Rabaš - PISMO BROJ 34

PISMO BROJ 34

Veče uoči Roš Hašana

14. septembar 1947. godine 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)  

Prijateljima, neka žive večno. 

Nakon što sam vam se približio na ovom imaginarnom korporalnom mestu, nadam se da ćemo približiti i srca, jer već duže vreme nismo imali prepisku, a fizičko delovanje donosi jedinstvo, kao što je u molitvi Roš Hašana rečeno: „I, oni će svi postati jedno jedinstvo”. U tom stanju biće puno lakše „Izvršavati Tvoju volju celim srcem”. 

To je tako jer dok društvo nije ujedinjeno, teško je raditi celim srcem. Umesto toga, deo srca ostaje da radi za sopstvenu korist, a ne zarad Stvoritelja. O tome je u Midraš Tanhumi rečeno: „’Danas stojiš’: kao što dan nekad sija, a nekad potamni, tako je i sa vama. Iako imate tamu, svetlost sveta će sijati za vas, kao što je rečeno: ‘I, Gospod će vam biti večna Svetlost’. Kada? Onda kada vi budete jedno društvo, kao što je napisano: 'Živi, svako od vas na ovaj dan'. 

Obično, ako neko uzme gomilu grana, može li ih sve prelomiti odjednom? Ali, ako uzme jednu po jednu, čak i beba može da ih prelomi. Slično tome, otkrivate da Izrael neće biti otkupljen sve dok ne budu svi jedno društvo, kao što je rečeno: ‘U onim danima i u to vreme, kaže Gospod, sinovi Izraela će doći, oni i sinovi Jude zajedno’. Prema tome, kada su ujedinjeni, primaju lice Šehina”. 

Citirao sam reči Midraša da ne mislite da se pitanje grupe, što je ljubav prijateljā, odnosi na hasidizam. Umesto toga, to je učenje naših mudraca, koji su videli da je ujedinjenje srcā u jednu grupu neophodno za primanje lica Šehina. 

Iako uvek postoji jedan od prijateljā koji se ističe i viče „Udružite svoje ruke za jedinstvo grupe!”, dok nemar uvek pripisuje prijateljima, ja i dalje ne mogu njega da odvojim od prijateljā koji su nemarni u toj materiji, i ovo treba da bude dovoljno za razumevanje. 

I što je najvažnije, nadajmo se da će nam Stvoritelj u novoj 5718. godini (sa preuređivanjem slova – „Šin-Tav, Het-Yud”, čitaj: „Šet Hai”, što je 1949-50), dati večan život, kao što je napisano: „Jer Bog je dao meni drugo seme umesto Aveljа”. I ostvariće se „Šet je živ” (hebrejski Šet Hai). 

Značenje za Roš Hašana (veče uoči Nove godine) je novi početak, kada pojedinac počinje da gradi novu strukturu. Kao što su naši mudraci rekli: „Čovek za sebe uvek treba da razmatra da je pola grešnik, pola pravednik. Ako izvrši jednu Micva srećan je, jer sudi sebe i čitav svet na strani zasluga. Ako izvrši jedan prestup, teško njemu jer sudi sebe i čitav svet na strani greha”.

Treba da razumemo šta znači da čovek za sebe uvek treba da razmatra da je pola grešnik, pola pravednik. 1) Ako on izvršava jednu Micva i sudi sebe na strani zasluga, kako može da se kaže da je opet pola-pola? Uostalom, on je već sudio sebe i već ima većinu zasluga. I obratno, ako je izvršio jedan prestup, kako se kasnije može reći da je pola-pola? 2) Ipak, kako može da se kaže da je pola-pola kada o sebi zna da je pun grehova i prestupa? U isto vreme, on je primoran da prizna: „mi smo krivi, mi smo izdali”, i za „greh”.

Radi se o tome da nam naši mudraci daju da razumemo redosled rada. Ovde se ne radi o sudu i presudi od Gore. Jedino kada pojedinac dođe pred sud Gore, sudi se njegovim prekršajima i zaslugama. 

Umesto toga, ovde nas naši mudraci uče da osoba treba uvek da započne rad tako da bira dobro i gnuša se lošeg. To je tako zato što je izbor značajan precizno u nečemu što je pola-pola, jer tada pojedinac ima snagu da izabere. Ali, kada jedna od strana već ima većinu, čovek više ne može da odluči zato što on uvek sledi većinu i tada je bespredmetno govoriti o izboru.

Ovo donosi pitanje: „Kako čovek može da obmane sebe i kaže da je pola-pola kada zapravo zna da je pun grehova?” Međutim, treba da znamo da je izbor koji je osobi dat trajan i postoji uvek, kao što je napisano: „Onaj koji  je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća”. Prema ovom pravilu, ako pojedinac ima mnogo grehova, tada ima malu inklinaciju, koja nije veća od dobre inklinacije, već je precizno pola-pola, tako da je on u mogućnosti da odluči. 

