ONAJ KOJI JE OTVRDNUO SVOJE SRCE

Onaj koji je otvrdnuo svoje srce

Članak broj 20, Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (stav 186): „Rabi Jicak je rekao: ‘Nismo pronašli nikoga ko je otvrdnuo svoje srce prema Stvoritelju kao što je to učinio Faraon’. Rabi Josi je rekao: ’Ali Sihon i Og su takođe otvrdnuli svoja srca’. On je odgovorio: ’To nije tako. Oni su otvrdnuli svoja srca prema Izraelu, ali nisu otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, kao što je Faraon otvrdnuo svoje srce prema Njemu, i iako je video Njegovu moć nije se pokajao’”. 

Treba da razumemo razliku u tome kada se kaže da Sihon i Og nisu otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, a otvrdnuli su svoja srca prema Izraelu. Uostalom, sva mržnja koju nacije osećaju prema Izraelu jedino je zbog toga što su oni Stvoriteljev narod, kao što su naši mudraci rekli (Šabat, 89): „Šta je planina Sinaj? To je da se Sinaa (mržnja) spustila na idolopoklonike". 

Da se vratimo na temu, znači u vezi sa mržnjom prema Izraelu: Faraon je mrzeo narod Izrael i hteo je da ih porobi. Mojsije je njemu došao kao glasnik Stvoritelja, ali Faraon nije hteo da ga sluša i rekao je: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas (Faraon je otvrdnuo srce prema Stvoritelju)?" Sihon i Og su takođe mrzeli Izrael, ali kakva je razlika u pogledu na mržnju prema narodu Izrael između Faraona, i Sihona i Oga? Razlika je u  razlogu iz kojeg oni mrze Izrael. Da li su Sihon i Og otvrdnuli svoja srca prema narodu Izrael zato što su narod Izrael  bili nevažni i zbog toga su ih mrzeli? Ili su oni zapravo otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, jer je Stvoritelj u njihovim očima bio nevažan, i zbog toga su mrzeli i Izrael? U tom slučaju, kakva je razlika u pogledu na Izrael? 

Prethodno pomenute reči Zohara treba da tumačimo u odnosu na rad. Treba da znamo da postoje dva ometača koja stoje nasuprot pojedinca i ne dozvoljavaju mu da pređe barijeru i postigne ljubav Stvoritelja. Čovek se rađa sa željom da primi za sebe i ne može da uradi ništa ukoliko to nije za sopstvenu korist. Pojedinac može da se odrekne primanja za sebe zarad davanja nečega nekome, ako mu to daje emocionalno zadovoljstvo. U tom slučaju on može da se odrekne primanja za sebe. 

Primer za to je kada neki pojedinac radi za važnu osobu. I recimo da Admor od Lubaviča (važan učitelj) dođe na aerodrom s koferom, preda ga jednom od svojih sledbenika da ga ponese i za to mu dâ 100 dolara. Sigurno je da sledbenik neće hteti da primi novac od rabija. Ukoliko ga rabi upita: „Zašto nećeš da primiš novac? Da li sam ti platio premalo za tvoj rad? Da sam običnom nosaču dao 10 dolara on bi bio srećan; Zašto ti nećeš da uzmeš?”, sledbenik bi odgovorio: „Privilegija da služim rabija meni je vrednija od bilo kojeg bogatstva na svetu koje rabi može da mi dâ”. 

Prema tome vidimo da čovek može da radi za važnu osobu bez ikakve nagrade. Iz ovog razloga, kada pojedinac dođe da se u Tori i Micvot angažuje zarad davanja, on može da se odrekne samoljublja zarad Stvoritelja. Šta onda, u to vreme, u radu Stvoritelja radi ometač da pojedinac  ne bi mogao da ide putem Stvoritelja? Ometač radi sledeće: ne dopušta pojedincu da oslika veličinu i važnost Stvoritelja. Sledi da je sva snaga, koju Sitra Ahra ima, usmerena protiv Stvoritelja. I ometač kaže: „Znam da si vrlo snažan, što znači da možeš da nadiđeš svoje požude, za razliku od onih slabog uma i mekog srca. Ti si najjači od jakih. Međutim, razlog iz kojeg ti ne ideš putem istine, jeste taj što tebi cilj nije tako važan da bi te naterao da se za njega poništiš.” Ovom silom ometač ometa čoveka u postizanju cilja.

To je ono što Zohar kaže u ime Rabi Jicaka: „Nismo našli nikoga ko je otvrdnuo svoje srce prema Stvoritelju kao što je to uradio Faraon”. To jeste, on nije cenio Stvoritelja i rekao je: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas?” Ovo je prvi ometač. 

