Šamati 120: ZAŠTO SE ORASI NE JEDU NA ROŠ HAŠANA

 

Zašto se orasi ne jedu na Roš Hašana

Čuo sam na kraju praznika Roš Hašana 1942. godine u Jerusalimu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Razlog iz kojeg se orasi ne jedu na Roš Hašana (jevrejska Nova godina) je taj što Egoz ​​(orah), ima istu Gematriju kao Het (grijeh). I on (Baal HaSulam) pita: „Zar Egoz, prema Gematriji, ne odgovara i Tov (dobro)?“ I on daje odgovor da Egoz ukazuje na Drvo znanja dobra i zla.

I prije nego što se čovjek pokaje iz ljubavi, Egoz je za njega i dalje grijeh. A čovjeku koji je već nagrađen pokajanjem iz ljubavi, njegovi grijesi postaju zasluge. Slijedi da je grijeh preokrenut u dobro, i tada je njemu dozvoljeno da jede orahe. Zbog toga treba da pazimo na to da jedemo samo ono što nema ni nagovještaj grijeha, i što se razmatra za Drvo Života. Međutim, ono što ima istu Gematriju kao i Het ukazuje na Drvo znanja dobra i zla.

Link - 120. The Reason for Not Eating Nuts on Rosh Hashanah

Šamati 115: NEPOKRETNO, VEGETATIVNO, ŽIVOTINJSKO I GOVORNO

  

Nepokretno, vegetativno, životinjsko i govorno

Čuo sam 1940. godine u Jerusalimu

ענין – matter – nepokretna stvar….

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Nepokretno” je nešto što nema sopstvenu upravu već je pod upravom svog gospodara i obavezno je da u potpunosti ispuni želje gospodara. I, budući da je Stvoritelj sva stvorenja načinio za Njegovu slavu, kao što je rečeno: „Svakog ko se naziva Imenom Mojim Ja sam stvorio za Moju slavu”, to znači da je Stvoritelj stvorio stvorenje za sopstvenu potrebu. Tako je i priroda gospodara utisnuta u stvorenja. Zbog toga nijedno stvorenje ne može da radi zarad bližnjeg, već sve radi jedino zarad sebe.

* הטבע של בעל הבית נטבע בהנבראים

* U stvorenjima je iskovana priroda gazde

The nature of the landlord was minted in the creatures.eng2 

„Vegetativno” je nešto što već ima sopstvenu upravu u izvesnoj mjeri, to jeste može da uradi nešto što je suprotno mišljenju gospodara. To znači da već može da radi nešto što nije za sopstvenu korist nego zarad davanja. Ovo je već suprotno onome što postoji u volji gospodara, a što je On utisnuo u niže, što je da će oni raditi jedino sa željom za primanjem za sebe.

Ipak, kao što vidimo u korporalnom svijetu, iako biljke vrše nešto kretanja šireći se u dužinu i širinu, one i dalje imaju jedno zajedničko svojstvo. Drugim riječima, ne postoji nijedna biljka koja može da ide protiv prirode svih biljaka. Umjesto toga, one moraju da se povinuju zakonu biljaka i nisu u stanju da išta urade suprotno svojoj vrsti. 

Šamati 119: UČENIK KOJI JE UČIO U TAJNOSTI

 

Učenik koji je učio u tajnosti

Čuo sam 5. Tišreja, 16. septembar 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Bruria je udarila učenika koji je učio u tajnosti i rekla mu: „uređeno u svemu …”, ukoliko je uređeno u 248 organa, postoji. 

U tajnosti znači Katnut, od reči Haš-Mal. Haš znači Kelim de Panim, a Mal znači Kelim de Ahor, Kelim ispod Haze, koje uzrokuje Gadlut. 

