I DECA SU SE BORILA UNUTAR NJE

I deca su se borila unutar nje

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godine
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I deca su se borila u njenoj utrobi”. Prema Rašijevom tumačenju: „Naši mudraci su objasnili da rečeno znači da su deca ‘trčala’ to jeste brzo se pokretala, i kada god bi ona prolazila pored vrata Tore (škole Šemove i Everove), Jakov bi se pokretao i migoljio da izađe. Kada bi ona prolazila pored vrata idolopoklonika, Isav bi se migoljio da izađe”.  

Baal HaSulam je rekao da je redosled rada ovakav: početak rada se naziva Ibur (začeće), kada pojedinac počinje da radi na putu istine. Kada on prolazi kroz vrata Tore, unutar njega se budi razabiranje Jakov i želi da ide putem Tore. A kada on prolazi pored vrata idolopoklonika, razabiranje Isav se unutar njega budi da izađe. 

Treba da tumačimo njegove reči. Čovek se po svojoj prirodi sastoji od posuda primanja, koje se nazivaju „samoljublje”, što je zla inklinacija. I, takođe on ima i tačku u srcu, što je dobra inklinacija. Kada pojedinac počinje da radi u davanju, to se razmatra za Ibur, od reči Avra (prolaz). I zbog toga on prolazi kroz uspone i padove i nedostaje mu stabilnost. Na njega utiče okolina i on nije u stanju da nadiđe. 

Iz ovog razloga, kada se pojedinac nađe u okruženju gde se ljudi angažuju u radu koji je nama stran, i koji je za samoljublje, i u njemu se isto tako budi samoljublje i izlazi iz skrivenosti u otkrivenost, i preuzima kontrolu nad telom. U to vreme pojedinac nije u stanju ništa da uradi osim onoga što je u vezi sa primaocem u njemu. 

Kada se pojedinac nađe u okolini u kojoj se ljudi angažuju u radu davanja, u njemu se budi Jakov i prelazi iz skrivenosti u otkrivenost. U to vreme rad na davanju upravlja telom. To jeste, u to vreme, kada se on osvrne unazad i vidi da je, pre  nego što je postigao stanje u kojem je sada, on bio toliko uronjen u samoljublje, da ne može da razume kako iko može da bude tako nisko i da izvlači zadovoljstvo iz tako niskih stvari koje su neprikladne za to da neka odrasla osoba svoju kuću izgradi na tako niskim i prezrenim željama i mislima. I on je povređen ovakvim željama i mislima na kojima je njegova kuća nekad počivala. 

Ali kasnije, kada on prolazi pored vrata idolopoklonika, to jeste kada se nađe u okolini koja se angažuje u samoljublju, u njemu se ponovo budi Isav i probija da izađe. Unutar čoveka koji radi, ovo nastavlja da se ponavlja iz dana u dan. Pojedinac koji veoma naporno radi može iz trenutka u trenutak da prolazi  kroz ova promenljiva stanja. 

„I, ona je rekla: ‘Ako je to tako, zašto meni …?’ I otišla je da pita Gospoda”. Raši tumači da „I otišla je da pita…” znači otišla je u  Bejt Midraš Šem da od Gospoda zahteva da joj On kaže šta će biti sa njom. Kakav je odgovor? Stih kaže: „Gospod joj je rekao: ‘U tvojoj utrobi nalaze se dve nacije, i dva naroda izaći će iz tvoje utrobe, i jedan narod biće jači od drugog, i stariji će služiti mlađeg’”. Raši tumači da to da će „jedan narod biti jači od drugog” znači da neće biti jednaki po veličini; kada se jedan uzdiže, drugi pada. I još kaže: „Ona je opustošena; Cor (Tir) je bio ispunjen jedino ruševinama Jerusalima”. 

Da bismo razumeli odgovor Stvoritelja, jer je napisano „Gospod joj je rekao”, potrebno je da objasnimo da je rečeno to da ove dve sile moraju da postoje. Znano je da je stvorenje posuda primanja, nazvana Isav. Ali nakon toga dolazi druga sila, nazvana Jakov, što je želja za davanjem. Svaka sila hoće da upravlja sama, i to je borba između Isava i Jakova.

