U VEZI SA POŠTOVANJEM OCA

U vezi sa poštovanjem Oca

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Vajera, stav 141): „Rabi Šimon otvori i reče: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. ʻSin poštuje svog ocaʼ je Isak u odnosu na Avraama. On pita: ʻKada ga je on poštovao (kada je Isak poštovao Avraama)? Tada kada ga je on (otac, Avraam) vezao (položio na oltar) za oltar…i on se nije opirao da izvrši volju svoga ocaʼ. ʻI sluga (poštuje) svog gospodaraʼ je Eliezar u odnosu na Avraama. Kada je on poslao Eliezar u Haran, on (Eliezer) je tamo izvršio sve što je Avraam želeo, i time, on ga je poštovao, kao što je napisano, ʻI Gospod je blagoslovio mog gospodaraʼ. I napisano je, ʻOn je rekao: ʻJa sam sluga Avraamu”, i poštujem Avraama. I zaista, on (Eliezar ) koji donosi srebro, zlato, dragulje i kamile, i koji je poštovan i naočit čovek, tamo nije rekao da je Avraamov miljenik ili rođak. Umesto toga, rekao je, ʻJa sam sluga Avraamuʼ, da bi uzdigao zaslugu Avraama i poštovanje Avraama u njihovim očima”. 

I rečeno je (stav 145): „Zbog toga je napisano: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. A vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac ili da ste vi Moje sluge. ʻAko sam Ja Otac, gde je slava Moja? I ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj? ’” 

Treba da razumemo reči svetog Zohara kada kaže da „Gospod kaže: ʻI vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac’”. Ovo ukazuje na to da mi treba da kažemo nekome da je Stvoritelj naš Otac, ali ne možemo to da kažemo zato što nas je sram. Tako, mi moramo da znamo kome treba da kažemo da je On naš Otac. Takođe, moramo da znamo šta je sram zbog kojeg to ne možemo da kažemo, kao što je napisano „… sramno je za vas …” Ovo je zbunjujuće. Naposletku, svakog dana kažemo: „Naš Otac, naš Kralj”. I, tokom Osamnaest molitvi, kažemo: „Vrati nas, Oče naš, Tvom zakonu (Tora)”, tako, kome mi još treba da kažemo da je Stvoritelj naš Otac, i da nas je sram da to kažemo, i da je zbog toga Stvoritelj ljut, i kaže: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja?” 

Ovo treba da tumačimo tako da je neophodno da objasnimo za sebe da je Sam Stvoritelj taj kome smo mi dužni da kažemo: „Gospod je naš Otac”. Mi uvek kažemo: „naš Otac, naš Kralj” i zbog toga je Stvoritelj ljut: „Kako vas nije sram da Meni kažete da sam Ja vaš Otac, a da Meni ne pokazujete poštovanje”, kao što je rečeno: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja ?” To jeste, Stvoritelj kaže: „Sramno je za vas da Mene nazivate ‘naš Otac’, i Ja vidim da je za vas slava Moja u prašini, što se naziva ‘Šehina (Božansko) u prašini’. Otuda, kako vas nije sram da Mene nazivate ‘naš Otac?’” 

„’I, ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj?’ Vi kažete da ste svi sluge Stvoritelju, ali Ja ne vidim da imate strah, to jeste strah nebesa, koji treba da preuzmete na sebe”. Sluga je onaj koji nema sopstvenu upravu, kao što su naši mudraci rekli: „Onaj koji je kupio roba kupio je sebi rava”. Umesto toga, on se poništi pred Gospodom, i sve što primi od Njega jeste jedino zarad toga da služi Njemu, i ništa za sopstvenu korist. 

„Ali, Ja vidim da vi idete suprotnim putem. To jeste, vi hoćete da Ja služim vama, što znači da Ja zadovoljim vaše samoljublje, i sve zbog čega dolazite da tražite od Mene jeste kako da povećate svoju upravu. Tako, vi ste gospodari a Ja sam vaš sluga. I idete unaokolo po čitav dan žaleći se na Mene da Ja vama dugujem, i kada biste mogli od Mene da dobijete na silu, vi biste to svakako i uradili”. 

