IDI IZ SVOJE ZEMLJE

Idi iz svoje zemlje

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Hey,1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„Idi iz svoje zemlje, iz roda svog, i iz kuće oca svog u zemlju koju ću ti Ja pokazati”. (Postanje 12:1) 

Ovo je zbunjujuće jer nije u skladu sa uobičajenim redosledom, jer pojedinac prvo izlazi iz kuće svog oca, zatim odlazi iz roda svog, a onda izlazi iz svoje zemlje. I ovo je ono o čemu tumači pitaju.

U radu, treba da tumačimo da „… iz svoje zemlje”, reč zemlja dolazi od reči Racon (želja). To je kao što su o stihu: „Neka zemlja pusti iz sebe travu”, naši mudraci rekli – biće joj zadovoljstvo da radi po volji svog Tvorca. U skladu sa tim „Idi iz svoje zemlje” znači iz svoje želje, što je želja sa kojom je pojedinac rođen, koja se naziva „želja da se primi užitak i zadovoljstvo”, što se razmatra za samoljublje. Tako njemu je rečeno da izađe iz samoljublja. 

Rečeno: „… iz roda svog” znači da su otac i potomak uzrok i posledica, uzrok i rezultat. Zbog toga što rezultat dolazi iz kapi u očevom mozgu, sledi da se rezultat pojavljuje kasnije, kao što smo objasnili u prethodnim člancima. Drugim rečima, kada osoba radi ona se trudi i to u cilju da primi nagradu. Proizlazi da njoj nagrada dolazi iz truda, i da nema nagrade ona ne bi načinila nikakav napor. Otuda sledi da osoba Toru i Micvot drži da bi dobila sina nazvanog „nagrada”. 

Kada se radi o nagradi, već smo rekli da postoje dve vrste nagrade: 1. nagrada u ovom svetu; 2. nagrada u sledećem svetu. 

Napisano je u Zoharu (Uvod u Knjigu Zohar, stav 190): „I, za ove dve (nagrade), sveti Zohar kaže da nisu esencija”. Objašnjeno je u Sulam komentari (komentari na Zohar) da je to zbog toga što se ove dve nagrade temelje na osnovi samoljublja nazvanog „želja da se primi zarad primanja”. 

Sledi da kada se pojedinac u Tori i Micvot  trudi da bi primio nagradu, da bi zadovoljio svoju želju za primanjem, tada se i otac, to jeste trud, i potomak rođen iz truda i nazvan „nagrada”, temelje na osnovi samoljublja. Ovo znači da je kap iz očevog mozga, to jeste „trud”, od samog početka rada pojedinca delovala pod upravom samoljublja. I prirodno je da je i potomak koji je rođen, to jeste nagrada koju pojedinac očekuje da primi – nagrada za samoljublje. 

Šamati 100: PISANA TORA I USMENA TORA -1

Pisana Tora i usmena Tora - 1

Čuo sam na Mišpatim, 1943. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Pisana Tora se razmatra za buđenje od Gore, a usmena Tora je buđenje od dolje. Zajedno se nazivaju „šest godina on će služiti, a sedme će izaći slobodan”. 

To je zato što je suština rada specifično tamo gdje postoji otpor. I to se naziva Alma (aramejski: svijet) od riječi He’elem (skrivenost). A kada postoji skrivenost postoji otpor, i tada postoji prostor za rad. Ovo je značenje riječi naših mudraca: „Šest hiljada godina svijet postoji, a u jednoj (hiljadi) biće uništen”. To znači da će skrivenost biti uništena i više neće biti rada. Međutim, Stvoritelj čovjeku pravi krila, koja su pokrivalo, da bi on imao mogućnost za rad.

Link - The Written Torah and the Oral Torah – 1

 

ONAJ KOJI JE OTVRDNUO SVOJE SRCE

Onaj koji je otvrdnuo svoje srce

Članak broj 20, Tav-Šin-Mem-Hej, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (stav 186): „Rabi Jicak je rekao: ‘Nismo pronašli nikoga ko je otvrdnuo svoje srce prema Stvoritelju kao što je to učinio Faraon’. Rabi Josi je rekao: ’Ali Sihon i Og su takođe otvrdnuli svoja srca’. On je odgovorio: ’To nije tako. Oni su otvrdnuli svoja srca prema Izraelu, ali nisu otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, kao što je Faraon otvrdnuo svoje srce prema Njemu, i iako je video Njegovu moć nije se pokajao’”. 

