U VEZI SA STRAHOM I RADOŠĆU

  

U vezi sa strahom i radošću

Članak broj 23, Tav-Šin-Mem-Vav, 1985-86. godina 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Sveti Zohar pita (Aharei, stav 2 u Sulam komentari): „Rabi Jicak započe: ‘Napisano je: ‘Služite Gospodu sa strahom i radujte se sa trepetom‘. Takođe je napisano: ‘Služite Gospodu sa radošću, dođite pred Njega pevajući‘. Ovi stihovi protivreče jedan drugom. Međutim, učili smo: ‘Služite Gospodu sa strahom‘, budući da svaki rad kojim pojedinac želi da služi svom Gospodu zahteva prvo strah, to jeste da se on boji Njega. I, zbog straha pred svojim Gospodom, on će kasnije biti nagrađen time da izvršava Micvot Tore sa radošću. Zbog toga je napisano: ‘Šta Gospod tvoj Bog traži od tebe osim straha‘? I kroz ovo, pojedinac će biti nagrađen svime’”. 

 Treba da razumemo šta je strah. Vidimo da su strah i radost dve suprotnosti, i kako onda strah može da bude razlog za radost, kao što se kaže: „Zbog straha pred svojim Gospodom, pojedinac će kasnije biti nagrađen time da izvršava Mitcvot Tore sa radošću”. Nije li ovde jedno u suprotnosti sa drugim? 

Takođe, treba da razumemo zašto Stvoritelj hoće da se boje Njega. Šta On ima od toga? To je poput osobe koja ulazi u kokošinjac i kokoškama kaže: „Ako se budete bojale mene, ja ću vam dati hranu i vodu. Daću vam sve što želite u zamenu za to što me se bojite”. Može li da se kaže da je čoveku važno to da ga kokoške poštuju? 

Još je više tako kada je reč o stvorenjima u odnosu na Stvoritelja. Kakvu vrednost i važnost Stvoritelj ima od toga što se stvorenja boje Njega? I to je do te mere tako da su naši mudraci rekli da pojedinac ne treba da radi ništa osim da se angažuje u strahu, kao što je napisano: „Šta Gospod tvoj Bog traži od tebe osim straha?” Takođe je napisano: „Bog je učinio tako da se ljudi boje Njega”, što znači da sve što je Stvoritelj učinio, On je učinio tako da se ljudi boje Njega. 

Da bismo razumeli prethodno navedeno, treba da se setimo svrhe stvaranja, to jeste u koju svrhu je Stvoritelj stvorio stvorenje. Znano je da je razlog tome Njegova želja – Činiti dobro Njegovim stvorenjima. Međutim, da bi se otkrilo savršenstvo Njegovih dela, na način da ne postoji „hleb srama”, On je načinio ispravku nazvanu „Cimcum i prikrivenost”, gde pre nego što pojedinac ima posude davanja, njemu nije moguće da vidi ili oseti Njegovu prisutnost, što se naziva „znati Stvoritelja”.

 To znači da iako svakog dana u molitvi kažemo: „Čitava zemlja je puna Njegove slave”, mi još nemamo osećaj toga. Umesto toga, moramo da verujemo, iznad razuma, da je to tako. Razlog za to je da iako nema promena u Svetlosti, jer „u duhovnom ništa ne nestaje”, ipak postoje promene na strani Kelim, i Kelim ograničavaju Svetlost. To je tako zato što mi u Kelim razabiramo veličinu i impresiju obilja. Ukoliko pojedinac nema Kelim koje mogu da budu odeća za Svetlost, tada se Svetlost ne pojavljuje u realnosti, u skladu sa pravilom: „Nema Svetlosti bez Kli”. To jeste, mi moramo da znamo jedno: možemo da govorimo jedino o onome što postižemo u našim osetima. 

Baal HaSulam je dao alegoriju o Cimcum: to je poput osobe koja sebe pokriva, tako da je niko ne vidi. Može li da se kaže za osobu koja sebe skriva, tako da je drugi ne vide, da ona zbog toga i samu sebe ne vidi? Slično tome, Stvoritelj je načinio Cimcum i skrivenost tako da niži Njega ne vide dok su uronjeni u samoljublje – što je primanje zarad primanja, koje uzrokuje nejednakost forme i odvojenost između Davaoca (Stvoritelj) i primalaca (stvorenja). 

