ŠPIJUNI

Špijuni

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Sveti Zohar tumači pitanje špijuna koje je Mojsije poslao da obiđu zemlju (Slah, porcija Tore, stavovi 56-58) misleći na duhovnu zemlju: „Zašto je napisano da Stvoritelj kaže njima: ʻIdite gore u Negevʼ, uronite u Toru, i tako ćete znati taj svet. ʻVidite kakva je to zemljaʼ, znači, iz toga ćete videti svet u koji ću vas Ja dovesti. ʻI ljudi koji obitavaju u njojʼ su pravednici u Rajskom vrtu’”. 

„Da li je narod koji boravi u njoj ʻjak ili slabʻ (Brojevi 13:19), to jeste vi ćete kroz to videti da li su oni bili nagrađeni svime zato što su svoju inklinaciju nadišli bilo snagom, tako što su je razbili, ili slabošću, bez naprezanja. Ili da li su oni bili ojačani u Tori tako što su se angažovali u njoj dan i noć ili su je napustili a ipak su za sve ovo bili nagrađeni. I ʻBilo da je njih nekolicina ili ih ima mnogo …ʼ to jeste ukoliko se mnogi angažuju u Mojem radu i ojačaju sebe u Tori, da li su oni nagrađeni svime ili nisu”. 

„ʻI kakva je ta zemlja, je li plodna ili siromašnaʼ. Kroz Toru vi ćete znati kakva je ta zemlja, znači šta je taj svet, da li je Više obilje izdašno za njegove stanovnike i da li tamo išta nedostaje”. 

„ʻI oni su se popeli do Negev i došli u Hebronʼ. ʻI oni su se popeli do Negev’ znači da su se uzdigli, to jeste uzdigli se u Tori. I, ʻdo Negevʼ znači lenjog srca, poput onoga koji pokušava uzalud, na suvo, misleći da tu nema nagrade; i vidi da je bogatstvo ovog sveta izgubljeno za njega i misli da je sve izgubljeno. ʻDo Negevʼ znači da je voda presušila. A rečeno ʻdošli u Hebronʼ znači da su došli da se povežu sa Torom. Hebron je izgrađen za sedam godina, što su sedamdeset lica Tore. 

„ʻI došli do rečice Eškolʼ odnosi se na reči legendi i tumačenja, što dolazi sa strane vere. 'I odsekoše granu odatle' (odsekoše granu loze s grozdom), odnosi se na to da su tamo oni učili naslove poglavlja i sve ono što je važno. Oni koji veruju srećni su sa ovim rečima, i reči su blagoslovene u njima. Oni vide da potiču iz jednog korena i jednog jezgra i da u njima nema odvojenosti. Oni koji ne veruju i ne uče Toru Lišma odvojeni su od vere, što je da je Malhut odvojena od ZA, jer oni ne veruju da su od jednog jezgra i jednog korena. Ovo je značenje za 'odsekoše granu loze s grozdom koju nosiše dvojica uz pomoć jedne motke', što znači da su oni razdvojili pisanu Toru i usmenu Toru. 

„A rečeno ʻOni uzeše takođe narove i smokveʼ znači da su oni ove koncepte u potpunosti postavili na stranu Sitra Ahra, to jeste na stranu idolopoklonika, stranu razdvajanja. Rimonim (narovi) dolazi od reči Minim (idolopoklonici), i Te'enim (smokve) dolazi od reči ʻI Gospod je dozvolio da mu se to dogodiʼ, što znači da oni ne veruju u Proviđenje i kažu da je sve slučajno, i odvajaju Stvoritelja od sveta”. 

„I rečeno: ʻI oni su se vratili iz obilaska zemljeʼ znači da su se vratili na stranu zla, da su odstupili sa puta istine govoreći: ʻŠta smo dobili iz ovoga? Do danas nismo videli dobro u svetu; trudili smo se u Tori, a kuća je prazna i živimo među najnižima u naciji. Ko će biti nagrađen tim svetom? Ko će ući u njega? Bilo bi bolje da se nismo toliko trudiliʼ”. 

