петак, 11. фебруар 2022.

POTREBA ZA LJUBAVLJU PRIJATELJA


Potreba za ljubavlju prijatelja

Članak broj 14, 1987/88. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

U Ljubavi prijateljā postoje mnoge prednosti:

1) Ljubav prijateljā izvodi pojedinca iz samoljublja i dovodi ga do ljubavi drugih. To je kao što je Rabi Akiva rekao: „Voli svoga bližnjeg kao sebe samog jeste veliko pravilo Tore”, jer time pojedinac može da dođe do ljubavi Stvoritelja. 

Međutim, treba da znamo da voleti druge ili raditi za dobrobit drugih nije svrha stvaranja, kao što to sekularni razumeju. Svet nije stvoren da pojedinac čini usluge drugome. Pre će biti da je svet stvoren da svaki pojedinac primi zadovoljstvo. Kada govorimo da moramo da radimo u korist drugih, to je samo ispravka stvaranja, ne cilj sam po sebi. Ispravka postoji da ne bi bilo srama tokom primanja, i sastoji se u sticanju svojstava davanja, što je jedini način da stvorenja prime užitak i zadovoljstvo pripremljeno za njih, bez mane srama.

U knjizi Zohar tumači se stih: „’Jer greh je sramota za bilo koji narod’ (Priče Solomonove, 14:34), i sve dobro koje oni izvršavaju, oni izvršavaju za sebe”.

I Zohar tumači da se rečeno „sve dobro” - dela milosti koja oni izvršavaju, odnosi na njihovu nameru, nazvanu „za njih”, to jeste za njih same. To znači da oni rade u skladu sa sopstvenim razumevanjem, a ne zbog toga što nam je „voli svoga bližnjeg kao sebe samog” dato kao zapovest Stvoritelja, koji je stvorio svet sa ciljem - Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Micvot [zapovesti] su nam date jedino da pročiste ljude, i da oni time postignu Dvekut [prianjanje] uz Stvoritelja; i On će im pomoći da prime užitak i zadovoljstvo, tako da oni ostanu u Dvekut uz Njega.

2) Ujedinjenjem prijateljā u jedinstvenu grupu, oni primaju snagu da cene svrhu svog rada – da postignu Lišma [za Njeno ime]. Isto tako, mase su odgojene prema pravilu, kao što Majmonid kaže: „Žene, deca i običan narod podučavaju se da rade iz straha i da prime nagradu, sve dok ne dobiju znanje i steknu puno mudrosti. A onda se podučavaju ovoj tajni, malo-pomalo”.

I, mi moramo da čekamo „dok oni ne steknu puno mudrosti”, da bismo im rekli da treba da rade Lišma. Veliki broj ljudi među masama prirodno ostaje u Lo Lišma [ne za Njeno ime]. Budući da se manjina prirodno poništava pred većinom, otuda kada prijatelji žele da idu putem koji vodi do Lišma, oni se, da bi izbegli poništavanje pred kolektivom, ujedinjuju i svaki mora da se posveti drugima. Tako, njihov cilj je da kroz ljubav drugih postignu ljubav Stvoritelja, što je svrha, kao što je napisano: „I, voli Gospoda, Boga svoga, svim svojim srcem i svom svojom dušom”.

Sledi da time što postaju, doduše, mali ali jedinstven kolektiv, oni su i sami već društvo, većina, i tako ne moraju da poništavaju svoje mišljenje pred opštom većinom. Na taj način, oni mogu da rade u ljubavi prijateljā sa ciljem da postignu ljubav Stvoritelja.

I, iako zapovest - voleti svoga bližnjeg kao sebe samog važi za čitav Izrael, ipak ne ide čitav Izrael putem kojim se iz ljubavi drugih dolazi do ljubavi Stvoritelja. Takođe, postoji pravilo da kada se ljudi ujedine oni apsorbuju gledišta jedni od drugih. Međutim, materija Lišma – esencijalni cilj Tore i Micvot – to jeste  to da glavna namera treba da bude ta da se kroz držanje Tore i Micvot postigne Lišma, još nije zaživela u srcima ljudi. Otuda, povezivanjem sa drugima, gledišta drugih mogu da slabe gledište pojedinca u odnosu na Lišma. Iz ovog razloga, bolje je povezati se sa onim ljudima koji razumeju da materija „voli svoga prijatelja kao sebe samog” jeste samo sredstvo da se postigne ljubav Stvoritelja; i to nije zarad sebe, već da bi celokupan cilj pojedinca bio da donese zadovoljenje Stvoritelju. Otuda, čovek treba da bude oprezan kada se povezuje i treba da zna sa kim se povezuje.

Ovo je dobit od ljubavi prijateljā u posebnoj grupi, gde svako ima samo jedan cilj da postigne ljubav Stvoritelja. Ali, ima ljudi koji iako se angažuju u Tori i Micvot, nisu na putu da postignu cilj da daju zadovoljenje Stvoritelju, jer su odgojeni tako da primaju, što se naziva Lo Lišma. Otuda, ukoliko se ovi ujedine sa njima oni će usvojiti njihova gledišta, i nakon toga će reći da je bolje da ne idu putem da postignu Lišma zbog toga što je postići Lišma teže nego biti u Lo Lišma, budući da je Lišma protivna prirodi. Iz tog razloga, pojedinac treba da bude oprezan da se ne povezuje sa ljudima koji nisu stekli puno znanja i još nisu došli do toga da znaju da je esencija rada Stvoritelja raditi za dobro Stvoritelja, a ne za sopstvenu korist. 

