Stvoriteljem ukoliko je pojedinac slomljenog srca? Takođe treba da razumemo ono što učimo: „Gospod je blizu svima onima koji Njega pozivaju u istini”. Šta je „blizu”? „Istina” se naziva „blizu”, a onaj slomljenog srca se ne naziva „blizu”. Takođe treba da razumemo pritužbe koje siromašan ima protiv Stvoritelja, i to je tako kao da Stvoritelj kaže da je siromašan u pravu, jer mi vidimo da njega Stvoritelj zbog njegovih pritužbi sluša više nego druge, kao što je rečeno u prethodno navedenim rečima svetog Zohara. 

Ali, u Zoharu je napisano (Uvod u Knjigu Zohar, stav 174): „Rabi Šimon otvori i reče: 'Onaj koji se raduje na praznike i ne daje deo za Stvoritelja …’” U Zoharu (stav 175) se objašnjava šta je deo za Stvoritelja: „Deo za Stvoritelja znači: osladiti siromašne u meri u kojoj to čovek može, a za praznike Stvoritelj dolazi da vidi Njegove razbijene Kelim”. 

On u Sulamu (Lestve, komentar na Zohar) tumači zašto je deo za Stvoritelja za siromašne. To je u vezi sa razbijanjem posuda koje je prethodilo stvaranju sveta. Po njegovim rečima: „Razbijanjem Kelim od Keduša i njihovim padom u odvojene BYA, iskre Keduša su pale u Klipot. I odavde sve vrste užitaka i fantazija došle su u domen Klipot, koje ih prenose čoveku zarad primanja za sopstveno zadovoljstvo. Time, one uzrokuju sve vrste prestupa, poput krađe, pljačke i ubistva”. 

U skladu sa tim, treba da tumačimo šta znači to da se siromašan žali uz pritužbe. On kaže: „Zašto je moja greška to što si me Ti stvorio od razbijenih posuda, što je razlog iz kojeg ja u sebi imam sve zle požude i zle misli? Sve mi se to dogodilo jedino zbog toga što sam stvoren iz razbijanja posuda. Tamo je bilo prvo mesto gde su oni hteli da prošire Više obilje u posude primanja sa namerom – primanje zarad primanja, i bez ikakve namere zarad davanja. Zbog toga je unutar mene utisnuto samoljublje, i iz tog razloga ja sam daleko od svega duhovnog i nemam udela u Keduša, koja se zasniva jedino na posudama koje imaju nameru da daju. Sledi da sva moja patnja dolazi iz toga što nemam pristup Keduša i što vidim da sam daleko od Tebe usled nejednakosti forme koju imam kao rezultat samoljublja. To je sav neprijatelj koji je u mom srcu i koji uzrokuje sva moja loša stanja. I sve to dolazi zato što si me Ti stvorio ovakvog!” 

I iz tog razloga on i iznosi sledeće žalbe i kaže: „Ne mogu da promenim prirodu sa kojom si me Ti stvorio, ali  baš kao što si mi Ti dao prvu prirodu i samoljublje, hoću da mi Ti sada daš drugu prirodu, što je želja da dajem, jer ja ne mogu sam da se borim protiv prirode koju si Ti utisnuo u mene. Štaviše, sam ja svedočim da je Tvoja krivica to što ja nemam snagu da nadilazim”. Naši mudraci su rekli (Kidušin 30): „Rabi Šimon Ben Levi je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadvladava njega svaki dan i traži da ga ubije’, kao što je rečeno: ‘zli vreba pravednika i traži da ga ubije’. Da nije bilo Stvoriteljeve pomoći, on to ne bi nadišao, kao što je rečeno, ‘Bog ga neće ostaviti u ruci zlog’”. 

Sledi da su pritužbe siromašnog opravdane. To jeste, on nema snagu da nadiđe ukoliko mu Stvoritelj ne pomogne, kao što su naši mudraci rekli. Zato, on Stvoritelju dolazi sa pritužbom i zapravo kaže da mu jedino Stvoritelj može pomoći, i niko drugi. I to je ono na šta ukazuju reči naših mudraca da je Stvoritelj namerno učinio tako da bi postojala potreba za molitvom, jer „Stvoritelj čeka na molitvu pravednika”, onih koji mole sa željom da postanu pravednici. U prethodnim esejima Baal HaSulama objašnjen je razlog za to. 