„I oni rekoše Mojsiju govoreći: ‘mi smo se trudili i učili da bismo znali deo tog sveta, kao što si nas ti savetovao’. ʻI tamo teku med i mlekoʼ, taj Viši svet je dobar, kao što znamo iz Tore, ali ko može da zasluži njega? ‘I narod što boravi u njoj jak je’, ljudi koji su nagrađeni tim svetom su jaki, a čitav svet nimalo ne cene da bi se njime bavili zarad velikog bogatstva. Ko god to može – pobediće. Naravno, ‘ali narod što boravi u njoj jak je’. Onaj ko želi da bude nagrađen time mora da bude moćan u svom bogatstvu, kao što spis kaže: ʻ… bogat čovek odgovara gruboʼ”. 

„ʻI gradovi su veliki i utvrđeniʼ, a to znači da su kuće ispunjene obiljem i u njima ništa ne nedostaje. I ʻmi smo isto tako tamo videli potomke divovaʼ, što znači da to zahteva snažno i moćno telo poput lavljeg, jer Tora iscrpljuje snagu čoveka, tako, ko može biti nagrađen time?’” 

„ʻIsto tako, u zemlji Negev živi Amalekʼ. I ukoliko bi pojedinac rekao da će uz sve to on čak biti nagrađen nadilaženjem, ipak ʻAmalek živi u zemlji Negevʼ, to jeste zla inklinacija koja nagoni osobu na klevetu je uvek u telu’”. 

„Ovim rečima ʻoni su obeshrabrili srca sinova Izraela da ne idu u ovu zemlju’ jer su o njoj širili loše glasine. ʻŠta su njima rekli oni koji su bili puni vere? ʻAko je Gospod zadovoljan nama, On će ... nam to datiʼ. To jeste, kada pojedinac u svom srcu pokušava da teži Stvoritelju, on će to i zaslužiti, jer sve što Stvoritelj od čoveka želi jeste njegovo srce”. 

„ʻAli ne odmećite se od Gospodaʼ. Mi ne smemo da se bunimo protiv Tore, jer Tora ne zahteva ni bogatstvo ni posude od srebra i zlata. ʻA vi, ne bojte se naroda ove zemljeʼ, jer ukoliko se slomljeno telo angažuje u Tori naći će isceljenje i svi klevetnici čovekovi postaće njegovi pomagači’”. Dovde njegovim rečima. 

Ovako sveti Zohar objašnjava pitanje špijuna koji se pojavljuju u trenutku kada čovek ulazi u duhovni rad, koji se generalno naziva „preuzimanje na sebe tereta kraljevstva nebesa”. Time pojedinac biva nagrađen primanjem Tore kao što je to bilo na planini Sinaj, kada su sinovi Izraela rekli: „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”. I svako ko želi da bude nagrađen Torom mora da prođe kroz period koji se naziva „mi ćemo činiti”, i nakon toga može da bude nagrađen sa „mi ćemo slušati”. 

Postoji mnogo stepena u „mi ćemo činiti”, i uopšteno u okviru njih postoje dva načina:

1) Otkriveni deo, koji se razmatra za izvršavanje Tore i Micvot u praksi, što znači učiti dan i noć i biti precizan u svim detaljima Micvot, sve dok više ništa ne može da se doda što se tiče akcija. Ovde je namera pojedinca ta da sve izvršava zarad Stvoritelja, da izvršava zapovest Kralja, a zauzvrat on će primiti nagradu u ovom svetu i u sledećem svetu. U odnosu na to pojedinac se razmatra za pravednika. 

