U VEZI SA HANUKA SVEĆOM

  

U vezi sa Hanuka svećom

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

 

U Masehet Šabat (23b) je napisano: „Raba je rekao: ‘Jasno je da pri izboru između ‘sveća za njegovu kuću’ i ‘Hanuka sveća’, sveća za njegovu kuću je važnija zbog mira u kući”. Raši tumači da se „sveća za njegovu kuću” odnosi na Šabat, a on je siromašan i ne može da priušti da kupi ulje za dve sveće. A što se tiče mira u kući, to je kao što je rečeno: „Moja duša je lišena mira”. Ovo je paljenje sveće na Šabat, kada njegovo domaćinstvo žali dok sedi u mraku.

 

Međutim, Hanuka sveća nije za mir u kući jer je zabranjeno da se koristi njena svetlost, kao što se nakon paljenja Hanuka sveća kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo već jedino da ih gledamo”.

 

Treba da razumemo sledeće: 1) On objašnjava da je Šabat sveća važnija od Hanuka sveće zbog mira u kući. Ovo zahteva objašnjenje. Da li je ovaj razlog dovoljno dobar da se ne izvrši Micva Hanuka svećā, koje su veoma važne zbog svetosti u njima, do tačke da su naši mudraci rekli da je zabranjeno koristiti njihovu Svetlost, kao što se kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo, već jedino da ih gledamo”? Da li se zarad mira u kući, što je korporalno pitanje, ova Micva ne izvršava? 2) Mi treba da razumemo vezu između Šabat sveće i mira u kući, što učimo iz stiha: „Moja duša je lišena mira”, i to je paljenje sveća na Šabat.

 

Da bismo razumeli prethodno, prvo moramo da objasnimo sva tri prethodno navedena pitanja: 1) Šta je Šabat? 2) Šta je mir u kući? 3) Šta je Hanuka?

 

Naši mudraci su rekli da je Šabat poput sledećeg sveta (Berahot, 57). Isto tako, napisano je u Večernjoj Šabat molitvi: „Ti si posvetio sedmi dan za Ime Tvoje, za svrhu stvaranja nebesa i zemlje”. „Svrha” označava svrhu zbog koje su nebesa i zemlja stvoreni.

U VEZI SA POMOĆI KOJA DOLAZI OD GORE

U vezi sa pomoći koja dolazi od Gore

Članak broj 8, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

 

Naši mudraci su rekli (Suka, 52): „Rabi Šimon Ben Lakiš je rekao: ‘Čovekova inklinacija nadvladava njega svaki dan i nastoji da ga usmrti, kao što je rečeno: ‘Zli vreba pravednika i nastoji da ga ubije’. I, ukoliko mu Stvoritelj ne pomogne, on to neće nadići, kao što je rečeno: ‘Gospod ga neće ostaviti u ruci ovoga niti ga okriviti kada mu se bude sudilo’”.

 

Napisano je u Zoharu (VaJišlah,  stav 10): „Rabi Hiskiјa je rekao: ‘Zašto je tada napisano ‘I Jakov je ostao sam’? Gde su bili svi tabori anđela za koje kažeš da su ga okruživali i da su došli s njim? Rabi Jehuda je rekao: ‘Budući da je on izložio sebe opasnosti time što je ostao sam u noći, i video opasnost svojim očima,  oni (anđeli) su ga napustili jer su došli da ga zaštite jedino od opasnosti koja nije očigledna’. Tada je on rekao: ‘Ja nisam vredan sve milosti i sve istine koju si Ti pokazao Tvome slugi’. Ovo su tabori svetih anđela koji su ga okruživali i sada su se odvojili od njega jer je on izložio sebe očiglednoj opasnosti. Rabi Jicak je rekao: ‘Zbog ovoga su se sveti anđeli odvojili od njega. Oni su ga okruživali i sada su se odvojili od njega jer je on izložio sebe očiglednoj opasnosti’”.

 

U skladu sa tim postoji pitanje: „Kada su se  anđeli odvojili od njega?” Oni su se odvojili kada je on sebe izložio opasnosti. To jeste, prvo je on sebe izložio opasnosti, a onda su se anđeli odvojili od njega. O ovome je rečeno: „I Jakov je ostao sam” (Postanje, 32:24). To jeste, kad su to videli, oni su se odvojili. Mi treba da kažemo – jedan uđe, drugi izađe.

 

Treba da razumemo zašto anđeli nisu došli da ga čuvaju uprkos tome što postoji očigledna opasnost. To je kao da kažemo da oni nisu u mogućnosti da ga čuvaju od stvarne i očigledne opasnosti. Ako je to tako, kada oni mogu da ga čuvaju kada opasnost nije očigledna? I, ukoliko opasnost nije očigledna, ko zna da ovde postoji opasnost koja zahteva čuvanje? To jeste, kome treba da bude očigledno, da li samoj osobi? Ili, ukoliko anđeli vide da postoji očigledna opasnost, oni odlaze iako osoba to ne zna?

PRESTUPNICI IZRAELA

Prestupnici Izraela

Članak broj 33, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Riš Lakiš je rekao: ’Ni vatra Pakla nema upravu nad prestupnicima Izraela, a kamoli zlatni oltar ... Prestupnici Izraela su puni Micvot poput nara, kao što je napisano: „Tvoj Hram je poput kriške nara”. Nemojte to izgovarati Rakateh (tvoj Hram), već Reikanin (prazni) među vama; čak su i oni ispunjeni sa Micvot poput nara, i još više” (kraj Hagiga Masehet). 