Ali, materija „voli svoga prijatelja kao sebe samog” važi za čitav Izrael. Ipak, unapred smo upozoreni da pažljivo biramo sa kim da se povežemo. A razlog je taj što pojedinac, pre nego što je nagrađen izlaskom iz samoljublja, uvek oseća da je to teško, zbog toga što se telo tome opire. Međutim, ukoliko se on okruži grupom ljudi koji su ujedinjeni istim gledištem, i usmereni tako da im je u radu najvažniji cilj, to jeste da im je cilj važniji od rada, tada se u njemu neće umanjiti važnost cilja. 

Ali, ukoliko pojedinac nije u stalnom kontaktu sa svojim prijateljima, tada je njemu veoma teško da održi težnju ka davanju, i njemu je potrebna milost nebesa da u njemu ne oslabi ranije stečeno razumevanje da je vredno ulagati napore i da je vredno biti na putu koji je zarad davanja.

I, može se dogoditi da njemu odjednom dođu misli da je za njega bolje da sledi mase, da ne treba da bude izuzetak, iako je drugačije mislio dok je bio povezan sa prijateljima. I kao što smo prethodno rekli: kada pojedinac nije povezan sa kolektivom - sačinjenim od njegove male grupe - on se odmah predaje kolektivu masa i upija njihova gledišta, to jeste da je dovoljno to da se Tora i Micvot drže u svim detaljima i preciznostima, i da se drže zapovesti Kralja, koje nam je On zapovedio kroz Mojsija i kroz mudrace koji ga slede. I, oni su zadovoljni time, jer će za to primiti nagradu, i veruju u naše mudrace koji su im rekli: „Veruj svom gazdi da će ti platiti za tvoj rad”. I, zašto bi oni mislili o bilo čemu drugom? I, zato kažu: „Ukoliko to držimo, dovoljno je”. 

To je kao što Rabi Hananiјa, sin Akašiјa kaže: „Stvoritelj je želeo da nagradi Izrael, tako da je On njima dao obilnu Toru i Micvot”. Ovo znači da sva Tora i Micvot koje su nam date postoje da bismo mogli da imamo „veliku nagradu”.

 

Tako, sada kao da je pojedinac postao pametniji nego dok je bio uključen u malu grupu. I dok je bio u maloj grupi, on je razumevao da on jednostavno treba da radi za Stvoritelja, a ne za sopstvenu korist, i da treba da izađe iz samoljublja i bude nagrađen sa Dvekut uz Stvoritelja. I iako je tada video da je teško da izađe iz samoljublja, video je da to jeste istinit put, znači da treba da dođe do toga da radi Lišma. 

Ali, čim se pojedinac odvoji od kolektiva male grupe, on odmah pada pod gledište većine, to jeste većine sveta. Drugim rečima, većina Izraela još nije došla do onoga što je Majmonid rekao: „Dok oni ne dobiju puno mudrosti, njima se ne govori ta tajna” - potrebno je da se radi Lišma.

I, kada neki pojedinac uđe u društvo, čiji put jeste to da je neophodno da se postigne Lišma, postavlja se pitanje: „Kako se on našao na takvom mestu?” Moramo da verujemo da je to došlo od Gore.

U skladu sa tim, treba da razumemo zašto se, nakon toga, pojedinac udalji od kolektiva male grupe. Baal HaSulam je rekao, da kada pojedinac počne da ide putem Lišma – a svakako se to događa onome koji je od Gore probuđen ka putu istine – on nakon toga, iz nekog razloga postaje nemaran u ovom radu i ponovo se vraća putu kojim idu mase; i tada pita: „zašto on nije dobio još jedno buđenje od Gore?”

I Baal HaSulam je o tome dao alegoriju. To je poput toga kada neka osoba pliva u reci i na pola puta preko reke njena snaga slabi. A osoba koja pliva pored nje podstiče je da bi ova nastavila da pliva. Osoba koja pokušava da je spase podstiče je nekoliko puta, ali ukoliko vidi da ova ne učestvuje, ostavlja je i odlazi. Samo kada vidi da kada je podstiče, ova počinje da pliva sama, ona nastavlja da je podstiče svaki put dok ova ne bude van opasnosti. Ali, ako ova ne učestvuje, ostavlja je.

Isto je i u radu. Pojedinac prima buđenje od Gore kako bi došao na mesto gde ljudi rade znajući da će postići to da daju zadovoljenje Stvoritelju. I, njemu se daje nekoliko buđenja od Gore, ali ukoliko on ne načini napor da i sam počne da postiže, tada on za sebe pronalazi izgovore i beži iz borbe. I tada pojedinac oseća da je on „ispravan”; to jeste, on je uvek u pravu u vezi sa tim što napušta ovo društvo. I, opravdavajući sebe, on zaista oseća da je u pravu.

Zato pojedinac mora čvrsto da se drži uz društvo. A, budući da su oni ujedinjeni u društvo, oni se, takođe, razmatraju za kolektiv. Ipak, iako je kolektiv većine veliki kolektiv, dok je njegovo društvo mali kolektiv, mali kolektiv se ne poništava pred velikim kolektivom.

3) Postoji posebna snaga u prianjanju prijateljā. Budući da gledišta i misli prelaze sa jednih na druge, kroz prianjanje između njih svaki je pomešan sa snagom drugog, i kroz to svaka osoba u grupi ima snagu čitave grupe. Iz ovog razloga, iako je svaka osoba individua, ona sadrži snagu čitave grupe.

Link - The Need for Love of Friends


Нема коментара:

Постави коментар