PISMO BROJ 4031. dan brojanja omera, Mančester
Studentima, neka su živi,
Primio sam telegram od ... da smo pobedili. Nadajmo se da ćemo dobiti rat i nad inklinacijom, takođe – da ćemo i ovde uspeti i postići cilj da damo zadovoljenje Tvorcu.
Vreme je da počnemo da se krećemo napred, prema našem svetom cilju poput moćnih, jakih ljudi. Znano je da je ljubav prijateljā popločan put koji vodi cilju, kojim se pojedinac pomera ka ljubavi Stvoritelja. A u materiji ljubavi, to je kroz „kupi sebi prijatelja”. Drugim rečima, pojedinac kroz akcije kupuje srce svog prijatelja. I, čak i ako on vidi da je prijateljevo srce poput kamena, to nije izgovor. Ako oseća da je prijatelj podoban da bude njegov prijatelj u radu, onda mora da ga kupi kroz dela.
Poklon karakteriše to da pojedinac zna da će njegov prijatelj uživati u njemu, bilo da je to u rečima, mislima ili u akciji. Međutim, svaki poklon mora da bude otvoreno pokazan, tako da prijatelj zna o poklonu, ali kada su misli poklon, tada pojedinac ne zna da je njegov prijatelj mislio o njemu. Otuda, potrebne su i reči, to jeste prijatelj bi trebalo prijatelju da kaže da on misli i brine o njemu. I, to takođe treba da bude u vezi sa onim što njegov prijatelj voli, to jeste u vezi sa onim što se prijatelju sviđa. Ukoliko pojedinac voli slatkiše, on ne može da počasti svog prijatelja slatkišima ako njegov prijatelj ne voli slatkiše, već voli nešto kiselo. I, iz ovoga treba da razumemo da nešto može da bude nevažno za jednog, ali važnije od svega za drugog. Svaki poklon koji pojedinac dȃ svom prijatelju je poput metka koji pravi rupu u kamenu. I, iako prvi metak samo okrzne kamen, kada drugi metak pogodi u isto mesto on već pravi usek i treći pravi udubljenje.
I, mecima koje ispaljuje više puta, udubljenje postaje rupa u kamenom srcu njegovog prijatelja, gde se svi pokloni sakupljaju. I, svaki poklon postaje iskra ljubavi dok se sve iskre ljubavi ne sakupe u šupljini kamenog srca i postanu plamen.
Razlika između iskre i plamena jeste u tome što tamo gde ima ljubavi ona se javno otkriva, to jeste svim ljudima se otkriva da u pojedincu gori vatra ljubavi. A vatra ljubavi sagoreva sve prestupe sa kojima se on sreće duž puta.
I, da li treba da pitate: „Šta pojedinac može da uradi ako oseti da ima kameno srce u pogledu na osećanja prema svom prijatelju?” Oprosti mi što pišem o tome da „svako oseća da ima kameno srce”, izuzev onoga koji oseća i zna da neće negodovati što ga njegov prijatelj voli i daje mu poklone (ne nužno u akciji, već makar kroz dobre reči, i naročitu pažnju jedino ka njemu). Obraćam se jedino onima koji osećaju da imaju vrlo hladno srce u pogledu na to da vole svoje prijatelje, ili onima koji su imali srce od mesa, ali je hladnoća prijateljā isto tako uticala na njih, i njihova srca su zamrznuta.
Savet je vrlo jednostavan: priroda vatre je u tome što vatra nastaje tada kada se kamen trlja o kamen. Ovo je veliko pravilo, jer „iz Lo Lišma osoba dolazi do Lišma”. I, to je tako kada je akcija Lišma, što je davanje poklona svom prijatelju, a namera je Lo Lišma.
