KOJA SU DVA RAZABIRANJA PRE LIŠMA

Koja su dva razabiranja pre Lišma?

Članak broj 11, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

O stihu „Ovo su imena sinova Izraela koji su došli u Egipat sa Jakovom; oni su došli svaki sa svojim domaćinstvom” Zohar (odeljak Izlazak) pita: zašto stih počinje sa „Izrael” i završava sa „Jakov”? I, Zohar ovo objašnjava da to odgovara redosledu viših stepena. Takođe, treba da razumemo šta znači – dva stepena u periodu pripreme, što je vreme pre nego što je osoba nagrađena sa Lišma, jer „Izrael” ukazuje na celovitost, budući da je Izrael kvalitet Li-Roš (ja imam glavu), a Jakov je niži stepen.

Redosled rada je takav da osoba počinje rad Stvoritelja u Lo Lišma. U to vreme, rad osobe je u akcijama i bez namere koja bi trebalo da bude zarad davanja. Otuda, kada su u pitanju akcije, osoba vidi da dobro napreduje, i da se njena posedovanja u Tori i Micvot povećavaju svaki dan. Ona oseća da je u stanju uspona, jer vidi da se uzdiže stepenima, to jeste, vidi da svaki put akumulira sve više. 

Kada je u tom stanju, osoba za svoj rad prima životnu snagu iz Okružujuće Svetlosti koja sija za svakoga, što je Svetlost koja sija za čitav Izrael, kao što je i objašnjeno (Učenje o deset Sefirot, deo 1), da Okružujuća Svetlost sija čak i za posude primanja. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija specifično na posude davanja. I, zbog toga je na četvrtoj fazi načinjeno prvo ograničenje (Cimcum Alef), da se tamo ne bi primila Svetlost unutar sebe, i to je uzrokovalo da Svetlost napusti Kli, jer je Svetlost sijala u unutrašnjem od Kli. 

A to šta je Okružujuća Svetlost objašnjeno je u Panim Masbirot: „Četvrta faza je svojstvo same Okružujuće Svetlosti, jer Ein Sof iluminira u svojstvu davanja sa svog mesta, daleko od svog mesta. To jeste, budući da je tačka želje od Behina Dalet umanjena i uopšte ne sadrži želju za primanjem, ona je izgubila svoje posude primanja i unutar sebe nije mogla da primi  Svetlost Ein Sof kao ranije. Centralna tačka je udaljena iz Svetlosti, i iz tog razloga, to se naziva ‘udaljavanje mesta unutar Ein Sof’”. 

Ovo znači da Svetlost Ein Sof sija kao okružujuća Svetlost, čak i na mestima gde još nema Kli koja je podesna da primi zarad davanja. I, ovo se naziva „ograničena iluminacija”. Međutim, Unutrašnja Svetlost sija široko i obilno, kao što je prethodno objašnjeno.

ŠTO TO ZNAČI DA ONAJ KO MOLI TREBA ISPRAVNO DA OBJASNI SVOJE REČI

Što to znači da onaj ko moli treba ispravno da objasni svoje reči?

Članak broj 8, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Zohar, VaYišlah (I, Jakov je poslao), stav 70 donosi dokaze za to da onaj koji moli treba ispravno da objasni svoje reči. Dokazi su dati kroz ono što je napisano o Jakovu, koji je rekao: „Izbavi me, molim Tebe”. Napisano je: „‘Molim Tebe, izbavi me iz ruke moga brata, iz ruke Isava, jer se bojim njega, da on može da dođe i udari na mene i majke i decu'. To ukazuje da onaj koji moli, svoje reči treba da objasni ispravno. Jakov je rekao: 'Izbavi me, molim Tebe'. Izgleda da je to trebalo da bude dovoljno, jer sem izbavljenja njemu nije potrebno ništa više. Ipak, Jakov je rekao Stvoritelju: 'Da li Ti treba da kažeš da si me već izbavio od Labana?' Zato je i objasnio: 'iz ruke moga brata'. I ako Ti kažeš da se i drugi srodnici takođe nazivaju braća, kao što je Laban rekao Jakovu: 'Zar badava da mi služiš zbog toga što si mi brat?' zbog toga je Jakov objasnio: 'iz ruke Isava'. Zašto? To je zbog toga što mi moramo ispravno da objasnimo (ono u vezi sa čim molimo). I ukoliko kažete: 'Zašto mi je potrebno izbavljenje?' To je zbog toga što se bojim da bi on mogao da dođe i udari na mene. Sve je to zbog toga da bi se sve objasnilo, i da ne ostane nejasno”. 

