Šamati 127: RAZLIKA IZMEĐU SUŠTINSKOG, ESENCIJE I DODATNOG OBILJA

 
Razlika između suštinskog, esencije i dodatnog obilja

Čuo sam na četvrti dan poluprazničnih dana Sukot
(30. septembar 1942. godine) u Jerusalimu
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Znano je da odlazak Svjetlosti Mohin i prestanak Zivug (uparivanje) nastaje jedino kada se doda Svjetlost (Mohin), a srž (Jakar) stepena ZON (Zeir Anpin  i Nukva) su Vav i Nekud (tačka). To znači da Malhut, po svojoj suštini, jeste samo tačka, crna tačka koja unutar sebe nema nimalo bijelog. 

I, ukoliko čovjek tu tačku prihvati za srž a ne za nešto suvišno, čega želi da se oslobodi, već naprotiv, ukoliko on to razmatra za ukras, tada se to naziva „lijep dom u srcu čovjeka”. To je zbog toga što on ne osuđuje takvo služenje već razmatra da je to esencijalno za njega. To se naziva „uzdizanje Šehina iz prašine”. I, kada čovjek uspostavi ovu osnovu za esencijalnu, on nikada ne može da padne sa svog stepena, budući da od esencije nema odvajanja. 

I, kada čovjek preuzme na sebe da radi kao crna tačka, čak i u najvećoj tami u svijetu, Sveta Šehina kaže: „Ne postoji mjesto gdje se mogu sakriti od tebe”. Otuda: „Za Njega sam vezan jednim čvorom”, „i veza se nikada neće prekinuti”. Zbog toga čovjek nema prekid u prianjanju (Dvekut). 

I ukoliko čovjeku dođe nešto iluminacije od Gore, što se naziva „dodatak”, on to prima na način „neizbežno i bez namere” (nije moguće da se uzdrži od užitka, ali nije ni imao namjeru da se osladi) , jer to dolazi od Stvoritelja, bez ikakvog pobuđivanja sa strane čovjeka. I, to je značenje za: „Ja sam crna ali lijepa …”*, jer ako možeš da prihvatiš tu tamu, vidjećeš koliko sam lijepa. 

Šamati 126: MUDRAC DOLAZI U GRAD

Mudrac dolazi u grad

Čuo sam tokom obroka na Šavuot, maj 1947. godine, Tel Aviv
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

„Mudrac dolazi u grad” (Mudre izreke, 21:22). Stvoritelj se naziva „Mudrac”. On dolazi u grad jer na Šavuot (Praznik sedmica) Stvoritelj Sebe otkriva svijetu. 

„Onaj koji je lijen kaže: ‘Lav je na putu’. Mudrac možda nije kod kuće? Možda su vrata zaključana?” Naši mudraci su rekli da se ovdje radi o rečenom: „Trudio sam se i nisam našao – ne vjeruj!” Otuda, ukoliko čovjek vidi da on nije blizu Stvoritelju, njemu se kaže da se nije dovoljno trudio. Zato stih njega naziva „lijen”. 

Zbog čega se on nije trudio? Ukoliko on traži da bude blizu Stvoritelju, zašto ne bi želio da uloži trud? Na kraju krajeva, čak i ako želi da stekne nešto korporalno on to ne može da stekne bez truda? Uistinu, on hoće da uloži trud, i nije da on kaže: „Lav je na putu”, što znači Sitra Ahra, kao što je napisano: „… poput lava koji vreba u zasedi”. To znači da čovjek koji počinje da ide putem Stvoritelja nailazi na lava koji je na putu. I onaj ko padne pred njim teško će ponovo ustati. 

I zbog toga se čovjek boji da počne, jer ko može da savlada lava? Tada se njemu kaže: „Nema lava na putu”, što znači da „Nema ničeg osim Njega”. To je zbog toga što ne postoji druga sila osim Njega, na način: „I Bog je tako učinio da se čovjek boji pred Njim”. 

Ali on tada nalazi drugi izgovor: „Mudrac (Stvoritelj) možda nije kod kuće!” Njegova kuća označava Nukva, što je sveta Šehina. Tada čovjek ne može sigurno da zna da li ide putem svetosti (Keduša) ili ne. Zbog toga on kaže da Mudrac (Stvoritelj) nije kod Njegove kuće. To jeste, ovo nije Njegova kuća, nije od svojstva Keduša. Tako, kako on može da zna da li napreduje u Keduša? Tada mu se kaže: „Mudrac je kod Njegove kuće!”, to jeste, „čovjeka uči njegova duša”, i na kraju, on će znati da napreduje u Keduša. 

