POJEDINAC TREBA UVEK DA PRODA SVE ŠTO IMA I OŽENI ĆERKU MUDROG UČENIKA

Pojedinac treba uvijek da proda sve što ima i oženi ćerku mudrog učenika

Članak broj 14, Tav-Šin-Mem-Dalet, 1984. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„Pojedinac treba uvek da proda sve što ima i oženi ćerku mudrog učenika” (Pesahim, 49). To znači da on treba da proda sva posedovanja koja je stekao svojim trudom. To jeste, on treba sve da dâ, da se odrekne svega, i da zauzvrat uzme ćerku mudrog učenika. 

Ovo znači da ukoliko on ne uzme ćerku mudrog učenika, sav trud koji je čitavog svog života davao u Tori i Micvot biće nepotpun. Jedino ukoliko oženi ćerku mudrog učenika on će biti nagrađen time da postigne svoje savršenstvo. Zbog ovoga su naši mudraci rekli da on treba da proda sve što ima, znači da je vredno prodati sve za ćerku mudrog učenika. Otuda, treba da razumemo značenje za „ćerka mudrog učenika”. 

Bal HaSulam je rekao da je mudar učenik onaj koji je učenik mudrog, to jeste onaj koji uči od mudrog naziva se „učenik”. Stvoritelj se naziva Mudar, i Njegov kvalitet je jedino da daje. Pojedinac koji od Stvoritelja uči kvalitet davanja naziva se „mudar učenik” zato što on od Njega uči kvalitet davanja. 

Time ćemo razumeti ono što su naši mudraci rekli: „Pojedinac treba uvek da proda sve što ima i oženi ćerku mudrog učenika”. To jeste, on treba da dâ sve što poseduje (sav trud koji je dao u Tori i radu), i da zauzvrat primi kvalitet davanja. 

Ovo znači da će on u svom srcu uspostaviti novu prirodu umesto one koju prirodno ima – želju samoljublja. Tada će on primiti drugu prirodu – želju da daje. To jeste, svaka njegova misao, reč i akcija biće usmereni jedino ka tome da daje Stvoritelju, jer ovo je sav čovek. Ovo znači da pojedinac treba da postigne jedino ovaj stepen, jer sve što treba da postignemo su Kelim. Ali obilje, što je punjenje Kelim, dolazi od Stvoritelja, jer više nego što tele želi da sisa, krava želi da hrani. Zato, sve što je nama potrebno jeste snaga davanja. 

Ovime možemo da tumačimo ono što je napisano u Zoharu (Pinhas, deo 78, stav 218): „Ukoliko su Izrael nagrađeni, On bi sišao poput ognjenog lava da proždere ‘prinose’. Ukoliko nisu nagrađeni, On bi sišao poput ognjenog psa”. Znano je da lav ukazuje na Hesed, to jeste na desnu stranu Merkava (kočije) sistema. Rečeno: „Ukoliko su nagrađeni” odnosi se na pročišćenje, to jeste na svojstvo davanja. Tada nam se pokazuje, ono što je mera za meru, da od Gore, takođe dolazi svojstvo lava, što znači da se kvalitet Hesed širi do nižih, i tada je za niže obilje izdašno. 

Rečeno: „Ukoliko nisu nagrađeni …”, znači da se nisu angažovali u davanju, već samo u samoljublju, i tada bi se od Gore proširilo svojstvo – ognjeni pas. Reč pas ukazuje na isto svojstvo na koje ukazuje i stih napisan u Zoharu: „Pijavica ima dve ćerke koje laju kao psi – daj nam bogatstvo ovog sveta i daj nam bogatstvo sledećeg sveta” (na aramejskom, reč "Hav" znači "Daj").

Drugim rečima, ćerke laju kao psi: „Daj nam bogatstvo ovog sveta i daj nam bogatstvo sledećeg sveta”, i to ukazuje jedino na primanje, a ne na davanje. Otuda se i od Gore, isto tako, nama pokazuje da ne može da nam se dâ obilje sve dok zahtevamo zadovoljenje želje za primanjem i ovo se naziva „mera za meru/oko za oko" (Mida K'neged Mida).

Sledi da je u našem radu najvažnije to – da budemo nagrađeni sa Kelim koje su podesne za primanje obilja, što su posude davanja. Otuda, pojedinac sve svoje napore treba da usmeri jedino na „posude davanja”. Ovo treba da bude jedina nagrada koju on hoće da postigne kroz Toru i Micvot. Na taj način on će postići Dvekut uz Stvoritelja, što je svrha čoveka – da postigne Dvekut uz Stvoritelja. 

U Zoharu je napisano: „Milost nacija je greh”, „Sve dobro koje oni izvršavaju, izvršavaju za sebe”. Ovo znači da sva milost, i sve akcije davanja koje oni izvršavaju, nisu zarad davanja. Tačnije, njihova namera je usmerena na njihove sopstvene potrebe, to jeste da za svoje akcije prime nagradu. Ukoliko nije tako,  oni ne bi mogli da izvršavaju akcije davanja. 