Ovo je veoma teško razumeti. Kada osoba moli Stvoritelja, koji zna misli čoveka, da li ona tada treba ispravno da objasni svoje reči, jer On možda, Bože zabrani, neće znati šta je njoj potrebno? Treba da tumačimo da to što osoba treba ispravno da objasni svoje reči nije zbog Stvoritelja nego zbog čoveka. To jeste, osoba sama treba da zna šta joj je potrebno i da svaki nedostatak ispita zasebno. Osoba ne bi trebalo da kaže da ona generalno nije u redu i da bi želela da joj Stvoritelj pomogne. Razlog je: „Nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka”. Otuda, na čoveku je da sam uredi sve detalje onoga što mu je potrebno. To jeste, izbavljenje od Labana nije poput izbavljenja od Isava i tako dalje. 

To možemo da razumemo iz reči Baal HaSulama koji je tumačio ono što je napisano o Labanu i Jakovu: „Laban odgovori Jakovu: 'Ove kćeri su moje kćeri, i ova deca su moja deca, i ova stada su moja stada, i sve što vidiš je moje’”. I, napisano je da je Isav, kada je govorio Jakovu, rekao suprotno: „I on (Isav) reče: 'Šta ti kaniš sa svom tom družinom koju sam sreo?' I on (Jakov) odgovori: 'Da nađem milost u očima mog gospodara'. A, Isav reče: 'Imam dosta, brate moj; neka tvoje ostane tvoje'. I Jakov reče: 'Onda primi dar iz moje ruke'”(Postanje 33:8,9,10). 

Šamati 103: ONAJ KOGA SRCE ČINI VOLJNIM DA DAJE

Onaj koga srce čini voljnim da daje

Čuo sam na veče Šabat Berešit, oktobar 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Napisano je: „…od svakog koga srce čini voljnim da daje, uzmite dar Meni”. Ovo je značenje za „materija prinošenja dara iz svetosti”. Drugim riječima, kako čovjek dolazi do stanja prinošenja dara? Kroz Keduša.

To znači da ako čovjek biva posvećen sa onim što je dozvoljeno, on tako dolazi u stanje davanja, što je Šehina (Božansko), nazvano „dar Meni”. Ovo je značenje za rečeno „…od svakog koga srce čini voljnim da daje…”. I svim svojim srcem znači da ako dȃ sve svoje srce on biva nagrađen sa „dar Meni”, što je da prione uz Šehina. 

U stihu „na dan vjenčanja njegovog, i na dan radosti srca njegovog”, vjenčanje se odnosi na nizak stepen, što je niskost. Ukoliko čovjek preuzme na sebe da Stvoritelju služi u stanju niskosti, a u isto vrijeme ovaj rad radi u radosti, to je važan stepen, i tada se čovjek naziva „mladoženja” svete Šehina.

Link - Whose Heart Makes Him Willing

JAKOV JE IZAŠAO

 Jakov je izašao

Članak broj 10, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Jakov je izašao (iz Virsaveje i otišao u Haran)”. Prema tumačenju Rašija trebalo je da piše: „Jakov je otišao u Haran’. Zašto se pominje njegov izlazak? Kaže se da izlazak pravednika iz mesta ostavlja trag. Kada je pravednik u gradu, on je njegov sjaj, on je njegova blistavost, on je njegovo veličanstvo. Kada (pravednik) izađe iz njega, njegov sjaj izlazi, njegova blistavost izlazi, njegovo veličanstvo izlazi”. Toliko njegovim rečima. 

Prethodno navedeno treba da razumemo u odnosu na rad. Šta je pravednik, i šta je taj utisak koji pravednik ostavlja nakon svog odlaska? 

Treba da tumačimo da se Stvoritelj naziva „pravednik”, kao što je napisano: „Gospod je pravednik, a ja i moj narod smo zli”. Ovo znači da kada je pojedinac blizu Stvoritelja, on oseća da mu je Stvoritelj blizu, i da mu čini dobro. U to vreme, on oseća dobar okus u Tori i molitvi, i u svim svojim angažovanjima oseća da je Stvoritelj blizu njega. Šta god da radi, on to radi sa radošću i ushićenjem.

