IDI IZ SVOJE ZEMLJE

Idi iz svoje zemlje

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Hey,1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„Idi iz svoje zemlje, iz roda svog, i iz kuće oca svog u zemlju koju ću ti Ja pokazati”. (Postanje 12:1) 

Ovo je zbunjujuće jer nije u skladu sa uobičajenim redosledom, jer pojedinac prvo izlazi iz kuće svog oca, zatim odlazi iz roda svog, a onda izlazi iz svoje zemlje. I ovo je ono o čemu tumači pitaju.

U radu, treba da tumačimo da „… iz svoje zemlje”, reč zemlja dolazi od reči Racon (želja). To je kao što su o stihu: „Neka zemlja pusti iz sebe travu”, naši mudraci rekli – biće joj zadovoljstvo da radi po volji svog Tvorca. U skladu sa tim „Idi iz svoje zemlje” znači iz svoje želje, što je želja sa kojom je pojedinac rođen, koja se naziva „želja da se primi užitak i zadovoljstvo”, što se razmatra za samoljublje. Tako njemu je rečeno da izađe iz samoljublja. 

Rečeno: „… iz roda svog” znači da su otac i potomak uzrok i posledica, uzrok i rezultat. Zbog toga što rezultat dolazi iz kapi u očevom mozgu, sledi da se rezultat pojavljuje kasnije, kao što smo objasnili u prethodnim člancima. Drugim rečima, kada osoba radi ona se trudi i to u cilju da primi nagradu. Proizlazi da njoj nagrada dolazi iz truda, i da nema nagrade ona ne bi načinila nikakav napor. Otuda sledi da osoba Toru i Micvot drži da bi dobila sina nazvanog „nagrada”. 

Kada se radi o nagradi, već smo rekli da postoje dve vrste nagrade: 1. nagrada u ovom svetu; 2. nagrada u sledećem svetu. 

Napisano je u Zoharu (Uvod u Knjigu Zohar, stav 190): „I, za ove dve (nagrade), sveti Zohar kaže da nisu esencija”. Objašnjeno je u Sulam komentari (komentari na Zohar) da je to zbog toga što se ove dve nagrade temelje na osnovi samoljublja nazvanog „želja da se primi zarad primanja”. 

Sledi da kada se pojedinac u Tori i Micvot  trudi da bi primio nagradu, da bi zadovoljio svoju želju za primanjem, tada se i otac, to jeste trud, i potomak rođen iz truda i nazvan „nagrada”, temelje na osnovi samoljublja. Ovo znači da je kap iz očevog mozga, to jeste „trud”, od samog početka rada pojedinca delovala pod upravom samoljublja. I prirodno je da je i potomak koji je rođen, to jeste nagrada koju pojedinac očekuje da primi – nagrada za samoljublje. 

I Avraamu je rečeno: „Idi iz svoje zemlje”, i to znači – idi iz svoje želje za primanjem, a rečeno „iz roda svog”, odnosi se na potomka koji je rođen. I „iz kuće oca svog” to se odnosi na takvu nagradu koja je rođena u kući njegovog oca, to jeste iz takvog truda koji rađa nagradu za samoljublje. I, od svega ovoga on treba da se odvoji. 

Iz rečenog „… u zemlju koju ću ti Ja pokazati”, ta zemlja jeste želja za davanjem. Na toj zemlji, to jeste u želji za davanjem, on će biti nagrađen time da mu se Stvoritelj otkrije. 

Rečeno: „... koju ću ti Ja pokazati” znači da će se njemu Stvoritelj otkriti. Suprotno tome, nad željom za primanjem nastaje ograničenje i skrivenost, i tu nastaje tama i odvojenost od Života Živih, što je uzrok tame. 

Otuda, Ja ne mogu vama da se otkrijem u vašoj želji, već jedino u želji za davanjem, koja se naziva „jednakost forme”. Tada se ograničenje i skrivenost uklanjaju i njemu se Stvoritelj otkriva. 

„I, Ja ću od tebe načiniti veliki narod”. U Midraš Raba (Poglavlje 39) „Rabi Levi je rekao: ‘Kada je Avraam naš otac bio u Aram Naharaim i video ih nemarne, kako piju i jedu, rekao je: ‘Ne bih želeo da imam udeo u ovoj zemlji’. Kada je došao do Sulam Cur, i video ih da pleve u vreme kada se plevi, i okopavaju u vreme kada se okopava, rekao je: ‘Želeo bih da mogu da imam udeo u ovoj zemlji’. Stvoritelj mu je rekao: ‘Tvojim potomcima, Ja sam dao ovu zemlju’”.

Da bismo razumeli šta reči Avraama znače u radu, treba da tumačimo da Erec (zemlja) znači Racon (želja). Slova u Be-Aram (u Aram) su ista kao i slova u reči Avram (prvo ime Avraama). Kada je Avraam išao kroz Naharaim – Naharaim dolazi od reči Nahor (na aramejskom: Svetlost) – video je da postoje ljudi koji žele jedino Svetlosti. Ovo se naziva „jesti i piti”, to jeste cilj je nagrada. Zbog toga je on rekao: „ja neću imati udeo u ovoj zemlji”, što znači da on ne želi da ima udeo u ovoj želji, to jeste u tome da namera bude usmerena jedino prema nagradi, kada se ne ceni rad, već samo nagrada. Zbog toga je rekao: „Ja neću imati udeo u ovoj želji”.

