POJEDINAC NE RAZMATRA SEBE ZA ZLOG

 

Pojedinac ne razmatra sebe za zlog

Članak broj 31, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85.godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

 

U vezi sa onim što je rečeno: „Pojedinac ne razmatra sebe za zlog” u Zoharu je napisano (Balak, stav 193): „Kralj David je sebe razmatrao na četiri načina. On je ubrajao sebe u siromašne, ubrajao je sebe u Hasidim (pobožni/posvećeni sledbenici) i drugo... Ubrajao je sebe u Hasidim, kao što je napisano: ‘Sačuvaj moju dušu, jer ja sam pobožan’, jer pojedinac ne sme sebe da razmatra za zlog. Ali, ako kažemo: ‘Ukoliko je to tako onda on nikada neće priznati svoje grehe’, međutim to nije tako. Umesto toga, kada on priznaje svoje grehe tada je Hasid, jer on je došao do toga da primi pokajanje i napusti stranu zla, u čijoj je nečistoći bio do sada. Ali, sada je on prionuo uz Višu desnu, što je Hesed, koja se širi da ga prihvati. I zato što je prionuo uz Hesed, on se naziva Hasid (pobožan/posvećen sledbenik). Nemojte reći da ga Stvoritelj neće prihvatiti sve dok on ne bude naveo sve svoje grehe, od dana kada je došao na svet, čak i one koji su skriveni od njega. To nije tako. Umesto toga, on treba da nabroji jedino one grehe kojih se seća. I ukoliko tokom ispovedanja usredsredi svoj um na njih, i zbog njih se  pokaje, svi ostali gresi slede za njima”, toliko njegovim rečima. 

Treba da razumemo sledeće: 

Kako pojedinac za sebe može da kaže da je Hasid? Budući da je ovo već uzvišen stepen, kako onda pojedinac može samog sebe da veliča? 

Rečeno je da pojedinac ne sme da razmatra sebe za zlog. Sa druge strane, kaže se da pojedinac treba da navede svoje grehe, ali kaže se i to da on ne treba da navede sve svoje grehe od dana kada je došao na svet, već jedino one grehe kojih se seća. Tako, dok on navodi svoje grehe koje je počinio, on je time već zao. Otuda, zašto se kaže da pojedinac ne treba da razmatra sebe za zlog? Koja je razlika između toga kada pojedinac za sebe kaže da je izvršavao zla dela, i toga kada on o sebi ne kaže da je zao? Jer ukoliko on kaže da je izvršavao zla dela, tada on svakako za sebe kaže da je zao. To je kao što nalazimo u rečima naših mudraca (Sanhedrin, 9b): „Rav Jozef je rekao: ‘Neko je bio podvrgnut nasilju. Ako onaj koji je bio podvrgnut nasilju svedoči da je on nasilju bio podvrgnut uz svoj pristanak, tada on svedoči da je i sam on zao jer svedoči da je bio saučesnik u zabranjenom činu, a Tora kaže: ‘Nemojte zlog načiniti svedokom’. Raba je rekao: ‘Osoba je bliska sebi i zato ne može za sebe da svedoči da je zla”.

POKAŽI MI TVOJU SLAVU

Pokaži mi Tvoju slavu
Članak broj 26, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-1985. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„I Mojsije reče: ‘... pokaži mi Tvoju slavu …’ A Stvoritelj reče Mojsiju: ‘Tada ću ja pomeriti Moju ruku i ti ćeš videti Moja leđa, ali Moje se Lice neće videti’” (Izlazak, 33). Mi moramo da razumemo na šta ukazuje Mojsijevo pitanje, i Stvoriteljev odgovor, u pogledu na naš rad.

Kada pojedinac počinje sa radom Stvoritelja, on žudi da vidi slavu Stvoritelja. To jeste, kada Stvoritelj sija za pojedinca, i kada on ima okus u Tori i Micvot, i žudi za duhovnim, on može da se angažuje u svetom radu. U to vreme on zna da ide putem Stvoritelja i oseća da je iznad običnih ljudi, da je čitava javnost ovozemaljska, i da jedino on zna i razume šta je duhovno. 

Znano je da su naši mudraci rekli (Avot, Poglavlje 4, stav 4): „Rabi Levitas, iz Javne kaže: ‘Budi veoma, veoma skroman’”. Zato, pojedinac treba dosta da radi na tome da pronađe neku manu u sebi da bi mogao da kaže da je nisko. Ali, budući da ono što su naši mudraci rekli da se izvršava jeste Micva, pojedinac to uzima iznad razuma i kaže: „Naravno, ja još nisam dovršen”. 

Isto tako, postoji vreme Ahoraim, kada za pojedinca ne sija žudnja za Torom i Micvot, i on ne oseća nedostatak iz toga što ne žudi za tim da bude u Dvekut uz Stvoritelja. U stanju Ahoraim, pojedinac može da vidi sebe, to jeste svoje stvarno stanje – da li on sebe i dalje vidi kao superiornog u odnosu na druge ljude. U tom slučaju on treba da radi na niskosti, da uzme na sebe Micva skromnosti, iznad razuma, dok gleda druge ljude, koji su u stanju duhovnog pada dok je on u usponu. Sledi da jedino u stanju Ahoraim on može da vidi istinu, dok tokom Panim on može da prevari sebe. 