Nakon toga pojedinac se nađe u padu i tada ne oseća okus niti u učenju Tore niti u dobrim delima. Međutim, u njemu ostaje otisak, to jeste okus koji je imao za vreme uspona, kada je osećao dobar okus u Tori i Micvot i bio u stanju radosti. I taj otisak, okus koji je ostao, uzrokuje da on žudi da se vrati u prethodno stanje. To jeste, posle nekog vremena okus koji je ostao u pojedincu budi ga da traži savet kako da se vrati u stanje koje je imao, i koje se naziva „stanje uspona”. To je bilo stanje uzdizanja, dok sada on oseća svoju niskost, to jeste da je udaljen od bilo čega što je duhovno. 

Ovo donosi pitanje: „Zašto je pojedinac dobio ovaj pad? Ko time dobija?” Možda je to njemu došlo kao kazna, i on sada mora da ispravi ono što je zgrešio. Međutim, on ne zna koji je to greh zbog kojeg je pao iz stanja uspona u kojem je bio. Otuda, on ne zna šta da ispravi. Sledi da on u sebi ne vidi neku manjkavost koja bi mogla da uzrokuje ovaj pad, i on, hteo ne hteo, mora da kaže da je to došlo od Stvoritelja. Ovo donosi pitanje: „Šta Stvoritelj dobija time što spušta čoveka sa njegovog stepena?”  

ŠTA JE, U RADU - „ONO ŠTO JE SKRIVENO PRIPADA GOSPODU, A ONO ŠTO JE OTKRIVENO PRIPADA NAMA”

Šta je, u radu – „Ono što je skriveno pripada Gospodu, a ono što je otkriveno pripada nama”

Članak broj 24, 1988. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je (Ponovljeni zakoni 29:28): „Ono što je skriveno pripada Gospodu, našem Bogu, a ono što je otkriveno pripada nama i našim sinovima zauvek – da izvršavamo sve reči ove Tore”. Treba da razumemo šta nama daje to što znamo rečeno. Da li iko misli da čovek može da zna ono što je skriveno? I, ukoliko mi možemo da znamo skriveno, zašto je Stvoritelj to sakrio od nas? Isto tako, treba da razumemo šta to znači – skriveno. Na šta nam ukazuje to da mi skriveno ne treba da istražujemo, jer to pripada Gospodu našem Bogu? 

Napisano je: „Kada zapalite sveće” i Raši tumači da „’Kada zapalite’ znači da se plamen podiže, to jeste da mi moramo da palimo, sve dok se plamen ne podigne sam od sebe”. Moramo da razumemo na šta nam ukazuje to da moramo da „...palimo, sve dok se plamen ne podigne sam od sebe”. Svakako, ukoliko sveća ne gori ispravno, već gori jedino dok je palimo, mi moramo da sačekamo da se ona upali sama od sebe. Tako, šta je to novo u tome što se kaže: „...dok se plamen ne podigne sam od sebe”? 

Kada je u pitanju izrada menore (svećnjak), napisano je: „Ovo je bila izrada menore: kovana je iz jednog komada zlata”. Raši tumači reč „kovana”: „Bio je to komad zlata. Udaralo se čekićem i seklo makazama da bi se ispravno oblikovali njeni delovi. Ona nije napravljena spajanjem zasebnih delova. Na taj način, On je načinio menoru”. Raši tumači: „To se dogodilo samo od sebe, zahvaljujući Stvoritelju”. 

Treba da razumemo sledeće: ukoliko je menora napravljena sama od sebe, zašto je bilo potrebno da se udara čekićem i reže makazama? Svakako, ukoliko Stvoritelj stvara menoru, trebalo bi da bude dovoljno da se uzme komad zlata i ona bi bila napravljena sama od sebe. Zašto je bilo potrebno udarati? 

Znano je da je priroda čoveka takva da on hoće da primi jedino za sopstvenu korist. Čovek ne može ništa da uradi ukoliko ne vidi da će to njemu doneti neku korist. O tome je u Zoharu napisano: „Pijavica ima dve kćeri: Hav, Hav” (Mudre izreke, 30:15). Zohar tumači: „Pijavica ima dve kćeri, koje laju kao psi: Hav, Hav (hebrejski: daj, daj). Daj nam bogatstvo ovoga sveta, i daj nam bogatstvo budućeg sveta”. Drugim rečima, za sve što čovek vidi, i iz čega može da izvuče neko zadovoljstvo, on viče Hav, Hav, što znači „Daj, daj, primam ovo svim srcem i dušom”. 