Treba da razumemo razliku u tome kada se kaže da Sihon i Og nisu otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, a otvrdnuli su svoja srca prema Izraelu. Uostalom, sva mržnja koju nacije osećaju prema Izraelu jedino je zbog toga što su oni Stvoriteljev narod, kao što su naši mudraci rekli (Šabat, 89): „Šta je planina Sinaj? To je da se Sinaa (mržnja) spustila na idolopoklonike". 

Da se vratimo na temu, znači u vezi sa mržnjom prema Izraelu: Faraon je mrzeo narod Izrael i hteo je da ih porobi. Mojsije je njemu došao kao glasnik Stvoritelja, ali Faraon nije hteo da ga sluša i rekao je: „Ko je Gospod da ja treba da slušam Njegov glas (Faraon je otvrdnuo srce prema Stvoritelju)?" Sihon i Og su takođe mrzeli Izrael, ali kakva je razlika u pogledu na mržnju prema narodu Izrael između Faraona, i Sihona i Oga? Razlika je u  razlogu iz kojeg oni mrze Izrael. Da li su Sihon i Og otvrdnuli svoja srca prema narodu Izrael zato što su narod Izrael  bili nevažni i zbog toga su ih mrzeli? Ili su oni zapravo otvrdnuli svoja srca prema Stvoritelju, jer je Stvoritelj u njihovim očima bio nevažan, i zbog toga su mrzeli i Izrael? U tom slučaju, kakva je razlika u pogledu na Izrael? 

Prethodno pomenute reči Zohara treba da tumačimo u odnosu na rad. Treba da znamo da postoje dva ometača koja stoje nasuprot pojedinca i ne dozvoljavaju mu da pređe barijeru i postigne ljubav Stvoritelja. Čovek se rađa sa željom da primi za sebe i ne može da uradi ništa ukoliko to nije za sopstvenu korist. Pojedinac može da se odrekne primanja za sebe zarad davanja nečega nekome, ako mu to daje emocionalno zadovoljstvo. U tom slučaju on može da se odrekne primanja za sebe. 

ZNAČENJE ISTINE I VERE

 Značenje istine i vere

Članak br. 3, Tav-Šin-Mem-Hej,1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Istina i vera su dva protivrečna pojma. Vidimo da i u našoj molitvi, koju su uspostavili članovi Velike Skupštine (Sanhedrin), takođe imamo dva pravca koji su protivrečni jedan drugom. Sa jedne strane, naši mudraci su za nas uredili molitveni red, i to da pojedinac treba da moli specifično tada kada ima nedostatak. Pored toga, naši mudraci su rekli da: „Molitva treba da bude iz dubine srca”, što znači da molitva kojom mi molimo Stvoritelja treba da bude iz dubine srca, to jeste da nedostatak osetimo u čitavom srcu. 

To znači da u srcu ne sme biti nikakvog osećaja savršenstva – naprotiv, jedino nedostaci. I što je veći nedostatak, ta se molitva prihvata pre u odnosu na druge molitve. O stihu: „Molitva siromašnog kada je on slab i svoje reči izliva pred Gospoda” u Zoharu je napisano (Balak, stavovi 187-88): „Ali postoje tri vrste molitvi: molitva Mojsija, Božijeg čoveka, i ne postoji molitva poput ove u drugom čoveku; molitva Davida, i ne postoji nijedna poput nje u drugom kralju. I molitva siromašnog. Od tri molitve, koja je najvažnija? To je molitva siromašnog. Ova molitva dolazi pre molitve Mojsija, pre molitve Davida, i pre svih molitvi u svetu. Šta je razlog za ovo? Onaj koji je siromašan je slomljenog srca. Napisano je: ′Gospod je blizu onih koji su slomljenog srca′. A, siromašan se uvek prepire sa Stvoriteljem i Stvoritelj pažljivo sluša i čuje njegove reči”. Dovde njegovim rečima. 

U skladu sa rečima svetog Zohara proizlazi da glavna molitva nastaje upravo tada kada je pojedinac slomljen, kada nema ništa čime bi oživeo svoju dušu. Tada se ova molitva naziva „molitva iz dubine srca”. Ova molitva je važnija od svih drugih molitvi u svetu zato što pojedinac nema nijednu zaslugu kojom bi rekao: „Ja nisam poput mojih prijatelja, jer ja imam neku zaslugu koju moji prijatelji nemaju”. Proizlazi da je on pun nedostataka, i tada postoji prostor za genuinu molitvu iz dubine srca. I, što je nedostatak veći, molitva je važnija. 

