CELA TORA JE JEDNO SVETO IME

Cela Tora je Jedno Sveto Ime

Članak broj 22, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Šmini, stav 1): „Rabi Jicak otvori: ‛Cela Tora je Jedno Sveto Ime Stvoritelja, i svet je stvoren Torom’, koja je bila Njegov alat za stvaranje sveta”. Napisano je tamo u drugom stavu: „Čovek je stvoren Torom, kao što je napisano: ‘I Bog reče: ‛Načinimo čoveka …’ Napisano je u množini. Rekao joj je: ‛Ti i Ja ćemo ga uspostaviti u svetu’’. Rabi Hija je rekao: ‛I pisana Tora, što je ZA, i usmena Tora, što je Malhut, uspostavili su čoveka”’. 

Ovde vidimo tri stvari: 1) cela Tora jeste Jedno Sveto Ime; 2) svet je stvoren Torom; 3) čovek je stvoren Torom.

Naši mudraci su rekli o Berešit (u početku) da to dolazi otuda što je Tora nazvana Rešit (početak), i zbog toga što su Izrael nazvani Rešit, jer je stvaranje svetova bilo u cilju da se čini dobro Njegovim stvorenjima, to jeste dušama, da bi duše primile užitak i zadovoljstvo. Sledi da od Stvoritelja dolazi davanje, i šta onda nedostaje stvorenjima da bi primila? I mi učimo da stvorenja treba da postignu jednakost forme, tako ona moraju da postignu Kli koja se naziva „želja za davanjem”. 

Ali, s obzirom na to da po prirodi mi nemamo želju za davanjem, nama je potrebno nešto da nam dâ ovu silu nazvanu „želja za davanjem”. Ta sila, koju niži prima da bi bio u mogućnosti da daje, postoji u Tori, jer „Svetlost u njoj ga reformiše”. Sledi da kao što Rešit (početak) jeste Izrael, nama je isto tako potrebna Tora da bismo primili užitak i zadovoljstvo. Zbog toga se Tora takođe naziva Rešit (početak), jer jedno ne ide bez drugog. 

Znamo reči Zohara: „Tora, Izrael i Stvoritelj su Jedno”. U skladu sa tim, kroz napor Izraela u Tori oni (Izrael) su nagrađeni Stvoriteljem, to jeste onim što su „Imena Stvoritelja”. 

Sledi da u Tori treba da razaberemo dve stvari: 1) Svetlost Tore, koja dolazi da bi osobu reformisala. Ovo je ispravka Kelim. 2) Postignuće Svetlosti Tore, što su „Sveta Imena” nazvana „otkrivanje Njegove Božanstvenosti Njegovim stvorenjima u ovom svetu” (vidi u eseju Matan Tora „Davanje Tore”). 

Sledi da kada izučavamo Toru, treba da razaberemo dva prethodno pomenuta pitanja: 1) širenje Svetlosti tako da ona za nas načini posude davanja. Nemoguće je postići ove Kelim bez Svetlosti Tore. Zato, šta pojedinac da očekuje? Da bude nagrađen za to što izučava Toru. Njegova jedina želja jeste da postigne ovu Kli, nazvanu „posuda davanja”. To je precizno tada kada on počne rad davanja i ulaže velike napore da sve radi sa namerom da daje. 

Tek tada pojedinac može da razume da želja za primanjem koja je po prirodi instalirana u njemu, ne može da bude poništena. U to vreme on počinje da razume da mu je potrebna „milost nebesa”, i da mu jedino Stvoritelj može pomoći da bude nagrađen posudama davanja. Ova pomoć dolazi od Svetlosti Tore. 

Iz ovog razloga, tokom učenja mi uvek moramo da vodimo računa o svrsi učenja Tore, to jeste šta pojedinac treba da zahteva od učenja Tore. Rečeno nam je da u to vreme mi moramo prvo od Svoritelja da tražimo Kelim, to jeste posude davanja, nazvane „jednakost forme”, čime se uklanjaju ograničenje i skrivenost koji su postavljeni nad stvorenjima. Do stepena do kojeg je to tako, pojedinac počinje da oseća svetost i da dobija okus rada Stvoritelja. U to vreme on može da bude radostan, jer Keduša donosi radost, budući da ovde sija Svetlost nazvana - Činiti dobro Njegovim stvorenjima. 