Sledi da su njegove pritužbe Stvoritelju na to što je  stvoren u takvoj niskosti opravdane, što znači da ga je Sam Stvoritelj tako stvorio da on ne može da očekuje pomoć ni od koga osim od Stvoritelja. Zato se molitva siromašnih naziva molitva koja dolazi od onih „slomljena srca”, što znači da dolazi od razbijenih posuda. Sledi da je argument onih slomljena srca istinit argument, a istina se naziva „blizu” jer je to u jednakosti forme sa Stvoriteljem. Zato se prvo odgovara na ovu molitvu, jer tu počinje redosled rada. 

Odavde ćemo razumeti ono o čemu smo pitali šta znači to što se ovde kaže da „blizu” znači slomljenog srca. Isto tako učimo da „blizu” znači „istina”, kao što je napisano: „Gospod je blizu svih koji Njega pozivaju u istini”. Odgovor je da je argument onih koji su slomljenog srca istinit argument. Sledi da ova dva znače isto, to jeste neophodno je da znamo da kada molimo Stvoritelja, mi Njemu moramo da govorimo istinu. 

To je ono što smo objasnili u prethodnom članku (29, Tav-Šin-Mem-Hey), da kada pojedinac moli Stvoritelja, on od Njega treba da traži da mu On pomogne: „Budući da sam ja zaista u najgorem stanju od svih u svetu, jer iako možda i ima ljudi koji su još niže od mene, i u Tori i u radu, oni možda ne osećaju istinu, a ja i osećam i vidim svoje stanje. Otuda, oni još nemaju nedostatak koji ja imam, i iz tog razloga njima i nije potrebna Tvoja pomoć. Ali ja vidim svoje istinito stanje – da sam u potpunosti odvojen od duhovnog i nakon sveg rada koji sam izvršio, kako u pogledu vremena tako i napora. A ipak, sada vidim da su ’prošli dani bili bolji od ovih’, i što se više trudim da idem napred, osećam da nazadujem”. To se  naziva  „istinit argument”, kojem se može pripisati jednakost forme sa Stvoriteljem jer pojedinac pravi istinit argument. 

Ovime razumemo pitanje: „Zašto molitva siromašnog odlaže sve ostale molitve? Zar Stvoritelj ne može da odgovori na sve molitve odjednom?” Mi moramo sve tri molitve da razmotrimo u odnosu na jedno telo. To znači da nije moguće da se odgovori na sve što pojedinac traži, izuzev kada je to što on traži u skladu sa nivoom na kojem je on u stanju da primi. I tada ukoliko pojedinac to primi, to će biti za njegovo dobro. Ali, ukoliko bi pojedinac primio neko zadovoljstvo koje on želi, to može biti na njegovu štetu, i tada njegova želja sigurno neće biti odobrena, jer Stvoritelj hoće da pojedincu čini dobro, a ne da mu našteti.

Tako, niži mora da primi od Gore u skladu sa onim što je nižem zaista potrebno. Zbog toga on mora da moli za svoje siromaštvo, što je da ima pritužbe na to što ga je Stvoritelj stvorio sa željom da prima, za koju on oseća da  je uzrok sveg zla u njemu i uzrok svih njegovih nevolja. Nakon toga on može da traži da mu se dâ kraljevstvo nebesa, budući da su mu već date posude davanja i da on već može da primi veru, nazvanu „kraljevstvo nebesa”. 

To jeste, pojedinac ne može da primi na sebe teret kraljevstva nebesa, što se naziva „vera”, pre nego što ima posude davanja, kao što Baal HaSulam kaže (Sulam – Uvod u Knjigu Zohar, 138): „Zakon je takav da stvorenje od Stvoritelja ne može otvoreno da primi ništa što mu nanosi štetu, jer bi mana u Njegovoj slavi bilo to da stvorenje Njega doživi tako kao da On čini štetu, što je neprikladno za savršenog Upravitelja. Otuda, kada se pojedinac oseća loše, tada, u meri u kojoj on poriče Njegovo vođstvo nad sobom, u toj istoj meri Upravitelj je skriven od njega”.  

Zato, pojedinac prvo treba da primi snagu od Gore, to jeste da ima drugu prirodu, što je želja za davanjem. Nakon toga, on može da traži još jedan stepen, što je David, to jeste kraljevstvo nebesa. Sledi da molitva siromašnog odlaže sve druge molitve, što znači da pre nego što siromašan dobije ono što želi ne može da stekne viši stepen. Zbog toga je napisano: „Molitva siromašnog kada je on slab (takođe „umotava”).

