OVO SU GENERACIJE NOJA

Ovo su generacije Noja                    

Članak broj 4, Tav-Shin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik. On je bio dovršen u svojim generacijama. Noje je hodao uz Boga”. 

A RAŠI je objasnio da ovo znači da generacije pravednika (potomstvo pravednika) prvenstveno jesu dobra dela. RAŠI objašnjava zašto se kaže: „Ovo su generacije Noja”. Jer umesto toga trebalo je navesti imena njegovih sinova, što su Šem, Ham i Jafet. I zašto se onda kaže: „Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik”? On objašnjava da je to zbog toga što generacije pravednika prvenstveno jesu dobra dela. 

Rečeno je „… u svojim generacijama”, i neki od naših mudaraca su njega veličali tako što su govorili: da je Noje bio u generaciji pravednika, bio bi još pravedniji. Drugi su ga osuđivali govoreći: da je Noje bio u generaciji Avraama, razmatralo bi se da je on ništa. 

„Noje je hodao uz Boga”. RAŠI tumači, da je u odnosu na Avraama koji je rekao: „Gospod, pred kojim sam hodao”, Noju bila potrebna pomoć, da bude podržan, dok je Avraam bio jak i u svojoj pravednosti je hodao sam. 

Da bismo prethodno navedeno objasnili u odnosu na rad, treba da znamo da se pojmovi otac i sin, očevi i generacije (potomci), odnose na uzrok i posledicu. Prirodno, kada osoba nešto radi, ona je uverena da će ta akcija nešto i izroditi. Na primer, osoba koja ode u neku fabriku da radi, hoće kroz svoj rad da zaradi platu, tako da može sebe da opskrbi. Proizlazi da je otac trud, a da su generacije opskrba. Slično tome, kada osoba uči neku mudrost, ona hoće da bude poštovana kao mudra, što znači da sve što osoba radi jeste jedino zbog toga da iz svojih akcija vidi proizvod svoga delovanja (potomke). 

Zato, kada se osoba angažuje u Tori i Micvot, ona svakako hoće da se iz njenih akcija izrodi neko potomstvo. 

I napisano je u svetom Zoharu i u Sulam komentari (stav 190): „Tumači se da postoje tri vrste straha; dve vrste straha nemaju ispravan koren, a jedna vrsta straha ima ispravan koren. Na primer, osoba ima strah od Stvoritelja i taj strah je u vezi sa tim da njeni sinovi žive i ne umru, ili se plaši telesne i novčane kazne; tako, iz ovih razloga osoba se uvek plaši Njega. Sledi da ova vrsta straha od Stvoritelja ne proizlazi iz duhovnog korena straha, već je ovde koren straha sopstvena korist, a sam strah je posledica, to jeste ‘generacija’. I, postoje oni koji se plaše Stvoritelja, zato što se plaše kazne u ovom svetu i kazne pakla. Ove dve vrste straha, strah od kazne u ovom svetu i strah od kazne u sledećem svetu, nisu esencija straha i ne dolaze iz duhovnog korena”. (U stavu 191): „Strah, koji je esencija, jeste strah da pojedinac treba da se plaši svog Gospodara zbog toga što je On veliki i vladajući, esencija i koren svih svetova i razmatra se da je sve ništa u poređenju sa Njim”. 

Iz prethodno navedenog sledi da iz rada u kojem se pojedinac trudi, gde se trud naziva „otac”, pojedinac hoće da vidi generacije iz svoga rada, što se naziva „plodovi njegovog rada”. 

Postoje tri vrste generacija koje ovde treba da razlikujemo. 1) Nagrada u ovom svetu, što znači da njegovi sinovi žive i budu uspešni u opskrbi itd. 2) Nagrada u sledećem svetu. 3) „Zbog toga što je Stvoritelj veliki i vlada nad svime”, a ovo znači da sve čemu pojedinac teži jeste to da bude u stanju da daje zadovoljenje Stvoritelju. 

Iz prethodno navedenog sledi da postoji koncept koji se naziva potomstvo (generacija), i koji se odnosi na „dobra dela”, i „dobro” znači davanje Stvoritelju, kao što je napisano (Psalmi 45:1): „Moje srce je ispunjeno dobrim. Ja kažem: ‘Moj rad je za Kralja …’”. Ovo znači da pojedinac hoće da sve njegove akcije budu za Stvoritelja, i ovo se naziva „dobra dela”. On neće nikakvu nagradu za sopstvenu korist, i sva nagrada kojoj se nada jeste to da on bude u mogućnosti da radi tako da donese zadovoljenje Stvoritelju, bez ikakve druge nagrade za sopstveni trud. Ovo znači da je njegova nagrada to što će se njemu dati takav poklon tako da on bude u mogućnosti da radi jedino zarad Stvoritelja, bez ikakve primese namere za sopstvenu korist. Ovo je nagrada zarad koje se on angažuje u Tori i Micvot; i on se nada da će takva dobra dela postići svojim trudom. O tome je rečeno (Kidušin 30): „Ja sam stvorio zlu inklinaciju, Ja sam za nju stvorio Toru kao začin”. 