Kada je reč o prestupnicima Izraela, treba da razumemo u odnosu na koga se oni nazivaju „prestupnici Izraela”: 1) da li je to u odnosu na Toru, 2) ili se oni razmatraju za prestupnike u odnosu na čitav Izrael, 3) ili je to u odnosu na samog pojedinca? To jeste, sam pojedinac za sebe vidi i oseća da je prestupnik Izraela. Naizgled je teško videti da pojedinac može da bude pun Micvot, poput nara, a da se ipak razmatra za prestupnika Izraela. 

Ukoliko ovo tumačimo u pogledu na samog pojedinca, možemo da kažemo i tumačimo da „Iako su oni puni Micvot poput nara”, pojedinac vidi da je i dalje prestupnik Izraela. Treba da tumačimo da reč Rimon (nar) dolazi od reči Rama’ut (obmana). A to znači da pojedinac vidi da obmanjuje samog sebe. To jeste, on vidi da je pun Micvot i vidi da nema ništa više da doda u kvanitetu, a u skladu sa svojim trudom, on bi svakako trebalo da je već do sada Izrael, što je Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), gde je sve za Stvoritelja. Ipak, nakon što skrutinizuje sebe, on vidi da sebe obmanjuje i da je glavni razlog njegovog angažovanja u Tori i Micvot – samoljublje, a ne namera da daje zadovoljenje svom Tvorcu, što se naziva Jašar-El, to jeste čitav njegov rad je usmeren pravo ka Stvoritelju. 

Budući da je pojedinac video da je sav njegov rad bio jedino zarad primanja, video je da je on prestupnik u odnosu na Izrael. To jeste, on neće da njegov rad bude usmeren ka Gore, što se naziva „zarad davanja Stvoritelju”. Umesto toga, sav njegov rad u potpunosti se temelji na tome da sve ostane dole, što se razmatra za primaoca, jer primalac se razmatra za „niži po važnosti”, a davalac za „viši po važnosti”. 

POUZDANJE

 

Pouzdanje

Članak broj 6, 1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Toldot, stav 122-125): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Srećan je čovek čija je snaga u Tebi, srećan je čovek koji se osnažuje u Stvoritelju i stavlja svoje pouzdanje u Njega. ‘Mi pouzdanje treba da tumačimo kao veru koju su Hananija, Misailo i Azarija imali u Njega, kada su rekli: ‘Ako je to tako, naš Bog ...‘ što znači da su oni verovali da je Stvoritelj taj koji će ih izbaviti iz ognjene peći. Ali, kaže se da to nije tako. Umesto toga, dođi i vidi, ukoliko ih Stvoritelj ne izbavi i ukoliko Stvoritelj ne postane jedan za njih, Njegovo Ime neće biti posvećeno u očima svih. Ali, nakon što su oni znali da nisu govorili ispravno, rekli su ponovo: ‘Ali čak ako On to i ne učini, neka bude tebi znano, o, kralju ...‘ To jeste, oni su rekli: ‘bilo da On spase ili ne spase, ti treba da znaš da se nećemo pokloniti idolima’. 

Međutim, pojedinac ne treba da veruje niti da kaže: ‘Stvoritelj će me spasti‘ ili ‘Stvoritelj će uraditi ovo ili ono za mene‘. Umesto toga, on treba da se pouzda u to da će mu Stvoritelj pomoći, kao što je to kada on ulaže napor u Micvot Tore, i ulaže napor da ide putem istine. A, kada pojedinac dođe da se pročisti, njemu se pomaže. U tome, on treba da veruje da će mu Stvoritelj pomoći. On treba da se pouzda u Stvoritelja, i ni u koga drugog osim u Njega. O ovome je napisano: ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju’. 

I, ‘... kojima su u srcu putevi Tvoji‘, znači to da pojedinac treba da podesi svoje srce tako da nijedna strana misao ne može da uđe u njega. Tačnije, njegovo srce će biti kao utrt put, koji je izgrađen tako da se njime dođe do svakog mesta do kojeg je potrebno, na desno i na levo. 'I njegovo srce će biti iskreno', to jeste, bilo da Stvoritelj njemu čini ili ne čini dobro, njegovo srce će biti spremno i ispravljeno tako da on ni u kom slučaju neće sumnjati u Stvoritelja. 

Još nešto: ‘Srećan je čovek čija snaga je u Tebi‘. To je kao što se kaže: ‘Gospod će dati snagu Njegovom narodu‘, to jeste Toru. ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju‘, znači da pojedinac treba da se angažuje u Tori zarad Stvoritelja, to jeste zarad Šehina, koja se naziva ‘Ime‘, jer svako ko se angažuje u Tori i ne pravi napor prema Lišma, za njega je bolje da nije ni stvoren. I, '... kojima su u srcu putevi Tvoji' je kao što se kaže: 'Uzdignite pesmu Onome koji ide pustinjom; Gospod je Njegovo ime,' što znači veličati Onog koji ide pustinjom. 