To je tako zato što pojedinac daje poklon jedino onome koga zna i koga prepoznaje kao nekoga ko njega voli. Sledi da je poklon način da izrazi zahvalnost za ljubav koju mu prijatelj daje. Međutim, ukoliko on daje poklon strancu, što znači da on ne oseća da je njegov prijatelj blizu njegovog srca, tada on nema zbog čega da mu bude zahvalan, tako da je ovde namera Lo Lišma, to jeste ... ona koja i treba da bude.
I, možemo da kažemo da se ovo naziva „dobročinstvo”, budući da je pojedincu žao prijatelja jer vidi da nema nikoga ko sa njim govori i raduje mu se. To je razloga iz kojeg on to i radi. I za to postoji molitva – da mu Stvoritelj pomogne da oseti ljubav za svog prijatelja i učini tako da njegov prijatelj bude blizu njegovog srca. Tako, kroz akcije, on je nagrađen i namerom takođe.
Ali, upravo u vreme akcije davalac poklona je namenio da poklon njegovom prijatelju bude samo dobročinstvo (čak i ako on svom prijatelju daje svoje vreme, jer je to ponekad osobi važnije i od novca, kao što je rečeno: „Čovek brine zbog oskudice novca, ali ne i zbog gubitka svojih dana”. Međutim, u pogledu vremena, svako ima sopstveno vrednovanje, jer postoje ljudi koji zarađuju jedan novčić na sat, a i oni koji zarađuju više ili manje. I, isto tako je sa njihovim duhovnim radom – koliko duhovnog oni postignu za sat, itd). I ukoliko je tako, pojedinac ovde za sebe svedoči da njegova namera nije ljubav prijateljā, što je da se kroz akciju, ljubav između njih poveća.
I, jedino kada je kod oba prijatelja namera poklon, a ne milosrđe, tada će kroz trenje srcā, čak i kada se radi o onim najjačim, svako iz zidova svog srca izvući toplinu, i toplina će zapaliti iskre ljubavi sve dok se ne oformi odeća ljubavi. Tada će oba prijatelja biti pokrivena jednim pokrivačem, to jeste ista ljubav će okružiti i obaviti obojicu budući da je znano da Dvekut ujedinjuje dva u jedno.
I, kada pojedinac počne da oseća ljubav svog prijatelja, radost i zadovoljstvo odmah počinju da se bude u njemu, jer pravilo je da ono što je novo uveseljava. Ljubav njegovog prijatelja je za njega nešto novo, jer je uvek znao da je on sam bio jedini koji je brinuo za svoje sopstveno blagostanje. Jer, onog trenutka kada otkrije da njegov prijatelj brine o njemu, to unutar njega budi neizmernu radost i on više ne može da brine za sebe, jer čovek može naporno da radi jedino tamo gde oseća zadovoljstvo. I, budući da počinje da oseća zadovoljstvo iz toga što brine za svog prijatelja, on tada prirodno ne može da misli o sebi.
Mi vidimo da u prirodi postoji “ljubav do tačke predaje” (ljubav do poslednjeg daha). I, ako želite da pitate: „Kako to može biti da će kroz ljubav osoba razviti želju da poništi sopstveno postojanje?”, samo je jedan odgovor na to: „Ljubav odstupa od ustaljenog puta”. Drugim rečima, ona je iracionalna i izvan je granice uobičajenog logičkog reda.
Jedino tada, kada postoji takva ljubav, svako ulazi u svet koji je sav dobar i oseća da je Stvoritelj blagoslovio njegov udeo. Tada „blagosloveni prianja uz blagoslovenog” i on je nagrađen time da zauvek ima Dvekut uz Njega.
I, kroz ljubav, pojedinac je voljan da poništi svoju celokupnu stvarnost. Znano je da se čovek deli na dva dela: stvarnost i postojanje stvarnosti. Stvarnost znači da pojedinac sebe oseća kao nedostatak, želju za primanjem zadovoljstva. Postojanje stvarnosti su užitak i zadovoljstvo koje on prima, čime se telo hrani i može da traje. U suprotnom, on će morati da uništi sebe i nestane iz sveta. Ovo je značenje za „Koje je Bog stvorio…”, što znači stvarnost, i „... da izvršavaju”, što se odnosi na postojanje stvarnosti.