Uz redosled molitvi koje su naši mudraci uspostavili, oni su uspostavili i redosled veličanja i zahvalnosti. Ova dva redosleda su međusobno kontradiktorna. Tako na primer uobičajeno je da kada neki pojedinac uradi nešto dobro drugome, taj drugi je zahvalan na tome. I mera zahvalnosti primaoca ovde je uvek u skladu sa merom koristi koju je on primio. I na taj način primalac izražava zahvalnost dobročinitelju. 

Šamati 99: NIJE REKAO ‘ZLI ILI PRAVEDNIK’

 Nije rekao ‘zli ili pravednik’

Čuo sam 21. Ijara, Jerusalim
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

„Rabi Hanina Bar Papa je rekao: 'Taj anđeo, koji je odgovoran za začeće, naziva se Laila (noć). I (taj anđeo) uzima kap (sjemena od kojeg će nastati čovjek) i iznosi je pred Stvoritelja i kaže Njemu: 'Gospodaru svijeta, šta će nastati iz ove kapi, jak ili slabić, mudar ili budala, bogat ili siromašan?' Ali, nije rekao 'zli ili pravednik’” (Nida 16b). 

Treba da tumačimo u skladu sa pravilom da budala ne može da bude pravednik, kao što su naši mudraci rekli: „Čovjek ne griješi sve dok u njega ne uđe duh ludosti”. To je još i više tako kod onog ko je čitav svoj život budala. Otuda, onaj ko je rođen kao budala nema izbor budući da je suđeno da bude budala. Zbog toga, rečeno „… nije rekao ’zli ili pravednik’” znači to da čovjek ima izbor. Ali, u čemu je korist što nije rekao „pravednik ili zli”? Zar nije u tome da ukoliko je suđeno da on bude budala, to je svakako kao da je suđeno da on bude zli? 

Takođe, treba da razumijemo riječi naših mudraca: „Rabi Johanan je rekao: 'Stvoritelj je vidio da je pravednika bilo malo. On ih je postavio i posadio upravo u svaku generaciju, kao što je rečeno: 'Jer stubovi zemlje su Gospodnji i On je  postavio svijet na njima’”. Raši tumači: „’On je postavio svijet na njima’ – On je njih raširio kroz sve generacije da budu osnova, održavanje i temelj postojanja svijeta” (Joma 38b). 

I „da ih je bilo malo” znači da ih je sve manje. Otuda, šta je On učinio da ih umnoži? „On ih je postavio i posadio upravo u svaku generaciju”. Treba da pitamo: kakva je korist iz toga da budu posađeni u svaku generaciju, čime se oni i umnožavaju? Treba da razumijemo razliku između toga da su svi pravednici u jednoj generaciji i toga da ih je On raširio u sve generacije, kao što Raši tumači. Da li se time što postoje u mnogim generacijama pravednici umnožavaju?

Da bismo razumjeli prethodno rečeno, treba da proširimo i tumačimo riječi naših mudraca, da Stvoritelj presuđuje da li će iz kapi nastati mudar ili budala. To znači da onaj koji je rođen slab, bez snage da nadiđe svoju inklinaciju, i rođen je sa slabom željom i bez talenata, budući da tokom pripreme, kada počinje rad Stvoritelja, on mora da bude podesan da primi Toru i mudrost, kao što je napisano: „… daje mudrost mudrima …”, i on (Baal HaSulam) postavlja pitanje: ukoliko su oni već mudri, zašto im je ipak potrebna mudrost? Da li je trebalo da bude ‘daje mudrost budalama’? 

ČOVEK SE KROZ TORU NAGRAĐUJE PRAVEDNOŠĆU (CEDAKA) I MIROM

Čovek se kroz Toru nagrađuje pravednošću (Cedaka) i mirom

Članak broj 3, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

U Zoharu (Leh Leha, stav 1), Rabi Aba objašnjava zašto je Avraam nagrađen time da mu Stvoritelj kaže Leh Leha (Idi odavde) više nego svim članovima njegove generacije. Napisano je: „Rabi Aba otvori i reče: 'Čujte Mene, vi otvrdlog srca, koji ste daleko od pravednosti (Cedaka)'. 'Čujte Mene, vi otvrdlog srca' znači to da su srca zlih tvrda. Oni vide puteve i načine Tore i ne obaziru se na njih. Njihova srca su tvrda zato što se svom Učitelju ne vraćaju u pokajanju. Zbog toga su nazvani 'oni otvrdlog srca koji su daleko od pravednosti (Cedaka)', što znači daleko od Tore, i zbog toga daleko od pravednosti (Cedaka)”.  