U VEZI SA POŠTOVANJEM OCA

U vezi sa poštovanjem Oca

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Vajera, stav 141): „Rabi Šimon otvori i reče: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. ʻSin poštuje svog ocaʼ je Isak u odnosu na Avraama. On pita: ʻKada ga je on poštovao (kada je Isak poštovao Avraama)? Tada kada ga je on (otac, Avraam) vezao (položio na oltar) za oltar…i on se nije opirao da izvrši volju svoga ocaʼ. ʻI sluga (poštuje) svog gospodaraʼ je Eliezar u odnosu na Avraama. Kada je on poslao Eliezar u Haran, on (Eliezer) je tamo izvršio sve što je Avraam želeo, i time, on ga je poštovao, kao što je napisano, ʻI Gospod je blagoslovio mog gospodaraʼ. I napisano je, ʻOn je rekao: ʻJa sam sluga Avraamu”, i poštujem Avraama. I zaista, on (Eliezar ) koji donosi srebro, zlato, dragulje i kamile, i koji je poštovan i naočit čovek, tamo nije rekao da je Avraamov miljenik ili rođak. Umesto toga, rekao je, ʻJa sam sluga Avraamuʼ, da bi uzdigao zaslugu Avraama i poštovanje Avraama u njihovim očima”. 

I rečeno je (stav 145): „Zbog toga je napisano: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. A vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac ili da ste vi Moje sluge. ʻAko sam Ja Otac, gde je slava Moja? I ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj? ’” 

Treba da razumemo reči svetog Zohara kada kaže da „Gospod kaže: ʻI vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac’”. Ovo ukazuje na to da mi treba da kažemo nekome da je Stvoritelj naš Otac, ali ne možemo to da kažemo zato što nas je sram. Tako, mi moramo da znamo kome treba da kažemo da je On naš Otac. Takođe, moramo da znamo šta je sram zbog kojeg to ne možemo da kažemo, kao što je napisano „… sramno je za vas …” Ovo je zbunjujuće. Naposletku, svakog dana kažemo: „Naš Otac, naš Kralj”. I, tokom Osamnaest molitvi, kažemo: „Vrati nas, Oče naš, Tvom zakonu (Tora)”, tako, kome mi još treba da kažemo da je Stvoritelj naš Otac, i da nas je sram da to kažemo, i da je zbog toga Stvoritelj ljut, i kaže: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja?” 

Ovo treba da tumačimo tako da je neophodno da objasnimo za sebe da je Sam Stvoritelj taj kome smo mi dužni da kažemo: „Gospod je naš Otac”. Mi uvek kažemo: „naš Otac, naš Kralj” i zbog toga je Stvoritelj ljut: „Kako vas nije sram da Meni kažete da sam Ja vaš Otac, a da Meni ne pokazujete poštovanje”, kao što je rečeno: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja ?” To jeste, Stvoritelj kaže: „Sramno je za vas da Mene nazivate ‘naš Otac’, i Ja vidim da je za vas slava Moja u prašini, što se naziva ‘Šehina (Božansko) u prašini’. Otuda, kako vas nije sram da Mene nazivate ‘naš Otac?’” 

U VEZI SA NAGRADOM PRIMALACA

U vezi sa nagradom primalaca

Članak broj 32, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš 

Znano je da čovek ne može da radi bez nagrade. To znači da ukoliko čovek ne dobije nagradu, on neće načiniti ni najmanji pokret. Ovo dolazi iz korena stvaranja, koji je potpuno nepokretan, kao što je napisano (Učenje o deset Sefirot, deo 1, stav 19): “Mi volimo mirovanje i veoma mrzimo kretanje, do tačke da mi nećemo da napravimo nijedan pokret ukoliko to nije u svrhu da dođemo do mirovanja. To je zbog toga što je naš koren nepokretan i u potpunom  mirovanju; u Njemu nema nikakvog pokreta. Iz tog razloga i kretanje je suprotno našoj prirodi i mi to mrzimo”. 

U skladu sa tim, moramo da znamo šta je nagrada za koju je vredno da radimo. Da bismo ovo objasnili moramo da pogledamo u ono što znamo – da postoji svrha stvaranja i ispravka stvaranja. 

Ta svrha stvaranja je iz perspektive Stvoritelja. To jeste, mi kažemo da je Stvoritelj stvorio stvorenje iz Njegove želje da čini dobro Njegovim stvorenjima. To nas dovodi do dobro znanog pitanja: „Zašto stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, jer ko može da ide protiv Njega i kaže da ne želi užitak i zadovoljstvo, kada je On u stvorenja utisnuo takvu prirodu da svako želi da prima?” 

Učimo da se jedino želja za primanjem naziva „stvorenje“, a „stvorenje“ označava nešto novo, što se naziva „postojanje iz nepostojanja”. Otuda, On je u stvorenjima stvorio ovu prirodu da svako želi da prima, a On hoće da daje. I, ko to sprečava? 

Odgovor na ovo je dat u rečima ARI-ja (na početku knjige Drvo Života): „Da bi objavio savršenstvo Svojih dela, On je ograničio Sebe”. I, tamo (deo „Unutrašnja Svetlost”) je objašnjeno  da to znači da, budući da postoji razlika između davaoca i primaoca, to uzrokuje različitost forme, to jeste nelagodu za primaoca. 