Zatim dolazi druga molitva, što je molitva za Davida, to jeste za kraljevstvo nebesa, kada pojedinac traži da ima veru, da oseti Njega kao Upravitelja koji upravlja čitavim svetom. To je tako jer sada pojedinac već može da oseti da Stvoritelj čini dobro budući da već ima posude davanja, kao što je to napisano u Sulamu. Tako, pojedinac već može da vidi da On čini dobro. 

Sledi da nije moguće da se stekne vera, što  je kraljevstvo nebesa, pre nego što pojedinac dođe do ispravke svojstava tako da uvek bude spreman da daje i da ne prima zarad primanja. U suprotnom, njemu od Gore neće biti dozvoljeno da stekne veru. Zato se kaže da molitva siromašnog odlaže sve molitve. To jeste, pre nego što osoba otkrije svoj nedostatak, to da je uronjena u samoljublje i da hoće da izađe iz njega, besmisleno je da traži za drugo. 

Nakon toga dolazi vreme molitve za Mojsija, što se razmatra za Toru. To je tako jer nije moguće da pojedinac bude nagrađen Torom pre nego što stekne veru, jer „zabranjeno je da se idolopoklonici podučavaju Tori”. To je kao što je rečeno: „Ovo je zakon (Tora) koji je Mojsije postavio pred sinove Izraela”. I, u Zoharu je napisano: „Zabranjeno je da se idolopoklonici podučavaju Tori”. I napisano je: „Onaj koji je sebe obrezao, ali ne izvršava zapovesti Tore, to je kao da nije obrezan, kao što je napisano (Jetro): ‘Ukoliko gradiš kameni oltar za Mene, nemoj ga graditi od klesanog kamena, jer ako potegneš svoj mač, oskrnavićeš ga’. Iako si potegao svoj mač na njega, to jeste obrezao si se, ti ćeš ga skrnaviti, to jeste skrnavićeš obrezanje”. 

To znači da se čak ni onaj koji je obrezan i ima roditelje Jevreje još ne razmatra za „Izrael” u odnosu na Toru, što znači da nije dozvoljeno da se on podučava Tori ukoliko ne izvršava zapovesti Tore. To je ono na šta ukazuju prethodno navedene reči Zohara. 

U Zoharu je napisano (Pinhas, tačka 68): „’I, vino veseli srce čoveka’. To je vino Tore, jer vino (u gematriji) ima isti broj kao Sod (tajna). Kao što vino mora da bude skriveno i zapečaćeno da se ne bi ulivalo idolopoklonicima, tako i Tora: ona mora da  bude skrivena i zapečaćena, a sve njene tajne otkrivaju se jedino onima koji se boje Njega”.

Tako, molitva za Mojsija, što je Tora, jeste stepen koji dolazi nakon stepena – kraljevstvo nebesa, koji se naziva strah. Ovo je značenje za Toru koja se daje specifično onima koji se boje Njega. Ovo je, isto tako, značenje za ono što su naši mudraci rekli:  „Tefillin ruke prethodi Tefillinu glave”, budući da je napisano: „Priveži ih na svoju ruku da budu tebi kao znak, i neka ti budu znamen na čelu između tvojih očiju”. 

Sveti Zohar tumači da je Tefillin ruke Malhut, a Tefillin glave je ZA. Tefillin ruke treba da bude pokriven jer je napisano: „I to će tebi biti kao znak na tvojoj ruci” i oni su objasnili: „Tebi kao znak, a ne drugima kao znak”. Baal HaSulam je rekao da se Malhut naziva „vera”. Iz tog razloga to mora da bude skriveno, jer  je Malhut  vera iznad razuma, i naziva se „skrivenost”. Prema tome, jednom kada pojedinac stekne  veru, što se naziva „kraljevstvo nebesa", on može da bude nagrađen Torom, nazvanom ZA, što ukazuje na Tefillin glave, gde već postoji otkrivanje Tore. Zato  su o stihu „I svi narodi zemlje videće da ste vi nazvani Imenom Gospoda i oni će se vas bojati” naši mudraci rekli: oni su Tefillin glave, gde postoji viđenje.

Link - Three Prayers – 1