Postojanje stvarnosti se deli na tri dela:
1) Nužnost, bez koje će stvarnost biti poništena. Drugim rečima, pojedinac mora da jede barem komad suvog hleba uz čašu vode dnevno, i da spava nekoliko sati na klupi sa odećom na sebi, čak i ne kod kuće, već napolju, na ulici ili u polju. Dok pada kiša, da bi izbegao da pokisne i prehladi se, treba da uđe u neku pećinu da spava. Takođe, njegova odeća mogu da budu i dronjci, i za njega je to dovoljno, zato što on hoće samo opstajanje stvarnosti i ništa više.
2) Biti običan, uvažen imućan čovek – imati kuću i nameštaj, kućne aparate, uglednu odeću itd.
3) Imati želju da se bude poput bogatašā koji imaju puno kuća i slugu, skupocen nameštaj i nakit. I, iako on ne može da dobije ono što hoće, njegove oči i srce teže ka tome, i njegova jedina nada jeste to da vodi luksuzan život, i zato on naporno radi i trudi se samo da bi postigao nivo bogataša.
I, postoji četvrto razabiranje, unutar sva tri prethodno pomenuta razabiranja: ako je on već uradio dovoljno za taj dan, on više ne brine za sutra. Umesto toga, on na svaki dan gleda kao na sve godine svog života, kao na sedamdeset godina. I, budući da je čovekova priroda da brine o svojim potrebama za svih sedamdeset godina, ali ne i da brine za vreme posle smrti, on na svaki dan gleda kao na ceo svoj život, i misli da neće živeti duže od toga.
A ako je živ sledećeg dana, to je kao da je reinkarniran, i mora da popravi ono što je korumpirao u prethodnoj inkarnaciji. To jeste, ako je pozajmio novac od nekoga, on postaje zadužen. Tako, sutra – u sledećem životu – on plaća, i to se razmatra za zaslugu. U sledećem životu on prvo vraća sve dugove koje je prouzrokovao drugima, i one koje su drugi prouzrokovali njemu. I, dan nakon sutra se razmatra za sledeću inkarnaciju, i tako dalje.
I, sada ćemo razjasniti prethodno pomenutu materiju, da je kroz ljubav pojedinac voljan da napravi ustupke. Ponekad, kada ima ljubav za Stvoritelja, on je voljan da se odrekne trećeg razabiranja, to jeste luksuznog života, jer hoće Stvoritelju da posveti vreme i energiju, da bi dao neke darove kojima kupuje ljubav Stvoritelja (kao što je već rečeno o ljubavi prijateljā). Drugim rečima, iako on još nema ljubav Stvoritelja, ona za njega kao okružujuća Svetlost sija, i on vidi da je vredno sticati ljubav Stvoritelja.
Ponekad, da bi kupio ljubav Stvoritelja pojedinac oseća da je voljan da se, ukoliko je potrebno, odrekne drugog razabiranja, to jeste života važnog imućnog čoveka, i da živi samo na onome što mu je neophodno.
Ponekad pojedinac oseća takvu meru Božje ljubavi do stepena da bi, ukoliko je to potrebno, pristao da se odrekne čak i prvog razabiranja, što su osnovne životne potrebe, čak iako bi time što telu ne daje hranu koja mu je neophodna, njegovo sopstveno postojanje bilo poništeno.
I, ponekad je pojedinac voljan da odustane od samog svog postojanja; on hoće da dâ svoje telo, tako da kroz to Ime Stvoritelja bude posvećeno u masama, ukoliko bi imao priliku da to sprovede. To je kao što je Baal HaSulam rekao: „Čovek treba da sledi kvalitet Rabi Akive koji je rekao: ‘Cеlog svog života žalio sam nad ovim stihom: ‘… svom svojom dušom…’. Kada ću doći do toga da to ispunim?’”