Šamati - čuo sam: PREDGOVOR

    

Predgovor 

Ovo su članci koje je po riječima rava Jehudija Ašlaga (Baal HaSulam) zapisao njegov sin i učenik rav Baruh Ašlag (RABAŠ). Njihovim priređivanjem rukovodio je rav Mihail Lajtman, učenik i najbliži saradnik rava Baruha Ašlaga. Članci su namijenjeni duhovnom uzdizanju čovjeka i govore o razumijevanju duhovnog, i oni nemaju nikakvu vezu sa predmetima i pojavama u korporalnom svijetu. Tako, na primjer, „Tora” je Viša Svjetlost, koju čovjek privlači dok izučava kabalističke tekstove i želi da se mijenja tako da se uzdigne na njihov nivo. „Izrael” i  „nacije svijeta” su svojstva, to jeste želje čovjeka. „Izrael” je stremljenje ka duhovnom, ka otkrivanju Stvoritelja, a „nacije svijeta” su egoistične želje.

Čitaocu

Pred vama je najvrjednija knjiga na svijetu, jer ona može da dovede čovjeka do cilja njegovog života.

To je sveska rava Baruha Šaloma Ašlaga (Rabaš), moga učitelja, starijeg sina velikog kabaliste – Jehudija Ašlaga (Baal HaSulam). Kad god sam ga pratio na putovanjima, kao njegov pomoćnik, sekretar, vozač, učenik, on je uvijek nosio sa sobom tu svesku. Napisao ju je u vrijeme kada je učio puteve duhovnog rada i metode približavanja Stvoritelju, otkrivanje Više sile – što, u stvari, i jeste suština nauke kabala. Sve je to bilo sadržano u člancima koje je on zapisivao po riječima svoga oca i učitelja Baal HaSulama. Nikada se nije odvajao od te sveske i stalno ju je čitao. 

Prije nego što je napustio ovaj svijet, predao mi je tu svesku i rekao: „Uzmi je i pobrini se za nju”. To se dogodilo kasno jedne večeri, u bolnici, i kada sam od njega čuo te riječi, osjetio sam da se, očigledno, približava nešto užasno. I zaista, sledećeg jutra on je umro. 

Sveska je ostala kod mene, i budući da od njega nijesam dobio upustvo što da radim sa njom, dugo sam razmišljao i na kraju odlučio da je publikujem. Jer, stupili smo u novu epohu, kada je neophodno da se nauka kabala otkrije i čitav svijet dovede do ispravke. U skladu sa onim što svi kabalisti govore – to je naša obaveza, i treba da se dogodi u ovo vrijeme. To znači da ovi članci treba da budu dostupni svakom čovjeku. 

KAKO RAZLIKOVATI ONOGA KOJI SLUŽI GOSPODU OD ONOGA KOJI NJEMU NE SLUŽI

Kako razlikovati onoga koji služi Gospodu od onoga koji Njemu ne služi

Članak broj 29, 1988. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Naši mudraci su rekli u (Masehet) Ketubot: „Rabi Hija Bar Aši je rekao: ‘Rav je rekao: ‘Sva stabla zemlje Izrael koja ne donose plod, doneće plod, kao što je rečeno: ‘Jer drvo rađa svoj plod, smokva i loza daće snagu svoju’’’”. 

MAHARŠA tumači: „Čak i drvo koje ne donosi plod, koje po prirodi ne rađa plod, rodiće plod”. Treba da razumemo čemu nas ovo uči, u radu. 

Sulam komentari (Baal HaSulam komentari na Zohar) i Esej o slovima (Predgovor Knjige Zohar), piše: „Zna se da ih je Bog stvorio tako da su jedan nasuprot drugom. Kao što postoje četiri sveta ABYA od Keduša, nasuprot njih su četiri sveta ABYA od Tuma. Otuda, u svetu Asija ne može da se razlikuje onaj koji služi Gospodu od onoga koji Njemu ne služi. U skladu sa tim, kako možemo da razlikujemo dobro od zla? Međutim, postoji jedno vrlo važno razabiranje, a to je da je ‘drugi bog’ neplodan i ne rađa ploda. Time, oni koji greše i idu putem ABYA od Tuma'a, njihov izvor presuši i oni nemaju blagoslov duhovnih plodova. Oni zbog toga venu dok se potpuno ne osuše. Suprotno je sa onima koji prianjaju uz Keduša. Njihova dela su blagoslovena, ‘Kao drvo zasađeno pored potoka, koje rađa plodove u sezoni i čiji list ne vene; i šta god da oni rade, oni napreduju’. U svetu Asija ovo je jedino moguće razabiranje o tome da bi se znalo da li smo u Keduša ili nismo”. 