Taj učenik je mislio da ukoliko je nagrađen stanjem Haš, željom za davanjem, i sve njegove namjere su jedino da daje, tada je on već nagrađen potpunim savršenstvom. Međutim, budući da je svrha stvaranja  svjetova – Činiti dobro Njegovim stvorenjima, da ona prime sva uzvišena zadovoljstva, čovjek treba da postigne potpun stepen, ispunjenje svih svojih Kelim, ukljućujući i one ispod Haze, to jeste svih 248 organa.

Zbog toga mu je Bruria rekla stih: „uređen u svemu”, u svih 248 organa. To znači da će on širiti (Svijetlost) i ispod Haze, što znači da on takođe treba da širi i Gadlut.

Ovo je Mal, govor, što je razabiranje otkrivenosti, da otkrije čitav stepen. Međutim, da bi se izbegla manjkavost, čovjek prvo mora da primi stanje Katnut, nazvano Haš, ono što je u tajnosti, što još nije otkriveno.: Nakon toga, on treba da skrutinizuje razabiranje Mal, takođe, to jeste stanje Gadlut, i tada će čitav stepen biti otkriven.

Ovo je „uređeno… i sačuvano”, kada je stanje Katnut već sačuvano u čovjeku, i on može da širi Gadlut, bez straha. 

Link - 119. That Disciple Who Learned in Secret

Šamati 118: KOLJENA KOJA SU KLEKNULA PRED BAALOM

 

Koljena koja su kleknula pred Baalom*

*Baal znači muž, gospodar i lažni bog
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Postoji razabiranje „žena”, i postoji  razabiranje „muž”. Žena se razmatra za „ona nema ništa osim onoga što joj njen muž daje”, a muž se razmatra za onog koji sam privlači sebi sve  obilje. Koljena se razmatraju za „potčiniti”, kao što je napisano: „pred Tobom će svako koljeno kleknuti”.

Isaija 45:22, 23

Ovamo se k meni okrenite, dajte se spasiti, svi krajevi zemaljski, jer sam ja Bog, i drugi nitko.
Sobom sam se zakleo, iz usta mojih dolazi istina, riječ neslomiva. Svako će se koljeno pokloniti preda mnom, svaki će se jezik zavjeriti meni.

Postoje dva razabiranja za „potčiniti”:

1. Čovjek koji se potčini pred većim, iako ne zna njegove zasluge ali vjeruje da je velik - on se zato potčini pred njim;

2. Kad njegovu veličinu i zasluge zna u potpunoj jasnoći.
Isto tako, postoje dva razabiranja u vezi sa vjerom u veličinu Višeg: 

1. Čovjek vjeruje da je On velik jer on nema drugi izbor, to jeste čovjek nema način da zna Njegovu veličinu.           

2. Čovjek ima način da Njegovu veličinu zna sa potpunom sigurnošću, ali on ipak bira put vjere, jer „Slava je Božja sakrivati stvar…” To znači da iako postoje iskre u njegovom tijelu koje hoće specifično da znaju Njegovu veličinu, i da ne bude poput zvijeri, on ipak bira vjeru, iz prethodno navedenog razloga.

Šamati 117: TRUDIO SAM SE I NISAM NAŠAO - NE VJERUJ

 

Trudio sam se i nisam našao - ne vjeruj

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Naša obaveza je „neophodna mjera truda”. Stvoritelj čovjeku daje poklon i On hoće da čovjek osjeti dobrobit od poklona, u suprotnom je on poput budale o čemu su naši mudraci rekli: „Ko je budala? Onaj koji gubi ono što mu je dato”. I, budući da on ne cijeni poklon, on ga i ne čuva. 

Postoji pravilo da čovjek ne osjeća važnost ni u čemu ukoliko on nema potrebu za tim. I u mjeri u kojoj čovjek osjeća nedostatak za nečim i pati što to ne postiže, u toj  mjeri čovjek osjeća radost i zadovoljstvo iz ispunjenja tog nedostatka. To je slično tome kada se nekome daju razni ukusni napici, ali ako on nije žedan, on u njima neće osjetiti nikakav okus, kao što je napisano: „Kao hladna voda žednoj duši”. 