I, budući da primanje ne postoji u našem korenu, koji je Stvoritelj, kada se pojedinac angažuje u primanju, on oseća neprijatnost, koja se naziva „hleb srama”. Zbog toga je na strani nižih načinjena ispravka – da Cimcum pripišemo nižima. To jeste, Cimcum i skrivenost su potrebni nižima jer će precizno kroz ovu ispravku oni biti u mogućnosti da isprave primanje tako da bude zarad davanja. Na strani Višeg, međutim, nema promena. Sve promene su jedino promene u našim Kelim, u onoj meri u kojoj one mogu da prime zarad davanja. 

Prema tome, budući da užitak i zadovoljstvo ne iluminiraju na mestu razdvojenosti, pojedinac nije u stanju da postigne kompletnu veru pre nego što ispravi svoju volju za primanjem. To je kao što on (Baal HaSulam) kaže (Uvod u knjigu Zohar, stav 138): „Zakon je da stvorenje ne može od Stvoritelja da primi otkriveno zlo, jer bi bila greška u Njegovoj slavi to da Njega stvorenje percipira kao onog koji čini zlo, jer to nije primereno savršenom Upravitelju. Tako, kada pojedinac oseća zlo, nad njim je poricanje uprave Stvoritelja, i u toj istoj meri savršeni Upravitelj je skriven od njega”. 

Iz ovoga vidimo potrebu za ispravkom koja se naziva „zarad davanja”. Ne samo što nije moguće da se prime užitak i zadovoljstvo koji su pripremljeni za nas, već ovde postoji nešto što nas udaljava od vere u Njega, i to je ono što je najgore! 

Sada možemo da razumemo značenje straha. Pitali smo: „Da li je Stvoritelju potrebno da se mi bojimo Njega?” U skladu sa onim što smo objasnili, strah je u tome, kao što je napisano u Sulam (Lestve komentar na Zohar), da se čovek boji da možda neće biti u stanju da nadiđe i primi zarad davanja, kako i treba da bude, već će primiti zarad primanja što bi ga dovelo do odvajanja, ne nužno od zadovoljstva i užitka koje neće moći da primi, već se boji da ne dođe u stanje poricanja vere u Njega, što bi ga dovelo do Sitra Ahra (druga strana). 

Ovo je značenje za „Bog je načinio tako da se ljudi boje Njega”. Kroz ovaj strah će doći do velike dvostruke ispravke: 1) oni će imati veru u Stvoritelja, 2) oni će biti u stanju da prime užitak i zadovoljstvo koje Stvoritelj hoće da im dȃ. 

Sledi da Stvoritelj hoće da se mi bojimo Njega da bismo imali Kelim da primimo užitak i zadovoljstvo. Na ovaj način, imaćemo veru u Njega kao što je napisano u Sulam (deo 138): „Strah nas čuva da se ne udaljimo od Njegove vere”. 

Iz ovoga ćemo razumeti ono što je napisano: „Šta Gospod tvoj Bog traži od tebe osim straha?” To znači da On hoće da nam dȃ obilje, ali ono što to sprečava je razlika u formi, jer Svetlost ne može da se odene u posude primanja. Otuda, kada se pojedinac boji i kada je na oprezu da uvek bude u nameri zarad davanja, tada Stvoritelj može da mu dȃ Njegovo obilje u potpunosti, bez ikakve neprijatnosti koja se naziva „hleb srama”. 

Ovime razumemo ono u vezi sa čime smo pitali: „Kako strah može da bude razlog za radost?” Uz prethodno rečeno, to je jednostavno: time što pojedinac ima strah, što znači time što pazi da uvek koristi posude davanja, Stvoritelj može da mu dȃ užitak i zadovoljstvo jer on ima posude davanja. I zasta, u to vreme, pojedinac će imati radost od obilja koje je primio zarad davanja. Sledi da strah uzrokuje radost, i ukoliko pojedinac nema strah, udaljen je od svega.

 

Link – Concerning Fear and Joy