ŠTA, U RADU, ZNAČI TO DA JE TORA DOŠLA IZ TAME

Šta, u radu, znači to da je Tora došla iz tame?

Članak broj 21, 1988. Godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Midraš (Levitski zakonik, poglavlje 6) je napisano: „Naši mudraci su rekli: ‘Nacije sveta nisu primile Toru, jer je data iz tame’. O tome je rečeno: ‘jer tama će prekriti zemlju’ (Isaija, 60:2). Ali, Izrael su primili Toru, koja je data iz tame, kao što je napisano (Ponovljeni zakoni, 5): ‘Kada čujete glas iz tame’, o čemu je Isaija (Isaija, 60:1) rekao: 'Gospod će sijati nad vama i Njegova slava će se videti na vama’”. 

Treba da razumemo zašto je Tora data iz tame, i zašto nacije sveta nisu htele da je prime iz tame. Izgleda kao da je Stvoritelj Toru dao namerno iz tame da je nacije sveta ne bi primile. Isto tako, treba da razumemo zašto su Izrael primili Toru iz tame.

Moramo da znamo šta je tama, u radu. Pre svega, svrha stvaranja je „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”; ukoliko pojedinac u životu pronalazi zadovoljstva, to je kao da za njega svet sija, to jeste on uživa u svetu. Ali, ukoliko on u životu ne pronalazi zadovoljstva, on kaže: „Svet je za mene tama”. 

Znano je da, u radu, posude davanja nazivamo „Izrael”, a posude primanja nazivamo „nacije sveta”. Otuda, kada pojedinac hoće da se približi Stvoritelju, znači da koristi posude davanja, on to ne može jer se telo ne slaže sa tim, budući da se njegovo telo širi iz posuda primanja. U to vreme, pojedinac oseća da je svet tama, jer on razume da ukoliko nema posude davanja, nikada neće biti nagrađen Višom Svetlošću, što je Svetlost – „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. 

Sledi da to što pojedinac oseća tamu dolazi odatle što sam on nije u stanju da stekne posude davanja, ali time on stiče potrebu da mu neko pomogne da dobije te Kelim. U skladu sa pravilom: „Nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka”, sledi da je sada pojedinac stekao potrebu za Svetlošću Tore. To je kao što su naši mudraci rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin”. 

Otuda, Tora je data specifično onima koji imaju osećaj nedostatka (Hisaron), i ovaj se nedostatak (Hisaron) naziva „tama”. To je značenje reči: „Tora je data iz tame”. To jeste, pojedinac koji u svom životu oseća tamu zbog toga što nema posude davanja, podesan je da primi Toru, tako da će njega, kroz Toru, Svetlost u njoj reformisati i on će dobiti posude davanja, i time će biti u stanju da primi užitak i zadovoljstvo, jer Tora uključuje dva: 1) kada pojedinac ima podesnu Kli, kada on želi da daje, 2) tada on u te posude davanja prima užitak i zadovoljstvo. 

Suprotno tome, nacije sveta nisu primile Toru, jer je ona data iz tame. U radu, „nacije sveta” znači to da se telo sastoji od sedamdeset nacija koje hoće Toru, ali ne iz razloga što osećaju tamu kada nemaju posude davanja. Umesto toga, njihova jedina želja su posude primanja i oni nemaju želju da izađu iz njihove uprave. Oni hoće Toru da bi sebi dodali više Svetlosti, znači više zadovoljstva od onog koje primaju iz korporalnog. To jeste, i oni takođe žele budući svet, kao što je napisano u Zoharu: „Oni laju kao psi Hav, Hav [daj, daj], daj nam bogatstvo ovog sveta, i daj nam bogatstvo budućeg sveta”. To jeste, bogatstvo ovog sveta njima nije dovoljno, već oni isto tako hoće i bogatstvo budućeg sveta.

Sledi da je Tora data specifično onima koji osećaju da su pod upravom želje za primanjem. Oni vape iz tame da im je Tora potrebna da bi ih izbavila iz tame, to jeste iz uprave posuda primanja nad kojima postoji Cimcum [ograničenje] i skrivenost, tako da na tom mestu ne bude Svetlosti. Ali, to mesto je uzrok potrebe za primanjem Tore. 

