уторак, 20. април 2021.

O VAŽNOSTI DRUŠTVA - članak br. 12

 
O važnosti društva

Članak broj 12, 1984. 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Znano je da je osoba uvek među ljudima koji nemaju povezanost s radom na putu istine, ali, nasuprot tome, oni uvek pružaju otpor onima koji idu putem istine. I, budući da se misli ljudi mešaju, gledišta onih koji se protive putu istine šire se i kroz one koji imaju neku malu želju da idu putem istine.

Otuda, za te ljude nema drugog saveta osim da za sebe uspostave odvojeno društvo, koje bi bilo njihov okvir, to jeste, odvojeno društvo koje se neće mešati s drugim ljudima čija se gledišta razlikuju od gledišta tog društva. I, oni stalno unutar sebe treba da pobuđuju  pitanje svrhe društva da ne bi pratili većinu, zato što praćenje većine jeste u našoj prirodi.

Ukoliko se ovo društvo izoluje od ostalih ljudi, i ako ovi ljudi iz društva, u pogledu na duhovna pitanja, nemaju povezanost s drugim ljudima, i ako je njihov kontakt s njima jedino oko korporalnih pitanja, oni se neće mešati s njihovim gledištima, i tako, oni neće mešati mišljenja u vezi sa religijskim pitanjima. 

Ali, kada je pojedinac među religioznim ljudima i počne da razgovara i da se raspravlja s njima, on svoja gledišta meša s njihovim gledištima. Njihova gledišta podsvesno prodiru u njegov um u takvoj meri da on neće biti u stanju da razabere svoja sopstvena gledišta od onih koja je primio od ljudi s kojima se povezao.. 

Zato, pojedinac treba da se izoluje od drugih ljudi po pitanjima rada na putu istine.To je zato što put istine zahteva stalno jačanje, budući da je suprotan gledištu sveta. Gledište sveta je znanje i primanje, dok je gledište Tore vera i davanje. Ukoliko pojedinac skrene odatle, odmah zaboravlja sav rad na putu istine i pada u svet samoljublja. Jedino iz društva u formi “Oni pomogoše svakom svom prijatelju” svaka osoba u društvu zaista prima snagu da se suprotstavi gledištu sveta. 

Isto tako, u rečima Zohara nalazimo (Pinhas, str. 31, stav 91, i u Sulam): ”Kada osoba boravi u gradu naseljenom zlim ljudima, i tu ne može da drži Micvot Tore, i ne uspeva u Tori, ona treba da se iskoreni odatle i da se preseli na mesto naseljeno dobrim ljudima koji uče Toru i Micvot. Zbog toga je Tora nazvana ‘drvo’ kao što je napisano: ‘Ona je drvo života za one koji prionu uz nju’. I, čovek je poput drveta, kao što je napisano: ‘jer čovek je drvo u polju. I, Micvot u Tori nalikuju plodovima. I, šta to govori? ’Jedino ono drveće za koje znaš da ne daje plodove, ti možeš iščupati i odseći’, iščupati u ovom svetu i odseći iz sledećeg sveta”. 

Iz tog razloga, pojedinac mora da iskoreni sebe sa mesta gde postoje zli, jer on tamo neće biti u mogućnosti da uspe u Tori i Micvot. I, on mora da posadi sebe na neko drugo mesto, među pravednike, i tada će uspeti  u Tori i Micvot.

I, Zohar čoveka poredi sa drvetom u polju; a znano je da takvo drvo pati od okolnog korova, koji stalno mora da se čupa. Drugim rečima, mi moramo uvek oko sebe  da sečemo loš korov koji deluje na nas, i moramo, isto tako, da se držimo podalje od lošeg okruženja i od ljudi koji nisu naklonjeni putu istine. Treba da budemo oprezni da ne bismo bili privučeni ka tome da ih sledimo. 

I, ovo je ono što se naziva „izolacija”. I, ova osoba ima misli jedino o onome što se naziva „jedna uprava” i „davanje”, a ne o onome što javnost misli da je uprava, a što je samoljublje, i što je kad postoje „dve uprave” – uprava Stvoritelja i sopstvena uprava pojedinca. 

Sada možemo da razumemo ono što su naši mudraci rekli (Sanhedrin, 38): „Rav Jehuda je rekao: ‘Rav je rekao: ‘Adam ha Rišon je bio jeretik’, budući da je napisano: ‘I, Gospod Bog pozva čoveka, i reče mu: ‘Gde si ti?’’ Gde je tvoje srce otišlo?’”

U Rašijevom tumačenju „jeretik” se odnosi na tendenciju prema obožavanju idola. A u komentaru Ec Josif (Josifovo Drvo), napisano je: „Kada piše: ‘Gde, gde je tvoje srce otišlo?’, to je jeres, kao što je napisano, ‘da ne ideš za svojim sopstvenim srcem’; jeres je to kada njegovo srce naginje prema drugoj strani”. 

Ali, sve ovo je veoma zbunjujuće: kako može da bude rečeno da je Adam HaRišon naginjao prema idolopoklonstvu? Ili, u skladu s komentarom Ec Josif (Drvo Josifovo), da je on bio jeretik jer je prekršio zapovest: „...da ne ideš za svojim sopstvenim srcem”, i da li je to jeres? Saglasno onome što učimo o radu Boga, da taj rad jeste jedino u vezi sa namerom da se daje, i ukoliko osoba radi zarad primanja, takav rad je nama stran (“tuđi rad”: Avoda Zara - jeres, idolopoklonstvo) jer nama je potrebno da radimo jedino zarad davanja; a on (Adam) je uzeo sve da bi primio. 

Ovo je značenje za rečeno: Adam je pogrešio u „...ne idi za svojim srcem”. Drugim rečima, Adam nije mogao da uzme plod sa Drveta znanja zarad davanja, već je plod Drveta znanja uzeo da bi primio. To se naziva nivo „srce”, a znači to da srce jedino želi da primi u svoju korist. I, to je bio greh – kušanje sa Drveta znanja. 

Da biste razumeli ovu materiju, pogledajte Uvod u knjigu Panim Masbirot. I, odavde možemo da razumemo koja je prednost društva. Društvo može da uvede potpuno drugačiju atmosferu, takvu u kojoj služenje jeste jedino zarad davanja.

Link - Concerning the Importance of Society


Нема коментара:

Постави коментар