*Solomonove priče 25:25
‘’Dobar je glas iz daleke zemlje kao studena voda žednoj duši’’.

Otuda, kad pripremamo trpezu da se ljudima ugodi, postoji običaj: kad spremamo meso i ribu i drugu dobru hranu, vodimo računa da poslužimo nešto gorko i ljuto, kao što su senf, ljute paprike, a i nešto kiselo i slano. Sve ovo ima za cilj da se pobudi glad. Jer, kada srce osjeti ljut i gorak okus, to izaziva glad i nedostatak koje čovjek treba da zadovolji dobrom hranom. 

I, niko se ne pita: „Zašto mi je potrebno nešto što pobuđuje glad? Zar domaćin ne treba da priprema samo ono što zadovoljava potrebu, to jeste obrok, a ne da priprema i ono što izaziva potrebu za zadovoljenjem?” Odgovor je očigledan – domaćin želi da ljudi uživaju u obroku, i u mjeri u kojoj oni imaju potrebu za hranom, u toj istoj mjeri će uživati u obroku. Slijedi da ukoliko domaćin daje mnogo dobre hrane, to im ipak neće pomoći da u obroku uživaju iz prethodno navedenog razloga, jer nema ispunjenja bez nedostatka. 

Šamati 116: ONAJ KOJI KAŽE DA MICVOT NE ZAHTIJEVAJU NAMJERU

 

Onaj koji kaže da Micvot ne zahtijevaju namjeru

Čuo sam
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

„Micvot (zapovjesti) ne zahtjevaju namjeru” i „Nagrada za Micva nije u ovom svijetu”. To znači da onaj ko kaže da za Micvot nije potrebna namjera vjeruje da nagrada za Micva nije u ovom svijetu. Namjera je razumjevanje i okus Micva. I, ovo je prava nagrada za Micva. Ukoliko čovjek osjeća okus Micva i razumije mudrost u njoj, onda nije potrebna veća nagrada od toga. Otuda, ukoliko Micvot ne zahtjevaju namjeru, nagrada za Micva svakako nije u ovom svijetu, budući da čovjek ne osjeća ni okus ni mudrost u Micva.

Slijedi da ukoliko je čovjek u stanju u kojem nema namjeru, onda je on u stanju u kojem  nagrada za Micva nije u ovom svijetu. Jer nagrada za Micva su okus i mudrost, i ukoliko čovjek to nema, on svakako nema nagradu za Micva u ovom svijetu.

Link - 116. He Who Said, “Mitzvot Do Not Require Intention”

Šamati 114: SUŠTINA MOLITVE

Suština molitve
Čuo sam 1942. godine
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)           

Treba da razumijemo zašto se molitva razmatra za „milost”. Naposletku, postoji pravilo: „Nisam se trudio i našao sam, ne vjeruj”. Savjet je da čovjek treba da obeća Stvoritelju da će Njemu naknadno vratiti sav trud.

 Link - 114. Prayer

Šamati 113. OSAMNAEST MOLITVI

 

Osamnaest molitvi

Čuo sam na Šabat, 15. Kisleva
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

U Šmone Esrei (Osamnaest molitvi) se kaže: „jer Ti čuješ molitvu svakih usta u Tvom narodu, Izrael, sa milošću”. I izgleda zbunjujuće, budući da se prvo kaže: „jer Ti čuješ molitvu svakih usta”, što znači čak i nedostojnih usta – Stvoritelj ipak čuje. Napisano je „svakih usta”, što znači čak i nedostojnih. Zatim se kaže: „… u Tvom narodu, Izrael, sa milošću”, što specifično znači molitvu koja je sa milošću. U suprotnom, ona se ne čuje. 

