PRESTUPNICI IZRAELA

Prestupnici Izraela

Članak broj 33, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

„Riš Lakiš je rekao: ’Ni vatra Pakla nema upravu nad prestupnicima Izraela, a kamoli zlatni oltar ... Prestupnici Izraela su puni Micvot poput nara, kao što je napisano: „Tvoj Hram je poput kriške nara”. Nemojte to izgovarati Rakateh (tvoj Hram), već Reikanin (prazni) među vama; čak su i oni ispunjeni sa Micvot poput nara, i još više” (kraj Hagiga Masehet). 

Kada je reč o prestupnicima Izraela, treba da razumemo u odnosu na koga se oni nazivaju „prestupnici Izraela”: 1) da li je to u odnosu na Toru, 2) ili se oni razmatraju za prestupnike u odnosu na čitav Izrael, 3) ili je to u odnosu na samog pojedinca? To jeste, sam pojedinac za sebe vidi i oseća da je prestupnik Izraela. Naizgled je teško videti da pojedinac može da bude pun Micvot, poput nara, a da se ipak razmatra za prestupnika Izraela. 

Ukoliko ovo tumačimo u pogledu na samog pojedinca, možemo da kažemo i tumačimo da „Iako su oni puni Micvot poput nara”, pojedinac vidi da je i dalje prestupnik Izraela. Treba da tumačimo da reč Rimon (nar) dolazi od reči Rama’ut (obmana). A to znači da pojedinac vidi da obmanjuje samog sebe. To jeste, on vidi da je pun Micvot i vidi da nema ništa više da doda u kvanitetu, a u skladu sa svojim trudom, on bi svakako trebalo da je već do sada Izrael, što je Jašar-El (pravo ka Stvoritelju), gde je sve za Stvoritelja. Ipak, nakon što skrutinizuje sebe, on vidi da sebe obmanjuje i da je glavni razlog njegovog angažovanja u Tori i Micvot – samoljublje, a ne namera da daje zadovoljenje svom Tvorcu, što se naziva Jašar-El, to jeste čitav njegov rad je usmeren pravo ka Stvoritelju. 

Budući da je pojedinac video da je sav njegov rad bio jedino zarad primanja, video je da je on prestupnik u odnosu na Izrael. To jeste, on neće da njegov rad bude usmeren ka Gore, što se naziva „zarad davanja Stvoritelju”. Umesto toga, sav njegov rad u potpunosti se temelji na tome da sve ostane dole, što se razmatra za primaoca, jer primalac se razmatra za „niži po važnosti”, a davalac za „viši po važnosti”. 

POUZDANJE

 

Pouzdanje

Članak broj 6, 1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Toldot, stav 122-125): „Rabi Elazar otvori i reče: ‘Srećan je čovek čija je snaga u Tebi, srećan je čovek koji se osnažuje u Stvoritelju i stavlja svoje pouzdanje u Njega. ‘Mi pouzdanje treba da tumačimo kao veru koju su Hananija, Misailo i Azarija imali u Njega, kada su rekli: ‘Ako je to tako, naš Bog ...‘ što znači da su oni verovali da je Stvoritelj taj koji će ih izbaviti iz ognjene peći. Ali, kaže se da to nije tako. Umesto toga, dođi i vidi, ukoliko ih Stvoritelj ne izbavi i ukoliko Stvoritelj ne postane jedan za njih, Njegovo Ime neće biti posvećeno u očima svih. Ali, nakon što su oni znali da nisu govorili ispravno, rekli su ponovo: ‘Ali čak ako On to i ne učini, neka bude tebi znano, o, kralju ...‘ To jeste, oni su rekli: ‘bilo da On spase ili ne spase, ti treba da znaš da se nećemo pokloniti idolima’. 

Međutim, pojedinac ne treba da veruje niti da kaže: ‘Stvoritelj će me spasti‘ ili ‘Stvoritelj će uraditi ovo ili ono za mene‘. Umesto toga, on treba da se pouzda u to da će mu Stvoritelj pomoći, kao što je to kada on ulaže napor u Micvot Tore, i ulaže napor da ide putem istine. A, kada pojedinac dođe da se pročisti, njemu se pomaže. U tome, on treba da veruje da će mu Stvoritelj pomoći. On treba da se pouzda u Stvoritelja, i ni u koga drugog osim u Njega. O ovome je napisano: ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju’. 