Šamati 125: ONAJ KOJI SE OSLAĐUJE NA ŠABAT

 
Onaj koji se oslađuje na Šabat

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam)

Čuo sam 8. Sivana, 15. juna 1949. godine u Jerusalimu

„Onome koji se oslađuje na Šabat daju se bezgranična posjedovanja, kao što je rečeno: ‘Tada ćete uživati u Gospodu, i Ja ću vas izvesti na visine zemaljske, i hraniću vas nasljedstvom Jakova, oca vašega’ (Isaija, 58:13,14)*. A ne nasljedstvom Avraama, za koga je napisano: ‘Ustani, i prođi duž zemlje sa kraja na kraj (jer Ja sam je tebi dao)’ (Postanje, 13:17)**. I ne nasljedstvom   Isaka, za koga je napisano: ‘Boravite u ovoj zemlji i ja ću biti s vama i blagosloviću vas jer tebi i tvom potomstvu daću sve ove zemlje’ (Postanje, 26:3)***, već nasljedstvom Jakova, za koga je napisano:  ‘I potomstvo će vam biti poput praha zemlje, vi ćete se raširiti na zapad, istok, sjever i jug… ’” (Postanje, 28:14, Šabat, 118).

*Isaija 58:14 
Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš našljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoše.
 
**Postanje 13:17  
Ustani, i prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu; jer ću je tebi dati.
 
***Postanje 26:3
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
 
**** Mojsijeva 28:14  
I sjemena će tvojega biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i na istok i na sjever i na jug, i svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u sjemenu tvojem. 

Ovu Gemara je teško razumjeti doslovno. Da li će svakom od Izraela biti dat čitav svijet, to jeste bezgranično posjedovanje? 

Šamati 124: ŠABAT BEREŠIT I ŠABAT ŠEST HILJADA GODINA

 
Šabat Berešit i Šabat šest hiljada godina

Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Postoje dva razabiranja za Šabat: 1) Berešit (Postanje, u početku), i 2) šest hijada godina. 

Razlika između njih je u sljedećem: znano je da postoji prekid (Švita) i postoji pauza (Nefiša). Prekid je kada nema šta da se doda. Međutim, pauza potiče od riječi „stao da napravi pauzu (Lafuš)” što znači da je on usred svog rada, i budući da on nema snagu da nastavi svoj rad, on je zastao da obnovi vitalnost i snagu, i zatim da nastavi svoj rad. 

Šabat Berešit je stanje u kojem nema šta da se doda, i naziva se prekid. A Šabat šest hijada godina se razmatra za pauzu, kroz koju čovjek prima snagu i vitalnost, tokom radnih dana. Sada možemo da razumijemo ono što su naši mudraci rekli: „Šabat je rekao: ‘Ti si svima dao partnera, ali meni nisi’”. I Stvoritelj je odgovorio: „Izrael će biti tvoj partner”. 

Partner je Zeir Anpin, i ukoliko postoji Nukva, moguć je Zivug (uparivanje) i iz tog Zivug proizlaze potomci, to jeste obnavljanje i dodavanja. Nukva se razmatra za nedostatak (Hisaron). I, ukoliko na nekom mjestu postoji nedostatak, tada postoji i prostor da se taj nedostatak ispravi. I sve ispravke se razmatraju za postizanje ispunjenja kroz širenje Više Svjetlosti na mjesto nedostatka. Slijedi da od samog početka nije postojao nikakav stvarni nedostatak, već je sav nedostatak, za koji se na početku mislilo da je nedostatak, od početka bio dio ispravke, to jeste kroz njega se Viša Svjetlost uliva od  Gore. 

Ovo je poput toga kada se čovjek udubi u neku materiju i napreže se da je razumije. Kada on postigne razumijevanje, tada je suprotno – on više ne osjeća patnju koju je imao dok nije razumijevao tu materiju, već je zadovoljan zato što sada on osjeća radost. Radost se mjeri količinom truda koji je uložio u to da razumije materiju.

Otuda, vrijeme udubljivanja u materiju naziva se Nukva, nedostatak (Hisaron). A kada se čovjek ujedini sa  nedostatkom (Hisaron), tada on rađa potomke, što je obnavljanje. I, zbog toga je Šabat prigovorio: „Budući da na Šabat nema rada, tu neće biti ni potomaka ni obnavljanja”. 

Link - 124. A Shabbat of Beresheet and of the Six Thousand Years

Šamati 123: NJEGOVO ODBIJANJE I NJEGOVA RUKA DOLAZE KAO JEDNO

Njegovo odbijanje i Njegova ruka dolaze kao jedno

Čuo sam; sjećanje na Baal HaSulama
Jehuda Leib Ha-Levi Ašlag (Baal HaSulam) 

Materija „niže Hey (Malhut) u Einaim (oči)” znači da su Masah (zaslon) i pokrivalo postavljeni preko očiju. Oči označavaju viđenje (vid) i Proviđenje, kada čovjek vidi skriveno Proviđenje. 