2) Skriveni deo, što je namera, odnosi se na skriveni deo u Tori. Ono što je namera pojedinca dok izvršava akciju skriveno je od ljudi. A što je najvažnije, to je skriveno i od same osobe, jer ovaj rad mora da bude iznad razuma. Na taj način, razum ne može da kritikuje rad osobe ukoliko je ona na putu uspinjanja ka Dvekut uz Stvoritelja, to jeste ukoliko je na putu koji se naziva „zarad davanja”, i „ne zarad primanja nagrade”. Namera je skrivena jer pojedinac radi bez nagrade, to jeste nagrada je skrivena od pojedinca. 

Ovo znači da kada osoba radi za nagradu ona iz toga što primi nagradu zna da radi dobro. Ali onaj ko radi da bi dao zadovoljenje svom Tvorcu, zarad toga da Stvoritelj uživa, ne može da vidi da li Stvoritelj uživa iz njegovog rada. Umesto toga, on mora da veruje da je Stvoritelj zadovoljan. Sledi da nagrada, koja se naziva „zarad davanja”, jeste isto tako iznad razuma. 

Postoje drugi razlozi koji su svojstveni za skriveni deo. Ovaj rad ne pripada opštoj javnosti već individualcima, kao što to Majmonid kaže (na kraju u Hilhot Tešuva): „Mudraci su rekli: ʻPojedinac uvek treba da se angažuje u Tori, čak i Lo Lišma, jer iz Lo Lišma on dolazi do Lišma. Zato, kada se podučavaju deca, žene i neobrazovani ljudi, njih treba učiti da rade iz straha i da bi primili nagradu. Sve dok ne dobiju znanje i ne steknu puno mudrosti, oni ovoj tajni treba da se podučavaju malo po malo, i da se polako privikavaju na to, sve dok ne postignu Njega, znaju Njega, i služe Njemu iz ljubavi”. 

Po pravilu špijuni se u čoveku pojavljuju tada kada on želi da ide putem Dvekut, to jeste putem koji je zarad davanja. U to vreme njemu špijuni dolaze sa argumentima koji su u skladu sa svojim gledištima. Iznošenjem argumenata, oni čine da osoba razume da su špijuni u pravu. 

Znano je da sveti Zohar kaže: „Svaki čovek je mali svet”, i sastoji se od sedamdeset nacija, kao i od Izraela. To znači da, budući da postoji sedam svojstava, što su sedam Sefirot, nasuprot njima postoji i sedam svojstava u Sitra Ahra. Svako svojstvo se sastoji od deset, tako da ih ima sedamdeset (nacija). Isto tako, svaka nacija ima svoju žudnju i hoće da je nametne. I narod Izrael u osobi isto tako ima svoju žudnju, što je prionuti uz Stvoritelja.

Postoji pravilo da pojedinac ne može da se bori sam sa sobom. Tačnije, zahteva se posebna snaga za to da osoba bude u stanju da ide protiv svojih gledišta. Ali ona ima silu i snagu da se bori protiv gledišta nekog drugog ukoliko razume da je njeno gledište istinito, i tada nikada neće hteti da popusti pred gledištem drugog. 

U skladu sa tim, kada su već sedamdeset nacija unutar pojedinca, kako on može da se bori sam sa sobom? Jer, kada neka nacija svojom žudnjom prevlada nad ostalim nacijama, tada ta žudnja upravlja pojedincem. I tada, kada on razmišlja o sebi, on vidi da je ta žudnja njegova. On tada ne kaže da neka od sedamdeset nacija hoće da upravlja nad njim, već misli da je to on sam, a veoma je teško boriti se protiv sebe. 

Zato, osoba treba za sebe da oslika da u svom telu ima sedamdeset nacija, kao i narod Izrael. Ona mora za sebe da odredi kojem narodu pripada. To jeste, postoji pravilo: svaka osoba voli svoju domovinu i bori se za svoju domovinu. Prema tome, ona mora da odredi da li pripada narodu Izrael ili narodu sedamdeset nacija. Ako odredi da pripada narodu Izrael, tada može da se bori protiv sedamdeset nacija, onda kada vidi da su one došle da se bore. 

