U VEZI SA HESED (MILOST)

 

U vezi sa Hesed (milost)

Članak broj 4, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u svetom Zoharu u vezi sa Hesed (Leh Leha, stav 382): „Zašto do sada on (Avram) nije nazvan Avraam? Objasnili smo da on do sada nije bio obrezan, a sada je obrezan. Jednom kada je obrezan on se povezao sa Hey, i to je Šehina (Božansko), i tada je Šehina bila u njemu. Zbog toga se on naziva Avraam, sa Hey. Napisano je: ‘Ovo su generacije nebesa i zemlje kada su stvoreni’. Učili smo da ih je On stvorio sa Hey, i učili smo da u reči Avraam, što znači u reči BeHibaraam (kada su stvoreni) postoje slova Be Avraam (u Avraamu). To znači da je svet bio stvoren za Avraama. 

Postanje, 2:4 - To jе postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 

I pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste, ‘Zašto se oni spore prilikom tumačenja reči BeHibaraam?’ I odgovara: ‘To je Hesed. Kada on kaže da  BeHibaraam ukazuje na Avraama, koji je Hesed, to ukazuje na to da je svet, što je Šehina, stvoren za Hesed*. Zbog toga se ovde kaže da ih je On stvorio sa Hey, što znači Šehina.  

*Leh Leha, 383

Zato je napisano: ‘Ovo su generacije neba i zemlje kada su stvoreni (heb: Be-Hibaram)’ (Postanje, 2:4). Kao što smo učili da ‘sa slovom Hej’ (Be-Hej) ‘oni su stvoreni’ (heb: Bra’am). Takođe smo učili reč ‘Be-Hibaram’ (sa Avraamom), koja se sastoji od istih slova kao reč BeAvraam. To nas uči da je svet stvoren za Avraama.

I on pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste: ‘Zašto se razlikuju u tumačenju reči Be-Hibaraam?’ I odgovara: ‘Jedno (tumačenje) se odnosi na Hesed’, tako da onaj koji kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Avraama, to jeste na Hesed, razmatra da je svet stvoren za Hesed. A drugo (tumačenje) se odnosi na Šehina, drugi kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Šehina, jer slovo Hej označava Šehina. I nema protivrečnosti između ova dva tumačenja, jer se odnose na isto značenje. Jer ukoliko Hesed postoji u svetu, onda postoji i Šehina, i obrnuto. Zbog toga su oba značenja – Hesed i Šehina – jedno i isto. I svet je stvoren i zarad Hesed i zarad Šehina. 

Ali, jedno ne protivreči drugom, jer se sve svodi na jedno. To jeste, ukoliko postoji Hesed u svetu onda je i Šehina u svetu, i obrnuto. Time, ta dva značenja – Hesed i Šehina – su jedno i isto, i svet je stvoren za Hesed i za Šehina. Treba da razumemo zašto se tumači da BeHibaraam označava Be Avraam (u Avraamu), što je Hesed, što znači da je svet stvoren za Hesed". 

Treba da razumemo materiju Hesed. Zar ovo nije nešto što se tiče jedino toga što je između čoveka i čoveka? Zar Stvoritelj nije stvorio više svetove – svetove anđela i serafima – jedino zbog toga da bi svako bio milostiv prema svom prijatelju, drugim rečima jedino zbog toga da bi Ruben bio milostiv prema Šimonu? Šta Stvoritelj time dobija? Da li se tako nešto može reći? Isto tako, moramo da razumemo šta je Hesed (milost), budući da je rečeno da je svet stvoren za Hesed. 

Znano je da je svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Zato treba da pitamo: „Zašto postoje dva objašnjenja stiha ‘Ovo su generacije nebesa ... kada su oni bili stvoreni’”, jer u jednom (objašnjenju) se kaže zbog Šehina, a u drugom zbog Avraama, koji je Hesed? 

Treba da kažemo da na osnovu stiha „… kada su oni bili stvoreni”, oni objašnjavaju samo kako da postignemo cilj koji se naziva „Činiti dobro Njegovim stvorenjima”. Ovo znači da stvorenja moraju da postignu potpuni užitak i zadovoljstvo. To jeste, kada oni primaju užitak i zadovoljstvo, ne treba da osećaju nikakvu neprijatnost koja se naziva „hleb srama”. 

Da bismo ovo ispravili, nastalo je Cimcum (ograničenje), što je skrivenost užitka i zadovoljstva. To je kao što sveti Ari kaže (Učenje o deset Sefirot, deo 1, stav 1): „Znaj da pre nego što su emanacije emanirane i stvorenja stvorena, Viša jednostavna Svetlost ispunjavala je čitavu stvarnost, i nije postojalo prazno mesto. … Kada je Njegova jednostavna volja bila da stvori svetove … da obznani savršenstvo Njegovih dela … tada, On je ograničio Sebe”. 

