I TO ĆE SE DOGODITI KADA DOĐETE DO ZEMLJE KOJU VAM JE GOSPOD VAŠ DAO

I to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao

Članak broj 18, Tav-Šin-Mem-Dalet, 1984. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Tumači pitaju o stihu „I, to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i vi ćete je naslediti i boravićete u njoj”. Oni pitaju šta je precizno to „…koju vam je Gospod vaš Bog dao…”? Naposletku, čitav narod Izrael osvojio je tu zemlju ratovanjem. Oni su objasnili da pojedinac treba da zna, u svom srcu, da ne može sopstvenom moći i snagom da dođe do toga da nasledi zemlju. Umesto toga, to je dar od Stvoritelja, kao što su rekli: „… koju vam je Gospod vaš Bog dao u nasleđe, i niste je vi osvojili sopstvenom snagom i snagom sopstvene ruke”.

Da bismo razumeli prethodno navedeno, treba da znamo da Erec (zemlja) znači Racon (želja), to jeste želja u čovekovom srcu naziva se zemlja.  U toj zemlji koja se naziva srce čoveka žive nacije sveta i narod Izrael. Međutim, treba da znamo da oni u njoj ne mogu da žive zajedno. Narod Izrael i nacije sveta ne mogu da vladaju zajedno. Ili postoji uprava nacija sveta ili uprava Izraela.  

Treba da razumemo koji je pravi razlog iz kojeg  na jednom mestu ne mogu da postoje obe uprave zajedno. Znano je da se stvaranje sveta dogodilo zbog Njegove volje da čini dobro Njegovim stvorenjima. Iz tog razloga On je u stvorenjima stvorio želju da prime užitak i zadovoljstvo, to jeste On je u stvorenjima stvorio nedostatak tako da ona uvek žude za zadovoljstvima. I vidimo da je veličina osećaja zadovoljstva u stvorenju u skladu sa njegovom željom.

Tako, Kli koju je stvorio Stvoritelj jeste ono prvo što se razabira u stvorenjima. Ukoliko stvorenja još nemaju ovakvu želju, ona se još ne razmatraju za stvorena bića. Proizlazi da ne možemo da govorimo ni o kakvom razabiranju ukoliko tu ne postoji želja za primanjem. I, Kli za primanje zadovoljstva jeste celokupno stvaranje o kojem govorimo. 

Ali, zbog srama, koji naši mudraci nazivaju „hleb srama”,  nastalo je ograničenje – da se ne prima zarad primanja već jedino tada kada pojedinac može da se usmeri da daje, što se razmatra za jednakost forme. To jeste, ukoliko pojedinac zadovoljstvo može da primi sa namerom da dâ zadovoljenje Stvoritelju, tada će on i primiti. U suprotnom, on neće hteti da primi. Ovo se naziva Izrael, što znači Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), to jeste sve ono o čemu pojedinac misli jeste - da sve bude zarad Stvoritelja, i on ne uzima sebe u obzir i ne misli o sebi uopšte. Umesto toga sve njegove misli usmerene su jedino ka Stvoritelju. 

Ovo se naziva „zemlja Izrael” (Erec Izrael), što znači da pojedinac ima želju nazvanu – pravo ka Stvoritelju. To jeste, njegove želje nisu želje samoljublja, već su to želje za ljubavlju bližnjih, a za sebe – da uživa život – on uopšte nema želju. Sve što on hoće jeste jedino to da ima način da daje Stvoritelju, i sva hrana koju on daje svom telu jedino je zbog toga da bi imao snagu da daje.

Ovo je poput toga kada neki čovek ima konja i daje mu hranu i vodu. To jeste, sve što on daje konju nije zato što ga voli, već zato što mu je konj potreban za rad. Tako, sve njegove misli o tome da zadovolji konja nisu iz ljubavi, već jednostavno, on konja hoće da koristi za sopstvenu korist i ne razmišlja o dobrobiti konja. Ovo se naziva „zemlja Izrael”, što znači da su sve misli pojedinca jedino Erec (zemlja), Racon (želja), to jeste da sve bude pravo ka Stvoritelju. 