U to vreme osoba vidi da sedamdeset nacija hoće da unište narod Izrael, kao što je napisano u pričama Pesah Hagada: „Ona je stajala za naše očeve i za nas, jer nije samo jedan ustao protiv nas da nas uništi. Tačnije, svaka generacija ima one koji ustaju protiv nas da nas unište, a Stvoritelj nas spasava od njihovih ruku”. Ako osoba zna da pripada narodu Izrael, ona ima snagu da se bori protiv sedamdeset nacija, jer po prirodi u osobi postoji snaga da se bori za svoju domovinu, jer ona zna da je „Izrael”, a oni hoće da je unište. Iz toga sledi da je to kao da postoje dva tela koja se međusobno bore, i tada osoba ima snagu da se bori. 

Otuda, ovde, kada govorimo o radu Stvoritelja, „narod Izrael” naziva se Yašar-El. Narod Izrael hoće da prione uz Stvoritelja, hoće Malhut, što je da preuzme na sebe teret kraljevstva nebesa. Malhut se naziva El (Bog), kao što je napisano u svetom Zoharu (Korah, stav 14): „Zato je napisano: ʻBog koji besni svaki dan’ – ovo je Malhut. A sedamdeset nacija u osobi opiru se i bore se sa Izraelom u njoj, želeći da na svaki mogući način ponište i unište svojstvo Izrael unutar čoveka”. 

Ovde, u radu na nameri – kada pojedinac ide specifično na način da daje, pojavljuju se argumenti špijuna. Sveti Zohar njihove argumente tumači u skladu sa stihovima napisanim u Tori – oni su ti koji se bore i osporavaju Izrael unutar pojedinca, i hoće da iskorene Izrael sa lica zemlje. 

To jeste, pojedinac ne sme da misli da će uz sve te argumente moći da postigne ono što je mislio da će postići. To je tako jer se špijuni bore protiv njega, budući da sedamdeset nacija imaju temelj u želji za primanjem, dok Izrael nastoji da se pred Stvoriteljem poništi bez ikakve nagrade. Otuda, specifično tada kada osoba hoće da ide protiv gledišta sedamdeset nacija, pojavljuju se argumenti špijuna, koji uzrokuju da pojedinac umom razume da nema šanse da postigne cilj koji je planirao da postigne. 

Međutim, ponekad špijuni inspirišu misao koja je mnogo teža od svih njihovih drugih argumenata. Oni kažu osobi: „Znaj da Stvoritelj ne može da pomogne nekoj beznačajnoj osobi poput tebe”. Ovo je najteže od svega, zato što obično, kad god je pojedinac u nevolji, on može da moli. Ali kada špijuni dođu i govore mu: „Ti uzalud trošiš svoje napore, jer Stvoritelj ne može da ti pomogne”, oni time pojedincu oduzimaju mogućnost da moli, i šta on tada može da uradi? Kome može da se obrati za pomoć? 

Napisano je u svetom Zoharu (stav 82): „Rabi Josi je rekao: ʻOni su preuzeli na sebe da izgovore klevetu za sve. Šta je „sve”? To je zemlja i Stvoriteljʼ. Rabi Jicak je rekao: ʻO zemlji, to je istina. O Stvoritelju, kako da znamo?ʼ On mu je rekao: ʻNa to je ukazano onim što je rečeno: „Ipak, ljudi ... su jaki”. To jeste, ko može da ih porazi? ‘Ljudi su jaki’ je tačno, i to znači da čak ni Stvoritelj ne može da ih porazi, i time oni su izgovorili klevetu o Stvoriteljuʼ”.