U VEZI SA HESED (MILOST)

 

U vezi sa Hesed (milost)

Članak broj 4, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u svetom Zoharu u vezi sa Hesed (Leh Leha, stav 382): „Zašto do sada on (Avram) nije nazvan Avraam? Objasnili smo da on do sada nije bio obrezan, a sada je obrezan. Jednom kada je obrezan on se povezao sa Hey, i to je Šehina (Božansko), i tada je Šehina bila u njemu. Zbog toga se on naziva Avraam, sa Hey. Napisano je: ‘Ovo su generacije nebesa i zemlje kada su stvoreni’. Učili smo da ih je On stvorio sa Hey, i učili smo da u reči Avraam, što znači u reči BeHibaraam (kada su stvoreni) postoje slova Be Avraam (u Avraamu). To znači da je svet bio stvoren za Avraama. 

Postanje, 2:4 - To jе postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, 

I pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste, ‘Zašto se oni spore prilikom tumačenja reči BeHibaraam?’ I odgovara: ‘To je Hesed. Kada on kaže da  BeHibaraam ukazuje na Avraama, koji je Hesed, to ukazuje na to da je svet, što je Šehina, stvoren za Hesed*. Zbog toga se ovde kaže da ih je On stvorio sa Hey, što znači Šehina.  

*Leh Leha, 383

Zato je napisano: ‘Ovo su generacije neba i zemlje kada su stvoreni (heb: Be-Hibaram)’ (Postanje, 2:4). Kao što smo učili da ‘sa slovom Hej’ (Be-Hej) ‘oni su stvoreni’ (heb: Bra’am). Takođe smo učili reč ‘Be-Hibaram’ (sa Avraamom), koja se sastoji od istih slova kao reč BeAvraam. To nas uči da je svet stvoren za Avraama.

I on pita: ‘Šta oni govore?’ To jeste: ‘Zašto se razlikuju u tumačenju reči Be-Hibaraam?’ I odgovara: ‘Jedno (tumačenje) se odnosi na Hesed’, tako da onaj koji kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Avraama, to jeste na Hesed, razmatra da je svet stvoren za Hesed. A drugo (tumačenje) se odnosi na Šehina, drugi kaže da ‘Be-Hibaram’ ukazuje na Šehina, jer slovo Hej označava Šehina. I nema protivrečnosti između ova dva tumačenja, jer se odnose na isto značenje. Jer ukoliko Hesed postoji u svetu, onda postoji i Šehina, i obrnuto. Zbog toga su oba značenja – Hesed i Šehina – jedno i isto. I svet je stvoren i zarad Hesed i zarad Šehina. 

Ali, jedno ne protivreči drugom, jer se sve svodi na jedno. To jeste, ukoliko postoji Hesed u svetu onda je i Šehina u svetu, i obrnuto. Time, ta dva značenja – Hesed i Šehina – su jedno i isto, i svet je stvoren za Hesed i za Šehina. Treba da razumemo zašto se tumači da BeHibaraam označava Be Avraam (u Avraamu), što je Hesed, što znači da je svet stvoren za Hesed". 

ŠTA JE, U RADU, SAČINJAVANJE SAVEZA

Šta je, u radu, sačinjavanje saveza

Članak broj 31, 1987. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „Da pristanete na savez sa Gospodom vašim Bogom, koji Gospod vaš Bog sačini danas sa vama”. Raši tumači „Da pristanete na savez” kao „da prođete” kroz prolaz. „Oni koji sačinjavaju savez uradili bi tako: pregrada odavde i pregrada odande, i oni prolaze između”. Spis isto tako kaže: „I ne sačinjavam ja ovaj savez samo sa vama, već i sa onima koji stoje ovde sa nama danas pred Gospodom našim Bogom i sa onima koji danas nisu sa nama”. 

Treba da razumemo sledeće: 1) Šta znači, u radu, sačiniti savez? To jeste, šta nama,  u radu, daje taj savez kroz koji ćemo imati ispravku? 2) Zašto Raši tumači da će oni koji sačinjavaju savez načiniti pregradu odavde? Šta to nama znači, u radu? 3) Šta, u radu, znači „…oni koji stoje ovde sa nama danas … i oni koji danas nisu sa nama”? Šta su, u radu, ova dva vremena? 

Baal HaSulam je rekao: „Koja je zasluga ‘sačinjavanje saveza’”? Naizgled, ovo je suvišno. Jer, zbog čega je potrebno da oni između sebe sačine savez? Ukoliko misle da treba da vole jedni druge, tada, ukoliko oni i vole jedni druge, šta sačinjavanje saveza dodaje njima? On je rekao da, ponekad, oni mogu da dođu u stanje u kojem svaki od njih vidi da se onaj drugi ne ponaša prema njemu na ispravan način, i ako je to tako, on tog drugog mora da mrzi. 

Kada načini savez sa njim, to znači da će on, čak i ako vidi da se ovaj prema njemu ne ponaša na ispravan način, ići iznad razuma i reći: „Budući da sam ja sklopio savez sa njim, neću ga prekršiti”. 