Treba da razumemo značenje za „plodovi”, u duhovnom. Reč „plodovi” koristi se u značenju „profit”, slično rečenom: „Napravio sam dobar posao, ali on tek treba da urodi plodom”. To znači da on još ne donosi profit. U radu, kada pojedinac počinje da preuzima na sebe teret Tore i Micvot, tada je njegovo razumevanje straha nebesa, važnosti Micvot, i posebno važnosti Tore, i još kada on ima dvadeset ili trideset godina – takvo da on ne zna mnogo o radu Stvoritelja, o tome šta je to strah nebesa i kakav je osećaj u Tori i Micvot. 

Iako on vidi da je već stekao posedovanja iz višegodišnjeg angažovanja u Tori i Micvot, on, međutim, nije napredovao u odnosu na razumevanje koje je imao kada se obavezao da se angažuje u Tori i Micvot. To jeste, on je mislio da će, kada odraste, verovatno imati drugačije namere od onih koje je imao kada je prvi put započeo rad Stvoritelja. Ipak, njegova namera je ostala ista i on i dalje prihvata opšte stavove onih koji o njemu govore. Jer kada oni vide da on izvršava Toru i Micvot, u svim detaljima i preciznostima, oni ga poštuju i veličaju zbog njegovog rada u Tori i Micvot. 

I DECA SU SE BORILA UNUTAR NJE

I deca su se borila unutar nje

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godine
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I deca su se borila u njenoj utrobi”. Prema Rašijevom tumačenju: „Naši mudraci su objasnili da rečeno znači da su deca ‘trčala’ to jeste brzo se pokretala, i kada god bi ona prolazila pored vrata Tore (škole Šemove i Everove), Jakov bi se pokretao i migoljio da izađe. Kada bi ona prolazila pored vrata idolopoklonika, Isav bi se migoljio da izađe”.  

Baal HaSulam je rekao da je redosled rada ovakav: početak rada se naziva Ibur (začeće), kada pojedinac počinje da radi na putu istine. Kada on prolazi kroz vrata Tore, unutar njega se budi razabiranje Jakov i želi da ide putem Tore. A kada on prolazi pored vrata idolopoklonika, razabiranje Isav se unutar njega budi da izađe. 

Treba da tumačimo njegove reči. Čovek se po svojoj prirodi sastoji od posuda primanja, koje se nazivaju „samoljublje”, što je zla inklinacija. I, takođe on ima i tačku u srcu, što je dobra inklinacija. Kada pojedinac počinje da radi u davanju, to se razmatra za Ibur, od reči Avra (prolaz). I zbog toga on prolazi kroz uspone i padove i nedostaje mu stabilnost. Na njega utiče okolina i on nije u stanju da nadiđe. 

Iz ovog razloga, kada se pojedinac nađe u okruženju gde se ljudi angažuju u radu koji je nama stran, i koji je za samoljublje, i u njemu se isto tako budi samoljublje i izlazi iz skrivenosti u otkrivenost, i preuzima kontrolu nad telom. U to vreme pojedinac nije u stanju ništa da uradi osim onoga što je u vezi sa primaocem u njemu. 

Kada se pojedinac nađe u okolini u kojoj se ljudi angažuju u radu davanja, u njemu se budi Jakov i prelazi iz skrivenosti u otkrivenost. U to vreme rad na davanju upravlja telom. To jeste, u to vreme, kada se on osvrne unazad i vidi da je, pre  nego što je postigao stanje u kojem je sada, on bio toliko uronjen u samoljublje, da ne može da razume kako iko može da bude tako nisko i da izvlači zadovoljstvo iz tako niskih stvari koje su neprikladne za to da neka odrasla osoba svoju kuću izgradi na tako niskim i prezrenim željama i mislima. I on je povređen ovakvim željama i mislima na kojima je njegova kuća nekad počivala. 