Pojedinac ne može svojim razumom da se raspravlja sa rečima špijuna, niti treba da čeka dok ne bude imao nešto da im odgovori, i da u međuvremenu bude pod njihovom upravom. Umesto toga, on mora da zna da nikada neće biti u stanju da spoljašnjim umom odgovori na njihove argumente. Ali, specifično kada bude nagrađen unutrašnjim umom, on će imati reči kojima će moći da im odgovori. U međuvremenu, on mora da ide iznad razuma, što je da kaže da iako je razum veoma važan, važnost vere je veća od važnosti razuma. Zato on ne sme da ide u skladu sa razumom već u skladu sa verom, i da veruje u ono što su nam naši mudraci rekli, da čovek teret kraljevstva nebesa mora da preuzme na sebe kao veru iznad razuma. U to vreme ne postoji prostor za argumente špijuna, zato što oni govore jedino unutar spoljašnjeg uma. 

I to je ono što su sinovi Izraela rekli u vreme pripreme za primanje Tore: „Mi ćemo činiti”, a zatim „Mi ćemo slušati”. „Činiti” znači bez spoljašnjeg uma. Umesto toga, pojedinac kalkuliše u skladu sa Upraviteljem, jer Upravitelj verovatno zna šta je dobro za njega a šta ne, to jeste šta je dobro za pojedinca a šta nije. Ali, ostaje jedno veliko pitanje: „Zašto nam je Stvoritelj dao spoljašnji um, koji koristimo u svakoj situaciji, dok ovde, u radu Stvoritelja, mi moramo da idemo iznad razuma, što znači ne sa razumom sa kojim smo rođeni”?

To je zbog toga što Stvoritelj hoće da mi od Njega tražimo pomoć. A pomoć koju On daje je Svetlost Tore, i ukoliko bismo mogli da idemo bez pomoći Stvoritelja tada nama ne bi bila potrebna Svetlost Tore, kao što su naši mudraci rekli: „Ja sam stvorio zlu inklinaciju; Ja sam stvorio Toru kao začin”. Otuda, da bismo imali potrebu da proširimo Svetlost Tore nama je dat rad u kojem je namera skrivena, da bi nam bio potreban unutrašnji um. 

Kada je u pitanju spoljašnji um, Stvoritelj je načinio tako da taj spoljašnji um ne pomaže čoveku u duhovnom radu, već ga, naprotiv, sprečava da radi na davanju. O tome je u Zoharu (Noa, stav 63) napisano: „Onome koji dolazi da se pročisti, njemu se pomaže svetom dušom. On biva pročišćen i posvećen i naziva se ʻsvetiʼ”. 

Time pojedinac dolazi do toga da ima potrebu da primi Svetlost NRNHY koja pripada korenu njegove duše. Otuda nastala je ispravka nazvana skrivenost, što je Daat (znanje), što znači da će spoljašnji um pojedinca biti protiv rada zarad davanja. To se naziva „znanje unutar spoljašnjeg uma”, koji čoveka navodi na to da on razume da za njega nije vredno da radi zarad davanja.

Kada pojedinac nadiđe i ne pobegne iz borbe, i moli Stvoritelja da mu pomogne da ide iznad razuma, to jeste da ne bude pod upravom želje za primanjem, tada, kada mu Stvoritelj pomaže on prima unutrašnji um nazvan „unutrašnji razum”. U to vreme, uz ovaj razum, telo pristaje da radi zarad davanja Stvoritelju, kao što je napisano: „Kada su putevi čoveka ugodni Gospodu, Gospod čini da čak i njegovi neprijatelji budu u miru sa njim”, i to se odnosi na zlu inklinaciju.

Sledi da dok je pojedinac unutar razuma, to jeste dok mu um govori da je vredno da radi ovaj rad, on u radu može da se trudi. Kada pojedinac ima spoljašnji razum, taj razum ga primorava da radi sa namerom zarad primanja. Ovo se naziva „unutar razuma”. Međutim, kada pojedinac stekne unutrašnji um, taj um ga obavezuje da je vredno da radi zarad toga da daje zadovoljenje Stvoritelju.

Link - The Spies