Sledi da savez nije za sadašnjost već za budućnost. Moguće je da će se ljubav između njih ohladiti; otuda, oni sačinjavaju savez tako da i budućnost bude onakva kako je sada, u sadašnjosti. 

KONGREGACIJA JE - NE MANJE OD DESET

Kongregacija je – ne manje od deset

Članak broj 28, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Naso (stav 105): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Zašto sam došao, a nema čoveka?‘* Izrael su toliko voljeni od Stvoritelja da, gde god da su oni, Stvoritelj je među njima. ‘I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima‘. Svaka sinagoga u svetu se naziva ‘Hram‘. ‘I, Ja ću boraviti među njima‘, budući da u sinagogu prvo dolazi Šehina (Božansko). Srećan je onaj koji je među onima koji su prvi u sinagogi, jer je ono što se kroz njih kompletira – kompletirano, to jeste kongregacija, što je ne manje od deset. Takođe, deset mora da bude u sinagogi odjednom, a ne da dolaze jedan po jedan, budući da su svih deset poput organa jednog tela u kojem Šehina boravi, jer je Stvoritelj stvorio čoveka odjednom, i uspostavio sve njegove organe zajedno, kao što je napisano: ‘On vas je načinio i uspostavio’”. 

* Isaija, 50:1,2

Ovako veli Gospod: gdje je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? ili koji je između rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prijestupe bi puštena mati vaša.
Zašto kad dođoh ne bi nikoga? kad zvah, niko se ne odazva? da nije kako god okračala ruka moja, te ne može iskupiti? ili nema u mene snage da izbavim? Gle, prijetnjom svojom isušujem more; obraćam rijeke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žeđi. 

U prethodno navedenim rečima treba da razaberemo: 

1) Zašto se kaže: „Gde god da su Izrael, Stvoritelj je među njima”? Ovo ukazuje na to da ne postoji potreba za specijalnim mestom. Nakon toga se kaže: „Neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima”, to jeste specifično u sinagogi (Beit Kneset). 

2) Reči „I, neka Meni načine Hram i Ja ću boraviti među njima” ukazuju na to da prvo mora da postoji neka priprema, to jeste „načine Hram”, i onda „Ja ću boraviti”, a ne tek tako. 

3) Šta je pitanje koje on (Rabi Elazar) postavlja: „Zašto sam došao, a nema čoveka?” Ukoliko se kaže da prvo Šehina dolazi u sinagogu, naravno da tamo još nema nikoga. 

Šamati 165: OBJAŠNJENJE JELISIJEVOG ZAHTJEVA ILIJI

 
Objašnjenje Jelisijevog zahtjeva Iliji

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Ilija ga je pitao: „Šta da uradim za tebe?”* A on (Jelisije) je odgovorio: „...duh dvostruko veći od tvoga”. Na to je on (Ilija) odgovorio: „Zatražio si nešto teško…”

*Druga knjiga o carevima, 2:9,10

A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene.
A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti.

Radi se o tome da postoji sortiranje 288 djelova duše (RAPAH). A postoji i „kameno srce” (Lev HaEven), koje ne može da se skrutinizuje. Međutim, kada se sortira 288 (RAPAH), time se takođe sortira kameno srce (Lev HaEven), mada je samo kameno srce zabranjeno dirati. Pojedinac koji razabira ovih 288 iskri, radeći to on razabira i kameno srce, takođe. 

Link - 165. An Explanation to Elisha's Request of Elijah

Šamati 164: POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU KORPORALNOG I DUHOVNOG

 
Postoji razlika između korporalnog i duhovnog

Čuo sam 3. Ava (8. avgust) 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Postoji razlika između korporalnog i duhovnog: u korporalnom, snaga prethodi akciji, kao što je napisano: „I prije nego što pozovu, Ja ću odgovoriti” (Isaija, 65:24)*. Tamo je redosled u skladu sa krajem ispravke, gdje se ništa ne radi prije nego što postoji snaga da se to uradi. A u duhovnom, međutim, gdje još nije uređeno u skladu sa krajem ispravke, već prema redoslijedu skrutinizovanja, rad mora da počne prije nego što se postigne snaga, kao što je napisano: „Oni koji izvršavaju Njegovu riječ, slušajući glas Njegove riječi” (Psalmi, 103:20)**.

*Isaija, 65:24        

I prije nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.

**Psalmi, 103:20
Blagosiljajte Gospoda anđeli njegovi, koji ste silni krjepošću, izvršujete riječ njegovu slušajući glas riječi njegove.

 

Link - 164. There Is a Difference between Corporeality and Spirituality

Šamati 163: U VEZI SA ONIM ŠTO SU GOVORILI AUTORI ZOHARA

 
U vezi sa onim što su govorili autori Zohara

Čuo sam nakon Šabata, porcija Masa'ei,
7. avgusta 1948. godine, u Tel Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

To što su autori Zohara svoje riječi govorili u formi Musar* (pouka, savet) nije bilo neophodno. Oni su mogli da otkriju svoje tajne i na druge načine. Ipak, oni su htjeli da odjenu svoje tajne u pouke tako da čitalac jasno razumije da ono što je važno u Tori nije mudrost već Davalac Tore; da su esencija Tore i zapovijesti date jedino zbog toga da se prione uz Davaoca Tore. 