Iz tog razloga, budući da je Tora došla iz tame, Tora čini da: 1) „Svetlost u njoj ga vraća izvoru”. I, tada Cimcum i skrivenost odstupaju od posuda primanja, jer tamo gde je pojedinac imao posude primanja sada ima posude davanja, kojima je nagrađen. To je značenje reči: „Gospod će sijati nad vama...”. To jeste, kao što Stvoritelj hoće da daje, tako će i čovek biti nagrađen željom da daje. 2) Nakon što je pojedinac nagrađen time da ima posude davanja, čime mu je data mogućnost da radi Lišma, što se naziva „učenje Tore Lišma”, tada mu se otkrivaju tajne Tore, kao što to kaže Rabi Meir (u Mišna, Avot). To je značenje reči: „... i Njegova slava će se videti na vama”, što je slava Stvoritelja, to jeste otkrivanje Božanstva. I, rečeno da će se to „... videti na vama”, znači da je to zbog toga što se pojedinac tada nagrađuje sa: „Tora, Izrael i Stvoritelj su jedno”. 

Međutim, nacijama sveta Tora nije potrebna da bi izašle iz tame, to jeste iz posuda primanja, što je tama, već im je Tora najpre potrebna da bi bogatstvu ovoga sveta dodale bogatstvo budućeg sveta, kao što je rečeno: „Daj, daj”. I ljudi koji su u stanju „nacije sveta” kažu da im Tora nije potrebna da bi ih izbavila iz tame, jer oni razmatraju da se „Svetlost” prima u posude primanja za sebe, i oni žele da Svetlost Tore uđe u primaoca. 

Stih o njima kaže: „... jer tama će prekriti zemlju”. To jeste, oni neće biti nagrađeni Svetlošću Tore, jer „Svetlost Tore je data iz tame”. Drugim rečima, oni koji osećaju tamu nazivaju se „Izrael”, i njima je Tora potrebna da bi osvetlili svoju tamu. Oni su nagrađeni sa: „Gospod će sijati nad vama” i „Njegova slava će se videti na vama”. 

Sada možemo da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Avot, poglavlje 1:17), „Ono što je glavno nije učenje (midraš), nego akcija”. Takođe, u Kidušin (deo 40), oni su rekli: „Njima je postavljeno ovo pitanje: ‘Mnogo učenja ili mnogo akcija?’ Rabi Tarfon je odgovorio: ‘Mnogo akcija.’ Rabi Akiva je odgovorio: ‘Mnogo učenja.’ Svi su odgovarali i rekli: ‘Mnogo učenja, ali zbog toga što učenje vodi do akcija’”. Njihove reči treba da razumemo, u radu, jer doslovno značenje ovih reči nudi mnoga tumačenja. 

Ovo, u radu, znači to da kada želimo da radimo zarad davanja, a ne zarad primanja za sebe, mi, naravno, moramo da izvršavamo ​​613 Micvot. Jer onaj ko uči Toru, ali ne želi da izvršava 613 Micvot, on uči mudrost na način kako mudrost uče oni spoljašnji. To je kao što su naši mudraci rekli (Eiha Raba, 2:17): „Ako vam neko kaže: ‘U nacijama postoji mudrost’, verujte. ‘U nacijama postoji Tora’, ne verujte”. To znači da pojedinac može i da uči Toru, ali ako je on Goji, to jeste ne izvršava Micvot, što čini da je Goji, onda se Tora, ono što on uči, naziva „mudrost” (znanje) a ne „Tora”. 

Iz tog razloga, onaj koji hoće da radi zarad davanja mora da počne da radi kroz akciju, a zatim da počne sa namerom, što znači da akciji doda nameru da daje. Međutim, kako pojedinac može da dođe do namere da daje, kada je znano da on može da radi i tako da akciju izvršava pod prisilom, uprkos tome što „njegovo srce nije uz njega”? Drugim rečima, pojedinac može da izvršava akciju i prisilom, to jeste i onda kada je to suprotno njegovoj želji. On može da nadiđe svoju želju i uradi nešto što je protiv njegove volje. Ipak srce, to jeste želje i žudnje srca, to nije dato čoveku da može da promeni. 

Otuda, budući da je čovek stvoren sa prirodom – primanje zarad primanja, kako on može da ima nameru da daje, kada je to protiv njegove prirode? Kako neko može da radi protiv svoje prirode i želje da jedino prima? Kako on može da prisili sebe i svoje srce usmeri ka nameri zarad davanja? 