Sledi da skrivenost koju vidimo u duhovnom znači da mi treba da verujemo u to da „Čitava zemlja je puna Njegove slave”, jer ukoliko bi sva stvorenja u svetu osetila slavu Stvoritelja, ko bi hteo da se angažuje u niskim stvarima kada vidi važnost slave duhovnog? Naposletku, osoba može da oslika za sebe samo ono što je imala u prošlosti..

Kada, na primer, osoba oslika za sebe da je njen najvažniji period onaj kada je osetila da je vredno da prione uz duhovno, ona tada, posmatrajući sebe i čitav svet, vidi da vreme prolazi bez cilja i smisla i da se svi angažuju samo u beznačajnim stvarima. Tada, kada je ona uzdignutog duha, svet joj izgleda poput male dece koja se igraju igračkama. 

Slično tome, ponekad vidimo da malo dete uzme konopac, stavi ga drugom na rame i kaže: „Ti budi konj, a ja ću da vučem uzde”. I oba deteta uživaju u ovoj igri. I, ako im kažemo: „Zašto se igrate onoga što nije istina? Ti nisi kočijaš, a ni on nije konj”, oni neće razumeti šta im se govori. 

Kada osoba oslika za sebe vreme kada je bila u najvažnijem stanju u životu, ona vidi da se ljudi angažuju jedino u korporalnom, i tada gleda na njih onako kako odrasli gledaju na malu decu dok se igraju. Sledi da sve što nam je potrebno za to da možemo da se angažujemo u Tori i Micvot jeste otkrivenost. To jeste, potrebno je da otkrijemo užitak i zadovoljstvo koji su skriveni u njima, te ćemo ih otvoreno videti. Tada, ko ne bi želeo užitak i zadovoljstvo? Ko bi mogao da degradira sebe, uđe u kokošinjac i kljuca po smeću poput kokoši, i bude srećan i radostan zbog toga, kada može da uživa život čoveka? To jeste, da njegova opskrba bude ono što oslađuje ljude, a ne ono što oslađuje zveri i životinje. Sve rečeno odnosi se na vreme kada osoba oseća razliku između onoga što daje vitalnost čoveku i onoga što daje vitalnost zverima, životinjama i kokošima. 

Ali to nije tako tokom skrivenosti, kada osoba ne vidi drugačiji život u svetu osim onog koji uživaju ljudi čitavog sveta, i kada ona pogleda na neke druge ljude koji odustaju od korporalnog u potrazi za duhovnim životom, ona na njih gleda kao na budalastu i bezumnu decu. Maloj deci je dozvoljeno da se igraju sa nečim što je važno, ali ona (deca) to odbacuju i umesto toga uzimaju besmislene igračke.   

Iako oni (koji tragaju za duhovnim) mogu da uživaju u materijalnim stvatima, oni to odbacuju razmišljajući o postizanju duhovnih dobara.  A za ove (ljude čitavog sveta) duhovno je nevažno, to jeste nešto što nema nikakvu vrednost. Ali sve je to zbog sakrivenosti i prikrivanja koje postoji nad duhovnim. 

Sada ćemo objasniti dva tumačenja reči Hibaraam (kada su oni bili stvoreni), gde je prvo značenje Hesed, a drugo značenje Šehina. Mi pitamo: „Zar je zarad Hesed vredno stvoriti sledeći svet i ovaj svet?” Kao što smo prethodno objasnili, u skladu sa svrhom stvaranja, koja je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, užitak i zadovoljstvo ne mogu da budu otkriveni pre nego što stvorenja mogu da prime zarad davanja, jer ukoliko nije tako, ne postoji mesto da se cilj postigne u potpunosti. 

Ovo je razlog iz kojeg treba da objasnimo ono što je rečeno o BeHibaraam, što znači da će se kroz njih (oni koji su bili stvoreni) ispuniti svrha stvaranja i da bez njih nije moguće postići svrhu stvaranja u potpunosti. Zbog toga, tumačenje da Be Avraam (u Avraamu) jeste Hesed znači da se angažovanjem u kvalitetu Hesed može postići kvalitet davanja, nakon čega će oni biti u mogućnosti da prime zadovoljstvo, i to primanje se razmatra za davanje (primanje zarad davanja). 

To je kao što on (Baal HaSulam) kaže u Sulam komentari (Uvod u Knjigu Zohar, stav 175), gde daje reči naših mudraca: „Nakon stvaranja sveta, kada je On rekao anđelima: ‘Načinimo čoveka na našu sliku’, Hesed reče: ‘Neka bude stvoren, jer on uzvraća (izvršava) milost’. Istina je rekla: ‘Neka ne bude stvoren, jer on sav je laž’”. 