I, ‘... kojima su u srcu putevi Tvoji‘, znači to da pojedinac treba da podesi svoje srce tako da nijedna strana misao ne može da uđe u njega. Tačnije, njegovo srce će biti kao utrt put, koji je izgrađen tako da se njime dođe do svakog mesta do kojeg je potrebno, na desno i na levo. 'I njegovo srce će biti iskreno', to jeste, bilo da Stvoritelj njemu čini ili ne čini dobro, njegovo srce će biti spremno i ispravljeno tako da on ni u kom slučaju neće sumnjati u Stvoritelja. 

Još nešto: ‘Srećan je čovek čija snaga je u Tebi‘. To je kao što se kaže: ‘Gospod će dati snagu Njegovom narodu‘, to jeste Toru. ‘Snaga čoveka je u Stvoritelju‘, znači da pojedinac treba da se angažuje u Tori zarad Stvoritelja, to jeste zarad Šehina, koja se naziva ‘Ime‘, jer svako ko se angažuje u Tori i ne pravi napor prema Lišma, za njega je bolje da nije ni stvoren. I, '... kojima su u srcu putevi Tvoji' je kao što se kaže: 'Uzdignite pesmu Onome koji ide pustinjom; Gospod je Njegovo ime,' što znači veličati Onog koji ide pustinjom. 

U VEZI SA POŠTOVANJEM OCA

U vezi sa poštovanjem Oca

Članak broj 5, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-1986. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u svetom Zoharu (Vajera, stav 141): „Rabi Šimon otvori i reče: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. ʻSin poštuje svog ocaʼ je Isak u odnosu na Avraama. On pita: ʻKada ga je on poštovao (kada je Isak poštovao Avraama)? Tada kada ga je on (otac, Avraam) vezao (položio na oltar) za oltar…i on se nije opirao da izvrši volju svoga ocaʼ. ʻI sluga (poštuje) svog gospodaraʼ je Eliezar u odnosu na Avraama. Kada je on poslao Eliezar u Haran, on (Eliezer) je tamo izvršio sve što je Avraam želeo, i time, on ga je poštovao, kao što je napisano, ʻI Gospod je blagoslovio mog gospodaraʼ. I napisano je, ʻOn je rekao: ʻJa sam sluga Avraamu”, i poštujem Avraama. I zaista, on (Eliezar ) koji donosi srebro, zlato, dragulje i kamile, i koji je poštovan i naočit čovek, tamo nije rekao da je Avraamov miljenik ili rođak. Umesto toga, rekao je, ʻJa sam sluga Avraamuʼ, da bi uzdigao zaslugu Avraama i poštovanje Avraama u njihovim očima”. 

I rečeno je (stav 145): „Zbog toga je napisano: ʻSin poštuje svog oca, i sluga svog gospodaraʼ. A vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac ili da ste vi Moje sluge. ʻAko sam Ja Otac, gde je slava Moja? I ako sam Ja Gospodar, gde je strah Moj? ’” 

Treba da razumemo reči svetog Zohara kada kaže da „Gospod kaže: ʻI vi, Izrael, Moji sinovi, sramno je za vas da kažete da sam Ja vaš Otac’”. Ovo ukazuje na to da mi treba da kažemo nekome da je Stvoritelj naš Otac, ali ne možemo to da kažemo zato što nas je sram. Tako, mi moramo da znamo kome treba da kažemo da je On naš Otac. Takođe, moramo da znamo šta je sram zbog kojeg to ne možemo da kažemo, kao što je napisano „… sramno je za vas …” Ovo je zbunjujuće. Naposletku, svakog dana kažemo: „Naš Otac, naš Kralj”. I, tokom Osamnaest molitvi, kažemo: „Vrati nas, Oče naš, Tvom zakonu (Tora)”, tako, kome mi još treba da kažemo da je Stvoritelj naš Otac, i da nas je sram da to kažemo, i da je zbog toga Stvoritelj ljut, i kaže: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja?” 

Ovo treba da tumačimo tako da je neophodno da objasnimo za sebe da je Sam Stvoritelj taj kome smo mi dužni da kažemo: „Gospod je naš Otac”. Mi uvek kažemo: „naš Otac, naš Kralj” i zbog toga je Stvoritelj ljut: „Kako vas nije sram da Meni kažete da sam Ja vaš Otac, a da Meni ne pokazujete poštovanje”, kao što je rečeno: „Ako sam Ja Otac, gde je slava Moja ?” To jeste, Stvoritelj kaže: „Sramno je za vas da Mene nazivate ‘naš Otac’, i Ja vidim da je za vas slava Moja u prašini, što se naziva ‘Šehina (Božansko) u prašini’. Otuda, kako vas nije sram da Mene nazivate ‘naš Otac?’”