Štaviše, moramo da znamo da je Tora data da bi se Izrael pročistio. To jeste, sve akcije koje nam je On dao, On nam je dao jedino da bismo postigli nameru da dajemo. Otuda, kako mi to možemo da izvršimo, budući da ne može biti prisile nad srcem i željom? 

Bal HaSulam je tumačio reči „...koje je Bog stvorio da se izvršava”. I, „… koje je Bog stvorio...” znači da je to u vezi sa onim što čovek mora da „izvršava”, a što je On stvorio. Treba da tumačimo da „… koje je Bog stvorio...” znači da se stvorenje naziva „postojanje iz nepostojanja”, i to se odnosi na želju za primanjem, a reč „izvršava” se odnosi na stvorenja, koja moraju da, nad želju za primanjem, postave nameru zarad davanja. To znači da sve što stvorenja moraju da urade jeste jedino to da budu u stanju da se usmere ka davanju. To se naziva „...koje je Bog stvorio da se izvršava”. Ovo izvršavanje pripada stvorenjima. 

Iz onoga što je rečeno treba da tumačimo da se prethodno navedeno: „Mnogo učenja ili mnogo akcija” ne odnosi na one akcije koje niži moraju da izvršavaju, jer je jasno da bez akcija nema ničega, budući da mi pre svega moramo da 613 Micvot izvršavamo u akciji. Tako, mi ovo treba da tumačimo u vezi sa samom Torom jer se Tora naziva učenje (Talmud). Tako, postavljeno pitanje: „Mnogo učenja ili mnogo akcija?” znači to da Tora govori iz dve perspektive: 1) Iz perspektive zakona, što su načini kroz koje treba da izvršavamo Micvot. Tu u vezi sa Micvot postoji i pitanje mere. To znači, kada je, na primer, u pitanju Cicit (rese koje se postavljaju na sva četri kraja jednog dela odeće), mi moramo da učimo Halaha [zakon] u vezi sa potrebnom veličinom resa (Cicit) ili molitvenog šala (Talit), i tako je i sa ostalim Micvot. Ovo se naziva „otkriveni deo Tore”, budući da je izvršavanje ovih Micvot vidljivo, tako da ne možemo da kažemo da osoba tu pravi greške. Jer, kada je nešto vidljivo očima, i ukoliko osoba obrati pažnju na to, tada ona ove Micvot može da izvršava onako kako se zahteva. I, zbog toga se to naziva „otkriveno”. 2) Drugi deo Tore je onaj deo koji ne govori o pravilima i zakonima kojih se pridržavamo u akcijama, već govori o pričama i legendama naših mudraca i nije povezan sa 613 Micvot. Pitanje je: koji deo Tore je važniji, što znači važniji za osobu, i kojem ona treba da posveti više pažnje?

„Učenje” (Talmud) odnosi se na deo Tore koji je samo učenje, bez akcija, budući da ne govorimo o praktičnom delu, o tome kako izvršavati. To se naziva „učenje”, što znači Tora bez akcija.

Rabi Tarfon kaže da su akcije važnije, to jeste deo Tore koji govori o izvršavanju Micvot, gde ono glavno što treba da znamo jesu pravila koja se odnose na Micvot. Rabi Akiva je rekao da je učenje važnije, i svi su odgovarali na isto pitanje i rekli poput Rabi Akive: „Mnogo učenja”, i to „zbog toga što učenje vodi do akcija”.

Treba da tumačimo ono što su oni rekli, da „(Mnogo učenja, ali zbog toga što) učenje vodi do akcija”. To jeste, iako je istina to da je početak rada u otkrivenom delu Tore, u kojem se govori o izvršavanju Micvot, ovo je samo početak, i to je tako jer su Tora i Micvot pre svega date da pročiste ljude. To je, kao što je napisano (esej Predgovor mudrosti kabale), da „pročišćenje” znači izaći iz uprave želje da se primi za sebe i raditi jedino zarad davanja. To se naziva: „...koje je Bog stvorio da se izvršava”. Ovaj rad, koji izvršavaju stvorenja, znači to da ona iznad primanja za sebe treba da postave nameru koja je zarad davanja. I, ovaj rad je ono glavno što niži treba da rade da bi mogli da prime užitak i zadovoljstvo koje Stvoritelj želi da im dâ. 

