U VEZI SA HANUKA SVEĆOM

  

U vezi sa Hanuka svećom

Članak broj 9, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina

 

U Masehet Šabat (23b) je napisano: „Raba je rekao: ‘Jasno je da pri izboru između ‘sveća za njegovu kuću’ i ‘Hanuka sveća’, sveća za njegovu kuću je važnija zbog mira u kući”. Raši tumači da se „sveća za njegovu kuću” odnosi na Šabat, a on je siromašan i ne može da priušti da kupi ulje za dve sveće. A što se tiče mira u kući, to je kao što je rečeno: „Moja duša je lišena mira”. Ovo je paljenje sveće na Šabat, kada njegovo domaćinstvo žali dok sedi u mraku.

 

Međutim, Hanuka sveća nije za mir u kući jer je zabranjeno da se koristi njena svetlost, kao što se nakon paljenja Hanuka sveća kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo već jedino da ih gledamo”.

 

Treba da razumemo sledeće: 1) On objašnjava da je Šabat sveća važnija od Hanuka sveće zbog mira u kući. Ovo zahteva objašnjenje. Da li je ovaj razlog dovoljno dobar da se ne izvrši Micva Hanuka svećā, koje su veoma važne zbog svetosti u njima, do tačke da su naši mudraci rekli da je zabranjeno koristiti njihovu Svetlost, kao što se kaže: „Ove sveće su svete; mi nemamo dozvolu da ih koristimo, već jedino da ih gledamo”? Da li se zarad mira u kući, što je korporalno pitanje, ova Micva ne izvršava? 2) Mi treba da razumemo vezu između Šabat sveće i mira u kući, što učimo iz stiha: „Moja duša je lišena mira”, i to je paljenje sveća na Šabat.

 

Da bismo razumeli prethodno, prvo moramo da objasnimo sva tri prethodno navedena pitanja: 1) Šta je Šabat? 2) Šta je mir u kući? 3) Šta je Hanuka?

 

Naši mudraci su rekli da je Šabat poput sledećeg sveta (Berahot, 57). Isto tako, napisano je u Večernjoj Šabat molitvi: „Ti si posvetio sedmi dan za Ime Tvoje, za svrhu stvaranja nebesa i zemlje”. „Svrha” označava svrhu zbog koje su nebesa i zemlja stvoreni.

 Isto tako, znano je da je svrha stvaranja –  Činiti dobro Njegovim stvorenjima, što je da  stvorenja prime užitak i zadovoljstvo, i to se naziva „svrha stvaranja”. Ono što prethodi svrsi je vreme rada. To dovodi do pitanja: „Ako svrha jeste činiti dobro, čemu ovaj rad?”

 

Odgovor je taj da je nama, zarad toga da se izbegne hleb srama,  dat rad koji se naziva „ispravka stvaranja”. To znači da ćemo kroz ispravku biti u mogućnosti da primimo užitak i zadovoljstvo, zato što ćemo tada već imati jednakost forme sa Stvoriteljem, u smislu da će stvorenja želeti da daju Stvoritelju kao što Stvoritelj želi da daje stvorenjima. Sledi da rad zarad davanja uklanja hleb srama.

 

U skladu sa tim, rad koji nam je dat odnosi se na ispravku stvaranja a ne na svrhu, zato što je svrha stvaranja da se uživa i ne da se radi. Otuda, naša potreba za ispravkom ne odnosi se na zadovoljstvo, budući da nam to zadovoljstvo Stvoritelj daje, jer to i jeste svrha. Ali, da bi se primio kompletan užitak i zadovoljstvo – a kompletno znači da mi možemo da primimo užitak bez osećaja neprijatnosti – nama je dat rad zato što rad jeste u tome da moramo da promenimo Kelim koje smo primili kroz našu prirodu i da dobijemo druge Kelim, nazvane „posude davanja”. Kada užitak i zadovoljstvo primamo u posude davanja, tada ne postoji mesto za neprijatnost pri primanju obilja.  

 

Dva stanja nam objašnjavaju dva razabiranja koja smo opisali u vezi sa postizanjem kompletne svrhe stvaranja: 1) Redosled ispravke stvaranja je da Toru i Micvot izvršavamo zarad davanja, i to se razmatra za korišćenje posuda davanja. To znači da, budući da postoje akcije i postoje namere, u ovom stanju (ispravka) mi izvršavamo akcije davanja, što se razmatra za Toru i Micvot. Ove akcije se razmatraju za angažovanje u formi: „Kao što je On milostiv, tako si i ti milostiv”.