POJEDINAC NE RAZMATRA SEBE ZA ZLOG

 

Pojedinac ne razmatra sebe za zlog

Članak broj 31, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

U vezi sa onim što je rečeno: „Pojedinac ne razmatra sebe za zlog” u Zoharu je napisano (Balak, stav 193): „Kralj David je sebe razmatrao na četiri načina. On je ubrajao sebe u siromašne, ubrajao je sebe u Hasidim (pobožni/posvećeni sledbenici) i drugo... Ubrajao je sebe u Hasidim, kao što je napisano: ‘Sačuvaj moju dušu, jer ja sam pobožan’, jer pojedinac ne sme sebe da razmatra za zlog. Ali, ako kažemo: ‘Ukoliko je to tako onda on nikada neće priznati svoje grehe’, međutim to nije tako. Umesto toga, kada on priznaje svoje grehe tada je Hasid, jer on je došao do toga da primi pokajanje i napusti stranu zla, u čijoj je nečistoći bio do sada. Ali, sada je on prionuo uz Višu desnu, što je Hesed, koja se širi da ga prihvati. I zato što je prionuo uz Hesed, on se naziva Hasid (pobožan/posvećen sledbenik). Nemojte reći da ga Stvoritelj neće prihvatiti sve dok on ne bude naveo sve svoje grehe, od dana kada je došao na svet, čak i one koji su skriveni od njega. To nije tako. Umesto toga, on treba da nabroji jedino one grehe kojih se seća. I ukoliko tokom ispovedanja usredsredi svoj um na njih, i zbog njih se  pokaje, svi ostali gresi slede za njima”, toliko njegovim rečima. 

Treba da razumemo sledeće: 

Kako pojedinac za sebe može da kaže da je Hasid? Budući da je ovo već uzvišen stepen, kako onda pojedinac može samog sebe da veliča? 

Rečeno je da pojedinac ne sme da razmatra sebe za zlog. Sa druge strane, kaže se da pojedinac treba da navede svoje grehe, ali kaže se i to da on ne treba da navede sve svoje grehe od dana kada je došao na svet, već jedino one grehe kojih se seća. Tako, dok on navodi svoje grehe koje je počinio, on je time već zao. Otuda, zašto se kaže da pojedinac ne treba da razmatra sebe za zlog? Koja je razlika između toga kada pojedinac za sebe kaže da je izvršavao zla dela, i toga kada on o sebi ne kaže da je zao? Jer ukoliko on kaže da je izvršavao zla dela, tada on svakako za sebe kaže da je zao. To je kao što nalazimo u rečima naših mudraca (Sanhedrin, 9b): „Rav Jozef je rekao: ‘Neko je bio podvrgnut nasilju. Ako onaj koji je bio podvrgnut nasilju svedoči da je on nasilju bio podvrgnut uz svoj pristanak, tada on svedoči da je i sam on zao jer svedoči da je bio saučesnik u zabranjenom činu, a Tora kaže: ‘Nemojte zlog načiniti svedokom’. Raba je rekao: ‘Osoba je bliska sebi i zato ne može za sebe da svedoči da je zla”.

POKAŽI MI TVOJU SLAVU

Pokaži mi Tvoju slavu
Članak broj 26, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I Mojsije reče: ‘... pokaži mi Tvoju slavu …’ A Stvoritelj reče Mojsiju: ‘Tada ću ja pomeriti Moju ruku i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti’” (Izlazak, 33). Mi moramo da razumemo na šta ukazuje Mojsijevo pitanje, i Stvoriteljev odgovor, u pogledu na naš rad.

Kada pojedinac počinje sa radom Stvoritelja, on žudi da vidi slavu Stvoritelja. To jeste, kada Stvoritelj sija za pojedinca, i kada on ima okus u Tori i Micvot, i žudi za duhovnim, on može da se angažuje u svetom radu. U to vreme on zna da ide putem Stvoritelja i oseća da je iznad običnih ljudi, da je čitava javnost ovozemaljska, i da jedino on zna i razume šta je duhovno. 

Znano je da su naši mudraci rekli (Avot, Poglavlje 4, stav 4): „Rabi Levitas, iz Javne kaže: ‘Budi veoma, veoma skroman’”. Zato, pojedinac treba dosta da radi na tome da pronađe neku manu u sebi da bi mogao da kaže da je nisko. Ali, budući da ono što su naši mudraci rekli da se izvršava jeste Micva, pojedinac to uzima iznad razuma i kaže: „Naravno, ja još nisam dovršen”. 

Isto tako, postoji vreme Ahoraim, kada za pojedinca ne sija žudnja za Torom i Micvot, i on ne oseća nedostatak iz toga što ne žudi za tim da bude u Dvekut uz Stvoritelja. U stanju Ahoraim, pojedinac može da vidi sebe, to jeste svoje stvarno stanje – da li on sebe i dalje vidi kao superiornog u odnosu na druge ljude. U tom slučaju on treba da radi na niskosti, da uzme na sebe Micva skromnosti, iznad razuma, dok gleda druge ljude, koji su u stanju duhovnog pada dok je on u usponu. Sledi da jedino u stanju Ahoraim on može da vidi istinu, dok tokom Panim on može da prevari sebe. 

U VEZI SA HESED (MILOST)

 

U vezi sa Hesed (milost)

Članak broj 4, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u svetom Zoharu u vezi sa Hesed (Leh Leha, stav 382): „Zašto do sada on (Avram) nije nazvan Avraam? Objasnili smo da on do sada nije bio obrezan, a sada je obrezan. Jednom kada je obrezan on se povezao sa Hey, i to je Šehina (Božansko), i tada je Šehina bila u njemu. Zbog toga se on naziva Avraam, sa Hey. Napisano je: ‘Ovo su generacije nebesa i zemlje kada su stvoreni’. Učili smo da ih je On stvorio sa Hey, i učili smo da u reči Avraam, što znači u reči BeHibaraam (kada su stvoreni) postoje slova Be Avraam (u Avraamu). To znači da je svet bio stvoren za Avraama. 