Ali, ukoliko pojedinac još nije doneo odluku da on uvek treba da ide putem davanja, što je kao što su naši mudraci rekli: „sva tvoja dela biće za Stvoritelja”, razmatra se da je to „priprema Kelim” za to da one budu podesne da prime Više obilje. Pojedinac hoće da bude nagrađen posudama davanja kroz učenje, kao što su naši mudraci rekli: „Svetlost u njoj ga reformiše”. 

A jednom kada je nagrađen posudama davanja, pojedinac dolazi do stepena koji se naziva „postignuće Tore”, što su „Imena Stvoritelja”, što Zohar naziva: „Tora, Stvoritelj i Izrael su Jedno”. 

Iz toga razumemo ono šta je napisano u Zoharu, stav 2: „Čovek je stvoren Torom”. Treba da razumemo vezu između Tore i čoveka da bismo mogli da kažemo da je čovek stvoren Torom. 

Prvo, moramo da navedemo reči naših mudraca (Jevamot, 61a): „Rabi Šimon Ben Johai bi rekao: ‘Grobovi idolopoklonika ne daju nečistoću u šatoru.’ Kao što je rečeno: ‘A vi, vi ste Moje stado, stado Moje ispaše, vi ste čovek, vi se nazivate čovek, a idolopoklonici se ne nazivaju čovek’’’. 

Treba da razumemo šta znači reč „čovek”, to jeste kakav je to stepen „čovek” da se idolopoklonici ne mogu nazvati „čovek”. O stihu: „‛Na kraju, sve se čulo, bojte se Boga’, jer ‘to je sav čovek’”, naši mudraci su pitali šta znači to: „jer to je sav čovek”? Rabi Elazar je rekao: „Stvoritelj je rekao: ‘Čitav svet je stvoren jedino zbog toga”’.

Sledi da se „čovek” naziva onaj u kojem postoji strah nebesa. Budući da je čovek stvoren sa zlom inklinacijom koja ga udaljava od straha nebesa, koji savet možemo njemu da damo da bi on bio nagrađen strahom nebesa? Odgovor na ovo je – on će kroz Toru biti u mogućnosti da nadvlada zlu inklinaciju, kao što su naši mudraci rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju, Ja sam stvorio Toru kao začin, jer Svetlost u njoj ga reformiše”. U skladu sa tim, možemo da tumačimo rečeno: „Čovek je stvoren Torom”, jer se razabiranje „čovek” može pojaviti specifično kroz Toru. To je značenje za: „Čovek je stvoren Torom”. 

Na ovaj način možemo da tumačimo ono što je napisao u Svetom Zoharu: „Svet je stvoren Torom”. I, teško je razumeti kakva je veza između Tore, koja je duhovna kategorija i koja se naziva „Imena Stvoritelja”, i korporalnog sveta koji se širi iz nje. Prema prethodno rečenom, možemo da razumemo da se rečeno „… svet je stvoren” odnosi na čitav svet, to jeste na svet u kojem su duše, jer svrha stvaranja je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, dušama, tako da stvorenja prime užitak i zadovoljstvo. S obzirom na to da se stvaranje sveta odnosi na želju za primanjem, da bi se postigla jednakost forme između grana i korena, nastao je Cimcum, to jeste skrivenost, tako da Viša Svetlost, što je užitak i zadovoljstvo, ne bude otkrivena.

Otuda, kako može da postoji takav svet u kojem oni mogu da prime i da ne umru onako kao što se to dogodilo pri razbijanju posuda, koje su se razbile i umrle zato što nisu mogle da se usmere da daju? Kroz Toru, čija Svetlost reformiše, oni će primiti posude davanja, i sa tim Kelim oni će moći da prime obilje i zadovoljstvo i da postoje, jer će biti u stanju da prime zarad davanja. 