 

To jeste, pojedinac hoće da daje Stvoritelju kao što Stvoritelj hoće da daje stvorenjima. Otuda, ukoliko pojedinac akcije izvršava poput Stvoritelja, to jeste sledi Njegove načine, tada on hoće da mu Stvoritelj dâ nagradu u zamenu za njegov rad za stvorenja. Međutim, isto tako postoji rad i na nameri, što je da se teži da namera bude poput akcije jer, ponekad, iako akcija jeste davanje, namera je drugačija. Drugim rečima, razlog iz kojeg pojedinac daje jeste taj da iz toga primi nagradu. Ovo se naziva Lo Lišma (ne za Njeno ime).

 

Iz ovog razloga, ukoliko pojedinac hoće da izvršava akciju davanja, tu ima mnogo rada. I, ono što njega primorava da se angažuje u davanju jeste to što ima razlog koji uzrokuje da on daje i ne prima. To jeste, uobičajeno je da kada nekoga volimo, u srcu se budi želja da voljenoj osobi dajemo, budući da to izražava našu ljubav prema njoj. 

 

Slično tome, neka važna osoba isto tako budi u našim srcima to da pokažemo ljubav prema njoj time što joj dajemo poklon. Ovo se naziva „Njegova usta i srce su isto”, što znači da su akcija i namera isto, i u srcu pojedinca ne postoji mesto za drugačiju nameru u odnosu na akciju davanja, jer namera je zarad davanja. Ovo se naziva Lišma.

 

Objašnjeno je da u stanju dva, što je svrha stvaranja, možemo da koristimo posude primanja. To znači da se mi angažujemo u primanju zadovoljstva, ali razlog iz kojeg hoćemo da primimo zadovoljstvo nije taj da ispunimo sopstvene želje, to jeste to što po prirodi žudimo za zadovoljstvima i zbog toga hoćemo da primimo zadovoljstvo sada. Umesto toga, ovde imamo  potpuno drugačiji razlog, koji je suprotan našoj akciji (koja je primanje).

 

Mi žudimo da dajemo Stvoritelju, i što se nas tiče, mi ne želimo da primamo u svoju želju za primanjem zarad sebe jer to nas razdvaja od Stvoritelja. Međutim, šta mi možemo da damo Stvoritelju tako da On uživa? Šta je to za šta možemo da kažemo da Njemu treba? Postoji samo jedna stvar koju možemo da kažemo: budući da je On stvorio Njegova stvorenja da bi ih osladio, mi hoćemo da primimo užitak i zadovoljstvo jer hoćemo da zadovoljimo Njegovu volju, što je činiti dobro.

 

Sada možemo da objasnimo pitanje „Šta je Hanuka?” Kao što smo objasnili, stanje jedan je rad na ispravci stvaranja, što je da se postignu posude davanja, kojima možemo da realizujemo svrhu stvaranja. Ovo možemo da nazovemo „duhovno”  jer ne želimo ništa da radimo zarad sebe već jedino zarad Stvoritelja, kao što su naši mudraci rekli: „Žrtva, to jeste žrtva paljenica, sva je zarad Stvoritelja, u potpunosti je duhovna”.

 

Čudo Hanuka bilo je u vezi sa duhovnim, kao što kažemo (u blagoslovu „O Čudima”): „Kad je zlo kraljevstvo Grka stalo nad Tvoj narod Izrael da načini da zaborave Tvoj zakon, i da ih udalji od zakonā Tvoje volje, Ti si, sa svojim brojnim milostima, stao uz njih u vreme  njihovog stradanja”.

 

U skladu sa onim što smo objasnili, „duhovno” znači korišćenje posuda davanja. Uprava Grka izražena je u zabrani svega onoga što se tiče posuda davanja, zato što je njihova uprava postojala i nad radom u Tori i Micvot.

 

Tako je bilo u spoljašnjem. Još je i više tako u unutrašnjem – oni (Grci) su vladali mislima da ovi (Izrael) ne bi bili u stanju da išta usmere prema Stvoritelju. Tačnije, oni su hteli da narod Izrael budu uronjeni u samoljublje, čime bi bili odvojeni od Stvoritelja. Sve misli Sitra Ahra imaju za cilj jedino da ih odvoje od Stvoritelja, a udaljavanje i odvojenost dolaze jedino kroz nejednakost forme, koja se naziva  „samoljublje”.