Šta je Stvoritelj učinio da oni ne dobiju na silu? On je učinio nešto malo: On je stvorio tamu u svetu, nazvanu „skrivenost”, u slučaju da stvorenja nisu voljna da budu sluge i rade za Njega, što se naziva „primanje zarad davanja zadovoljenja svome Tvorcu”, kao što su naši mudraci rekli „prioni uz Njegova svojstva”. Znano je da dokle god je pojedinac u posudama primanja, što više prima, on je gori, što znači da je udaljeniji od Stvoritelja. Zbog toga je On načinio veliku ispravku da, kada posude primanja upravljaju pojedincem, on ne vidi ništa od Keduša iz koje može da izvuče zadovoljstva. 

Umesto toga, pojedinac vidi jedino ona zadovoljstva koja on može da vidi, nazvana „zadovoljstva iz odvojenosti”. To je, kao što sveti Ari kaže da je za Klipot data tanka iluminacija za sva korporalna zadovoljstva, tako da one mogu da postoje. Svetlost u korporalnom je sve što možemo da vidimo imajući zadovoljstva. Ali, preko duhovnog leži oblak tame koji pokriva sva duhovna zadovoljstva. Tako, oni ne mogu da uzmu na silu kada gospodar ne želi da im da zato što ne vide nikakva zadovoljstva. Otuda, oni čija je želja jedino samoljublje beže od bilo čega istinitog gde postoje užitak i zadovoljstvo, jer tama pokriva zemlju. 

Iz ovog razloga pojedinac ne može odmah da počne rad Lišma, već mora da počne Lo Lišma. Tokom rada Lišma, što je put istine, telo mora da pobegne iz ovog rada, jer svaka vrsta ide svojoj vrsti. Budući da je čovek stvoren sa posudama primanja zarad primanja, kada on vidi misao, reč ili akciju koja ne donosi ništa njegovim posudama primanja, on istog trenutka beži od njih jer to nije njegov kvalitet. Njegov kvalitet je priroda u kojoj je stvoren – primanje zarad primanja, i da ništa ne daje. 

Da pojedinac koji počinje rad Stvoritelja ne bi pobegao iz rada davanja zato što to nije njegov kvalitet, on mora da počne rad Lo Lišma. To jeste, on izvršava Toru i Micvot koje nam je Stvoritelj zapovedio, da bi zauzvrat za svoj rad od Njega dobio nagradu. To je tako jer mi možemo da radimo jedino za korporalne stvari, da stičemo novac i poštovanje, i uživamo u odmoru. Ali, mi se odričemo sticanja novca, časti i drugih požuda koje  telo od nas zahteva da radimo, i što bi nas osladilo, i umesto toga izvršavamo Toru i Micvot, koje nam je Stvoritelj zapovedio.  

Mi vidimo da kada zahtevamo nešto od tela, zbog čega telo treba da se odrekne zadovoljstava za koja misli da u njima može da uživa, tada ono pita: „Šta ćeš ti dobiti iz toga?” To jeste, „Ovaj novi rad koji hoćeš da radiš, da li će ti on dati veća zadovoljstva? Ako neće, onda zašto je potrebno da promeniš svoje mesto rada? Ti si navikao da radiš za ovog gazdu, ali sada hoćeš da radiš za Stvoritelja zato što je Njemu potreban tvoj rad? Da li će ti On dati veću platu, što znači više zadovoljstava? Da li ćeš uživati više nego u radu na koji si već navikao?” 

Na ovo, treba da mu kažemo: „Do sada smo imali male dobitke, što znači imaginarna zadovoljstva. Ali sada ćemo imati veliku dobit, i zadovoljstvo će biti stvarno zadovoljstvo zato što Stvoritelj želi da nam dȃ duhovnu nagradu. Međutim, bez rada to bi bio hleb srama. Zbog toga su date Tora i Micvot, i mi moramo da verujemo da će nam On sigurno platiti za to što se naših potreba u čijem zadovoljenju bismo mogli da uživamo, odričemo u zamenu za pravu nagradu, što je duhovna nagrada”. 