* Reč Musar znači ukor ili pouka, kao u stihu: „Čuj, sine moj, pouku (Musar) oca svoga“ 
(Mudre izreke 1: 8). 

Otuda, budući da na to najviše podsjeća odjeća Musar, oni su ih postavili u tu odjeću. I to što su mnogo puta koristili odjeću mudrosti je zbog toga da oni ne bi pogriješili i rekli da tu nema ničeg osim pouka, to jeste da se tu ne skriva nikakva mudrost, već da su to samo obična uputstva. Zato su oni pisali u dvije odjeće, da jedna ukazuje na drugu.

Link - 163. What the Authors of The Zohar Said

Šamati 162: U VEZI SA "HAZAK", ŠTO GOVORIMO NAKON KOMPLETIRANJA NIZA

 
U vezi sa „Hazak”, što govorimo nakon kompletiranja niza

Čuo sam tokom jutarnjeg obroka na Šabat, 

2. Ava, u Tel-Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Hazak”*, što govorimo nakon kompletiranja niza (završetak čitanja svake od knjiga Tore), označava završetak koji treba da nam dȃ snagu da kompletiramo sve stepene. Kao što tijelo ima 248 organa (RAMAH) i 365 tetiva (ŠASA), tako i duša ima svojih 613 djelova, što su kanali duše kroz koje se širi obilje. I, ti kanali se otvaraju kroz Toru. I, sve dok se svi kanali ne otvore, čak i na pojedinačnom stepenu osjeća se nedostatak jer je pojedinačan stepen obuhvaćen cjelinom. 

* Hazak znači „budi jak”; to je blagoslov koji se izgovara nakon dovršetka svake od pet Mojsijevih knjiga (Petoknjižje) 

Otuda, ukoliko neki dio nedostaje cjelini, taj isti nedostatak postoji i u pojedinačnom. I, oni postepeno inkarniraju po redosledu stepena. I, kada svi budu kompletirani, to će biti kraj ispravke (Gmar Tikun). Pre toga, oni se pojavljuju i ispravljaju jedan za drugim. 

Sada možemo da razumijemo ono što su naši mudraci rekli: „Tora je prethodila svijetu”. To jeste, prije nego što se pojavilo ograničenje svijeta, Tora je već postojala.

I, kako je moguće to da Tora sija unutar svijeta, čija je suština ograničenje? Međutim, Tora sija u intervalima (jedan po jedan). I, kada sva razabiranja budu kompletirana, čovjek mora da napusti ovaj svijet, budući da je u sebi sakupio sva razabiranja Tore, sa svih stepena. Otuda, svaki završetak treba da nas ojača da nastavimo dalje. I, pet djelova (knjige) Tore odgovara sedam Sefirot (Hesed, Gevura, Tiferet, Necah, Hod, Yesod i Malhut), od kojih su prvih pet esencija, a Yesod i Malhut nijesu esencija, već samo opšte (koje uključuju druge).

 Link - 162. Concerning the Hazak We Say After Completing the Series

Šamati 161: U VEZI SA DAVANJEM TORE – 2

 
U vezi sa davanjem Tore – 2

Čuo sam tokom obroka na Šavuot
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Davanje Tore na planini Sinaj ne znači da je Tora tada data i da se sada ne daje. Naprotiv, davanje Tore je vječno – Stvoritelj uvijek daje. Međutim, mi nijesmo podesni da je primimo. Ali tada, na planini Sinaj, mi smo bili primaoci Tore. I jedina vrlina koju smo tada imali jeste ta da smo bili „kao jedan čovjek u jednom srcu”. Ovo znači da smo svi imali samo jednu misao – primanje Tore. 

Međutim, sa strane Stvoritelja, On Toru daje uvijek, kao što je napisano u imenu RIBAŠ (rav Isak ben Šešet): „Čovjek svaki dan treba da sluša Deset zapovijesti na planini Sinaj”. 

Tora se naziva „napitak Života” i „napitak smrti”. Treba da pitamo: „Kako te dvije suprotnosti  mogu da postoje unutar jednog subjekta?” Sve što vidimo našim očima nije ništa drugo osim osjećaja, a  stvarnost, sama po sebi, nas ne interesuje. Otuda, kada čovjek uči Toru, i Tora ga udaljava od ljubavi Stvoritelja, ta Tora se sigurno naziva „napitak smrti”. A, ukoliko ga Tora dovodi bliže Stvoritelju, ta Tora se naziva „napitak Života”. 

Međutim, sama Tora, to jeste stvarnost sama po sebi, ne razmatra se. Umjesto toga,  osjećaji određuju realnost za nas, ovde dolje. A Tora, sama po sebi, bez onih koji je primaju, treba da se tumači kao Svjetlost bez Kli, u kojoj mi nemamo nikakvo postignuće. Ovo se razmatra za „esencija bez materije”. I, mi nemamo postignuće esencije, čak ni korporalne esencije, a tim prije ni duhovne. 

Šamati 160: RAZLOG ZA POKRIVANJE MACOT

 
Razlog za pokrivanje Macot

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

On (Baal HaSulam) objašnjava zašto je uobičajeno da se Macot (beskvasni hlebovi) uvjek drže pokriveni, bilo na tanjiru za Macot ili na nekom drugom pokrivenom mjestu. 