Kada pojedinac nadiđe argumente prvog ometača, ide iznad razuma i ne razmatra ono što mu Sitra Ahra govori, tada njemu dolazi drugi ometač sa pritužbom protiv Izraela. To jeste, onaj koji hoće da ide putem Stvoritelja naziva se Jašar-El, što je direktno ka Stvoritelju. Ovo znači da on hoće da sve akcije koje izvršava uzdigne pravo ka Stvoritelju i neće da ima nikakvu drugu nameru. 

I šta sad ovde drugi ometač radi? On unižava Izrael u pojedincu i kaže mu: „Izrael u tebi je veoma slab, i u veštini i u snazi da nadiđe. Ti imaš slab karakter, i ovaj put kojim hoćeš da ideš – gde je sav rad jedino za Stvoritelja – može da se zahteva od Izraela koji imaju sve potrebne kvalitete, što su dobro obrazovanje, veštine i hrabrost da se bore protiv zla u sebi. Izrael mogu da idu ovim putem, ali ti ne”. 

Prema tome, čime ometač ometa pojedinca? Ovde mu ometač ne govori više o važnosti cilja, kao što je to bilo sa argumentom Faraona koji je osporavao važnost cilja. Umesto toga, ometač mu govori da je cilj veoma važan, ali: „Ti nisi dovoljno važan da bi bio u stanju da ideš tako uzvišenim putem, zato ti idi putem opšte javnosti i nema potrebe da budeš izuzetak. Jedino je takav način prikladan za tebe”. 

Ovo je poput onoga što nalazimo u Zoharu (Šlah, stav 63) u vezi sa špijunima: „‘I oni su se vratili nakon obilaska zemlje‘. ‘I oni su se vratili…‘ znači da su se vratili na lošu stranu, da su se vratili s puta istine govoreći: ‘Šta ćemo iz ovoga dobiti? Do danas nismo videli dobro u svetu. Radili smo naporno u Tori a kuća je prazna. Ko će biti nagrađen tim svetom? Ko će doći i biti u njemu? Bilo bi bolje da nismo toliko teško radili. Trudili smo se i učili da bismo znali deo tog sveta, kao što su nas savetovali: ‘Tamo teče med i mleko’, Viši svet je dobar, kao što znamo iz Tore, ali ko može da bude njime nagrađen? ‘Međutim, ljudi ... su jaki‘, znači ljudi koji su nagrađeni tim svetom su jaki, i uopšte se ne razmatra ostatak sveta – da se uključi u to, da imaju veliko bogatstvo – ko može da radi tako i da bude nagrađen time? ‘Međutim, ljudi ... su jaki …‘. ‘Bogat čovek odgovora grubo …‘, i mi smo, takođe, videli tamo potomke diva‘, znači da je potrebno telo tako jako i snažno kao u lava, budući da Tora slabi snagu čoveka”. 

Prema tumačenju Zohara sledi da je argument špijuna bio taj da je Izrael nevažan, i kao što smo objasnili sličan je argumentu drugog ometača, što znači da su ovde sva otvrdnuća bila protiv Izraela. 

Ovime možemo da tumačimo razliku između argumenta Faraona, koji je otvrdnuo svoje srce prema Stvoritelju, i argumenta Sihona i Oga koji su otvrdnuli svoja srca prema Izraelu. Faraon je rekao: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas?”, što znači da je sva njegova snaga bila u tome da smanji važnost Stvoritelja, kao što je i rečeno da je to prvi ometač. Sihon i Og, međutim, otvrdnuli su svoja srca prema Izraelu, što znači da su umanjili važnost Izraela, što je drugi ometač. 

Za sve ove argumente ne postoji druga taktika osim da idemo putem vere iznad razuma, da zanemarimo ovakve argumente i verujemo u Stvoritelja, da On svima može da pomogne i da ne postoji sila koja može da se odupre snazi Stvoritelja. Zato, mi treba da verujemo da će nam Stvoritelj pomoći. 

Nalazimo da je ovako rečeno u Zoharu (Bešalah, stav 187): „Rabi Jehuda je rekao: ‘Rabi Jicak je rekao: ‘Faraon je bio mudriji od svih svojih čarobnjaka. (Gledao je u sve te krune i u svo to znanje Sitra Ahra)... Sa čitave te strane Faraon nije video da će doći do iskupljenja Izraela... (i to nije zavisilo ni o jednoj od njihovih kruna). A Faraon nije mislio da postoji još jedna veza sa verom koja upravlja svim silama Sitra Ahra. I zato je on otvrdnuo svoje srce.’’”' Iz reči Zohara sledi da Faraon znači – unutar razuma, te odatle (unutar razuma) izgleda iracionalno to da će oni (Izrael) biti u stanju da izađu iz ove uprave (iz uprave unutar razuma). Međutim, to je ipak moguće kroz veru iznad razuma, jer ta sila poništava sve sile koje postoje u svetu.

Link - He who Hardens His Heart