I, iako mi još ne znamo šta je duhovno, ipak verujemo da je to nešto veliko, i da su u poređenju sa tim sva korporalna zadovoljstva poput tanke sveće, kao što je objašnjeno u rečima Arija, koji kaže da su zbog razbijanja posuda i greha - greh Drvo znanja, iskre pale u Klipot da bi ih opskrbile, tako da ne budu ukinute dokle god su potrebne. Ali, većina užitaka i zadovoljstava nalazi se u svetovima Keduša. Otuda, za nas je vredno da radimo u Tori i Micvot, čime ćemo biti nagrađeni sledećim svetom, u zamenu za naš rad u Tori i Micvot. 

Međutim, nakon što pojedinac počne rad Stvoritelja i hoće da zna istinski rad, njemu se kaže: „Ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj?” To jeste, ispravan način za slugu je da radi jedino za gospodara i ne za sebe, uopšte. A, ti ipak radiš jedino zarad toga da budeš nagrađen sledećim svetom; ti hoćeš nagradu za svoj rad. Sluga radi bez ikakve nagrade, i gospodar opskrbljuje njegove potrebe jedino zato da bi sluga mogao da radi za Njega, ali sluga nema imovinu za koju se može reći da mu pripada. Umesto toga, ovde postoji samo jedna uprava – uprava gospodara. 

Zaista, sav naš rad u Tori i Micvot treba da bude zarad toga da se postigne jednakost forme, što je Dvekut uz Stvoritelja. Angažovanje u Tori i Micvot nije takvo kao što smo o tome ranije mislili - da Stvoritelj hoće da mi držimo Njegovu Toru i Micvot i On će nam kasnije platiti za to. Umesto toga, Tora i Micvot su nam date da ih držimo zato što je to potrebno nama! To jeste, kroz držanje Tore i Micvot mi ćemo primiti Svetlost Tore, i kroz tu Svetlost mi ćemo tada biti u stanju da postignemo jednakost forme zato što - Svetlost u njoj ga reformiše.  

Tako, šta je nagrada koju treba zauzvrat da tražimo za rad tela? To je da se odričemo potreba tela u svrhu držanja Tore i Micvot. Nije moguće da se radi bez nagrade, budući da telo odmah pita: „Zašto se odričeš zadovoljstava u kojima možeš da uživaš? Šta ćeš time dobiti?” 

Odgovor je da je sav naš dobitak u tome da budemo nagrađeni time da služimo Stvoritelju. Ovo je veoma važno jer je to istina, i znači da će pojedinac biti nagrađen prianjanjem uz Kralja nad kraljevima. Ali, to nije tako kada su sva zadovoljstva koja je on izgradio zasnovana na tome što je svaki užitak i zadovoljstvo izvlačio služeći sebi, a primanje zadovoljstva u odeću primanja se odnosi na životinje i ne nužno na ljude, kao najviše od svih stvorenja, jer tada on uživa u istoj odeći u kojoj uživaju životinje. A to nije primereno za njega. 

Umesto toga, sva odeća u koju čovek želi da primi zadovoljstvo treba da bude odeća sačinjena od posuda davanja. Drugim rečima, nije moguće raditi bez zadovoljstva, ali on svoje zadovoljstvo meri time koliko može da daje Kralju. Tačnije, ukoliko želi da zna koliko užitka prima iz svog rada, on to ne treba da meri time koliko uživa u svom radu, to jeste koliko zadovoljstva izvlači iz služenja Kralju. Umesto toga, on to treba da meri svojim akcijama, to jeste koliko želi da Kralj uživa u njegovom radu. Sledi da je za njega najvažnije to što on služi Kralju.

Sledi da kada pojedinac hoće da proveri da li napreduje u radu, on to treba da proveri na dva načina (to je testiranje da li radi sa posudama primanja ili sa posudama davanja): 1) Tako što gleda  nagradu za koju se nada da će primiti od Stvoritelja, i ukoliko on svaki dan prima veću nagradu, onda su merilo posude primanja. 2) Koliko on uživa u tome da oslađuje Stvoritelja, i da sva njegova nagrada jeste to da daje Stvoritelju. Na primer, ako on služi najvećeg čoveka u državi, on uživa u tome. Ali ako on služi najvećem u generaciji, sigurno uživa više. Otuda, on hoće da Stvoritelj bude veći i važniji u njegovim očima svakog dana. I, ovo je ispravno merenje. 

 

Link - 213. Concerning Respecting the Father