Ovo je značenje za „Svet je stvoren Torom”. Stvaranje sveta, koje je bilo u cilju „činiti dobro Njegovim stvorenjima”, bilo je odmah sa namerom davanja, i to je učinjeno kroz Toru. Iz svega prethodno rečenog sledi da uvek moramo da uzmemo u obzir cilj, što je „činiti dobro Njegovim stvorenjima”. Ukoliko zla inklinacija dođe pojedincu i pita ga sva Faraonova pitanja, on ne treba da odgovori neubedljivim izgovorima, već da kaže: „Sada, sa tvojim pitanjima, ja mogu da počnem sa radom davanja”. 

Ovo znači da za pitanja zle inklinacije mi ne treba da kažemo da su ona došla zato da bi nas spustila sa našeg stepena. Naprotiv, ona nam sada daju mesto za rad, čime ćemo se uzdići na stepen celovitosti. Drugim rečima, pri svakom nadilaženju u svetu koje se naziva „ići u radu Stvoritelja”, „svaki novčić se dodaje na veliku sumu”. To jeste, svaki put kada nadilazimo, to se akumulira do određene mere koja se zahteva da bi se postigla Kli za primanje obilja. 

Nadilaženje znači uzeti deo posude primanja i dodati ga posudama davanja. To je poput toga kada Masah stavljamo na Aviut (grubost/želja za primanjem). Sledi da, ukoliko pojedinac nema želju za primanjem, on nema na šta da stavi Masah. Iz ovog razloga, kada nam zla inklinacija donosi strane misli, upravo tada treba da uzmemo ove misli i uzdignemo ih iznad razuma. 

Ovo je nešto što pojedinac može da uradi sa svime što njegova duša želi. On ne treba da kaže da je sada odbijen od rada, već on treba da kaže da su njemu od Gore date misli i želje da bi imao prostor da ih uvede u Keduša (podigne iznad razuma). Time on je sada od Gore doveden bliže i njemu je poslat rad.

O ovome je rečeno: „Putevi Gospoda su pravi; pravednici idu njima a grešnici na njima padaju”. To jeste, ukoliko je nagrađen, pojedinac prima uzdignuće. A ukoliko nije (nagrađen), on prima duhovni pad. Redosled padova je postepen, svaki prema svom redosledu. Obično, pojedinac zaboravlja, to jeste zaboravlja da uopšte i postoji materija rada, i da on mora da žudi za Dvekut uz Stvoritelja. Umesto toga, sva energija koju je imao odlazi u korporalno, to jeste u to vreme on pronalazi više okusa u korporalnom. 

To jeste, dok je bio povezan sa radom Stvoritelja, on se malo udaljio od korporalnog. To znači da on korporalno nije razmatrao kao nešto što treba da ceni. Međutim, kada počne da se udaljava iz rada, sve korporalno, što je razmatrao za nevažno, njemu postaje toliko važno da mu i najmanja stvar postaje velika smetnja, i zaustavlja ga usred puta, i on ne može da napreduje. 

Ponekad, tokom pada koji je primio, pojedinac se seti da postoji tako nešto kao što je duhovni rad. Kada se seti toga on je tužan, i ta tuga uzrokuje da on jedino hoće da spava. To jeste, on hoće da se udalji iz situacije u kojoj se nalazi, i misli da će spavanjem zaboraviti na svoju situaciju. Ponekad pojedinac odustaje od svega i kaže: „Ne vidim nikakav napredak u sebi. Naprotiv, onoliko koliko se trudim i u skladu sa naporima koje sam uložio da bih dobio nešto u duhovnom, trebalo bi da sam načinio neki napredak, a ja vidim da nazadujem. Mora biti da ovaj rad, to jeste rad davanja nije za mene, jer ja nisam podesan za to”. 