Radi se o tome da moramo da znamo da je sva težina u radu Stvoritelja izazvana kontradiktornostima koje se pojavljuju na svakom koraku. Na primjer, postoji pravilo da čovjek treba da bude skroman. Ali, ukoliko slijedimo ovaj princip, iako su naši mudraci rekli: „budi veoma, veoma skroman”, ovaj princip ne znači da to treba da bude i pravilo, jer znano je da čovjek treba da ide protiv čitavog svijeta i da se ne povinuje mnoštvu gledišta kojima svijet obiluje, kao što je napisano: „I njegovo srce je bilo  visoko na putevima Gospoda”. Otuda, za ovo pravilo ne može da se kaže da je kompletno.

A ako odemo u drugu krajnost, što je ponos, i to je pogrešno, jer „Za svakog ko je ponosan, Stvoritelj kaže: on i Ja ne možemo da boravimo na istom mjestu”. Isto tako možemo da vidimo i kontradiktornost u vezi sa patnjom. To jeste, ukoliko Stvoritelj nekoj osobi šalje patnju, a mi treba da vјerujemo da je Stvoritelj Dobro koje čini dobro, tada је patnja koju je On poslao svakako za dobro te osobe. Otuda, zašto molimo Stvoritelja da On ukloni patnju od nas?   

A kada je riječ o patnji, treba da znamo da patnja dolazi jedino da nas ispravi da bismo bili kvalifikovani da primimo Svjetlost Stvoritelja. Uloga patnje je jedino da pročisti tijelo, kao što su naši mudraci rekli: „kao što so oslađuje meso, tako patnja pročišćava tijelo”, i dodali su da je svrha molitve da zamijeni patnju. Tako i molitva, takođe, pročišćava tijelo. Međutim, molitva se naziva „put Tore”. Zbog toga je molitva efikasnija od patnje u pročišćenju tijela. Otuda, Micva je molitva u vezi sa patnjom, jer od toga proizlazi dodatna dobrobit i na individualnom i na opštem planu.

Šamati 112 - TRI ANĐELA

Tri anđela

Čuo sam u nedjeljnoj porciji VaJera, oktobar 1942. godine

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Neophodno je da razumijemo:

1. u vezi sa tri anđela koja su došla da posjete Avraama tokom obrezanja, 

2. u vezi sa tim da je Stvoritelj došao da ga posjeti i onim što mu je Stvoritelj rekao tokom posjete, 

3. da su naši mudraci rekli da posjetilac uzima šezdeseti dio bolesti, 

4. u vezi sa odvajanjem od Lota, 

5. u vezi sa uništenjem Sodome i Gomore, 

6.  u vezi sa Avraamovim zahtjevom da se Sodoma ne uništi, 

7. u vezi sa Lotovom ženom koja je pogledala iza sebe i bila pretvorena u stub soli, 

8.  u vezi sa tim da su Šimon i Levi prevarili narod Sihemov u vezi sa obrezanjem, kada su rekli: „… jer je to sramota za nas”, 

9.  u vezi sa dva odvajanja koja su potekla od Lota, i koja su ispravljena u danima Davida i Solomona, a koja su suprotna jedno drugom. 

Da bismo razumijeli prethodno navedeno, prvo treba reći da znamo to da u svemu razabiramo Olam (svijet), Šana (godina) i Nefeš (duša). Otuda se i na obrezanje, što je sklapanje saveza kože, primjenjuje pitanje Olam, Šana, Nefeš. (Postoje četiri saveza sa Stvoriteljem: savez očiju, savez jezika, savez srca i savez kože. I savez kože (obrezanje) uključuje sve). 

Koža, što se razmatra za kožicu, je Behina Dalet (Faza četiri), i kožica treba da se odstrani i stavi na svoje mjesto, to jeste u prašinu, i to se  razmatra za „Malhut na svom mjestu”, to jeste spuštanje Malhut u stanje prašine.