Ali, nije isto kada je u pitanju zemlja nacija. Ta zemlja je zapravo želja samoljublja i naziva se „ljudi zemlje (narodi zemlje). Ovo znači da su sve njihove želje jedino želje ljudi, i njhova namera nije volja Stvoritelja, već želja ljudi, to jeste želje stvorenja, koje se nazivaju „nacije”. Pri čemu je upravo Stvoritelj taj koji je stvorio „naciju”. Isto tako (Ki Tavo): „…i sve nacije zemlje videće  da se Ime Gospoda naziva po vama i oni će se plašiti vas”. Takođe je napisano (Hajei Sara): „Avraam se podigao i poklonio pred ljudima zemlje, Hetovim sinovima”. Ovo znači da oni ne znaju i ne osećaju ništa osim onoga što je u kategoriji „nacije”, što je samoljublje, i jedino to se razmatra za stvorenje.  

Međutim, narod Izrael nije takav. Oni hoće da ponište sebe i ono što je njihova suština – želja za primanjem koja je stvorena kao postojanje iz nepostojanja. Zbog toga mi na blagdan (Jom Tov) kažemo blagoslov (Kiduš): „…On koji je od svih nacija izabrao nas”. 

Ove dve uprave ne mogu da postoje zajedno; ili upravlja želja za davanjem ili želja za primanjem. Obe ne mogu da postoje zajedno, jer je jedna suprotna drugoj, a dve suprotnosti ne mogu da budu u istom subjektu. 

Odavde dolazi rat inklinacija koji pojedinac treba da vodi unutar sebe da bi pokorio srce gde se ove želje odevaju, da bi potisnuo dominaciju želje za primanjem i punu upravu dao želji da daje Stvoritelju.

Kada pojedinac počne da radi sveti rad, što je da sav svoj rad usmeri ka Stvoritelju, počinju ratovi između ove dve želje. U to vreme pojedinac, kroz veliki trud, biva nagrađen time da može da nadilazi i on dobija rat. U to vreme, uprava želje da daje ka Stvoritelju ulazi u njegovo srce i on može da kaže: „Moja moć i snaga moje ruke donele su mi ovo bogatstvo”, i jedino zahvaljujući svom radu on nasleđuje srce, koje se sada naziva „zemlja Izrael”, jer njegova je želja sada usmerena pravo ka Stvoritelju. 

U vezi sa tim, stih nam govori da: „Kada dođeš do zemlje koju Gospod tvoj Bog daje tebi”, znači da pojedinac tu zemlju nije osvojio sopstvenom snagom, već je „… Gospod tvoj Bog daje tebi”. To znači da kada pojedinac uloži dovoljno napora da osvoji srce, kroz ratove koje je vodio sa nacijama sveta i pobedio ih, on tada nasleđuje srce, koje se sada naziva „zemlja Izrael”, a ne „zemlja nacija”. Ipak, pojedinac treba da veruje da nije on taj koji je osvojio zemlju, već je: „… Gospod tvoj Bog daje tebi”, i „nisu moja snaga i moć moje ruke meni doneli ovo bogatstvo”.    

Ovime treba da razumemo u čemu je bila poteškoća u vezi sa Stvoriteljevim obećanjem Avraamu, kao što je napisano (Leh Leha): „…i rekao mu je: Ja sam Gospod koji te je izveo iz Ura Haldejskog da ti dam ovu zemlju da je naslediš”. 

Otuda, zašto je Stvoritelj ovu zemlju prvo dao nacijama sveta, a zatim je narod Izrael došao i morao da se bori sa njima i da ih otera sa njihove zemlje, i čitav svet se žalio: „Zašto ste osvojili zemlju koja nikada nije bila vaša, i samo zbog toga što ste je osvojili ratom, vi kažete da je to vaša zemlja?” Svako razume da bi sigurno bilo bolje da Stvoritelj tu zemlju nije prvo dao nacijama sveta, jer tada je još postajalo mesta gde da se nacije sveta nastane. Uostalom, nastale su i neke nove zemlje, i Stvoritelj je mogao da učini tako da se nacije sveta ne nastane baš na ovom mestu.

Ali nije se tako dogodilo. Umesto toga, ovde se prvo nastanilo sedam nacija i ostali kraljevi, i narod Izraela je morao da se bori sa njima i da ih protera, i sve nacije sveta su uzvikivale: „Vi ste kradljivci! Vi ste porobili zemlje sedam nacija!” Zašto je bila potrebna ova nevolja? Raši prenosi tumačenje mudraca (Berešit, poglavlje 1): “Šta je razlog da se počne sa Berešit (u početku)? Zbog veličine Njegovih dela, Stvoritelj je rekao Njegovom narodu da im On daje nasleđe nacija, da bi ukoliko idolopoklonici kažu Izraelu: ‘Vi ste kradljivci, ukrali ste zemlje sedam nacija’, oni odgovorili: ‘Sva zemlja pripada Stvoritelju. On je nju stvorio i On je nju dao onima kojima je On želeo da dâ. Po Njegovoj volji On je zemlju dao njima, i po Njegovoj volji On je zemlju uzeo od njih i dao je nama’”. 