 

Baal HaSulam je rekao u vezi sa onim što su naši mudraci pitali (Šabat, 21b): „Šta je Hanuka?” On je objasnio da je odgovor Hanu (zaustavljen) Koh (ovde/do sada), što znači da su se oni zaustavili ovde. To znači da Kaf-Hey Kislev (hebrejska slova za Koh, numeričke vrednosti 25, što je 25. dan meseca Kislev, u kojem počinje Hanuka) nije bio kraj rata, već samo pauza. To je poput toga kada vojska hoće da započne novi, glavni napad, te se vojnicima daje pauza koja im omogućava da se odmore i povrate snagu da bi mogli da nastave rat. On (Baal HaSulam) je rekao da ima budala koje tada misle da su zapravo dobili naređenje da ne idu dalje u teritoriju neprijatelja, već da se odmore zato što su završili rat i više nema potrebe da se bore protiv neprijatelja.

 

Proizlazi da Hanuka još nije kompletiranje cilja, već je jedino ispravka stvaranja. I to (ispravka stvaranja) kompletira posude davanja, to jeste akcije davanja, i zbog toga je zabranjeno da se koristi Hanuka Svetlost, budući da se korišćenje razmatra za akciju primanja, a čudo se odnosi jedino na akcije davanja – to da oni mogu da ih (akcije) izvršavaju i da se usmere ka davanju, što se naziva Lišma.

 

Čudo je bilo to da su oni (Izrael) izašli iz upave Grka i bili u stanju da idu verom iznad razuma. Jer, Klipa Grka je upravljala Izraelom na način da oni ne mogu ništa da rade ukoliko ne znaju zašto rade i kakvu korist će imati od toga, i naročito da ne mogu da sve usmere ka veri iznad razuma.

 

U skladu sa onim što smo objasnili, sledi da, iako Hanuka sveća ukazuje na duhovno čudo, što je da je narod Izrael oslobođen uprave Grka, to je bilo samo pola posla. To jeste, jedino su posude davanja bile ispravljene čudom Hanuka, i to se razmatra za ispravku stvaranja, ali još ne i za svrhu stvaranja.

 

Međutim, Šabat, koji je poput sledećeg sveta, razmatra se za svrhu nebesa i zemlje, što se razmatra da je „svrha stvaranja”, što je kompletiranje konačne svrhe. To jeste, ono što iluminira na Šabat je poput onoga što će se pojaviti na kraju ispravke.

 

Otuda, Šabat je vreme primanja zadovoljstva, što znači da koristimo posude primanja i jedino treba da se usmerimo ka davanju. Razmatra se da svi ljudi na svetu treba da postignu ovaj stepen, kao što je napisano: „Jer onaj koji je prognan neće biti odagnan od Njega”. Umesto toga, svako će postići cilj u potpunosti, to jeste da prima, ali zarad davanja.

 

Sada ćemo objasniti u vezi sa onim što smo pitali o povezanosti između Šabata i mira u kući. Znano je da se „kuća” naziva Malhut, koja je primalac Višeg obilja u posude primanja koje su zarad davanja. Međutim, Malhut ima puno imena, i ime „kuća” ukazuje na celovitost, kao što je napisano u Sulam komentari (komentari Baal HaSulama na Zohar, Noje, deo 88, stav 249): „Treba da znate da se to, kada je osoba u potpunoj celovitosti, razmatra da ona obitava u kući. Reč „kuća” se odnosi na Nukva de ZA, koja iluminira u Mohin de GAR, kao što je napisano: ‘Kuća će biti sagrađena mudrošću’.

 

Tako, oni koji primaju od nje (kuća, Malhut) razmatraju se da obitavaju u kući. Međutim, kada je pojedincu potrebna ispravka zato što nije kompletan, on treba da se sačuva da se niko od spoljašnjih ne zakači za njega i ne navede ga na greh. Otuda, on mora da izađe iz kuće jer mu je zabranjeno da primi ove visoke Mohin zbog bojazni da će spoljašnji sisati iz njega. On mora da stupi na put Stvoritelja, što znači da primi ispravke koje su mu potrebne. U to vreme njemu je dozvoljeno da primi Mohin iz stanja Zivug ZA i Lee (uparivanje ZA i Lee), i budući da su one Ohr Hasadim, koja je pokrivena u odnosu na Hohma, spoljašnji ne mogu da sisaju iz njih. Ove Mohin se nazivaju ‘hostel (privremeno boravište)’ zato što su namenjene putnicima. Otuda, iako je Noje bio pravednik i posvećen, on je sličan putujućem gostu…”