Napisano je: „I, narod je uzeo tijesto svoje prije nego što je uskislo, naćve* svoje umotane u odjeću svoju, ponesoše na ramenima svojim**” (Izlazak 12:34). Nagovještaj je sadržan u riječima: „umotane u odjeću svoju”.

 *drveno korito u kojem se ranije mijesio hljeb

**Izlazak 12:34
Tako uze narod tijesto svoje, još prije nego uskisnu. Naćve svoje, umotane u ogrtače njihove, ponesoše na ramenima. 

Radi se o tome da Kelim na Pesah još nijesu ispravljene onako kako je potrebno. Zbog toga postoji materija brojanja (Omer), da se isprave te Kelim. To je značenje njenih riječi: „Poput kapi crvene ruže, vidjela sam”. To znači da se u noći Pesaha dogodilo čudo, iako je postojala mogućnost da dođe do hvata (Sitra Ahra) to se ipak nije dogodilo, budući da je sve bilo pokriveno i ništa nije bilo vidjivo spolja. To je nagovješteno u riječima: „umotane u odjeću svoju”. 

Link - 160. The Reason for Concealing the Matzot

Šamati 159: I, DOGODILO SE TOKOM TIH MNOGIH DANA

 
I, dogodilo se tokom tih mnogih dana

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)           

„I, dogodilo se tokom tih mnogih dana da je kralj Egipta umro; i sinovi Izraela uzdisali su iz rada, i plakali su i njihov plač iz rada stigao je do Boga. I, Bog je čuo njihov vapaj”.

To znači da su oni toliko patili da više nisu mogli da izdrže. I toliko su molili da „njihov plač stigao je do Boga”. Međutim, vidimo da su govorili: „Da smo samo … kada smo sjedili pored lonaca, kada smo hljeb jeli do sitosti*”. A isto tako su rekli: „Sjećamo se ribe koju smo u Egiptu jeli besplatno, i tikvica, lubenica, zeleniša, crnog i bijelog luka”.

* Izlazak, 16:3
И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. 

I, uistinu, oni su bili veoma naklonjeni radu u Egiptu. Ovo je značenje za: „I, miješali su se sa drugim nacijama i učili su iz njihovih akcija”. To jeste, ukoliko se Izrael nalaze pod upravom drugih nacija, tada one imaju upravu nad Izraelom, i Izrael ne mogu da se oslobode njihove uprave. Tako, kada oni jednom dovoljno okuse ovaj rad, više nijesu u stanju da budu iskupljeni. 

I, šta je Stvoritelj učinio? „Kralj Egipta je umro”, to jeste, oni su izgubili ovo ropstvo. Tako, oni nijesu mogli više da rade; razumjeli su da ukoliko nema savršenstva Svjetlosti Mohin, ni služenje nije savršeno. I otuda, „sinovi Izraela uzdisali su iz rada”. Rad ovdje označava da oni nijesu imali zadovoljstvo iz rada, budući da nijesu imali životnost u ropstvu. I, ovo je značenje za rečeno „kralj Egipta je umro”, to jeste, umrla je sva vladavina kralja Egipta, koji ih je hranio i opskrbljivao. Otuda, oni su imali prostor za molitvu. I oni su odmah bili spaseni. 

Nakon toga, kada su išli kroz pustinju i došli u stanje Katnut, oni su žudjeli za ropstvom u kojem su bili prije nego što je kralj Egipta umro. 

Link - 159. And It Came to Pass in the Course of Those Many Days

Šamati 158: RAZLOG IZ KOJEG NE JEDEMO JEDNI KOD DRUGIH NA PESAH

 
Razlog iz kojeg ne jedemo jedni kod drugih na Pesah 

Čuo sam tokom jutarnje trpeze na praznik Pesah (1948. godine) 

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

On (Baal HaSulam) tumači zbog čega postoji običaj da na Pesah ne jedemo jedni kod drugih, iz razloga Kašrut (zakon o ishrani kod Jevreja), i zašto se takav običaj ne primjenjuje tokom čitave godine? Čak i ukoliko znamo da je u nečijoj kući sve u potpunosti Košer, čak i bolje nego što je u našoj, ipak je običaj da se kod drugih ne jede. To je tako zbog toga što se zabrana Hamec (kvasni hleb) odnosi i na „nešto, čak i najmanje” i nije moguće da se čovjek sam od toga sačuva. Umesto toga, jedino Stvoritelj može da ga sačuva od toga da on načini prestup kada je u pitanju „nešto, čak i najmanje”. 

Zbog toga je napisano da čovjek treba da bude pažljiv kada je u pitanju i „nešto, čak i  najmanje” što je kvasno. Čovjeku je zapovijeđeno da bude oprezan i da traži savjet kako da mu ne dođe „nešto, čak i najmanje” što je kvasno. 