Prema tome, šta su generacije pravednika (šta je njihovo potomstvo)? To su jedino dobra dela. To jeste, to su posledice koje proizlaze iz uzroka, a uzrok je trud u Tori i Micvot. Za ostale ljude, posledice uzroka su nagrada u ovom svetu i nagrada u sledećem svetu. Ali, za pravednike je „otac” uzrok i on kao posledicu rađa „potomke”, a to su dobra dela. I jedina nagrada kojoj se oni nadaju jeste ta da budu u stanju da daju zadovoljenje Stvoritelju. 

I ovo je značenje za ono što RAŠI tumači da su: „Generacije pravednika prvenstveno dobra dela”. A to znači da su sve njihove akcije jedino davanje zadovoljenja Stvoritelju. Međutim, treba da razumemo kako RAŠI tumači – šta je esencija generacija pravednika i šta je ono što se razmatra za sporedno i nije esencija generacija. 

Znano je da postoje akcije, razumevanje i znanje. I tada kada i telo prihvati da treba da se angažujemo u Tori i Micvot – jer kada se postigne stepen Lišma pojedinac biva nagrađen Svetlošću Života koja se nalazi u Tori i Micvot – to se naziva znanje i razumevanje za koje kažemo da se nalaze unutar razuma. To je kao što je napisano (Psalmi 19:10): „Draže od zlata, i od najfinijeg zlata, slađe od meda, od meda što teče iz saća”. I to kada i telo razume da je vredno biti sluga Stvoritelju naziva se „razumevanje”.

Rabi Meir kaže (Avot, poglavlje 6): „Svako ko se angažuje u Tori Lišma nagrađen je mnogim stvarima. Štaviše, za njega je čitav svet vredan, i njemu se otkrivaju tajne Tore”.

Sve što postižu angažovanjem u Lišma pravednici ne razmatraju za esenciju i to nije njihova namera u radu u Tori i Micvot. Ono što je za njih najvažnije jesu dobra dela, to jeste davanje zadovoljenja Stvoritelju. Upravo na tom polju oni očekuju da postignu stepen delovanja iznad razuma, i njihova namera nije bila ta da razumevanje i znanje budu rezultat njihovog rada, već umesto toga jedina njihova namera bile su akcije. Ovo je značenje onoga što je RAŠI objasnio: „Naučite da ono glavno u generacijama (potomstvo) pravednika jesu prvenstveno dobra dela”. 

Iz prethodno navedenog možemo da tumačimo ono što RAŠI objašnjava u vezi sa rečenim: „Noje je bio dovršen u svojim generacijama”; A to je da „i neki od naših mudaraca su njega veličali tako što su govorili: da je Noje bio u generaciji pravednika, bio bi još pravedniji. Drugi su ga osuđivali govoreći: da je Noje bio u generaciji Avraama, razmatralo bi se da je on ništa”.

Kada se kaže „u svojim generacijama”, to se odnosi na njegove dve generacije, jer dva jeste množina. Ali, kada je u pitanju rad, svako stanje se naziva „generacija”. Ovo je značenje za: „Jedna generacija veličaće tvoj rad narednoj”. To znači da u slučaju da je pojedinac u generaciji zlih, što znači da on ima misli i želje zlih, u to vreme on ulaže velike napore da nadiđe argumente zlih koji mu kljucaju um i misli pitanjima „ko” i „šta”. U to vreme on to ne može da nadiđe izuzev snagom vere iznad razuma. I razmatra se da on tada argumente zlih potčinjava, ali ne time što pronalazi odgovore unutar razuma, već ih pobeđuje jedino snagom vere iznad razuma. 

I ovo se naziva „akcija”, što znači bez uma, a naziva se i: „Ako je on izvršio jednu Micva srećan je on jer je sudio sebe i čitav svet na skali zasluge”. To je tako jer jedino akcijom mi možemo da nadiđemo argument zlog, a ne umom i rasuđivanjima.