Međutim, narod Izrael je u stanju da može da izvršava akcije davanja. Treba da razumemo zašto narod Izrael može da izvršava akcije davanja. Isto tako treba da razumemo ono što čujemo od ljudi koji su postali religiozni, koji kažu da pre nego što su postali religiozni kao da su bili sposobniji da izvršavaju akcije davanja, ali nakon toga, kada su postali religiozni, za njih je bilo teže da izvršavaju akcije davanja. 

Da bismo razumeli prethodno navedeno treba da se setimo da se osoba naziva „stvoreno biće” jedino zbog toga što ima želju za primanjem, koja se naziva „stvoreno postojanjem iz nepostojanja”. Otuda proizlazi da osoba po prirodi nije u stanju da izvrši ikakvu akciju davanja, osim kada zauzvrat prima neku nagradu.

Nagrada za trud ne mora nužno da bude materijalne prirode. Umesto toga, nagrada može da bude to da osoba primi nekakav osećaj umirenja. Tako, na primer, ukoliko se čovek sažali na nekog i želi da mu pomogne, dok to ne učini savest će ga proganjati do tačke da mora da pomogne drugome. I ovo se takođe naziva nagrada. Ali ukoliko za drugog nešto radi da  bi taj drugi uživao, on će reći sebi: „Šta ću ja dobiti od toga”?

Međutim, narod Izrael su, uz pomoć snage koju daju Tora i Micvot, u stanju da postignu drugu prirodu. To jeste, umesto želje da primaju zarad sebe oni će primiti drugu prirodu tako da će raditi jedino zarad davanja. Čovek ovo postiže kroz Toru i Micvot, koje u njega ulivaju iskre davanja koje ga dovode do toga da on oseća želju da nalikuje svom korenu. Ali, bez Tore i Micvot, osoba ne može da izađe iz sopstvene prirode što je želja da primi zarad sebe, i ona, bez nagrade, ne može da izvršava nijednu akciju davanja. 

Ovime ćemo razumeti ono što su rekli oni koji su postali religiozni, da su pre nego što su postali religiozni imali više snage da izvršavaju akcije davanja. No kasnije, kada su postali religiozni, oni osjećaju da je za njih teže da izvršavaju akcije davanja.

To je objašnjeno u Uvodu u Knjigu Zohar (stav 29-30), gde on piše da, u vreme kada se čovek rodi, njegova želja za primanjem usmerena je jedino na primanje iz korporalnog sveta. Zato, i kada čovek pred trinaestu godinu stekne enormnu želju za primanjem, to još nije kraj rasta želje za primanjem. Jer glavni rast želje za primanjem postiže se u duhovnom. I, na primer, pre trinaeste godine njegova želja za primanjem hoće da proguta sve bogatstvo i čast ovog korporalnog sveta, koji je inače otkriven i dostupan svima, i koji u očima svakog izgleda smrtno i prolazno.

Ali kada čovek postigne enormnu želju da primi duhovno, on tada hoće da za sopstveno zadovoljstvo proguta sav užitak i bogatstvo sledećeg, večnog sveta, koji njemu izgleda kao trajna svojina zauvek. Otuda, želja za primanjem se kompletira jedino kroz želju da se primi duhovno. 

Kod ljudi, pre nego što postanu religiozni, želja za primanjem ograničena je na korporalni okvir tako da njihova želja za primanjem još nije toliko velika. Ovo je razlog iz kojeg su oni, pre nego što su postali religiozni, imali veću snagu da izvršavaju akcije davanja. No, jednom kada je njihova želja za primanjem porasla kroz želju za primanjem duhovnog, davanje je postalo teže, jer je sada njihova želja za primanjem veća i ima veću snagu. Tako, pre nego što su postali religiozni, oni su imali nešto snage da izvršavaju akcije davanja. No, jednom kada su postali religiozni, i postigli želju za primanjem duhovnog, tada je za njih postalo teže da se angažuju u davanju.

Iz ovog razloga, ne može da se kaže da su oni sada postali gori, niti da su religiozni gori zato što je sada za njih teže da izvršavaju akcije davanja. Pre će biti da se njihova želja za primanjem povećala i da im je teže da je nadiđu. Na primer, pre nego što je osoba postigla želju za primanjem duhovnog, njeno zlo je iznosilo trideset procenata. Nakon toga, jednom kada je ona postigla želju da primi duhovno, njeno zlo je dostiglo preostalih sedamdeset procenata. Otuda, osobi sada treba veća snaga da bi bila u stanju da nadiđe.

Međutim, mi ne treba da kažemo da se snaga osobe sada smanjila. Naprotiv, ona mora da nađe lek da pobedi zlo koje je sada u njoj otkriveno. Lek za to je držanje Tore i Micvot sa namerom „Svetlost u Tori ga reformiše”. 

Sledi da je pojedinac sada napredovao time što mu se otkriva više zla zarad toga da ga ispravi. Ali svaki početak je težak, i zbog toga on misli da je sada postao gori. Međutim, on treba da zna da mu se svaki put daje sve više zla koje treba da ispravi, sve dok ne bude nagrađen time da ispravi sve.

[Sledeći članak je nastavak i pojašnjenje onoga što je dato u ovom članku]

Link - One Should Always Sell Everything He Has and Marry a Wise Disciple’s Daughter