I, zbog toga što prestupi dolaze kroz zlu inklinaciju, a Micvot dolaze kroz dobru inklinaciju, kao što je RAŠI tumačio: „Ti si stvorio pravednika kroz dobru inklinaciju; Ti si stvorio zlog kroz zlu inklinaciju”, otuda su naši mudraci rekli: „Čovek za sebe uvek treba da razmatra da je pola grešnik pola pravednik”. Drugim rečima, što se tiče izbora, uvek je tako, a ako prestupi dolaze od … tada se zla inklinacija umanjuje. Prema tome, on je pola-pola.

Slično tome, ako je pojedinac izvršio jednu Micva i već sudio na strani zasluge, odmah mu se daje velika zla inklinacija, kao što je napisano: „Onaj koji je veći od svog prijatelja, njegova inklinacija je veća”. Time, on sada ima pola-pola, tako će biti u mogućnosti da sudi na strani zasluge.

Zato, na Roš Hašana, pojedinac počinje svoj rad iznova. Dodatno, ovih deset dana pokajanja se nazivaju „dani praštanja i pokajanja grehova”, tako da čovek ima mogućnost da se još jednom pridruži radu Stvoritelja, čak iako je bio prilično udaljen od rada.

A esencija rada je molitva, jer jedino molitvom pojedinac može da izađe iz domena mnogi i uđe u domen Jednog. To je tako zato što kada se radi o molitvama, veliki i mali su jednaki. Štaviše, pojedinac koji oseća svoju niskost može da ponudi istinsku molitvu iz dubine srca, jer zna da sam sebe ne može da izbavi iz nevolje. Tada, on može da kaže da, zapravo, oni koji su stvoreni sa posebnim talentima i suptilnim kvalitetima mogu da urade nešto sami, dok je onima bez posebnih darova i dobrih kvaliteta potrebna milost nebesa. Prema tome, jedino ova osoba može da ponudi iskrenu molitvu. 

Međutim, pojedinac treba da bude oprezan da ne pobegne iz borbe. Jer je osobina inklinacije da tamo gde on može da ponudi istinsku molitvu, donosi iskre očaja i pruža mu dokaze, rešenja i zaključke da će njegova molitva biti beskorisna. Naposletku, on nije u stanju da veruje u „Jer Ti čuješ molitvu svakih usta”. Naši mudraci su rekli: „Stvoritelj žudi za molitvom pravednika”. To je tako zato što je molitva osnovno sredstvo za nadahnuće Šehina, jer se razmatra da je ovo molitva za siromašne. 

A molitva se odnosi i na najveće od najvećih. Bez nje, pojedinac ne može da postigne stanje „opstajanje” u radu. To je značenje za: „Jer siromašni neće nikad nestati sa zemlje”. Treba da razumemo zašto nam je Stvoritelj obećao da je neophodno uvek imati siromašne. Zar ne bi bilo bolje da nema nečeg takvog u Izraelu? 

Međutim, u prethodno navedenom tumačenju, „siromašan” znači mesto za molitvu, i ako ne postoji mesto nedostatka, ne postoji mesto za molitvu. Tako, kada je čovjek nagrađen veličinom tada više ne postoji mesto za molitvu. U vezi sa tim Stvoritelj nam obećava: „Siromašni neće nikad nestati”, znači uvek će postojati mesto gde je moguće pronaći nedostatak tako da pojedinac može da se uzdigne na viši stepen.

Ovo je značenje za: „Siromaštvo priliči Izraelu kao crvena uzda belom konju”. To znači da, čak iako je pojedinac već Jevrejin u potpunoj veličini, njemu je siromaštvo i dalje potrebno, jer to je mesto nedostatka, i time je on u mogućnosti da ponudi molitvu. 

Ovo pitanje prezentovano je u Gemara (Berahot 9b): „Rabi Ela je rekao Ulli: ‘Kad odeš Gore, prenesi pozdrav mom bratu Rabi Beronu, u prisustvu cele grupe, jer je veliki čovek i raduje se Micvot. Jednom je uspeo da spoji iskupljenje sa molitvom i osmeh nije nestajao sa njegovih usana ceo dan’”. Drugim rečima, on je bio veliki čovek i kada je bio u stanju iskupljenja, on je iskupljen od svih nedostataka, bez ičega više da uradi. U tom stanju, njegov rad je u tome da otkrije neke greške u sebi da bi molio za to. I, kada je bio u stanju da je „… spojio iskupljenje sa molitvom …”, on je brzo našao mesto za molitvu i imao je beskrajnu radost, kao što je napisano: „Jer siromašni neće nikad nestati sa zemlje”.

Iz svega prethodno navedenog sledi da je najvažnija molitva. Budite snažni u molitvi i verujte u: „Ti čuješ molitvu svakih usta”.

Neka budemo upisani u knjigu života.

Vaš prijatelj, Baruh Šalom HaLevi

Sin Baal HaSulama

Link - LetterNo. 34