Ovo je zbunjujuće. Zašto je bio potreban ovakav redosled – da je Stvoritelj pre nego što je zemlju dao Izraelu, On zemlju prvo dao nacijama sveta? Jednom kada su se oni tu naselili, On je Izraelu zapovedio: „Proterajte ih iz ove zemlje jer sam Ja ovu zemlju obećao Avraamu”. 

Čitavu ovu materiju možemo da tumačimo jezikom korena i grana. Znano je da se Erec (zemlja) naziva Malhut, što je koren stvorenja, nazvan „primanje zarad primanja”. Ovaj koren, to jeste prvi primalac, naziva se svet Ein Sof. Nakon toga načinjene su ispravke da se ne bi primalo zarad samoljublja, već zarad toga da niži daje Stvoritelju. To jeste, pojedinac hoće da želja za primanjem za sebe bude poništena, to jeste on neće da je koristi, već hoće da sav njegov rad bude jedino da daje zadovoljenje Stvoritelju. 

Iz prethodno navedenog sledi da redosled stvaranja u korporalnom svetu treba da odgovara redosledu koji postoji u duhovnom svetu. To jeste, ova zemlja prvo je data nacijama sveta, a zatim, kroz nadilaženje i ratove, nacije sveta su proterane iz ove zemlje, i narod Izrael je osvojio i nasledio mesto nacija sveta.

Ovo je tako zato što je koren nacija sveta centralna tačka nad kojom je nastalo ograničenje. To jeste, prvo razabiranje koje se pojavilo u svetu moralo je da bude – primalac koji prima sa ciljem primanja, jer u suprotnom ne bismo mogli da kažemo da taj primalac ograničava sebe u tome da ne primi. Uostalom nadilaženje je moguće jedino tamo gde postoji želja i žudnja za primanjem, kada pojedinac nadilazi svoju žudnju i hoće jednakost forme. 

Otuda, ovu zemlju su prvo morale da prime nacije sveta, kao koren u kojem je nastala želja za primanjem, koja je esencija stvaranja. Zatim je bilo potrebno da se načine ispravke. Tako, kada su nacije sveta primile ovu zemlju, narod Izrael su došli i ispravili je tako da u potpunosti bude za Stvoritelja. Ovo se naziva „zemlja Izrael”, kao što je napisano (Ekev) „Zemlja koju Gospod vaš Bog uvek zahteva; oči Gospoda vašeg Boga su na njoj od početka godine do kraja godine”.   

Ovde treba da razumemo zašto se zemlja Izrael (Erec Izrael) naziva: „zemlja nad kojom su oči Gospoda vašeg Boga od početka godine do kraja godine”. To znači da je uprava Stvoritelja nad njom, to jeste specifično nad zemljom Izrael. Međutim, uprava Stvoritelja je nad čitavim svetom, kao što pesnik kaže: „oči Stvoritelja dopiru svuda”. Otuda, kako može da se kaže da je Njegova uprava jedino nad zemljom Izrael? 

Treba da tumačimo šta je zemlja Izrael. Zemlja Izrael znači da je zemlja već izašla iz uprave nacija sveta i ušla pod upravu Izraela. I stih pokušava da nam ukaže na to da li su oni u zemlji Izrael ili su i dalje u zemlji nacija.

Znak za ovo je kao što je napisano: „zemlja koju Gospod vaš Bog uvek zahteva”. Stih nam govori šta je zemlja Izrael. Kaže se da treba da znamo da Stvoritelj uvek zahteva nju. I, šta On zahteva? Stih dalje kaže: „Oči Gospoda vašeg Boga su na njoj od početka godine do kraja godine”, jer se uprava Stvoritelja naziva „oči Gospoda”. Otuda, ukoliko čovek vidi Njegovu upravu od samog početka, što se naziva „početak godine” sve do kraja godine, znači da on upravu Stvoritelja neprekidno vidi, i to se naziva „zemlja Izrael”. 

Ali, zemlja nacija znači da jedino Stvoritelj zna da On bdi nad čitavim svetom, ali nacije sveta to ne vide. Zbog toga je On nama dao znak, da bismo znali da li smo u zemlji Izrael, ili je zemlja  u kojoj boravimo i dalje zemlja nacija sveta. 