 

Otuda, vidimo da u redosledu rada treba da napravimo dva razabiranja: 1) stanje koje se naziva „kuća”, 2) stanje koje se naziva „putujući gost”. Sve dok pojedinac još nije kompletiran, on mora da izađe i da bude u stanju „putujući gost”, što je put Stvoritelja, da bi primio ispravke, kroz koje će postići celovitost. Zbog toga se oni koji su još na sredini puta, i nisu postigli cilj koji treba da postignu, nazivaju „putujući gost”.

 

Čak i da su oni pravednici poput Noja, koji je bio pravednik i posvećen, on je ipak i dalje manjkav jer je ispravio samo posude davanja, nazvane „duhovne posude”. Kao što je prethodno navedeno, to se naziva „ispravka stvaranja”, jer pojedinac već može da daje zarad davanja, što se naziva Lišma.

 

Iz ovoga mi razumemo na šta ukazuje sveća  Hanu-Koh (Hanuka) – to je samo pauza a ne kraj rada. Iz ovog razloga, zabranjeno je da se koristi Svetlost sveće Hanuka zato što je čudo bilo na duhovnim posudama, i posude davanja ne mogu da se koriste tako da se u toj Svetlosti uživa. Zbog toga su one (sveće) namenjene jedino tome da se u njih gleda.

 

Ali Šabat sveća – gde se Šabat razmatra da je „svrha nebesa i zemlje”, što je poput sledećeg sveta – naziva se „svrha stvaranja”, što je Činiti dobro Njegovim stvorenjima, to jeste da stvorenja prime užitak i zadovoljstvo. Otuda se ova Svetlost (Svetlost Šabata) prima u posude primanja, koje se nazivaju „primanje zarad davanja”. To jeste, oni koriste posude primanja.

 

Ovo se naziva „kuća”, kao što je rečeno: „Kuća će biti sagrađena mudrošću”, gde je Malhut koren duša, koji se naziva „skup Izrael” i prima obilje za duše. Kada su niži podesni da prime Ohr Hohma (Svetlost mudrosti) to se naziva Mohin (Svetlost/zadovoljstvo) de Šabat, znači Mohin de Hohma, a Mohin de Hohma je Svetlost svrhe stvaranja. Sledi da Hanuka sveća i Šabat sveća ukazuju na dva razabiranja koja nisu slična jedno drugom.

 

Sada ćemo objasniti u vezi sa onim što smo pitali o vezi između mira u kući i Šabata, za koji su naši mudraci rekli da mir u kući ima prednost u odnosu na Hanuka sveću. Sefira Jesod se naziva „mir u kući” jer daje ka Malhut, budući da je Malhut koren duša. Tada kada je Malhut tačka, što znači da iluminira jedino kao malena tačka, duše nemaju obilje koje im je potrebno. Ovo se naziva „Šehina (Božansko) u izgonu”. U to vreme Klipot nadvladavaju i žele da upravljaju materijom svetosti, i tada ima puno rada za niže. Ovo je uzrokovalo odvajanje Keduša od Tuma'a.

 

I, kada se pojavi Jesod de Gadlut (odraslost), on Više obilje prenosi Malhut, to jeste prenosi joj Svetlost Hohma. U to vreme se postiže mir u kući, kao što je napisano: „Kada su putevi čoveka mili Gospodu, On čini da čak i njegovi neprijatelji budu u miru sa njim”. Zbog toga se Jesod naziva „mir”, jer on uspostavlja mir u kući, kada se snaga Klipa poništava, kao što je napisano: „Kada počne Šabat, ona Šehina/Malhut ulazi u jedinstvo i odvaja se od Sitra Ahra, i svi su okrunjeni novim dušama” (Kegavna (molitva) na veče Šabata).

 

Sledi da kada „kuća”, što je Malhut, primi obilje Šabata, nastaje mir, i tada se sav sud uklanja sa nje. Zbog toga Šabat sveća ukazuje na obilje kraja ispravke, dok Hanuka sveća ukazuje na Svetlost koja se postiže na sredini  rada, da bi rad mogao da se nastavi i kompletira. Zbog toga se Šabat sveća naziva „mir u kući”, nazvana po obilju koje od Jesod dolazi za Malhut.

 

Link - 236. Concerning the Hanukkah Candle