ZNAJ DANAS I ODGOVORI SVOM SRCU

Znaj danas i odgovori svom srcu

Članak broj 17, Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Vaera (stav 89): „Rabi Elazar otvori i reče: ’Znaj na ovaj dan i odgovori svom srcu da Gospod, On je Bog’. I pita: ’Trebalo bi da se kaže: ’Znaj na ovaj dan, da Gospod, On je Bog’, i tek na kraju: ’I odgovori svom srcu’, jer to kada on zna da ’Gospod, On je Bog’, njega kvalifikuje da tako ’odgovori svom srcu’. I odgovara: ’Ali, Mojsije je rekao: ‘Ako hoćeš da budeš uporan u tome i da znaš’ da ’Gospod, On je Bog’, tada ’odgovori svom srcu’. Tako, ne možemo da znamo ’da Gospod, On je Bog”, osim ukoliko ne odgovorimo srcu’. Zato je u početku rečeno: ’odgovori svom srcu’, da bi znao da ’Gospod, On je Bog’”. 

Ovo treba da tumačimo u odnosu na rad. Redosled rada nije takav kako nalaže razum a što je i gledište nacija sveta – da je prvo „mi ćemo slušati”, zatim „mi ćemo činiti”. Umesto toga, prvo je „mi ćemo činiti”, zatim „mi ćemo slušati”, kao što su Izrael rekli: „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”. Naši mudraci su rekli (Šabat, 88): „Kada je Izrael prvo činio a zatim slušao, čuo se glas koji im je rekao: ’Ko je rekao mojim sinovima ovu tajnu koju su koristili anđeli služitelji?’” Sledi da su time što su rekli: „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati” oni postali poput anđela služitelja, a ne poput ljudi. 

Ovde treba da razumemo da se anđeo naziva „glasnik”, i da postoje dve vrste anđela:

1) Oni koji rade ono što im pošiljalac kaže da rade i pri tome njima nije važna sama akcija koju izvršavaju. To je poput toga kada neko nosi paket nekom drugom, a da pri tome nije zainteresovan za sadržaj paketa ili za vezu između pošiljaoca tog paketa i primaoca. Ali, on svojom voljom izvršava instrukcije pošiljaoca. Sigurno je da glasnik za ovu akciju prima neku nagradu i ovo se naziva „služiti   rava (veliki/učitelj) zarad primanja nagrade”. 

2) Ponekad, ukoliko je pošiljalac neka važna osoba, tada je nagrada za prenosioca poruke, to jeste za glasnika, u tome što on ima privilegiju da služi velikog i njemu za to nije potrebna nikakva druga nagrada. I u ovom slučaju prenosilac poruke nije zainteresovan niti ima potrebu da zna kakva je veza između pošiljaoca i primaoca. Isto tako, on nema potrebu da zna šta je u tom paketu, koji je on primio da prenese od pošiljaoca do primaoca. 

Šamati 101: KOMENTAR NA PSALM: POBJEDNIKU NAD RUŽAMA

Komentar na psalm: Pobjedniku nad ružama

Čuo sam 23. Adara, 28. februar 1943. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Pobjedniku – onom koji je već pobijedio.

Nad ružama (Šošanim) – što znači Sveta Šehina, odnosi se na preobražaj iz tugovanja u praznik i radost (Sason). Budući da postoje mnoga stanja uspona i padova, padovi se nazivaju Šošanim, od riječi „otupi mu zube (Šinaim)”. I na pitanja zlog ne treba odgovarati, već jedino „otupi mu zube”. Iz brojnih udaraca (po egoizmu), što znači iz brojnih tupljenja zuba, dolazimo do stanja Šošanim. Tako, tu postoji mnogo razabiranja Sason (radost), zbog čega se govori u množini – Šošanim. 

I sinovi Koraha, od riječi Karaha (bez dlaka), znači da su dlake opale. Searot (dlake) znači Hastarot (skrivenosti), od riječi Seara (oluja). Znano je da „nagrada je u skladu sa patnjom”. To znači da kada postoji Searot (oluje), to je mjesto za rad. A kada on ispravlja to stanje, tada oluja (Seara) prelazi u Searot (dlake), na način „ovo su vrata ka Gospodu”. Kada čovjek ispravi sve oluje, i nema više skrivenosti, on nema mjesto za rad, i otuda nema mjesto za nagradu.  

Slijedi da kada čovjek dođe do stanja Korah, on ne može dalje da proširi vjeru, koja se naziva „vrata ka Gospodu”. To je tako, jer ako ne bi postojala vrata, on ne bi mogao da uđe u Kraljevu palatu, budući da je vjera temelj na kojem se gradi čitava struktura. 