Zbog toga je Raši tumačio da „Kada se jedan uzdiže, drugi pada; Cor (Tir) je bio ispunjen jedino ruševinama Jerusalima”. To jeste, njoj je rečeno da mi moramo jasno da znamo da će upravljati ili želja za primanjem, ili želja za davanjem. Ove dve sile ne mogu da postoje zajedno. Zato, mi moramo, jednom zauvek, da odlučimo da nije vredno boraviti u prezrenim i niskim mislima i željama. 

I tada kada pojedinac vidi da on ne može da nadiđe svoju želju za primanjem, on uviđa da je ništavan, bezvredan. Tada iako on vidi da je njegova želja za primanjem ono što nanosi štetu, on ipak ne može da je nadiđe. I specifično tada pojedinac vidi da mu je potrebna milost nebesa, i da on bez Njegove pomoći ne može da izađe iz uprave želje za primanjem. 

Ovo je značenje za ono što su naši mudraci rekli (Kidušin 30): „Čovekova inklinacija nadvladava njega svaki dan. I da nije pomoći Stvoritelja, on to ne bi mogao da nadiđe”. Ovo se odnosi precizno na pojedinca koji je počeo da radi i uradio sve što je mogao. U to vreme pojedinac ne samo da veruje u to da jedino Stvoritelj može da mu pomogne, nego on sada i sam vidi da ne postoje nikakva sredstva ni taktike koje on već nije probao, i ništa mu nije pomoglo, već jedino Stvoritelj može da mu pomogne.

Tek tada pojedinac može da razume da jedino Stvoritelj može da pomogne. Prema tome, kakva je razlika između njega i nekog drugog? Onako kako je Stvoritelj njemu pomogao, On može da pomogne i drugima. Zato, on nema razlog da bude ponosan u odnosu na druge, jer ovo nije njegova zasluga. Ali oni koji nisu počeli sveti rad, onaj čija je svrha jedino da se daje i ne da se prima, oni ne vide da im jedino Stvoritelj može pomoći. Umesto toga, oni kažu: „Moja snaga i snaga moje ruke donela mi je ova bogatstva”. Naravno, oni imaju nešto čime da se hvale pred drugima koji ne rade kao oni. 

Sledi da u to vreme razlika između dobrog i lošeg nije toliko velika, budući da je njegovo dobro takođe izgrađeno na osnovi samoljublja. I, iako se on angažuje u Tori i Micvot, borba između Jakova i Isava njemu tada još nije očigledna, i prirodno, njemu nije potrebna pomoć od Gore, to da ga Stvoritelj spasi od želje za primanjem, da ima milost za njega, i da mu dâ Kli želje za davanjem, zbog toga što vidi da, po prirodi, ne može da radi zarad davanja. 

Ovo je tako jer on ne misli da pojedinac u Tori i Micvot treba da radi da bi bio nagrađen sa Dvekut uz Stvoritelja, i njega pitanje davanja uopšte ne interesuje. Zato u takvoj osobi princip „jedan se diže – drugi pada” ne funkcioniše. 

Međutim, kada pojedinac želi da ide putem davanja, tada počinje „borba”. Nakon toga, pojedinac treba da uradi sve ono što on sam može i tada dolazi u stanje u kojem vidi istinu – da on sebi ne može da pomogne sam. Nakon toga on vidi da nema izbor i da mu je potrebna milost nebesa. Tada se obistinjuju reči naših mudraca: „Onome koji dolazi da se pročisti se pomaže”. 

Treba da razumemo šta nam govore reči: „I stariji će služiti mlađeg”. Ovo treba da tumačimo: nije dovoljno da pojedinac bude nagrađen time da dobra inklinacija upravlja njime, a da je zla inklinacija nemoćna da joj se suprostavi. Jer to bi značilo da pojedinac Stvoritelju može da služi samo sa dobrom inklinacijom. Umesto toga, pojedinac treba da postigne stepen celovitosti, kao što su naši mudraci rekli: „‘I ti ćeš voleti Gospoda svoga Boga svim svojim srcem, ‘sa obe svoje inklinacije”. To jeste, pojedinac i zlu inklinaciju, isto tako, treba da upotrebi da bi služio Stvoritelju. Ovo možemo da razumemo jedino ukoliko prethodno znamo šta je zla inklinacija.