U odnosu na to mi treba da kažemo da je Nojeva generacija generacija grešnika. I Noje treba da se veliča jer je na njega stavljen glavni teret rada. Ali naposletku on treba da bude osuđen zbog toga što pripada generaciji grešnika, što znači da on ima strane misli, i nedolično je da sluga Stvoritelju ima takvo zlo u svom umu i srcu. 

Isto tako treba da kažemo da u generaciji Avraama, što je generacija u kojoj su pravednici, pojedinac ima dobre misli, misli pravednikā, to jeste u njegovom umu i srcu postoji samo jedna želja – da donese zadovoljenje Stvoritelju, dok misli i želje zlog nikada ne ulaze u njegov um i srce. Takva osoba je u generaciji pravednikā.

Noja drugi veličaju i kažu – da je Noje kojim slučajem bio u stanju pravednika, to jeste da je za nadilaženje imao onoliku snagu koliku je imao u generaciji grešnika, šta bi on tada osećao u poređenju sa onim što oseća sada, u pogledu na radost i slatkoću iz Tore? Svakako, vreme Nojeve generacije, koja se naziva „generacija grešnika”, razmatra se za ništa, i to zbog toga što on u to vreme još nije osećao užitak i zadovoljstvo koje pojedinac oseća u generaciji pravednikā. 

Ali, u pogledu rada, vreme dok je Noje bio u generaciji grešnika, bilo je mesto za rad. Sledi da je Nojeva generacija značajnija zato što je on imao šta da radi, jer su generacije pravednika primarno dobra dela. 

„Noje je hodao uz Boga”. I RAŠI to tumači onime što Avraam kaže: „Gospod, pred kojim sam hodao”, i kaže da je Noju bila potrebna pomoć da bude podržan, dok je Avraam bio jak i u svojoj pravednosti je hodao sam. To znači da u osobi postoje dve vrste sila koje se nazivaju „posude primanja” i „posude davanja”. Posude davanja se odnose na Stvoritelja, budući da je Stvoritelj davalac, a posude primanja se odnose na stvorenje, koje je primalac. 

Posude primanja, koje se odnose na primaoca, dolaze pre posuda davanja. Rečima kabale, posude davanja se nazivaju Keter, Hohma i Gar de Bina, i ispod njih postoje posude primanja, koje su Zat de Bina, Zeir Anpin, i Malhut.

U skladu sa tim, posude davanja se nazivaju „Noje je hodao uz Boga”, što znači da je tamo gde su posude davanja, koje se odnose na Stvoritelja, Noje bio u prilici da bude u svetosti, što se naziva da je hodao uz Boga. Ovo se naziva „Noju je bila potrebna pomoć, da bude podržan”, i budući da Viši daje posude davanja, razmatra se da je Noju bila potrebna pomoć, da bude podržan. 

To znači da Viši budi Noja da radi, što se naziva „buđenje od Gore”, kao što je napisano (Učenje o deset Sefirot, deo 9, stav 6, i Ohr Pnimi): „Međutim, na početku, u prvo vreme, podignut je MAN koji nije bio od ZON u AVI, a zatim je načinjen ZON od ovih MAN. Nakon što je ZON uspostavljen, MAN je uzdignut po drugi put. I tada kada on već ima posude davanja, koje je stekao kroz buđenje od Gore, to se naziva ‘Noju je bila potrebna pomoć, da bude podržan’, koja dolazi od Višeg, i to je stepen Noje”. 

Međutim, Avraamu nije trebala pomoć, da bude podržan. RAŠI ovo tumači iz rečenog o Avraamu: „Gospod, pred kojim sam hodao”. Ovo znači, da je Avraam hodao sa posudama primanja, koje su prethodile posudama davanja. Posude davanja – što su Keter, Hohma, i Gar de Bina - stoje iznad, dok su ispod posude primanja – Zat de Bina i ZON. 

Budući da je Avraam hodao sa posudama koje su bile pred Njim, to jeste hodao je pred posudama davanja, koje se odnose na Stvoritelja, dok se posude primanja odnose na primaoca, i zbog toga se korišćenje posuda primanja naziva „buđenje od dole”, što se pripisuje nižem. 

To znači da Avraamu nije bila potrebna pomoć da bude podržan, jer je on hodao sa posudama primanja. Sa ovim Kelim, posudama primanja Avraam je služio Stvoritelju. Međutim, rečeno „Noje je hodao uz Boga” označava Kelim koje se pripisuju Stvoritelju, što su posude davanja koje su posude Stvoritelja, i ove Kelim daje Stvoritelj.

Link - These Are the Generations of Noah