SVRHA DRUŠTVA 1

 

Svrha društva 1

Članak br. 1, deo 1, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Okupili smo se ovde da uspostavimo društvo za sve koji žele da slede put i metod Baala HaSulama, put kojim se penje stepenima čoveka i ne ostaje se poput zveri, kao što su naši mudraci rekli (Jevamot, 61a) u vezi sa stihom: „A vi, Moje ovce, Moje stado, vi ste čovek” (Adam). A Rašbi je rekao: „Vi se nazivate ‘čovek’ (Adam), a obožavaoci idola ne nazivaju se ‘čovek’”.

Da bismo razumeli zaslugu čoveka navešćemo ovde stih naših mudraca (Berahot, 6b): „Kraj rasprave, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; јer ovo je sav čovek” (Knjiga Propovednikova, 12:13). I, Gemara pita: „Šta je to ‘jer ovo je sav čovek’?” Rabi Elazar je rekao: „Stvoritelj je rekao: ‘Čitav svet je stvoren samo zbog toga’. Ovo znači da je čitav svet stvoren zbog straha Boga”.

Ipak, mi treba da razumemo šta je strah Boga, koji i jeste razlog zbog kojeg je svet stvoren. Iz svih reči naših mudraca učimo da je razlog za stvaranje bila dobrobit za Njegova stvorenja. To znači da je Stvoritelj hteo da osladi stvorenja da bi se ona osećala srećno u svetu. I, naši mudraci su ovde u vezi sa stihom: „Jer ovo je sav čovek” rekli da je razlog stvaranje bio strah Boga.

Ali, u skladu sa onim što je objašnjeno u eseju „Matan Tora”, razlog zbog čega stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, iako je to bio razlog stvaranja, jeste nejednakost forme između Stvoritelja i stvorenja. Stvoritelj je davalac, a stvorenja su primaoci. Ali, postoji pravilo da su grane slične korenu iz kojeg su grane rođene.

I, budući da u našem korenu nema primanja, jer Stvoritelju ni na koji način ništa ne nedostaje i Njemu ne treba ništa da bi zadovoljio Svoje htenje, čovek oseća neprijatnost kada treba da primi. Zbog toga se svaka osoba srami da jede hleb srama.

Da bi se to ispravilo, svet je morao da bude stvoren. Olam (svet) znači He’elem (skrivenost), tako užitak i zadovoljstvo moraju da budu skriveni. Zašto je tako? Odgovor je – zbog straha. Drugim rečima, to je tako da bi čovek strahovao kada koristi svoje posude primanja, nazvane „samoljublje”. To znači da pojedinac treba da se uzdrži od toga da prima zadovoljstva (za svoje samoljublje) jer za njima žudi, te treba da ima snagu da prevlada tu žudnju, taj objekat svoje želje.

Umesto toga, pojedinac treba da primi ona zadovoljstva koja donose zadovoljenje Stvoritelju. Ovo znači da tada stvorenje hoće da daje ka Stvoritelju i ima strah od Stvoritelja zbog primanja za sebe, pošto primanje zadovoljstva – onda kada pojedinac prima za sopstvenu korist – njega udaljava od toga da prione uz Stvoritelja.

Zbog toga, kad pojedinac izvršava neku od Micvot (zaposvesti) Stvoritelja, on treba da teži da mu ta Micva donese čiste misli da će držanjem Božijih Micvot davati ka Stvoritelju. To je kao što su naši mudraci rekli: „Rabi Hananija Ben Akašija kaže: ‘Stvoritelj je hteo da pročisti Izrael; otuda, On im je dao obilnu Toru i Micvot’”.

I, zbog toga se okupljamo ovde – da uspostavimo društvo gde svako od nas sledi duh davanja ka Stvoritelju. I, da bismo postigli davanje ka Stvoritelju, moramo da počnemo s davanjem ka čoveku, što se naziva „ljubav drugih”.

I, ljubav drugih može da bude samo kroz poništavanje samog sebe. Tako, s jedne strane, svaki pojedinac treba da se oseća nisko, a s druge strane da bude ponosan što nam je Stvoritelj dao šansu da budemo u društvu gde svako od nas ima samo jedan cilj: da Božansko (Šehina) bude među nama.

I, mada mi još nismo postigli ovaj cilj, imamo želju da ga postignemo. I, ovo, takođe, treba da cenimo, jer mada smo na početku puta, mi se zaista nadamo da ćemo postići uzvišeni cilj.

Link- Purpose of Society 1 - Rabash — the Social Writings