„Kada je on došao do Sulam (Cor)”, gde reč Cor dolazi od reči Cȃr (usko/neugodno), znači da su oni osećali Carut (uskost) u radu (neugodu, nevolju, teskobu). Video je da su oni bili u stanju Sulam (lestve), što su lestve koje su postavljene na zemlju a vrh im doseže do nebesa. „On ih je video da pleve u vreme kada se plevi i da okopavaju u vreme kada se okopava”, što znači da su sve njihove misli bile o radu čoveka (okrenute ka duhovnom radu), i oni su svoje namere usmerili tako da ispravno rade; to jeste, da Kelim, u koje treba da dođe obilje, budu podesne. I, oni nisu obraćali pažnju na plodove, što je nagrada. Umesto toga, oni su gledali na redosled rada, i to je značenje za ono što je on rekao – da su oni plevili u vreme kada se plevi i okopavali u vreme kada se okopava. 

Tada je on rekao: „Želeo bih da imam udeo u ovoj zemlji”, u ovoj želji koja je usmerena na to da rad bude ispravan (kakav treba da bude). A, nagrada, što su plodovi, nije naš posao. O ovome je rečeno: „Ono što je skriveno jeste za Gospoda našeg Boga”. Drugim rečima, nagrada je Stvoriteljev posao, i mi ne treba da gledamo na nagradu, već na to da u svakoj situaciji u kojoj se nalazimo budemo zadovoljni što smo privilegovani time da imamo bilo kakav kontakt sa radom. Ovo jeste velika privilegija. Tako, za nas je jedino ono što je otkriveno, a to su akcije. 

Ovime treba da tumačimo ono što je rečeno: „I, Ja ću od tebe načiniti veliki narod”. Gadlut (velikost) je precizno akcija. Među onima koji rade, veliko je jedino ono što je rad iznad razuma. Jedino tu oni osećaju važnost rada, ali ne uzimaju u obzir Svetlosti koje primaju kroz svoj rad, budući da se Svetlosti odnose na rečeno: „ono što je skriveno je za Gospoda našeg Boga”. Ovo je rad Stvoritelja – i On čini ono što On hoće. 

Oni od Stvoritelja nisu tražili to da im On dâ, jer to nije bio njihov cilj. Njihov cilj je samo jedan: da daju zadovoljenje Stvoritelju, bez ikakve nagrade za sebe, jer je sva njihova nagrada u tome što imaju privilegiju da služe Kralju. Njima nije važno to kakvo služenje oni za Kralja izvršavaju, da li je njihova uloga važna ili nevažna, jer oni jedino misle na to  kako da naslade Kralja. 

Ovo se može objasniti time što nema mnogo ljudi koji hoće da preuzmu nevažne zadatke. A ovi baš takve zadatke grabe jer im oni omogućavaju da zadovolje Kralja, a ti se zadaci malo kome sviđaju. 

Pouka je u tome da nema mnogo ljudi koji hoće da idu u pravcu rada iznad razuma, jer se razmatra da je taj rad nizak i da je taj rad kao „izgon”. Zato, oni koji u tom radu vide svoju mogućnost da zadovolje Kralja, hoće specifično tu ulogu. Ovaj njihov rad se naziva „Uzdizanje Šehina iz prašine”, a takođe se naziva i „Šehina u izgonu”, i ovo je jedini rad koji oni hoće. Ali, rad koji je zarad primanja Svetlosti i obilja od Gore jeste nešto što hoće mnogo ljudi. 

I mi treba da tumačimo ono što su naši mudraci rekli (Šabat 127): „Rav Jehuda je rekao: ‘Rav je rekao: ‘Dočekivanje gostiju veće je od dočekivanja lica Šehina, kao što je napisano: ‘I on (Avraam) je rekao: ‘Moj Gospodaru, ako sam stekao milost u očima Tvojim, molim te ne idi …’’’. Raši tumači to – molim te ne idi, tako da je on ostavio Njega i otišao da pozdravi goste’”. Možemo da kažemo da je Avraam ovo naučio iz onoga što mu je Stvoritelj rekao: „I, Ja ću od tebe načiniti veliki narod”, što znači da ono što je glavno jeste akcija, a ne Svetlost. To jeste, suština njihovog rada je ljubav drugih, i oni ne brinu za sebe.

Otuda, iako dočekivanje Šehina svakako oslađuje telo više nego rad na ljubavi drugih, kada mu je Stvoritelj rekao: „I, Ja ću od tebe načiniti veliki narod”, to je značilo da će njegova veličina biti prvenstveno kroz akcije. Tako je on u tome (u onome što mu je Stvoritelj rekao) našao mesto gde može da se pokaže, što znači da je ovde bio siguran u to da neće hteti da gleda na dobit, jer ukoliko bi on bio nagrađen dočekivanjem Šehina, to bi bila velika dobit. Ipak, on je odabrao akciju, to jeste njegova namera nije bila to da primi ikakvu nagradu za svoj rad, već je ono glavno bio sam rad.

On je ovde našao mesto za skrutinizovanje, jer je svakako veličina u tome da se odrekne nagrade i da se primi rad kao nagrada. Obično je obrnuto: pojedinac radi da bi primio nagradu. Ali on je uradio suprotno – odrekao se nagrade da bi primio rad. On je ovo naučio iz onoga što mu je Stvoritelj rekao: „Ja ću od tebe načiniti veliki narod”. Tako, osnova veličine jeste akcija.

Link- Go Forth From Your Land