OVO SU GENERACIJE NOJA

Ovo su generacije Noja                    

Članak broj 4, Tav-Shin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik. On je bio dovršen u svojim generacijama. Noje je hodao uz Boga”. 

A RAŠI je objasnio da ovo znači da generacije pravednika (potomstvo pravednika) prvenstveno jesu dobra dela. RAŠI objašnjava zašto se kaže: „Ovo su generacije Noja”. Jer umesto toga trebalo je navesti imena njegovih sinova, što su Šem, Ham i Jafet. I zašto se onda kaže: „Ovo su generacije Noja. Noje je bio pravednik”? On objašnjava da je to zbog toga što generacije pravednika prvenstveno jesu dobra dela. 

Rečeno je „… u svojim generacijama”, i neki od naših mudaraca su njega veličali tako što su govorili: da je Noje bio u generaciji pravednika, bio bi još pravedniji. Drugi su ga osuđivali govoreći: da je Noje bio u generaciji Avraama, razmatralo bi se da je on ništa. 

„Noje je hodao uz Boga”. RAŠI tumači, da je u odnosu na Avraama koji je rekao: „Gospod, pred kojim sam hodao”, Noju bila potrebna pomoć, da bude podržan, dok je Avraam bio jak i u svojoj pravednosti je hodao sam. 

Da bismo prethodno navedeno objasnili u odnosu na rad, treba da znamo da se pojmovi otac i sin, očevi i generacije (potomci), odnose na uzrok i posledicu. Prirodno, kada osoba nešto radi, ona je uverena da će ta akcija nešto i izroditi. Na primer, osoba koja ode u neku fabriku da radi, hoće kroz svoj rad da zaradi platu, tako da može sebe da opskrbi. Proizlazi da je otac trud, a da su generacije opskrba. Slično tome, kada osoba uči neku mudrost, ona hoće da bude poštovana kao mudra, što znači da sve što osoba radi jeste jedino zbog toga da iz svojih akcija vidi proizvod svoga delovanja (potomke). 

Zato, kada se osoba angažuje u Tori i Micvot, ona svakako hoće da se iz njenih akcija izrodi neko potomstvo. 

I napisano je u svetom Zoharu i u Sulam komentari (stav 190): „Tumači se da postoje tri vrste straha; dve vrste straha nemaju ispravan koren, a jedna vrsta straha ima ispravan koren. Na primer, osoba ima strah od Stvoritelja i taj strah je u vezi sa tim da njeni sinovi žive i ne umru, ili se plaši telesne i novčane kazne; tako, iz ovih razloga osoba se uvek plaši Njega. Sledi da ova vrsta straha od Stvoritelja ne proizlazi iz duhovnog korena straha, već je ovde koren straha sopstvena korist, a sam strah je posledica, to jeste ‘generacija’. I, postoje oni koji se plaše Stvoritelja, zato što se plaše kazne u ovom svetu i kazne pakla. Ove dve vrste straha, strah od kazne u ovom svetu i strah od kazne u sledećem svetu, nisu esencija straha i ne dolaze iz duhovnog korena”. (U stavu 191): „Strah, koji je esencija, jeste strah da pojedinac treba da se plaši svog Gospodara zbog toga što je On veliki i vladajući, esencija i koren svih svetova i razmatra se da je sve ništa u poređenju sa Njim”. 

Šamati 98: DUHOVNO SE NAZIVA ONO ŠTO NIKADA NE NESTAJE

Duhovno se naziva ono što nikada ne nestaje

Čuo sam 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Duhovno se naziva ono što nikada ne nestaje. Otuda se želja za primanjem kada je u formi primanja zarad sebe naziva „korporalno”, i ona će izgubiti tu formu, i steći će formu zarad davanja. 

Stvarno mjesto u duhovnom  naziva se „mjesto stvarnosti”, jer svako ko dođe tu, na to mjesto, vidi istu formu kao i drugi. Suprotno, nešto što je imaginarno ne razmatra se za stvarno mjesto jer je imaginarno, i svako za sebe to oslikava drugačije.  

Kada kažemo „sedamdeset lica u Tori” to znači da je to 70 stepena. Na svakom stepenu Tora se tumači u skladu sa tim stepenom na kojem se čovjek nalazi. Međutim, svijet je stvarnost. To znači da svako ko dođe na bilo koji od sedamdeset stepena tog svijeta postiže istu formu kao i svi drugi koji su stigli tamo.