Međutim, čovjek ne može samog sebe da sačuva. Otuda, jedino Stvoritelj može da ga sačuva. I svakako, ta zaštita je takva da nisu svi podjednako zaštićeni. Stvoritelj neke čuva više, a neke čuva manje, u zavisnosti od duhovne potrebe čovjeka. To je tako jer postoje ljudi koji znaju da im je potrebna pojačana zaštita, i zbog toga privlače veću zaštitu, i postoje ljudi koji osjećaju da njima nije potrebna tolika zaštita od Gore. Ali mi to ne možemo precizno da izrazimo, budući da to zavisi od osjećaja: neki za sebe osjećaju da su manjkavi i da im je potrebna veća zaštita. 

Link - 158. The Reason for Not Eating at Each Other's Home on Passover

Šamati 156: DA NE BI UZEO SA DRVETA ŽIVOTA

 
Da ne bi uzeo sa Drveta Života

Čuo sam 15. Ševata (29. januar) 1945. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Da ne bi uzeo sa Drveta Života, i jeo, i živio vječno” (Postanje, 3:22*). Baal HaSulam je tumačio da će čovjek možda uzeti od pokrivene Hasadim (milost), koja se razmatra za svojstvo od Haze (prsa) naviše. To je zbog toga što u tome postoji potpuna opskrba, i time grijeh Drvo znanja, koji se razmatra za nivo od Haze naniže, neće biti ispravljen. Proizlazi da se Drvo Života naziva „od Haze naviše”, gdje se nalazi pokrivena Hasadim. I, ja mislim da u skladu sa tim treba da tumačimo ono što kažemo: „Život u kojem postoji strah nebesa, i život u kojem postoji strah od grijeha”.

 * Postanje, 3:22:

I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do vijeka živi. 

I, razlika između njih, kako to objašnjava Baal HaSulam, je u tome da čovjek bira život iz straha od grijeha (strah prije grijeha), to jeste zbog toga što nema drugi izbor. A, strah nebesa označava to da čovjek ima drugi izbor, to jeste, čak i ukoliko ne izabere ovo razabiranje, on i dalje neće zgriješiti – a on ipak bira to (razabiranje) zbog straha Stvoritelja. 

Ali, u skladu sa tim mi ne možemo da kažemo da se pokrivena Hasadim razmatra za Katnut (malo stanje). To je jedino kada čovjek nema drugi izbor. Ali, kada on postigne otkrivenu Hasadim iz razabiranja Rahel, tada se razabiranje Lea, što je pokrivena Hasadim, razmatra za GAR (Rešimo prve tri Sfirot) i Gadlut (veliko stanje).

I, to se naziva „strah nebesa”, da čovjek ima otkrivenu Hasadim, ali bez obzira na to on bira pokrivenu Hasadim. Tako, postoje dve vrste pokrivene Hasadim:

            

1. kada čovjek nema svojstvo Rahela, kada se naziva VAK (šest Sefirot).
2. kada čovjek ima svojstvo Rahela, što se naziva Lea, GAR.

Link - 156. Lest He Took from the Tree of Life

Šamati 157: JA SPAVAM, A SRCE JE MOJE BUDNO

 
Ja spavam, a srce je moje budno*

Čuo sam 9. Nisana (18. april) 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

* Pjesma nad pjesmama, 5:2

Ja spavam a srce je moje budno; eto glasa dragoga mojega, koji kuca: otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnijeh kapi. 

Napisano je u Zoharu (porcija Emor 95a): „Skup Izrael (Šehina, Kneset Izrael) je rekao: ja spavam u izgonu u Egipat, gdje su moji sinovi bili u teškom ropstvu”. Mohin su bile u stanju sna, kao što je napisano u vezi sa stihom „postoji” (iz Megilat Ester: „postoji jedan narod”) što označava da „njihov Bog spava”. 

„A, srce je moje budno da ih sačuva od propasti u izgonu” (Zohar). To znači da kada oni prime Mohin de Ahoraim, oni su njima čuvani (hranjeni), čak iako one još ne sijaju u Njoj (Šehina) a oni su još u izgonu. Međutim, to se ipak razmatra za budnost, na način: „od srca do usta – ne otkriva se”. 

Srce označava VAK, jer je tamo VAK od Hohma. Tako, čak i u vrijeme Gadlut, ne postoji druga Hohma već jedino ona koja je ovdje već primljena. 

„Eto glasa mog voljenog, koji kuca” (Pjesma nad pjesmama, 5:2). To je udaranje u Masah (ekran, zaslon) od Hirik* u Zeir Anpin (Hirik u Z’A, Hirik je apostrof). 

*Masah de Hirik je Masah srednje linije. Postoje tri linije koje se takođe nazivaju i tri tačke: Holam desna, Šuruk lijeva i Hirik srednja. 

„I Ja sam se sjetio Moga saveza” (Izlazak, 6:5). To je obrezanje (Brit Mila), što su Dinim (sudovi) od Nukva (žensko), koji poništavaju Dinim od Dehura (muško). Dinim (sudovi) označavaju kvalitet koji poništava GAR, i to se razmatra za „odsijecanje”. 