Ovde, reči naših mudraca da Hesed reče „Neka bude stvoren”, on tumači: „Ali Hesed kaže: ‘Neka bude stvoren jer on uzvraća milost (izvršava milosrdna dela),’ budući da Micva činiti dobro, koju čovek izvršava, jeste jasna akcija davanja kojom će on postepeno postati ispravljen, sve dok ne bude mogao da se anagažuje u svim Micvot zarad davanja. Tako, njemu se garantuje to da će konačno postići svoj cilj, što je angažovanje Lišma (za Njenu korist). Zbog toga se Hesed zalaže da čovek treba da bude stvoren”.    

Sledi da izraz BeHibaraam znači da je Hibaraam potreban jedino kao sredstvo a ne kao cilj, budući da je znano da je svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Tačnije, to su saveti kako stvorenja mogu da dođu do svrhe stvaranja, što znači da budu u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo. S obzirom na to da mora da postoji jednakost forme između davaoca i primaoca, a budući da su oni suprotni po formi, oni nikada neće biti u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo. 

Zbog toga jedni kažu da je Hesed sredstvo, gde će kroz kvalitet Hesed, koji svako od njih praktikuje u odnosu sa drugim, oni biti nagrađeni posudama davanja i biti u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo, a drugi kažu da je to BeHibaraam, što znači Hey Beraam (stvorio njih), to jeste Šehina. Ovo ne znači da se jedni spore sa drugima, već kada kažu da je On stvorio njih sa Hey, to znači da se na Malhut, što je Šehina, implicira ovde, u BeHibaraam, što je malo Hey. 

Sveti Ari tumači (predstavljeno u Kapija namera, stav 43): „Ovo je značenje BeHibaraam, BeHey Beraam (stvorio je njih sa Hey), jer su sva stvorenja bila pet Parcufim, i u Acilut i u BYA. Ovo je značenje malog Hey od Malhut de AK nakon što je ona umanjena na kraju njenog ZAT”. 

On ovde tumači (u Ohr Pašut – komentar ispod teksta) da je svet Tikkun (ispravka), nazvan ABYA, nastao od druge Malhut, koja je bila umanjena kvalitetom Rahamim (milost), što je nazvano Cimcum Bet (drugo ograničenje), gde se umanjenje dogodilo u Malhut. Zbog toga se Malhut naziva „malo Hey”.  

Ovo znači da se Hey u BeHibaraam odnosi na Šehina koja je primila ispravku nazvanu „udruživanje kvaliteta milost i sud”. Ovo znači da Malhut, nazvana „kvalitet sud,” je koren stvorenja, i to je želja za primanjem, Kli (posuda) koja je instrument za primanje svrhe stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. I to je posuda, instrument za primanje užitka i zadovoljstva, i supstanca stvorenja, što je želja za primanjem užitka i zadovoljstva od Njega. Ali, ispravka u cilju postizanja jednakosti forme je u tome što postoji pravilo da ova posuda primanja ne sme da se koristi osim ukoliko nije usmerena ka davanju. Ovo se naziva „ograničenje i sud”. 

Svet ne može da postoji bez ove ispravke, nazvane „primanje zarad davanja”, jer u suprotnom obilje se neće otkriti nižima zbog Cimcum i suda koji je načinjen u svrhu ispravke sveta. Međutim, kako je moguće da se priroda stvorenja koja je primanje promeni  u davanje?

Zbog toga, da bismo bili u mogućnosti da ispravimo posude primanja tako da rade zarad davanja morala je da nastane ispravka nazvana „udruživanje kvaliteta milost i sud”, što je Cimcum Bet. Ovo znači da se Bina, kvalitet milosti, što je „davanje”, pomešala sa Malhut, koja je primanje. Kroz to udruživanje milosti i suda mi možemo, uz pomoć leka što su Tora i Micvot, da postignemo obilje, mada je to postizanje suprotno našoj prirodi. 

Ovo pitanje je predstavljeno u spisu Predgovor mudrosti kabale (stav 58): „Ovo je značenje reči naših mudraca: ‘U početku, On je promislio da stvori svet kvalitetom Din (sud). I, On je video da svet ne može da postoji a da mu ne prethodi kvalitet Rahamim (milost), i pomešao ga je sa kvalitetom Din’ … I rečeno ‘On je video da svet ne može da postoji’ znači da na ovaj način nije bilo moguće da čovek, koji je trebalo da bude stvoren iz Behina Dalet, preuzme na sebe akcije davanja. … Zato, On je učinio da kvalitet Rahamim prethodi, i pomešao ga je sa kvalitetom Din. Kroz ovo udruživanje, Behina Dalet – Midat ha Din –  je inkorporirala (primila u sebe) iskre davanja u Kli od Bina”. 