Sada možemo da razumemo reči naših mudraca: „’I, volećeš ... svim svojim srcem’, sa obe svoje inklinacije. I, ‘... svom svojom dušom …’ znači ’čak i ako Оn uzme tvoju dušu’. ‘I, svom svojom snagom’ znači ‘uz sva svoja posedovanja’”. Kao što je prethodno rečeno, prvi stepen ljubavi odnosi se na opstajanje stvarnosti, odnosno opskrba tela osnovnim potrebama, a što je odustajanje od tri prethodno pomenuta razabiranja u opstajanju stvarnosti. Drugi stepen je: „… svom svojom dušom …”, što je kada se pojedinac odriče sopstvenog postojanja.
To pojedinac može da drži kroz dobru inklinaciju, to jeste prinudom, što je kada pojedinac načini da telo razume da postoji više užitka i zadovoljstva u oslađivanju i davanju Stvoritelju, nego u oslađivanju i davanju sebi. Međutim, bez užitka i zadovoljstva pojedinac ne može ništa da radi. A kada muči sebe, tada moramo da kažemo da on zauzvrat prima neku vrstu zadovoljstva, ili oseća ili se nada da će tokom akcije primiti zadovoljstvo, jer patnja pročišćava, tako da će nakon toga za uzvrat biti nagrađen čudesnim zadovoljstvom. Drugim rečima, ili će dobiti zadovoljstvo u ovom svetu, ili će izvući zadovoljstvo iz verovanja da će primiti zadovoljstvo u sledećem svetu. Drugačije rečeno, ili ima zadovoljstvo u formi unutrašnje Svetlosti ili u formi okružujuće Svetlosti – iz budućnosti.
Međutim, pojedinac ne treba da misli da može da radi nešto bez zadovoljstva. U stvari, treba da zna da postoji mnogo razabiranja u Lišma, to jeste u davanju: „davanje da bi se davalo” što je primanje zadovoljstva iz davanja Stvoritelju; „davanje da bi se primalo” što je da on daje Stvoritelju, i time će dobiti nešto drugo, šta god da je to – ovaj svet, sledeći svet, postignuća ili visoke stepene.
Međutim, pojedinac treba da bude u stanju „davanje zarad davanja”, što je da izvuče čudesno zadovoljstvo iz davanja Stvoritelju, kao što to zaista i jeste za one koji su time nagrađeni. On treba da moli Stvoritelja iz dna svoga srca da mu dâ taj osećaj da voli Stvoritelja zbog Njegove veličine.
A, ako još nije nagrađen, on treba da veruje i da navikne svoje telo da je ovo divno i veoma važno zadovoljstvo, i na to da voli Stvoritelja zbog Njegove veličine i uzvišenosti. Ali, treba da zna jedno: bez zadovoljstva, on ništa ne može da uradi u potpunosti.
Vratimo se prethodno rečenom: „’... svim svojim srcem’, sa obe svoje inklinacije’”, što je da pojedinac treba da bude kompletan u ljubavi Stvoritelja; to jeste da će se i zla inklinacija, takođe, složiti da daje Stvoritelju.
Biću kratak jer se približava Šabat. Mislim da će ... biti u mogućnosti da dobije odgovore na dva pisma koja sam primio od njega, i u kojima sam zaista uživao. Iznenađen sam da je prošlo dosta vremena od kada sam primio pismo od ..., koji je imao običaj da mi piše pisma. Molim da me obavestite da li je on dobro i zdravo. Isto tako, hvala puno … na njegovim pismima, koja sam s vremena na vreme dobijao, i ... na telegramu. Pretpostavljam da ... nema moju adresu.
Vaš prijatelj,
Baruh Šalom, sin Baal HaSulama, Rav Ašlag
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.