Treba da znamo da je suština zla u nama  želja za primanjem, iz koje nam dolazi sve zlo, kao što su loše misli i želje. Želja za davanjem nam donosi sve dobro, što su naše dobre misli i želje. Zato kada dobra inklinacija, što je želja za davanjem, upravlja pojedincem, tada se u njega od Gore uliva Više obilje. Ovo znači da obilje Hasadim dolazi od Gore.

Međutim, treba da znamo da je ovo samo ispravka stvorenja. To jeste, da bismo imali jednakost forme, koja se naziva Dvekut uz Stvoritelja, mi moramo sve da usmerimo ka Stvoritelju. Međutim, svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, jeste da niži od Stvoritelja prime užitak i zadovoljstvo, a ne da niži daju zadovoljenje Stvoritelju, kao da je Stvoritelju potrebno da niži Njemu nešto daju. 

Zato, kada stvorenja od Stvoritelja žele nešto da prime, ona moraju da koriste svoje posude primanja, što je zla inklinacija. U suprotnom, ko bi primio zadovoljstvo? Primalac zadovoljstva je jedino žudnja za zadovoljstvom. Žudnja za zadovoljstvima naziva se „želja za primanjem”. Sledi da u to vreme pojedinac mora da koristi zlu inklinaciju, ali sa ispravkom koja se postavlja na nju, nazvanom „namera zarad davanja”. I pojedinac tada služi Stvoritelju, isto tako, i sa svojom zlom inklinacijom. 

Zla inklinacija naziva se „stariji” zato što je prva rođena. Kada se osoba rodi prvo dolazi zla inklinacija, a dobra inklinacija dolazi nakon trinaeste godine. Zato, kada osoba radi sa željom da primi zarad davanja, razmatra se da ona Stvoritelja voli svim svojim srcem, to jeste sa obe svoje inklinacije. To je značenje stiha: „I stariji će služiti mlađe” što znači da će želja za primanjem, nazvana „stariji”, služiti mlađeg. To jeste želja za primanjem služiće želji za davanjem Stvoritelju.

Sledi da će upravljati želja za davanjem. Ponekad želja za davanjem koristi posude davanja, nazvane „posude Jakova” i tada se to razmatra za služenje Stvoritelju sa dobrom inklinacijom. Ponekad želja za davanjem koristi posude primanja, i tada se to razmatra za služenje Stvoritelju sa zlom inklinacijom. Sve ovo njoj je rečeno u učionici Šema, kao što je napisano: „Gospod joj je rekao …” 

Ovime mi ćemo razumeti šta je Ben Zoma rekao (Avot deRabi Natan, poglavlje 23): „Ko je heroj nad herojima? Onaj koji svog neprijatelja pretvori u svog prijatelja”. U Masehet Avot (poglavlje 4): „Ben Zoma kaže: ‘Ko je heroj? Onaj koji pobedi svoju (zlu) inklinaciju ’”.

Treba da razumemo koja je razlika između dva tumačenja reči „heroj”. U jednom slučaju se kaže: „Ko je heroj? Onaj koji pobedi svoju zlu inklinaciju”, a u drugom slučaju se kaže: „ko je heroj nad herojima?” „Onaj koji svog neprijatelja  pretvori u svog prijatelja”.

U skladu sa prethodno navedenim, treba da tumačimo reči Ben Zome, da heroj znači „… i jedan narod biće snažniji od drugog” kao što je Raši tumačio: „Kada se jedan uzdiže, drugi pada”. Ovo se naziva „heroj”, što je onaj koji je svoje zlo potčinio i vlada jedino dobra inklinacija, što znači da on služi Stvoritelju samo sa dobrom inklinacijom.

„Heroj nad herojima” se razmatra za „i stariji će služiti mlađeg”. Ovo znači da će „stariji”, što je zla inklinacija u njemu „služiti mlađeg”, to jeste služiće želji za davanjem. U to vreme on će služiti Stvoritelju i sa zlom inklinacijom i tada će se držati stiha „svim svojim srcem”, što znači sa obe svoje inklinacije.

Link - And the Children Struggled within Her