U skladu sa prethodno rečenim sledi da mi imamo sredstva pomoću kojih postižemo svrhu stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, jedino zahvaljujući malom Hey. Ovo je zato što je sud u Hey, što je kvalitet suda, umanjen u kvalitet milosti. Ovo znači da se deo želje za primanjem umanjio i primio unutar sebe kvalitet Rahamim, kao što je prethodno rečeno da, u korenu, posude primanja sadrže kvalitet davanja, nazvan  Rahamim. 

Na taj način mi ćemo razumeti zašto sveti Zohar zaključuje da „jedno ne osporava drugo jer je sve sjedinjeno. To jeste, ako postoji Hesed u svetu, i Šehina je u svetu, takođe, i obrnuto. ...i svet je stvoren i za Hesed i za Šehina”. 

Ovo ukazuje na to da su oba, to jeste kvalitet Hesed i Šehina, koja je ispravljena kvalitetom Rahamim, usmereni na isto – da kroz njih stvorenja postignu svrhu stvaranja što je – osladiti Njegova stvorenja. Zbog toga on kaže: „Ako ne postoji Hesed ne postoji ni Šehina”. 

I, ukoliko u svetu ne bi postojala ispravka svojstvom Hesed, gde kroz kvalitet Hesed oni mogu da prime zarad davanja, ne bi bilo ni Šehina. To jeste, ispravka koja je izvršena u Malhut, nazvana „udruživanje kvaliteta milost i sud”, ne bi pomogla. Međutim, kvalitet Hesed postoji u svetu, što znači da je Malhut ispravljena kvalitetom Hesed, što je Rahamim, i to pomaže da se postigne cilj. 

Međutim, treba da razumemo zašto se Malhut naziva Šehina. Baal HaSulam je rekao da sveti Zohar kaže: „On je Šohen (onaj koji boravi); ona je Šehina”. Ovo znači da se mesto gde se Stvoritelj otkriva naziva Šehina. Ovo se naziva „ulivanje Šehina”, to jeste da se tu otkriva Stvoritelj.  

Iz ovog razloga pojedinac uvek treba da moli da bude nagrađen kraljevstvom nebesa, što je „vera”. To jeste, on treba da moli da njegova nagrada bude vera. Ali postavlja se pitanje, ukoliko pojedinac zna da mu nedostaje vera u Stvoritelja, onda koga on moli, jer jedino kada veruje u Stvoritelja može da se kaže da uistinu traži od Stvoritelja da mu On dȃ ono što on želi.

 

Ovo možemo da tumačimo u skladu sa onim što je napisano (Uvod u učenje o deset Sefirot, stav 14): „‘Onaj čiji je zanat Tora’. Mera njegove vere je očigledna u njegovom praktikovanju Tore, zato što su slova u reči Umanuto (njegov zanat) ista (na hebrejskom) kao što su slova u reči Emunato (njegova vera). To je poput osobe koja veruje svom prijatelju i pozajmi mu novac. Ona može da mu veruje za jednu funtu, a ukoliko ovaj zatraži dve funte, odbiće da mu ih pozajmi. Ona može, isto tako, da mu veruje za sto funti, ali ne više od toga. Isto tako, ona može da mu veruje dovoljno da bi mu dala pola svoje imovine, ali ne svu svoju imovinu. Najzad, ona mu može poveriti svu svoju imovinu bez iole straha. Ova poslednja vera naziva se ‘potpuna vera’, a prethodne forme se razmatraju da su ‘nepotpuna vera’. Pre će biti da je to delimična vera, bilo da je veća ili manja”. 

Otuda, vidimo da postoji delimična vera. Kada osoba ima delimičnu veru, može da se kaže da ona treba da moli Stvoritelja da joj On pomogne, jer ona ima samo delimičnu veru i ona sada hoće da joj Stvoritelj pomogne da postigne potpunu veru. I kao što je rečeno u prethodnim člancima i predstavljeno u Uvod u knjigu Zohar (stav 138), budući da nije moguće da osoba bude nagrađena potpunom verom pre nego što je nagrađena jednakošću forme, otuda postoje ispravke, one o kojima je prethodno i napisano u vezi sa BeHibaraam: 1) kroz kvalitet Hesed oni će postići jednakost forme, što je stepen Avraam; 2) kaže se da je to Hey, to jeste Šehina (koja je primila ispravku). To jeste, Malhut (koja je svojstvo primanja) je primila u sebe svojstvo Rahamim čime oni dolaze do davanja, i tada će se svrha stvaranja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima – ostvariti.

Link - 209. Concerning Hesed [Mercy]