„Sinovi Koraha” dolazi od riječi Bina (razumijevanje). Oni su razumjeli da se Korah razmatra za lijevu, iz koje se širi pakao. To je razlog iz kojeg su oni željeli da nastave svoje prijateljstvo od ranije, iz vremena kada su bili u formi „Gospode, čuh riječ Tvoju, i uplaših se” (Zohar, Berešit 4:7). To znači da su oni, snagom koju su prenijeli iz prošlosti, mogli da izdrže ta stanja, i da idu od snage do snage. Ovo je značenje za „sinovi Koraha nisu umrli”. To jeste, oni su razumjeli da ukoliko ostanu u stanju Korah oni ne mogu da nastave život – i zato nisu umrli. 

ŠTA, U RADU, ZNAČI TO DA JE TORA DOŠLA IZ TAME

Šta, u radu, znači to da je Tora došla iz tame?

Članak broj 21, 1988. Godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Midraš (Levitski zakonik, poglavlje 6) je napisano: „Naši mudraci su rekli: ‘Nacije sveta nisu primile Toru, jer je data iz tame’. O tome je rečeno: ‘jer tama će prekriti zemlju’ (Isaija, 60:2). Ali, Izrael su primili Toru, koja je data iz tame, kao što je napisano (Ponovljeni zakoni, 5): ‘Kada čujete glas iz tame’, o čemu je Isaija (Isaija, 60:1) rekao: 'Gospod će sijati nad vama i Njegova slava će se videti na vama’”. 

Treba da razumemo zašto je Tora data iz tame, i zašto nacije sveta nisu htele da je prime iz tame. Izgleda kao da je Stvoritelj Toru dao namerno iz tame da je nacije sveta ne bi primile. Isto tako, treba da razumemo zašto su Izrael primili Toru iz tame.

Moramo da znamo šta je tama, u radu. Pre svega, svrha stvaranja je „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”; ukoliko pojedinac u životu pronalazi zadovoljstva, to je kao da za njega svet sija, to jeste on uživa u svetu. Ali, ukoliko on u životu ne pronalazi zadovoljstva, on kaže: „Svet je za mene tama”. 

Znano je da, u radu, posude davanja nazivamo „Izrael”, a posude primanja nazivamo „nacije sveta”. Otuda, kada pojedinac hoće da se približi Stvoritelju, znači da koristi posude davanja, on to ne može jer se telo ne slaže sa tim, budući da se njegovo telo širi iz posuda primanja. U to vreme, pojedinac oseća da je svet tama, jer on razume da ukoliko nema posude davanja, nikada neće biti nagrađen Višom Svetlošću, što je Svetlost – „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. 

Sledi da to što pojedinac oseća tamu dolazi odatle što sam on nije u stanju da stekne posude davanja, ali time on stiče potrebu da mu neko pomogne da dobije te Kelim. U skladu sa pravilom: „Nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka”, sledi da je sada pojedinac stekao potrebu za Svetlošću Tore. To je kao što su naši mudraci rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin”. 

I GOSPOD MU SE POJAVIO KOD HRASTOVA MAMRE

I Gospod mu se pojavio kod hrastova Mamre

Članak broj 6, Tav-Šin-Mem-Hey,  1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„I, Gospod se Avramu pojavio kod hrastova Mamre”. RAŠI tumači: „Dajući Avramu savet o obrezanju, Stvoritelj mu se delimično otkrio”. Napisano je u Zoharu (VaJera, stav 17): „‘I Gospod mu se pojavio kod hrastova Mamre’. On pita: ‘Zašto kod hrastova Mamre, a ne na nekom drugom mestu?’ I on odgovara: „To je zato što je njemu Mamre dao savet u vezi sa njegovim obrezanjem’. Kada je Stvoritelj rekao Avramu da se obreže, Avram se konsultovao sa svojim prijateljima. Aner mu je rekao: ‘Ti već imaš više od 90 godina, patićeš’”. 