U ČEMU JE VAŽNOST MLADOŽENJE DA MU SE GRESI OPRAŠTAJU

U čemu je važnost mladoženje da mu se gresi opraštaju

Članak broj 7, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Naši mudraci su rekli: „Trojici se opraštaju gresi: nejevrejinu koji je prozelit (preobraćenik), onom koji zauzima visok položaj, i mladoženji koji uzme za sebe ženu. Iz ovoga učimo da se žena naziva Mahalat, jer su gresi mladoženje Nimhalu (oprošteni). U isto vreme, u poglavlju VaYišlah, žena se naziva Bosmat Bat (ćerka) Išmail”' (ovako objašnjava Raši). 

Ovaj stih zahteva objašnjenje. Naši mudraci su rekli da oprost greha mladoženji na njegov dan venčanja dolazi od Isava, koji je uzeo ćerku Išmaila, kojoj je bilo ime Bosmat, ćerka Išmaila. Napisano je u porciji Toldot: „Isav je otišao do Išmaila i uzeo Mahalat, ćerku Išmaila”, i ovo je dokaz za to da je mladoženji oprošten njegov greh na dan njegovog venčanja. 

Sledi da mi učimo da je koren ovoga u zlom Isavu, koji je uzeo kćer zlog Išmaila. Ovo je teško razumeti. Uostalom, šta je to zla osoba? To je onaj koji kaže da na svetu ne postoji greh i da on može da radi ono što mu srce želi, zato što zli ne veruje ni u šta. Tako, zli kaže da on nikada nije zgrešio. Otuda, zbog čega je njemu potreban oproštaj greha? Da li osobi treba da se dȃ ono što ona ne želi? Uostalom, nema Svetlosti bez Kli, nema ispunjenja bez nedostatka. 

Još je teže da razumemo šta je pravi razlog za to da pojedinac zasluži da mu se oproste gresi. Kako on ima pravo na to? Da li zbog toga što je uzeo za sebe ženu on zaslužuje da njegovi gresi budu oprošteni? Razumljivo je da ukoliko neko uradi nešto veliko, toliko da mi ne možemo ni da cenimo stvarnu vrednost toga, tada je jasno da on za ovo zaslužuje veliku nagradu sve do oproštaja greha. Ali šta je toliko veliko on uradio time što se oženio? 

ŠTA JE, U RADU, RAD ČOVEKA KOJI SE PRIPISUJE STVORITELJU

Šta je, u radu, rad čoveka koji se pripisuje Stvoritelju

Članak broj 31, 1988. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu (Ekev, stav 1): „’I ti ćeš jesti i bićeš sit i blagoslovićeš Gospoda, tvog Boga’. Ova Micva je da čovek blagoslovi Stvoritelja za sve što je jeo i pio, i uživao u ovom svetu. Ukoliko on ne blagoslovi, naziva se ‘pljačkaš Stvoritelja’. A, u vezi sa stihom: ‘Onaj koji pokrade svog oca i svoju majku’* objašnjeno je da se to odnosi na Stvoritelja. I, blagoslovi kojima čovek blagoslovi Stvoritelja dolaze da bi proširili život iz izvora života, što je Bina, do svetog Imena Stvoritelja”.

Vidimo da treba da postoje: 1) zadovoljstvo, koje pojedinac uživa, i 2) pojedinac mora da blagoslovi zadovoljstvo koje je primio. I kaže se da ukoliko pojedinac ne blagoslovi, tada on krade od Stvoritelja. I kaže se da je to zbog toga što čovek kroz blagoslov širi obilje zarad Stvoritelja.

Treba da razumemo zašto, ukoliko čovek ne blagoslovi, obilje neće biti privučeno zarad Stvoritelja. Tako, ukoliko Stvoritelj može da dâ obilje, zašto je Njemu potrebno to da postoji buđenje kroz blagoslov? 

U Sulam komentari tumači se da je „njegov otac” Stvoritelj, a „njegova majka” Šehina, i kroz blagoslov, obilje se širi zarad Stvoritelja i Šehina. Međutim, treba da razumemo važnost blagoslova i zašto blagoslov uzrokuje privlačenje obilja od Gore. I ukoliko čovek ne blagoslovi, on krade obilje koje „njegov otac” i „njegova majka” treba da dobiju. 