Iz prethodno rečenog proizlazi da prvo nacije sveta treba da uđu u ovu zemlju –  koja ukazuje na želju za primanjem što je mesto gde je ona i rođena, a nakon toga oni  vode rat sa željom za primanjem i potčinjavaju je upravi svetosti, što znači da će sve što osoba radi biti u skladu sa zahtevom Stvoritelja. 

Iz onoga kako tumači objašnjavaju reči: „I, to će se dogoditi kada dođete do zemlje koju vama Gospod vaš Bog daje”, proizlazi da nakon svih ratova sa inklinacijom pojedinac ne treba da kaže da je on taj koji je morao da nadilazi inklinaciju, neprestano iz dana u dan, i da ne treba da misli da je ono što je on postigao, postigao sopstvenom snagom. Naprotiv, treba da kaže da je Stvoritelj njemu dopustio da dobije ovaj rat.   

Ovo je značenje za „… koju vama Gospod vaš Bog daje”. Treba da napravimo dva razabiranja u „… koju vama Gospod vaš Bog daje”: 1) Micva, što je vera. To se naziva „Tefilin ruke”. U vezi sa Tefilin ruke, naši mudraci su rekli: „i neka to bude za tebe kao znak, a ne za druge kao znak”. Zbog toga, Tefilin ruke treba da bude pokriven, što znači da se vera naziva „budi skroman uz Gospoda tvoga Boga”, što je iznad razuma. 

2) Tora, što je Tefilin glave. U vezi sa Tefilin glave, naši mudraci su objasnili stih (Ki Tavo): „I, sve nacije zemlje će videti da se Ime Gospoda  naziva po vama, i oni će se plašiti vas”. Oni (Izrael) su Tefilin glave, što znači da je tamo napisano: „… i sve nacije zemlje će videti …”, jer Tefilin glave treba da bude otkriven svima. Ovo se naziva „Tora”, i Tora je precizno nazvana - otkrivena.

Ali, Tefilin ruke treba da bude pokriven, što označava iznad razuma. Zato, mi ne možemo rečima da govorimo drugome jer sve što jedan može drugome da kaže jeste samo unutar razuma, a za nešto što je iznad razuma ne postoje reči. Zbog toga je rečeno (za Tefilin ruke) „… i neka to bude za tebe kao znak, a ne za druge kao znak”. Otuda sledi da ovo davanje – kojim je Stvoritelj dao zemlju narodu Izrael – jeste da bi  iz nje iznikli plodovi. 

Kao što smo prethodno objasnili, kada govorimo o radu, zemlja znači „srce”, a Stvoritelj je dao dva razabiranja u srcu što su: 1) vera, 2) Tora. Kroz oba pojedinac postiže kompletnost. I, iako oba razabiranja dolaze kroz nas, mi i dalje treba da znamo da oba dolaze od Stvoritelja, i pojedinac ne treba da kaže „Moja moć i snaga  moje ruke doneli su mi ova bogatstva”. 

Mi ćemo odavde razumeti ono o čemu su tumači pitali: „Zašto je o prvorođenom napisano: ‘i Ti ćeš odgovoriti, i Ti ćeš  reći naglas’. Ali kod čitanja za prinošenje desetine napisano je: ‘i Ti si rekao’, a nije napisano: ‘i Ti si odgovorio’, kao što je napisano u vezi sa prvorođenim?“ Zato se kod prinošenje desetine (Ma'aser) izgovara mekim (tihim) glasom. 

Desetina (Ma'aser) razmatra se za Micva što je kraljestvo nebesa. I u tome leži pitanje skromnosti, što je Tefilin ruke, o čemu su naši mudraci rekli: „… za tebe kao znak, a ne za druge kao znak”. Zato je u vezi sa desetinom (Ma'aser), što je Micva, napisano samo: „i Ti si rekao”, što se izgovara tihim glasom koji se ne čuje izvan, i to se razmatra za - biti skroman.  

Ali, prvorođeni ukazuje na Tefilin glave, što je Tora, i o tome je napisano: „sve nacije zemlje će videti da se Ime Gospoda  naziva po vama, i oni će se plašiti vas”. Zbog toga je o prvorođenom napisano „i Ti ćeš odgovoriti, i Ti ćeš reći naglas”. To jeste, to treba da bude glasno, jer to je Tora, koja treba da bude otkrivena svima, to jeste da – Činiti dobro Njegovim stvorenjima treba da bude otkriveno čitavom svetu. 

Link - And It Shall Come to Pass When You Come to the Land that the Lord Your God Gives You