Postanje, 2:4 - To jе postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 

I pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste, ‘Zašto se oni spore prilikom tumačenja reči BeHibaraam?’ I odgovara: ‘To je Hesed. Kada on kaže da  BeHibaraam ukazuje na Avraama, koji je Hesed, to ukazuje na to da je svet, što je Šehina, stvoren za Hesed*. Zbog toga se ovde kaže da ih je On stvorio sa Hey, što znači Šehina.  

*Leh Leha, 383

Zato je napisano: ‘Ovo su generacije neba i zemlje kada su stvoreni (heb: Be-Hibaram)’ (Postanje, 2:4). Kao što smo učili da ‘sa slovom Hej’ (Be-Hej) ‘oni su stvoreni’ (heb: Bra’am). Takođe smo učili reč ‘Be-Hibaram’ (sa Avraamom), koja se sastoji od istih slova kao reč BeAvraam. To nas uči da je svet stvoren za Avraama.

I on pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste: ‘Zašto se razlikuju u tumačenju reči Be-Hibaraam?’ I odgovara: ‘Jedno (tumačenje) se odnosi na Hesed’, tako da onaj koji kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Avraama, to jeste na Hesed, razmatra da je svet stvoren za Hesed. A drugo (tumačenje) se odnosi na Šehina, drugi kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Šehina, jer slovo Hej označava Šehina. I nema protivrečnosti između ova dva tumačenja, jer se odnose na isto značenje. Jer ukoliko Hesed postoji u svetu, onda postoji i Šehina, i obrnuto. Zbog toga su oba značenja – Hesed i Šehina – jedno i isto. I svet je stvoren i zarad Hesed i zarad Šehina. 

Ali, jedno ne protivreči drugom, jer se sve svodi na jedno. To jeste, ukoliko postoji Hesed u svetu onda je i Šehina u svetu, i obrnuto. Time, ta dva značenja – Hesed i Šehina – su jedno i isto, i svet je stvoren za Hesed i za Šehina. Treba da razumemo zašto se tumači da BeHibaraam označava Be Avraam (u Avraamu), što je Hesed, što znači da je svet stvoren za Hesed". 

ŠTA JE, U RADU, SAČINJAVANJE SAVEZA

Šta je, u radu, sačinjavanje saveza

Članak broj 31, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „Da pristanete na savez sa Gospodom vašim Bogom, koji Gospod vaš Bog sačini danas sa vama”. Raši tumači „Da pristanete na savez” kao „da prođete” kroz prolaz. „Oni koji sačinjavaju savez uradili bi tako: pregrada odavde i pregrada odande, i oni prolaze između”. Spis isto tako kaže: „I ne sačinjavam ja ovaj savez samo sa vama, već i sa onima koji stoje ovde sa nama danas pred Gospodom našim Bogom i sa onima koji danas nisu sa nama”. 

Treba da razumemo sledeće: 1) Šta znači, u radu, sačiniti savez? To jeste, šta nama,  u radu, daje taj savez kroz koji ćemo imati ispravku? 2) Zašto Raši tumači da će oni koji sačinjavaju savez načiniti pregradu odavde? Šta to nama znači, u radu? 3) Šta, u radu, znači „…oni koji stoje ovde sa nama danas … i oni koji danas nisu sa nama”? Šta su, u radu, ova dva vremena? 

Baal HaSulam je rekao: „Koja je zasluga ‘sačinjavanje saveza’”? Naizgled, ovo je suvišno. Jer, zbog čega je potrebno da oni između sebe sačine savez? Ukoliko misle da treba da vole jedni druge, tada, ukoliko oni i vole jedni druge, šta sačinjavanje saveza dodaje njima? On je rekao da, ponekad, oni mogu da dođu u stanje u kojem svaki od njih vidi da se onaj drugi ne ponaša prema njemu na ispravan način, i ako je to tako, on tog drugog mora da mrzi. 

Kada načini savez sa njim, to znači da će on, čak i ako vidi da se ovaj prema njemu ne ponaša na ispravan način, ići iznad razuma i reći: „Budući da sam ja sklopio savez sa njim, neću ga prekršiti”. 

Sledi da savez nije za sadašnjost već za budućnost. Moguće je da će se ljubav između njih ohladiti; otuda, oni sačinjavaju savez tako da i budućnost bude onakva kako je sada, u sadašnjosti. 

KONGREGACIJA JE - NE MANJE OD DESET

Kongregacija je – ne manje od deset

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Naso (stav 105): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Zašto sam došao, a nema čoveka?‘* Izrael su toliko voljeni od Stvoritelja da, gde god da su oni, Stvoritelj je među njima. ‘I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima‘. Svaka sinagoga u svetu se naziva ‘Hram‘. ‘I, Ja ću boraviti među njima‘, budući da u sinagogu prvo dolazi Šehina (Božansko). Srećan je onaj koji je među onima koji su prvi u sinagogi, jer je ono što se kroz njih kompletira – kompletirano, to jeste kongregacija, što je ne manje od deset. Takođe, deset mora da bude u sinagogi odjednom, a ne da dolaze jedan po jedan, budući da su svih deset poput organa jednog tela u kojem Šehina boravi, jer je Stvoritelj stvorio čoveka odjednom, i uspostavio sve njegove organe zajedno, kao što je napisano: ‘On vas je načinio i uspostavio’”. 

* Isaija, 50:1,2

Ovako veli Gospod: gdje je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? ili koji je između rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prijestupe bi puštena mati vaša.
Zašto kad dođoh ne bi nikoga? kad zvah, niko se ne odazva? da nije kako god okračala ruka moja, te ne može iskupiti? ili nema u mene snage da izbavim? Gle, prijetnjom svojom isušujem more; obraćam rijeke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žeđi. 