Obično, ljudi kažu: „Ja imam slab karakter, tako da nemam snagu da nadiđem svoje želje”. Ponekad je pojedinac prepredeniji i kaže: „Ne vidim nikoga ko je nagrađen u duhovnom”. I nakon svih rasprava sa telom, telo uzrokuje da pojedinac vidi da je on sto posto u pravu, i to ga dovodi u stanje gde on hoće da pobegne iz borbe, da se vrati u korporalni svet kao i svi drugi, i da ne bude pametniji od svih, već da se prepusti istom toku. I najvažnije od svega, on je siguran da ne može biti nikako drugačije od onoga što je odlučio. 

I šta Stvoritelj čini? Jednom kada je pojedinac zaboravio sve (duhovno), on iznenada prima nešto buđenja od Stvoritelja, i žudnja za duhovnim ponovo počinje da prodire u njegovo srce. On ponovo počinje da radi istrajno, i snaga pouzdanja radi unutar njega, kao da je siguran da će biti nagrađen približavanjem Stvoritelju. I on tada zaboravlja sve one odluke koje je doneo bistrim umom i preciznom kalkulacijom, koje su bile takve da je čak i „zažalio zbog početka”, to jeste zažalio je što je njegovo srce ikada ušlo u ovu zbrku nazvanu „rad davanja”. On je bio sto posto siguran da je njegova kalkulacija bila sasvim ispravna, međutim buđenje od Gore koje je sada primio uzrokuje da je on sve ovo zaboravio. 

To je tako jer je pravi redosled rada takav da oni od Gore hoće da mu pokažu da je čovek, sa svim svojim intelektom, „ništa” sve dok ne traži od Stvoritelja da mu pomogne. Ukoliko se ovo dogodi, što znači da on sigurno zna da nije u stanju da sam izađe iz uprave samoljublja, to se naziva „izgon u Egipat”, i odnosi se i na um i na srce. 

Međutim, ukoliko pojedinac o tome samo govori, ali ne oseća, sto posto, da on zapravo ne može ništa da uradi sam, tada nema približavanja koje dolazi od Gore. Umesto toga, ponavlja se ono što se ranije dogodilo, a to je da njemu ponovo dolaze misli i želje tela, i on opet počinje sa starim argumentima i ponovo pada u ona stanja, i opet odlučuje da pobegne iz borbe i nanovo donosi prethodno navedene odluke. Kasnije, buđenje od Gore ponovo dolazi do njega, što se naziva „poziv”, kada ga od Gore pozivaju da bi ga ponovo doveli bliže Stvoritelju. Ali tada, ukoliko on ne uloži veliki napor da iskoristi priliku koja mu je data, ponavlja se isti redosled kao i ranije. 

Ovo je slično onome što nalazimo u Zoharu (Tazria, stav 6): „’Njena cena je daleko iznad bisera’. Kaže se ‛njena cena’, a trebalo je reći ‘kupiti je’, što znači teže je kupiti nju nego bisere. Zašto se kaže 'cena'? I odgovara se da ona prodaje i preokreće ka drugim nacijama sve one koji u potpunosti ne teže ka njoj i nisu u celosti sa njom, kao što se kaže: ‛I sinovi Izraela su napustili Gospoda, i On ih je prodao u ruke Siseri’. I tada su svi oni daleko od onih koji su uzvišeni i sveti biseri, što su tajne i unutrašnje Tore, jer oni u njima nemaju udela. Zbog toga je napisano: ‛Jer njena cena je daleko iznad bisera”’. 

Zbog toga, mi ne smemo da se plašimo tela koje nam ponekad pokazuje tamne boje. Umesto toga, mi moramo uvek da jačamo sebe, verom iznad razuma, i ne treba da se obaziremo na savete tela koje nam govori o odvajanju od Keduša. Umesto toga, moramo da nadilazimo istinskom molitvom, i moramo da budemo sigurni da ćemo biti spaseni i da ćemo izaći iz ropstva uprave Egipta, i biti nagrađeni iskupljenjem.

Link - The Whole of the Torah Is One Holy Name