Ove reči naših mudraca su navedene i u Talmudu (Berahot 35b): „Svako ko u ovom svetu uživa i ne daje blagoslov za to... to je kao da potkrada Stvoritelja i skup Izrael (Kneset Izrael), kao što je rečeno: ‘Onaj koji krade od ‘njegovog oca’ i ‘njegove majke’, i kaže da 'to nije greh', prijatelj je opakog čoveka. ‘Njegov otac’ je Stvoritelj, kao što je rečeno: ‘Jer On je tvoj otac, tvoj Stvoritelj’”. A „njegova majka” je skup Izrael, kao što je rečeno: „Čuj, sine moj, učenje Oca svoga i ne odbijaj učenja svoje majke”. A, šta znači „prijatelj opakog čoveka”? Rabi Hanina Bar Papa je rekao: „… poput je Jerovoama, sina Nevata, koji je korumpirao Izrael pred njihovim Ocem na nebesima (grešeći i navodeći druge na greh)”. 

TRI MOLITVE - 1

 Tri molitve – 1

Članak broj 30, Tav-Šin-Mem-Hey, 1984-85. godina
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je u Zoharu, Balak (stav 187): „Postoje tri koje se nazivaju ‛molitva’: molitva Mojsija, molitva Davida, molitva siromašnog. Od ove tri, koja je najvažnija? Molitva siromašnog. Ova molitva prethodi Mojsijevoj i Davidovoj molitvi. Šta je razlog tome? To je zbog toga što je siromašan slomljenog srca, i napisano je: 'Gospod je blizu onima slomljenog srca'. Siromašan se uvek raspravlja sa Stvoriteljem, a Stvoritelj sluša i čuje njegove reči … 'molitva za siromašnog kada je on slab (takođe umotava*) ... ’Trebalo je da se kaže ‛kada je on umotan’; šta znači to ‛kada on umotava?’ To znači da molitva siromašnog odlaže sve molitve na svetu, to jeste one ne ulaze sve dok molitva siromašnog ne uđe. I samoga će Svemogućeg izdvojiti oni koji se na Njega ljute, napisano je: ‛I, on izliva svoje reči pred Gospoda’. Svi domaćini nebesa pitaju jedni druge: ‛Šta to Stvoritelj radi? Šta On hoće?’ Rečeno im je: ‛On postaje strastveno sjedinjen sa Njegovim Kelim’, to jeste sa onima slomljenih srca. Ova molitva uzrokuje kašnjenje i odlaganje svih molitvi na svetu”.

 

*umotan - odnosi se na Tefilin ruke
Tefilin su dve male kožne kutije koje sadrže stihove iz Tore. Nose se na glavi i na jednoj ruci i vezuju se kožnim trakama. Umotava se leva ruka koja simbolizuje ego … da to bude kao znak. 

Treba da razumemo razliku između molitve Mojsija, molitve Davida i molitve siromašnih. Zašto je siromašan toliko važan da svojim pritužbama na Stvoritelja odlaže sve molitve? Takođe treba da razumemo šta znači odlaganje svih molitvi na svetu? Zar Stvoritelj ne može da odgovori na sve molitve odjednom? Zar je Njemu potrebno vreme, pa zbog toga oni treba da stoje u redu jedan za drugim? 

Ovo ćemo tumačiti u odnosu na duhovni rad, i to tako da se sve ove molitve odnose na jednu osobu. Ovo su tri uzastopna stanja u redosledu rada. Otkrivamo da ovde postoje tri nedostatka za koje pojedinac treba da traži od Stvoritelja da ih Stvoritelj zadovolji: 1) Tora, koja se naziva „Mojsije”, 2) kraljevstvo nebesa, 3) siromašan, koji je slomljenog srca – što se odnosi na njegove Kelim.