Šamati 155: ČISTOTA TIJELA

 
Čistota tijela

Čuo sam tokom obroka na Šabat, 13. Ševata
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Čistota tijela (odnosi se na čistotu želje, to jeste, želja je čista kada može da se usmjeri ka davanju) ukazuje na čistotu uma. Čistota uma se naziva „istina”, kada nema ni malo laži. I, u vezi sa tim nisu svi jednaki, jer su neki djelimično pedantni. Ali, što se tiče čistote tijela (ovde se misli na to da postoje „prljave želje” i „čiste želje”, „prljave želje” su želje za primanjem) nije važno da se bude pretjerano pedantan. Jer, prljavština nam je toliko mrska zbog toga što se razmatra za nešto štetno, a mi treba da se čuvamo svega što je štetno. Ipak, kad je riječ o tijelu (one „prljave želje” sa kojima ne možemo sada da radimo), nije toliko važno da se bude pedantan, jer će na kraju tijelo nestati, čak i ukoliko o njemu brinemo sa najvećom pažnjom. 

Napomena: U zagradama su komentari rava Lajtmana iz lekcije. 

Ali, kada je riječ o duši, koja je vječna, vrijedno je da se bude pedantan sa svom mogućom brižljivošću da se izbjegne svaka vrsta prljavštine, jer se svaka prljavština razmatra za štetnu. 

Link - 155. The Cleanness of the Body

Šamati 154: NIJE MOGUĆE DA POSTOJI PRAZAN PROSTOR U SVIJETU

 

Nije moguće da postoji prazan prostor u svijetu

Čuo sam 7. Ševata, (18. januar) 1948. godine, u Tel Avivu

Nije moguće da postoji prazan prostor u svijetu. Budući da je esencija čovjeka želja, što je esencija stvaranja, i po njoj se mjeri odraslost (Gadlut) i malenost (Katnut) čovjeka, slijedi da čovjek mora da ima neku želju – bilo za korporalnim ili duhovnim. Onaj ko je lišen tih želja razmatra se da je mrtav, jer je čitavo stvaranje jedino želja koja se razmatra za „postojanje iz nepostojanja”. I, zbog toga što mu nedostaje takva materija, materija čitavog stvaranja, jasno je da se on razmatra da je pobačen i on ne može da opstane. 

Otuda, čovjek treba da se trudi da ima želju, jer to je sva materija stvaranja. Ali, ta želja mora da bude razjašnjena. Jer, prirodno je da svako živo biće osjeća šta je štetno za njega. Isto tako, i mi moramo da pazimo da želja bude usmjerena na nešto vredno. 

Link- 154. There Cannot Be an Empty Space in the World

Šamati 153: MISAO JE REZULTAT ŽELJE

 
Misao je rezultat želje

Čuo sam 7. Ševata (18. januar) 1948. godine u Tel- Avivu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Misao je rezultat želje. Čovjek misli o onome što želi. On ne razmišlja o onome što ne želi. Na primjer, čovjek nikada ne misli o danu svoje smrti. Naprotiv, on uvijek promišlja o svojoj vječnosti, budući da je to ono što on želi. Tako, čovjek uvijek misli o onome što želi. 

Međutim, misao ima  specifičnu ulogu:  ona pojačava želju. Sama želja ostaje na svom mjestu; nema snagu da se širi i izvrši svoju akciju. Ali kada čovjek misli i promišlja o nekoj materiji, želja traži od misli da joj dâ neki savjet i usmjerenje kako da se ostvari. Tako želja raste, širi se i dovodi do svog ispunjenja u stvarnosti. 

Slijedi da misao služi želji, a želja je „ja” čovjeka. Postoji veliko „ja” i malo „ja”. Veliko „ja” ima upravu nad svim malim „ja”. Za onog ko je malo „ja” i uopšte nema upravu, savjet da uveća „ja” jeste da istrajno razmišlja o želji, budući da misao raste u onoj mjeri u kojoj čovjek misli o ovoj želji. 

I zbog toga je rečeno: „…on promišlja Njegovu Toru dan i noć”, jer kroz istrajavanje u tome, ona (želja) raste u veliko „ja”, sve dok ne postane stvarni upravitelj. 

Link - 153. A Thought Is a Result of the Desire

 

Šamati 152: JER MITO ZASLEPLJUJE OČI MUDRIH

 
Jer mito zasljepljuje oči mudrih

Čuo sam 24. Teveta, (6. januar) 1948. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Jer mito zasljepljuje oči mudrih” (Ponovljeni zakoni, 16:19). Kada čovjek počne da kritikuje duhovni rad i njegove uslove,   on se suočava sa tim da ovaj rad neće moći da prihvati, iz dva razloga: 

1. Nagrada za rad nije sto posto sigurna. On ne vidi one koji su već nagrađeni, i kada pogleda ljude koji su naporno radili i patili pod teretom rada, on ne vidi da su oni već primili nagradu za svoj rad. I, ukoliko sebe pita: „Zašto oni nisu primili?”, najbolji odgovor koji može da dâ jeste taj da je to zbog toga što oni uslove rada  nisu ispunili doslovno. Jer, oni koji su doslovno slijedili pravila,  svoju nagradu primaju u potpunosti. 

I, zatim se javlja drugo pitanje: da li on zna da je sposobniji od svojih prijatelja u tome da ispuni uslove rada, da može bolje da se nosi sa svim uslovima? Otuda, on je sto posto siguran da niko neće moći da ga kritikuje zbog izbjegavanja, i on je sto posto u pravu. 