Iz ovoga proizlazi ono što kažu naši mudraci kada tumače stihove Tore. Oni govore šta je Avraam rekao Isaku, i slična druga kazivanja naših mudraca. Mudraci govore ono što bi ovi rekli, a što je objašnjeno u stihovima.

Postavlja se pitanje: kako su mudraci znali šta su ovi jedan drugom govorili? To je zbog toga što mudraci koji su postigli stepen na kojem je Avraam (ili neko drugi) stajao vide i znaju šta je Avraam vidio i znao.

I to je razlog iz kojeg oni znaju šta je govorio Avraam. I slično je u svim kazivanjima naših mudraca koja tumače stihove Tore. Sve je to zbog toga što su oni, takođe, postigli taj stepen. I bilo koji stepen u duhovnom je stvarnost, i svako ko je na tom stepenu vidi tu stvarnost, što je upravo poput toga da svi oni koji dođu u London, u Engleskoj, vide ono što je u tom gradu i čuju ono što se tamo govori.

Link - Spirituality Is Called That Which Will Never Be Lost 

I TO ĆE SE DOGODITI KADA DOĐETE DO ZEMLJE KOJU VAM JE GOSPOD VAŠ DAO

I to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao

Članak broj 18, Tav-Šin-Mem-Dalet, 1984. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Tumači pitaju o stihu „I, to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i vi ćete je naslediti i boravićete u njoj”. Oni pitaju šta je precizno to „…koju vam je Gospod vaš Bog dao…”? Naposletku, čitav narod Izrael osvojio je tu zemlju ratovanjem. Oni su objasnili da pojedinac treba da zna, u svom srcu, da ne može sopstvenom moći i snagom da dođe do toga da nasledi zemlju. Umesto toga, to je dar od Stvoritelja, kao što su rekli: „… koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i niste je vi osvojili sopstvenom snagom i snagom sopstvene ruke”.

Da bismo razumeli prethodno navedeno, treba da znamo da Erec (zemlja) znači Racon (želja), to jeste želja u čovekovom srcu naziva se zemlja.  U toj zemlji koja se naziva srce čoveka žive nacije sveta i narod Izrael. Međutim, treba da znamo da oni u njoj ne mogu da žive zajedno. Narod Izrael i nacije sveta ne mogu da vladaju zajedno. Ili postoji uprava nacija sveta ili uprava Izraela.  

Treba da razumemo koji je pravi razlog iz kojeg  na jednom mestu ne mogu da postoje obe uprave zajedno. Znano je da se stvaranje sveta dogodilo zbog Njegove volje da čini dobro Njegovim stvorenjima. Iz tog razloga On je u stvorenjima stvorio želju da prime užitak i zadovoljstvo, to jeste On je u stvorenjima stvorio nedostatak tako da ona uvek žude za zadovoljstvima. I vidimo da je veličina osećaja zadovoljstva u stvorenju u skladu sa njegovom željom.

Tako, Kli koju je stvorio Stvoritelj jeste ono prvo što se razabira u stvorenjima. Ukoliko stvorenja još nemaju ovakvu želju, ona se još ne razmatraju za stvorena bića. Proizlazi da ne možemo da govorimo ni o kakvom razabiranju ukoliko tu ne postoji želja za primanjem. I, Kli za primanje zadovoljstva jeste celokupno stvaranje o kojem govorimo. 

Ali, zbog srama, koji naši mudraci nazivaju „hleb srama”,  nastalo je ograničenje – da se ne prima zarad primanja već jedino tada kada pojedinac može da se usmeri da daje, što se razmatra za jednakost forme. To jeste, ukoliko pojedinac zadovoljstvo može da primi sa namerom da dâ zadovoljenje Stvoritelju, tada će on i primiti. U suprotnom, on neće hteti da primi. Ovo se naziva Izrael, što znači Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), to jeste sve ono o čemu pojedinac misli jeste - da sve bude zarad Stvoritelja, i on ne uzima sebe u obzir i ne misli o sebi uopšte. Umesto toga sve njegove misli usmerene su jedino ka Stvoritelju.