Pitanje iskustva (eksperimentisanje) znači da čovjek ne može da odluči ni za jednu stranu, to jeste, čovjek ne može da zna ni volju Stvoritelja ni namjeru svog rava. Iako čovjek može da radi predano, on ne može da odluči da li je taj rad u predanosti takav kakav treba da bude, ili je suprotno, to jeste taj naporan rad je suprotan gledištu njegovog rava i gledištu Stvoritelja. 

I, da bi ovo riješio, čovjek odlučuje u korist onoga što zahtjeva da se doda trud. Ovo znači da čovjek treba da radi u skladu sa tim da je jedina njegova obaveza da ulaže trud, i ništa više. Otuda, nema mjesta da on sumnja u svoje postupke, misli i riječi. Umjesto toga čovjek uvijek treba da povećava svoj trud.

Link - 123. His Divorce and His Hand Come as One

  

SLOBODA - Baal HaSulam

Sloboda

„Harut (uklesan) na pločama*” ne treba čitati kao Harut (uklesan) već kao Herut (sloboda), da bi se pokazalo da su oni oslobođeni od anđela smrti.

Midraš Šemot Raba, 41

 

*Harut al haLuho – uklesano na kamenim pločama
 

Komentar rava Lajtmana: 

Te ploče zaveta označavaju Deset zapovesti koje se sastoje od deset Sefirot ispravke, uz pomoć kojih se ti oslobađaš od anđela smrti. Zbog čega? Zbog toga što… „nakon što su primili…” (kada mi primimo na sebe sredstvo ispravke, ili Svetlost Višeg), „…na sebe da unište svako lično posedovanje…”, odbijanje primanja zarad sebe, i umesto toga, da se prima jedino zarad toga da se postigne ujedinjenje sa Višom silom „…što je posledenji stepen prianjanja”.

„I već sam vas doveo do toga da razumete da je suština čoveka, njegovo „ja”, određena željom za primanjem – samo polovina, i ne može da postoji osim ukoliko se ne odene u neku sliku posedovanja ili nade za posedovanjem. Jer jedino tada je naša materija potpuna i može da se nazove ‘suština čoveka’”.

 

Treba da razjasnimo ove reči, jer kako to da je primanje Tore u vezi sa oslobađanjem od anđela smrti? Štaviše, jednom kada su oni, time što su primili Toru, postigli večno telo, koje ne može da umre, kako onda oni mogu ponovo da ga izgube? Može li ono što je večno da prestane da postoji?

 

 

SLOBODA VOLJE

 

Da bismo razumeli ovaj uzvišeni koncept – „sloboda od anđela smrti”, prvo moramo da razumemo koncept slobode onako kako ga razume čitavo čovečanstvo.

 

Opšte je gledište da je sloboda prirodan zakon koji važi za sve što je živo. Otuda, vidimo da životinje umiru kada se nađu u zatočeništvu jer im je oduzeta sloboda. Ovo je istinsko svedočanstvo da Proviđenje ne prihvata porobljavanje nijednog stvorenja. Postoji dobar razlog za to što se tokom nekoliko stotina godina čovečanstvo bori da se postigne neki stepen slobode pojedinca.

 

Ipak, ovaj koncept, izražen u reči „sloboda”, ostaje nejasan, i što mi dublje razmatramo ovu reč, od nje neće ostati skoro ništa. Jer pre nego što se zapitate u vezi sa slobodom pojedinca, morate da pretpostavite da svaki pojedinac, sam po sebi, poseduje taj kvalitet koji se naziva „sloboda”, a to znači da on može da deluje u skladu sa sopstvenim izborom, po svojoj slobodnoj volji.

 

 

ZADOVOLJSTVO I BOL

 

Međutim, ukoliko istražimo akcije pojedinca otkrićemo da su one prisilne. On je primoran da ih izvršava i nema slobodu izbora. Time je pojedinac, na neki način, poput čorbe koja se kuva na šporetu i nema drugog izbora osim da se kuva. I mora da se kuva, jer Proviđenje je život svezalo sa dve uzde: zadovoljstvo i bol.

 

Životinje nemaju slobodan izbor – da izaberu bol ili da odbiju zadovoljstvo. A čovekova prednost nad životinjama jeste u tome da on može da se usmeri ka nekom udaljenom cilju, to jeste da pristane na neku meru bola u sadašnjosti zarad toga što očekuje da stekne neku korist ili zadovoljstvo nakon nekog vremena.