2. Ukoliko je tako, postavlja se pitanje: čovjek koji počinje duhovni rad sigurno je iskusio sve ove kalkulacije, a ipak je preuzeo rad na sebe. Tako, kako je on sebi odgovorio na sva ova pitanja? A stvar je u tome što, da bi video istinu, čovjek mora da gleda otvorenih očiju. U suprotnom, mi samo mislimo da vidimo ko je u pravu – pravednici ili svijet. Ali uistinu, mi ne vidimo pravdu. A da bismo gledali otvorenih očiju, treba da se čuvamo mita, „jer mito zasljepljuje oči mudrog i izvrće riječi pravednika”. 

I, suština mita je u našoj želji za primanjem. Otuda, nema drugog savjeta osim da čovjek preuzme ovaj rad pod svim njegovim uslovima, bez ikakvog razmatranja, već jedino u formi vjere iznad razuma. Nakon toga, kada je on pročišćen od želje za primanjem, kada kritički ispituje, tada on može da se nada da će vidjeti istinu. Zbog toga oni kojima su potrebne garancije (oni koji vide samo razumom) svakako ne mogu ništa da pitaju, jer njima izgleda da je prava istina u njihovim argumentima, i oni uvijek izlaze kao pobjednici u tom sporu jer nisu u stanju da vide istinu. 

Link - For Bribe Blinds the Eyes of the Wise

Šamati 151: I VIDEO JE IZRAEL EGIPĆANE

 
I video je Izrael Egipćane

Čuo sam u nedjelji Bešalah
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

U stihu „… i video je Izrael Egipćane mrtve na obali mora”, „ … i narod se počeo bojati Gospoda, i oni su povjerovali u Njega i u Mojsija, slugu Njegovog” (Izlazak, 14:30,31) mi treba da razumijemo šta znači: „i oni su povjerovali”. Očigledno je to da je čudo izlaska iz Egipta i razdvajanje mora dovelo Izrael do vjere koja je veća od one koju su imali ranije. I naposljetku, naši mudraci su o stihu „To je moj Bog, i ja ću veličati Njega” rekli da je i sluškinja pored mora vidjela više nego prorok Jezekilj. 

Otuda, ovo znači da je izlazak iz Egipta jedno od otvorenih čuda, koja dovode do toga da oni znaju Gospoda, što je suprotno od pojma „vjera”, budući da je vjera ono što je „iznad razuma”. A kada čovjek vidi otvorena čuda, njemu je veoma teško da ostane u vjeri, budući da je to vrijeme proširenja razuma. Otuda, šta je značenje napisanog: „… i oni su povjerovali u Gospoda”? 

Međutim, ovo treba da razumijemo u skladu sa tumačenjem stiha: „I, svi su povjerovali da je On Bog vjere”. Ovaj stih govori o pohvali Izraela, koji su čak i nakon što su vidjeli otvorena čuda i dalje bili u vjeri iznad razuma i nisu umanjili služenje Stvoritelju. Jer, kada je čovjek nagrađen time da Stvoritelju može da služi unutar razuma, tada je veliki rad to da se čovjek održi na putu vjere i da taj put nikada ne zanemari. 

Link - And Israel Saw the Egyptians

Šamati 150: PJEVAJTE GOSPODU, JER ON JE STVORIO PONOS

 
Pjevajte Gospodu, jer On je stvorio ponos

Čuo sam 14. Ševata
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

U stihu „Pjevajte Gospodu, jer On je stvorio ponos” izgleda da je „pjevajte” (Zamru)* poput „(Gospod je) moja snaga i moja pjesma”. „Orežite” (Zmira) – znači da mi uvek treba da orežemo i isječemo trnje iz Stvoriteljevog vinograda. I čak kada čovjek osjeća da je potpun, i misli da je već uklonio trnje, stih o tome kaže: „jer On je stvorio ponos”. 

* Pjevajte (Zamru) ima isto značenje kao i orežite (Zmira) 

Ovo znači da je On, očigledno, stvorio ponos u ovom svijetu tako da čovjek voli da bude pošten i ispravan u sopstvenim očima. I to kada čovjek za sebe osjeća da je već uklonio trnje i da je već savršen čovjek – to je vrsta ponosa. 

Umjesto toga, čovjek uvijek treba da ispita svoje akcije, i da ih provjeri kroz deset vrsta ispitivanja i da ne vjeruje svom trenutnom osjećaju, jer to je samo vrsta ponosa. Kao što, u ime pravednika, stih kaže: „Lijeni ste, lijeni ste! Zbog toga kažite: mi hoćemo da idemo da prinesemo žrtvu Gospodu našem Bogu!” (Izlazak, 5:17).

To znači da je Stvoritelj rekao djeci Izraela: „Kada vi kažete: 'da idemo da prinesemo žrtvu Gospodu  našem Bogu' vi na taj način osjećate da ste već spremni da se približite oltaru i prinesete žrtvu pred Stvoritelja – to je poput lijenosti i slabosti. Vi više ne želite da radite niti da dalje provjeravate sebe da biste bili pozvani na taj veliki rad. Zbog toga vi, u svom ropstvu, mislite da ste već savršeni, kao što je rečeno na kraju stiha: ‘Jer je On stvorio ponos’”.

Link - Sing unto the Lord, for He Has Done Pride