Međutim, „Mamre mu je rekao: ‘Seti se dana kada su te Haldejci bacili u ognjenu peć, i gladi koja je zahvatila čitav svet, kao što je napisano: ‘I nasta glad u zemlji i Avram se spustio dole u Egipat’. I, onih kraljeva koje je tvoj narod progonio, a ti si ih porazio. Stvoritelj vas je spasao od svih njih i niko nije mogao da vam naudi. Ustani i izvrši zapovest Gospoda svoga’. Stvoritelj je rekao Mamreu: ‘Mamre, ti si mu dao savet da izvrši obrezanje, i Ja mu se neću otkriti osim u tvom hramu’”. 

Postoji pitanje: „Ukoliko je njemu Stvoritelj rekao da izvrši obrezanje, kako onda može da se kaže da se on konsultovao sa prijateljima o tome da li da posluša ili da ne posluša Stvoritelja? Kako tako nešto može da se kaže”?  

Ovo treba da tumačimo u odnosu na rad. Kada je Stvoritelj rekao Avramu da izvrši obrezanje, on se konsultovao sa svojim prijateljima, a to znači sa svojim telom, jer telo to treba da izvrši. Zbog toga je on pitao telo da li se slaže sa tim ili ono misli da on ne treba da posluša Stvoriteljevu zapovest. Ovo je tako jer su čovekovi prijatelji u telu, to jeste to su želje koje su sjedinjene u telu. I, on mora da ih pita, jer one su te koje moraju da drže zapovest koju je on primio od Stvoritelja. I, kada sazna njihova mišljenja on će znati šta da radi. 

Moramo da znamo da postoje tri duše u telu, kao što je napisano u Zoharu (VaJera, stav 315): „Rabi Jehuda je rekao: ‘Postoje tri forme uprave u čoveku: uprava intelekta i mudrosti je snaga svete duše. Uprava požude, koja žudi za svakom zlom strašću i ovo je snaga požude. I, uprava koja upravlja ljudima i jača telo naziva se ‘duša tela’. Ove tri forme uprave jesu Avramovi prijatelji i nalaze se unutar njega. Avram je otišao da pita za njihovo mišljenje; jer je hteo da zna gledište svakog svog prijatelja’”. 

ŽIVOT SARE

Život Sare

Članak broj 7, Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu (u porciji Hayei Sara – Život Sare, stav 17): „Drugo objašnjenje: ‘Kralj je ‘žena koja se boji Gospoda’, kao što je napisano: ‘Žena koja se boji Gospoda biće veličana‘. Ovo je Šehina (Božansko). I ‘...na obrađenom polju‘ je strana vatra, to jeste Sitra Ahra, kako se kaže: ‘da te zaštiti od strane žene‘. Jer postoji polje, i postoji polje. Postoji polje u kojem su svi blagoslovi i svetosti, kao što se kaže: ‘kao miris polja koje je Gospod blagoslovio‘. I ovo je Šehina. I postoji polje gde vladaju razaranja, nečistoća, destrukcija, ubijanja i ratovi. I ovo je druga strana, Sitra Ahra”, toliko njegovim rečima.  

Ovo znači da mi imamo dva puta – da sledimo put onih koji stižu do Stvoritelja, čiji je put davanje, ili da sledimo put koji vodi do ljudi, što je primanje. To je tako jer se stvorenja nazivaju „stvorenja“ jedino u odnosu na primanje i samoljublje koji dolaze iz same suštine stvaranja. 

I zato na tom mestu postoji Cimcum i skrivenost, jer tu još nije očigledno da je „čitava zemlja puna Njegove slave”. Jer to da je „čitava zemlja puna Njegove slave” moguće je postići jedino tada kada se ode sa mesta primanja. Ali pre nego što pojedinac izađe iz primanja, on jedino može da veruje da je to tako. 

Da bismo ovo mogli da osetimo nama je dat savet da odemo sa mesta primanja, što je mesto tame i smrti. To jeste, tu ne može da se pojavi Svetlost života, iako je prisutna, već je ona skrivena od čoveka, i onaj koji dođe na to mesto biva odvojen od izvora života. 

Otuda se to mesto naziva „tama i smrt”, i tu je prisutna svaka vrsta nedaće. Ovo se naziva Sitra Ahra, i ona je suprotna od Keduša. Mesto Keduša, naziva se „mesto davanja”, i to je mesto jednakosti forme, i zbog toga se na tom mestu pojavljuju svi užici i zadovoljstva, budući da je to mesto blagoslova i svetosti. Ovo se naziva „žena koja se boji Gospoda”. Naš rad je jedino u tome da dođemo do straha Gospoda, što se naziva „preuzimanje na sebe tereta kraljevstva nebesa”.