U prethodno navedenim rečima treba da razaberemo: 

1) Zašto se kaže: „Gde god da su Izrael, Stvoritelj je među njima”? Ovo ukazuje na to da ne postoji potreba za specijalnim mestom. Nakon toga se kaže: „Neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima”, to jeste specifično u sinagogi (Beit Kneset). 

2) Reči „I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima” ukazuju na to da prvo mora da postoji neka priprema, to jeste „načine Hram”, i onda „Ja ću boraviti”, a ne tek tako. 

3) Šta je pitanje koje on (Rabi Elazar) postavlja: „Zašto sam došao, a nema čoveka?” Ukoliko se kaže da prvo Šehina dolazi u sinagogu, naravno da tamo još nema nikoga. 

Šamati 165: OBJAŠNJENJE JELISIJEVOG ZAHTJEVA ILIJI

 
Objašnjenje Jelisijevog zahtjeva Iliji

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Ilija ga je pitao: „Šta da uradim za tebe?”* A on (Jelisije) je odgovorio: „...duh dvostruko veći od tvoga”. Na to je on (Ilija) odgovorio: „Zatražio si nešto teško…”

*Druga knjiga o carevima, 2:9,10

A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene.
A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti.

Radi se o tome da postoji sortiranje 288 djelova duše (RAPAH). A postoji i „kameno srce” (Lev HaEven), koje ne može da se skrutinizuje. Međutim, kada se sortira 288 (RAPAH), time se takođe sortira kameno srce (Lev HaEven), mada je samo kameno srce zabranjeno dirati. Pojedinac koji razabira ovih 288 iskri, radeći to on razabira i kameno srce, takođe. 

Link - 165. An Explanation to Elisha's Request of Elijah

Šamati 164: POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU KORPORALNOG I DUHOVNOG

 
Postoji razlika između korporalnog i duhovnog

Čuo sam 3. Ava (8. avgust) 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Postoji razlika između korporalnog i duhovnog: u korporalnom, snaga prethodi akciji, kao što je napisano: „I prije nego što pozovu, Ja ću odgovoriti” (Isaija, 65:24)*. Tamo je redosled u skladu sa krajem ispravke, gdje se ništa ne radi prije nego što postoji snaga da se to uradi. A u duhovnom, međutim, gdje još nije uređeno u skladu sa krajem ispravke, već prema redoslijedu skrutinizovanja, rad mora da počne prije nego što se postigne snaga, kao što je napisano: „Oni koji izvršavaju Njegovu riječ, slušajući glas Njegove riječi” (Psalmi, 103:20)**.

*Isaija, 65:24        

I prije nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.

**Psalmi, 103:20
Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću, izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove.

 

Link - 164. There Is a Difference between Corporeality and Spirituality

Šamati 163: U VEZI SA ONIM ŠTO SU GOVORILI AUTORI ZOHARA

 
U vezi sa onim što su govorili autori Zohara

Čuo sam nakon Šabata, porcija Masa'ei,
7. avgusta 1948. godine, u Tel Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

To što su autori Zohara svoje riječi govorili u formi Musar* (pouka, savet) nije bilo neophodno. Oni su mogli da otkriju svoje tajne i na druge načine. Ipak, oni su htjeli da odjenu svoje tajne u pouke tako da čitalac jasno razumije da ono što je važno u Tori nije mudrost već Davalac Tore; da su esencija Tore i zapovijesti date jedino zbog toga da se prione uz Davaoca Tore. 

* Reč Musar znači ukor ili pouka, kao u stihu: „Čuj, sine moj, pouku (Musar) oca svoga“ 
(Mudre izreke 1: 8). 

Otuda, budući da na to najviše podsjeća odjeća Musar, oni su ih postavili u tu odjeću. I to što su mnogo puta koristili odjeću mudrosti je zbog toga da oni ne bi pogriješili i rekli da tu nema ničeg osim pouka, to jeste da se tu ne skriva nikakva mudrost, već da su to samo obična uputstva. Zato su oni pisali u dvije odjeće, da jedna ukazuje na drugu.

Link - 163. What the Authors of The Zohar Said

Šamati 162: U VEZI SA "HAZAK", ŠTO GOVORIMO NAKON KOMPLETIRANJA NIZA

 
U vezi sa „Hazak”, što govorimo nakon kompletiranja niza

Čuo sam tokom jutarnjeg obroka na Šabat, 

2. Ava, u Tel-Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Hazak”*, što govorimo nakon kompletiranja niza (završetak čitanja svake od knjiga Tore), označava završetak koji treba da nam dȃ snagu da kompletiramo sve stepene. Kao što tijelo ima 248 organa (RAMAH) i 365 tetiva (ŠASA), tako i duša ima svojih 613 djelova, što su kanali duše kroz koje se širi obilje. I, ti kanali se otvaraju kroz Toru. I, sve dok se svi kanali ne otvore, čak i na pojedinačnom stepenu osjeća se nedostatak jer je pojedinačan stepen obuhvaćen cjelinom. 

* Hazak znači „budi jak”; to je blagoslov koji se izgovara nakon dovršetka svake od pet Mojsijevih knjiga (Petoknjižje) 

Otuda, ukoliko neki dio nedostaje cjelini, taj isti nedostatak postoji i u pojedinačnom. I, oni postepeno inkarniraju po redosledu stepena. I, kada svi budu kompletirani, to će biti kraj ispravke (Gmar Tikun). Pre toga, oni se pojavljuju i ispravljaju jedan za drugim. 