Rabi Hiskija je rekao: „Oni su daleko od Stvoritelja. I zato što su daleko od Stvoritelja, oni se nazivaju ‘oni otvrdlog srca’”. Značenje stiha je „daleko od pravednosti (Cedaka)”. Zašto? To je zato što oni ne žele da se približe Stvoritelju, jer su otvrdlog srca. I zbog toga, oni su daleko od pravednosti (Cedaka). 

Zbog toga što su daleko od pravednosti (Cedaka), oni su daleko od mira, što znači da nemaju mir, kao što je napisano: „’Nema mira’, rekao je Gospod zlima”. Šta je razlog za to? Razlog je to što su oni daleko od pravednosti (Cedaka), te otuda nemaju mir.

Treba da razumemo zašto to što Rabi Aba kaže „daleko od pravednosti (Cedaka)” znači da su oni daleko od Tore, i samim tim daleko od pravednosti (Cedaka). Sa jedne strane, on kaže da se pravednost (Cedaka) naziva Tora, i onda kaže da se udaljavanjem od Tore oni udaljavaju od pravednosti (Cedaka). To ukazuje da je Tora uslov za pravednost (Cedaka), ali mi ne vidimo nikakvu povezanost između Tore i pravednosti (Cedaka). 

Vidimo da nacije sveta nemaju Toru, kao što su naši mudraci rekli: „On prenosi Njegove reči Jakovu”, a oni ipak daju Cedaka (pravednost). Da li davanje Cedaka zahteva veru u Stvoritelja i to da se drži Tora i Micvot, i da tek tada osoba može da daje Cedaka? Umesto toga, Rabi Aba kaže da su oni daleko od Cedaka jer su daleko od Tore. 

Šamati 96: ŠTA ZNAČI, U RADU, OTPACI SA GUMNA I IZ VINARIJE

Šta znači, u radu, otpaci sa gumna i iz vinarije

Čuo sam uveče na praznik Sukot, u Suka, 1943. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Gumno su muški Dinim (sudovi), kao u „skriven i neoskrnavljen”, kada on osjeća da je u stanju Goren (gumno), što znači Ger (stranac/nije preobraćen) u radu.

Vinarija su ženski Dinim, kao u „skriven i oskrnavljen”. Yekev (vinarija) se razmatra za Nekev (rupa, osjećaj nedostatka).

I postoje dve vrste Sukot:

1. oblak slave, i
2. otpaci sa gumna i iz vinarije.

Oblak se razmatra za skrivenost, što je kada čovjek osjeća skrivenost koja je nad Keduša. Ukoliko čovjek nadiđe oblak, što znači skrivenost koju osjeća, on tada biva nagrađen oblacima slave. To se naziva MAN de Ima, i traje tokom šest hiljada godina, što se razmatra za Sod (tajna), kada čovjek još nije postigao prirodu koja se naziva Pšat (doslovno).   

I otpaci sa gumna i iz vinarije nazivaju se „doslovno i priroda”, što se razmatra za MAN de Malhut, ispravljaju se specifično kroz vjeru, i to se naziva „buđenje od dolje”. 

I, MAN de Ima se razmatra za buđenje od Gore, što se ne razabira da je priroda. To znači da u odnosu na prirodu, kada čovjek nije spreman da primi obilje, on ne prima nikakvo davanje.

Međutim, iz perspektive buđenja od Gore, što je iznad prirode, Svjetlost se uliva ka nižima na način „Ja sam Gospod koji boravi sa njima usred njihove nečistoće”, kao što je u Zoharu napisano: „Iako je zgriješio, on kao da uopšte nije zgriješio”. 

Međutim, buđenjem od dolje Svjetlost se ne daje, već precizno tada kada se čovjek kvalifikuje sopstvenom prirodom, što se naziva MAN de Nukva, to jeste da on može da ispravi sebe kroz vjeru. I to se naziva „on sam”, što se razmatra za sedmi milenijum (stepen svijeta Acilut), koji se naziva „i jedan uništen”, što znači da „ona nema ništa svoje”, što se odnosi na Malhut. Kada se to ispravi, čovjek biva nagrađen desetim milenijumom, što je GAR. 

Takva duša se otkriva u jednoj od deset generacija. Međutim, postoji razabiranje sedmi milenijum, iz perspektive šest hiljada godina, nazvan „pojedinačno”, jer opšte i pojedinačno su uvijek jednaki. Ali, ovo se razmatra za MAN de Ima, što se naziva „oblaci slave”.