Da bi se postiglo „stanje rada”, što je kada pojedinac radi jedino zarad Stvoritelja, i ne zarad sebe, on u otkrivenom delu, u 613 Micvot, može da nadilazi tako što će prisiliti sebe da izvršava 613 Micvot. Međutim, u skrivenom delu, što je namera, to jeste u onome što pripada srcu, pojedinac ne može sebe da prisili. To jeste, ukoliko srce ne želi da radi i da voli druge, čovek je bespomoćan. 

U stanju u kojem pojedinac želi da radi zarad Stvoritelja ali se telo ne slaže, pojedinac dolazi do toga da razume da on nije u stanju da, zarad Stvoritelja, radi sam. Sledi da je on sada naučio nešto novo, nešto što nije znao pre nego što je počeo da radi zarad davanja, a to je da je on „potpuno zao” zato što ne želi da radi zarad Stvoritelja. Pre nego što je počeo da radi zarad davanja, on je znao, takođe, da on još ne radi zarad Stvoritelja, ali je u to vreme mislio da to što ne radi zarad Stvoritelja jeste jedino zbog toga što je on nemaran i lenj, ali čim poželi da sve izvršava zarad Stvoritelja, sigurno će uspeti. 

Zato, on nije ni brinuo zbog toga što to ne radi. Mogao je da kaže i da je to zbog nedostatka vremena, ali je ipak bio siguran da je u njegovoj moći da sve radi zarad Stvoritelja. Postoji pravilo da kada neka osoba može nešto da uradi, ona o tome ne brine, jer to može da uradi u bilo kom trenutku. Ali, ukoliko osoba nije u stanju da to uradi sama, ona zavisi od drugih. 

Ali, sada kada je pojedinac počeo da radi zarad davanja i uložio velike napore, a ipak vidi da ne napreduje i, što je još gore, da je nakon sveg truda pao u očaj, on vidi da je zlo u njemu toliko veliko da on odlučuje da rad zarad davanja nije za njega. To što on prepoznaje naziva se „zli”. Tako, on sada bez ikakve sumnje zna da njegovo telo ne odstupa, i da ne može da se promeni tako da radi zarad Stvoritelja. On može da ga uveri da izvršava dobra dela jedino u onome što je u otkrivenom, što su akcije. Ipak, njegovo srce nije sa njim. Otuda, pojedinac tek sada može da utvrdi da on ima zlu inklinaciju, jer je zlo ono što je suprotno Stvoritelju, to jeste da on ne želi da bude sluga Stvoritelju, već želi da radi jedino za sebe. 

Kada pojedinac dođe u to stanje da vidi da ima zlu inklinaciju, on mora da veruje u ono što su naši mudraci rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin”, budući da: „Svetlost u njoj ga reformiše”. To jeste, on je bio rob zle inklinacije, kada je bio primoran da radi za sebe a ne zarad Stvoritelja, i sada se kroz Svetlost Tore reformiše tako da može da radi zarad Stvoritelja. To se naziva „dobra dela”, što znači davati jedino Stvoritelju i ne raditi za sopstvenu korist. 

Prema tome, vidimo da nije moguće izvršiti akciju davanja bez Svetlosti Tore. Sledi da se deo Tore koji osoba uči, a koji ne govori o pravilima i zakonima, naziva „učenje”, kao što je napisano: „mnogo učenja”, što je deo Tore koji ne raspravlja o izvršavanju Micvot. 

I „mnogo učenja” odnosi se na deo Tore koji govori o pričama, legendama i tumačenjima naših mudraca itd, što je deo Tore koji se ne odnosi na izvršavanje Micvot. To se naziva „učenje”. Svi su odgovarali i rekli: „mnogo učenja”, „ali zbog toga što učenje vodi do akcija”. Ovde se koncept „akcija” razmatra za nameru koja je iznad one akcije koja se razmatra za otkriveno, i pojedinac će moći da usmeri svoje srce tako da ono radi zarad Stvoritelja, i to se naziva „akcija”, kao što je napisano: „...koje je Bog stvorio da se izvršava”. I, „izvršavati” se odnosi na srce, na to da čovek snagu da radi ima kroz to što će srce hteti da radi zarad Stvoritelja.

Link - What Does It Mean that the Torah Was Given Out of the Darkness in the Work?