Sada možemo da razumijemo ono što su naši mudraci rekli: „Tora je prethodila svijetu”. To jeste, prije nego što se pojavilo ograničenje svijeta, Tora je već postojala.

I, kako je moguće to da Tora sija unutar svijeta, čija je suština ograničenje? Međutim, Tora sija u intervalima (jedan po jedan). I, kada sva razabiranja budu kompletirana, čovjek mora da napusti ovaj svijet, budući da je u sebi sakupio sva razabiranja Tore, sa svih stepena. Otuda, svaki završetak treba da nas ojača da nastavimo dalje. I, pet djelova (knjige) Tore odgovara sedam Sefirot (Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod, Yesod i Malhut), od kojih su prvih pet esencija, a Yesod i Malhut nijesu esencija, već samo opšte (koje uključuju druge).

 Link - 162. Concerning the Hazak We Say After Completing the Series

Šamati 161: U VEZI SA DAVANJEM TORE – 2

 
U vezi sa davanjem Tore – 2

Čuo sam tokom obroka na Šavuot
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Davanje Tore na planini Sinaj ne znači da je Tora tada data i da se sada ne daje. Naprotiv, davanje Tore je vječno – Stvoritelj uvijek daje. Međutim, mi nijesmo podesni da je primimo. Ali tada, na planini Sinaj, mi smo bili primaoci Tore. I jedina vrlina koju smo tada imali jeste ta da smo bili „kao jedan čovjek u jednom srcu”. Ovo znači da smo svi imali samo jednu misao – primanje Tore. 

Međutim, sa strane Stvoritelja, On Toru daje uvijek, kao što je napisano u imenu RIBAŠ (rav Isak ben Šešet): „Čovjek svaki dan treba da sluša Deset zapovijesti na planini Sinaj”. 

Tora se naziva „napitak Života” i „napitak smrti”. Treba da pitamo: „Kako te dvije suprotnosti  mogu da postoje unutar jednog subjekta?” Sve što vidimo našim očima nije ništa drugo osim osjećaja, a  stvarnost, sama po sebi, nas ne interesuje. Otuda, kada čovjek uči Toru, i Tora ga udaljava od ljubavi Stvoritelja, ta Tora se sigurno naziva „napitak smrti”. A, ukoliko ga Tora dovodi bliže Stvoritelju, ta Tora se naziva „napitak Života”. 

Međutim, sama Tora, to jeste stvarnost sama po sebi, ne razmatra se. Umjesto toga,  osjećaji određuju realnost za nas, ovde dolje. A Tora, sama po sebi, bez onih koji je primaju, treba da se tumači kao Svjetlost bez Kli, u kojoj mi nemamo nikakvo postignuće. Ovo se razmatra za „esencija bez materije”. I, mi nemamo postignuće esencije, čak ni korporalne esencije, a tim prije ni duhovne. 

Šamati 160: RAZLOG ZA POKRIVANJE MACOT

 
Razlog za pokrivanje Macot

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

On (Baal HaSulam) objašnjava zašto je uobičajeno da se Macot (beskvasni hlebovi) uvjek drže pokriveni, bilo na tanjiru za Macot ili na nekom drugom pokrivenom mjestu. 

Napisano je: „I, narod je uzeo tijesto svoje prije nego što je uskislo, naćve* svoje umotane u odjeću svoju, ponesoše na ramenima svojim**” (Izlazak 12:34). Nagovještaj je sadržan u riječima: „umotane u odjeću svoju”.

 *drveno korito u kojem se ranije mijesio hljeb

**Izlazak 12:34
Tako uze narod tijesto svoje, još prije nego uskisnu. Naćve svoje, umotane u ogrtače njihove, ponesoše na ramenima. 

Radi se o tome da Kelim na Pesah još nijesu ispravljene onako kako je potrebno. Zbog toga postoji materija brojanja (Omer), da se isprave te Kelim. To je značenje njenih riječi: „Poput kapi crvene ruže, vidjela sam”. To znači da se u noći Pesaha dogodilo čudo, iako je postojala mogućnost da dođe do hvata (Sitra Ahra) to se ipak nije dogodilo, budući da je sve bilo pokriveno i ništa nije bilo vidjivo spolja. To je nagovješteno u riječima: „umotane u odjeću svoju”. 

Link - 160. The Reason for Concealing the Matzot

Šamati 159: I, DOGODILO SE TOKOM TIH MNOGIH DANA

 
I, dogodilo se tokom tih mnogih dana

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)           

„I, dogodilo se tokom tih mnogih dana da je kralj Egipta umro; i sinovi Izraela uzdisali su iz rada, i plakali su i njihov plač iz rada stigao je do Boga. I, Bog je čuo njihov vapaj”.

To znači da su oni toliko patili da više nisu mogli da izdrže. I toliko su molili da „njihov plač stigao je do Boga”. Međutim, vidimo da su govorili: „Da smo samo … kada smo sjedili pored lonaca, kada smo hljeb jeli do sitosti*”. A isto tako su rekli: „Sjećamo se ribe koju smo u Egiptu jeli besplatno, i tikvica, lubenica, zeleniša, crnog i bijelog luka”.

* Izlazak, 16:3
И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. 

I, uistinu, oni su bili veoma naklonjeni radu u Egiptu. Ovo je značenje za: „I, miješali su se sa drugim nacijama i učili su iz njihovih akcija”. To jeste, ukoliko se Izrael nalaze pod upravom drugih nacija, tada one imaju upravu nad Izraelom, i Izrael ne mogu da se oslobode njihove uprave. Tako, kada oni jednom dovoljno okuse ovaj rad, više nijesu u stanju da budu iskupljeni. 

I, šta je Stvoritelj učinio? „Kralj Egipta je umro”, to jeste, oni su izgubili ovo ropstvo. Tako, oni nijesu mogli više da rade; razumjeli su da ukoliko nema savršenstva Svjetlosti Mohin, ni služenje nije savršeno. I otuda, „sinovi Izraela uzdisali su iz rada”. Rad ovdje označava da oni nijesu imali zadovoljstvo iz rada, budući da nijesu imali životnost u ropstvu. I, ovo je značenje za rečeno „kralj Egipta je umro”, to jeste, umrla je sva vladavina kralja Egipta, koji ih je hranio i opskrbljivao. Otuda, oni su imali prostor za molitvu. I oni su odmah bili spaseni. 

Nakon toga, kada su išli kroz pustinju i došli u stanje Katnut, oni su žudjeli za ropstvom u kojem su bili prije nego što je kralj Egipta umro. 

Link - 159. And It Came to Pass in the Course of Those Many Days

Šamati 158: RAZLOG IZ KOJEG NE JEDEMO JEDNI KOD DRUGIH NA PESAH

 
Razlog iz kojeg ne jedemo jedni kod drugih na Pesah 

Čuo sam tokom jutarnje trpeze na praznik Pesah (1948. godine) 

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

On (Baal HaSulam) tumači zbog čega postoji običaj da na Pesah ne jedemo jedni kod drugih, iz razloga Kašrut (zakon o ishrani kod Jevreja), i zašto se takav običaj ne primjenjuje tokom čitave godine? Čak i ukoliko znamo da je u nečijoj kući sve u potpunosti Košer, čak i bolje nego što je u našoj, ipak je običaj da se kod drugih ne jede. To je tako zbog toga što se zabrana Hamec (kvasni hleb) odnosi i na „nešto, čak i najmanje” i nije moguće da se čovjek sam od toga sačuva. Umesto toga, jedino Stvoritelj može da ga sačuva od toga da on načini prestup kada je u pitanju „nešto, čak i najmanje”. 

Zbog toga je napisano da čovjek treba da bude pažljiv kada je u pitanju i „nešto, čak i  najmanje” što je kvasno. Čovjeku je zapovijeđeno da bude oprezan i da traži savjet kako da mu ne dođe „nešto, čak i najmanje” što je kvasno. 

Međutim, čovjek ne može samog sebe da sačuva. Otuda, jedino Stvoritelj može da ga sačuva. I svakako, ta zaštita je takva da nisu svi podjednako zaštićeni. Stvoritelj neke čuva više, a neke čuva manje, u zavisnosti od duhovne potrebe čovjeka. To je tako jer postoje ljudi koji znaju da im je potrebna pojačana zaštita, i zbog toga privlače veću zaštitu, i postoje ljudi koji osjećaju da njima nije potrebna tolika zaštita od Gore. Ali mi to ne možemo precizno da izrazimo, budući da to zavisi od osjećaja: neki za sebe osjećaju da su manjkavi i da im je potrebna veća zaštita. 

Link - 158. The Reason for Not Eating at Each Other's Home on Passover

Šamati 156: DA NE BI UZEO SA DRVETA ŽIVOTA

 
Da ne bi uzeo sa Drveta Života

Čuo sam 15. Ševata (29. januar) 1945. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Da ne bi uzeo sa Drveta Života, i jeo, i živio vječno” (Postanje, 3:22*). Baal HaSulam je tumačio da će čovjek možda uzeti od pokrivene Hasadim (milost), koja se razmatra za svojstvo od Haze (prsa) naviše. To je zbog toga što u tome postoji potpuna opskrba, i time grijeh Drvo znanja, koji se razmatra za nivo od Haze naniže, neće biti ispravljen. Proizlazi da se Drvo Života naziva „od Haze naviše”, gdje se nalazi pokrivena Hasadim. I, ja mislim da u skladu sa tim treba da tumačimo ono što kažemo: „Život u kojem postoji strah nebesa, i život u kojem postoji strah od grijeha”.

 * Postanje, 3:22:

I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi. 

I, razlika između njih, kako to objašnjava Baal HaSulam, je u tome da čovjek bira život iz straha od grijeha (strah prije grijeha), to jeste zbog toga što nema drugi izbor. A, strah nebesa označava to da čovjek ima drugi izbor, to jeste, čak i ukoliko ne izabere ovo razabiranje, on i dalje neće zgriješiti – a on ipak bira to (razabiranje) zbog straha Stvoritelja. 

Ali, u skladu sa tim mi ne možemo da kažemo da se pokrivena Hasadim razmatra za Katnut (malo stanje). To je jedino kada čovjek nema drugi izbor. Ali, kada on postigne otkrivenu Hasadim iz razabiranja Rahel, tada se razabiranje Lea, što je pokrivena Hasadim, razmatra za GAR (Rešimo prve tri Sfirot) i Gadlut (veliko stanje).

I, to se naziva „strah nebesa”, da čovjek ima otkrivenu Hasadim, ali bez obzira na to on bira pokrivenu Hasadim. Tako, postoje dve vrste pokrivene Hasadim:

            

1. kada čovjek nema svojstvo Rahela, kada se naziva VAK (šest Sefirot).
2. kada čovjek ima svojstvo Rahela, što se naziva Lea, GAR.

Link - 156. Lest He Took from the Tree of Life